Nezavisne Novine

Kanada

PRED SVEAMERICKI SAMIT U KVEBEK SITIJU

Provincija preuzima potpunu odgovornost za obezbedjenje

Premijer Kvebeka Bernar Londri je rekao da provincija preuzima na sebe potpunu odgovornost za bezbednost tokom Sveamerickog samita iduceg meseca, iako su njeni predstavnici prakticno iskljuceni sa sastanka.
Sefovi 34 drzava i vlada ce odrzati sastanak na najvisem nivou, od 20.-22. aprila u KvebekSitiju. Otava, po ustavnom pravu, nastoji da zadrzi provinciju van tog skupa.
Londri je istakao da ce provincija preuzeti svoje ustavne obaveze i uciniti sve da bezbednost ucesnika bude na najvisem nivou. Racuna se da ce biti oko 6.500 pripadnika policijskih snaga, zatim RCMP sa 3.300 sluzbenika, uz oko 2.000 onih iz Surete.
Serz Menar, ministar javne bezbednosti je odrzao konferenciju za stampu, na kojoj je istakao da se Kvebek 'priprema za najgore', u smislu nasilnih demonstracija, nadajuci se da ce to biti izbegnuto.
Menar je konferenciju odrzao da bi uverio lokalno stanovnistvo i trgovce da nece doci do unistavanja grada.
Borci za ljudska prava imaju primedbe na opsezne mere bezbednosti, koje su uvedene u gradu. Menar je izrazio zaljenje sto su te mere shvacene kao provokacija.
Jedna od takvih mera je oslobadjanje prostora u zatvoru Orsanvil za oko 600 demonstranata, koji bi mogli da zavrse u pritvoru.
Neke pretpostavke govore da bi u grad moglo da dodje oko 10.000 do 50.000 demonstranata. Nekoliko stotina militantnih protivnika globalizacije je vec rezervisalo mesta na Samitu naroda, koji ce se odrzati u istom gradu, nekoliko dana ranije.
Ostale mere predostroznosti i priprema za Sveamericki samit podrazumevaju i zabranu ulaska u zemlju svim medjunarodno poznatim izazivacima nereda, normalno u skladu sa zakonom. Policijske snage se obucavaju da ne nasedaju na provokacije, psiholozi ih upoznaju sa psihologijom mase i obuzdavanjem impulsivnih reakcija. Oni ce morati da nose bedzeve sa brojem na slemovima, radi lakse identifikacije.
U zatvoru Orsenvil ce biti postavljene kamere, a film o tretmanu pritvorenih ce biti dostupan svim zainteresovanim TV stanicama.
Gradonacelnik Kvebek Sitija je, nesto ranije, izjavio da je spreman da ustupi komunalne centre za smestaj 'odgovornih demonstranata'. On je, pred televizijskim kamerama, izneo pretpostavku da bi ovakav gest, mogao da pomogne da se smanji opasnost od potencijalnog nasilja. Obrazlagao je i dobre strane odrzavanja skupa bas tu, s obzirom da su se, medju gradjanima, pojavila neka nastojanja za otkazivanje samita. On, sam, je priznao da se ne bi zalagao za odrzavanje skupa u gradu, da je pre tri godine znao za mogucnost izbijanja 'nasilja i konfrontacija'. U ovom trenutku, takoreci pred pocetak samita, nema druge nego ponuditi gostoprimstvo.

FARMERI U ALBERTI STRAHUJU OD SLINAVKE I SAPA

Britanskim vojnicima treba zabraniti dolazak u zemlju

U naporima da svoje farme zastite od slinavke i sapa, farmeri iz Alberte, ciji su posedi u blizini baze kanadskih vojnih snaga, su zahtevali da se britanskim vojnicima zabrani ulazak u zemlju do okoncanja problema.
Njihov apel je usledio nakon dolaska 140 britanskih vojnika. Vojnici su prosli sve mere dezinfekcije i odece i obuce, ali opasnost od sirenja zaraze ipak postoji. Jedan od farmera je insistirao na zabrani dolaska vojnika sa zarazenog podrucja, jer se slinavka i sap sire kao sumski pozar, tesko se kontrolise kada pocne.
Vojni i veterinarski zvanicnici naglasavaju da su preduzete sve neophodne preventivne mere, mada garancije ne mogu da se daju, kao uostalom i kod svake druge zdravstvene opasnosti.

EKOLOSKA RACUNICA SVEMOCNIH

Bogati mogu novcem da se iskupe za zagadjenje

Ministar za prirodnu sredinu, Dejvid Anderson, pokusava da nagovori svoje kolege iz zemalja Latinske Amerike da podrze kanadsko-americke pozicije o promeni klime. Zemlje Evropske unije, inace, imaju potpuno suprotan stav.
Vladini predstavnici su pripremili nacrt Montrealskog dokumenta, po kome se zagovara da bogate zemlje mogu da od siromasnih 'kupe' povlastice za gas koji stvara efekat staklene baste. Bogate zemlje bi, investiranjem u zastitu suma i zemljista zemlje u razvoju, prakticno 'smanjile' negativne poene dobijene na osnovu emisije gasa. Tu se podrazumeva da zdrave sume i zemljista upijaju ugljen dioksid, izdvajajuci ga tako iz atmosfere.
U nacrtu se kaze i da su projekti vezani za ocuvanje suma i zemljista, jedini nacin da zemlju u razvoju daju znacajan doprinos i ostvare ucesce u globalnim naporima za ocuvanje klime.
Anderson je rekao da bi bilo dobro ukoliko bi se prihvatio koncept odlivanja, jer bi to bio odlican nacin za smanjivanje nepozeljnih gasova u atmosferi. Istakao je da Kanada stalno pronalazi nacine za nastavak pregovora na osnovu klimatskog sporazuma iz Kjota, posto su pregovori na konferenciji u Hagu, odrzanoj prosle jeseni, propali. Nastavak se ocekuje jula meseca u Bonu.
Predstavnici pokreta za ocuvanje sredine kritikuju ove stavove, naglasavajuci da bogate zemlje time samo odlazu slozene, ali neophodne promene potrebne za smanjivanje zagadjenja. Stiven Zilbo, iz organizacije Greenpeace, je napomenuo da su zemljama u razvoju potrebne tehnologije sa cistom energijom, ne projekti za sume i zemljiste. "Njima se nece ponuditi znanje, vec novac za sadnju drveca, dok ce se, u isto vreme, u Americi i Kanadi, tamo gde je vise nego potrebno delanje, odloziti akcija za ocuvanje prirode", rekao je on.

KANADJANIN PRED POTKOMITETOM AMERICKOG KONGRESA

Obrazlaganje sigurnosti i eticke strane kloniranja

Lider jedne sekte iz Kvebeka, Rael ce se pojaviti pred potkomitetom americkog Kongrsa da svedoci o kloniranju ljudi. On je jedan od 15 pozvanih naucnika, eticara i religijskih vodja koji treba, na jednodnevnoj proveri, da obrazlazu sigurnost i eticke strane kloniranja.
Rael, alijas Klod Vorijon do 1973. godine, osnivac Raelinskog pokreta, je zagovornik verovanja da su vanzemaljci stvorili ljudski zivot u svemirskim laboratorijama.
On je oformio i kompaniju Clonaid za pomoc roditeljima koji zele kloniranje dece. U SAD-u ima laboratoriju u kojoj su, navodno, poceli koniranje desetomesecnog decaka, koji je umro tokom rutinske operacije.
U svetu su skepticni prema ovakvim projektima, ali u SAD-u im se veruje. Tamo smatraju da neke od tih grupa ljudi mogu i da uspeju u svojim nastojanjima.
Rael istice da su oni namenski izabrali Ameriku za sprovodjenje svoje zamisli, jer smatraju da se tamo najvise postuje sloboda.
Naglasio je da ce, ukoliko to bude potrebno, zastupati pravo na kloniranje i pred Vrhovnim sudom, jer to pitanje posmatra sa aspekta dozvoljavanja ili zabranjivanja slobode naucnog rada.
Artu Kaplan, direktor Centra za biotehniku Univerziteta u Pensilvaniji je izrazio svoje cudjenje zbog prisustva Raela pred potkomitetom. On je rekao da je Rael poslednje ime sa liste onih koji bi mogli da uspeju u stvaranju klona.

RADVANSKI O SMART KARTICI

Dobra namera sa previse mogucnosti za zloupotrebu

Dzordz Radvanski, komesar za diskreciju i privatnost, je izrazio neslaganje sa uvodjenjem univerzalne identifikacione kartice.
Vec neko vreme postoji ideja o smart-kartici, a ovog proleca zakonodavna tela treba da donesu akta za novu tehnologiju, kojom ce se objediniti OHIP kartice, vozacke dozvole, izvod iz knjige rodjenih, dozvole za lov i ribolov, i ostale isprave kojima se dobija pristup vladinim uslugama.
Radvanski je rekao da, uz postojanje tako velikog broja informacija na jednom mestu, vladini sluzbenici i policija ce biti u iskusenju da pogledaju i u podatke koji ne bi trebalo da ih interesuju. Zatim, tu su i hakeri i drugi kriminalci, kojima ce biti interesantne karte sa kompjuterskim cipom sa mnostvom licnih podataka.
Komentarisuci vladinu ideju da, zbog zastite kartica, uvede i biometrijsku tehnologiju, odnosno proveru retine ili otiska prsta gradjana pre pristupa licnim podacima, Radvanski je rekao da se citava stvar samo dodatno komplikuje uvodjenjem jos jednog privatnog podatka.
On je naglasio da je citava ideja proizvod dobrih namera, ali sa previse mogucnosti za zloupotrebu.
On nije protivnik napretka i uvodjenja neke vrste univerzalnog dokumenta, ali je istakao da je neophodno napraviti odvajanje podataka i zastitu sistema.

BRITIS KOLUMBIJA

Abortus kao predizborni adut

Samo nekoliko nedelja pre provincijskih izbora, vlada Nove demokratije iz Alberte, trazi da se zlocin protiv lekara koji je uradio abortus, racuna kao zlocin iz strasti i samim tim bude stroze kaznjen. Oni predlazu federalnoj vladi da se ta promena uvede u Krivicni zakonik.
Nova demokratija podrzava vecu cenu za abortus, dodatno finansiranje za bezbednost domova i kancelarija onih koji obavljaju namerni prekid trudnoce, i vise novca za obuku medicinskog osoblja za tu intervenciju. Podrzavaju i druge programe za sprecavanje nezeljene i ostvarivanje zeljene trudnoce. Posmatraci smatraju da je ovo pokusaj partije kojoj izmice vlast iz ruku, da ponovo stekne poverenje glasaca.

NEPLACENO ODSUSTVO

Proizvodjaci automobila smanjuju proizvodnju

Kanadski Ford iz Okvila ce definitivno poslati oko 300 radnika na neplaceno odsustvo zbog smanjenog interesovanja za automobil koji se tu proizvodi.
U fabrici napominju da nece sve radnike poslati odjednom, vec ce ici u fazama. Proizvodjac se, kako isticu, ipak opravdano nada da ce do kraja godine radnici da se vrate na posao.
U ovom postrojenju se pravi miniven Vindstar, vec sest godina. Iako je taj tip jos uvek jedan od najtrazenijih u Kanadi, Ford ce redukovati broj proizvedenih automobila sa 75, koliko se trenutno proizvodi, na 65 na sat, pocetkom iduceg meseca.
Ford nije jedini proizvodjac u kome se smanjuje broj radnika. Prosle nedelje je Dzeneral motors najavio ukidanje 345 radnih mesta u fabrici komponenti u St, Ketrins, Ontario. Januara meseca, Dajmler Krajzler je objavio plan po kome ce ukinuti ukupno 26.000 radnih mesta, od toga vise od 3.000 u Kanadi.