BEOGRAD
Pocinje 48. festival dokumentarnog filma
Festival jugoslovenskog dokumentarnog i kratkometraznog filma, 48. po redu, otvorice danas u Domu sindikata u Beogradu animirani film Miroslava Simonovica "Svako dete ima pravo".
Na 48. festivalu ce od 30. marta do 2. aprila biti prikazano 75 filmova u takmicarskom programu.
U Muzeju jugoslovenske kinoteke bice odrzani prateci programi "Eksperimentalni film", "Dokumentarac kao spektakl", a bice i predstavljeni i autori iz regiona, zenski film i drugo.
U Kinoteci ce biti predstavljena i evropska dokumantaciona mreza u kojoj radi vise od 600 autora. Taj program, koji ukljucuje prezentacije, projekcije i diskusije, trajace do 4. aprila.
Filmove je pregledala komisija koju sacinjavaju umetnicki direktor Festivala Nikola Lorencin, Danica Nenin-Acimovic, Snezana Trstenjak i Milos Kukuric. Od 216 filmova za zvanicnu selekciju odabrana su 34 dokumentarca, 13 kratkih igranih, 15 animiranih i 13 eksperimentalnih filmova.
Odbijeno je 27 filmova koji su poslati na konkurs, dok ce 114 filmova biti prikazano u informativnom programu.
O nagradama Festivala odlucice ziri u sastavu Krsto Skanata, Dejan Zecevic, Slavuj Hadzic, Gojko Kastratovic i Srdjan Koljevic.
Nagradu za zivotno delo dobice, kako je ranije najavljeno, Zivko Nikolic.
Pokrovitelji Festivala su ministarstvo za kulturu Srbije i Skupstina grada Beograda.
BEOGRAD
U aprilu u Beogradu filmovi o Verdiju
Ciklus filmova posvecenih operama DJuzepea Verdija (1813-1901) bice odrzan tokom aprila u Italijanskom institutu za kulturu u Beogradu, povodom stogodisnjice od smrti velikog operskog stvaraoca.
Omaz Verdiju pocinje 5. aprila dokumentarnim filmom o njegovom zivotu i filmom "Rigoleto", najavio je Italijanski institut za kulturu.
Film "Aida" na programu je 12. aprila, "Otelo" 19, a "Falstaf" 26. aprila.
UMETNOST
Predstavljen novi broj art magazina Remont
Novi broj art magazina "Remont" posvecen savremenoj umetnosti, predstavljen je sinoc u galeriji Remont, koja je izdavac casopisa.
Tema drugog broja tromesecnika "Remont", pod naslovom "Active/Pasive", autora Zane Poliakov, posvecena je vebu u Srbiji.
U tom tekstu predstavljeni su domaci sajtovi, radovi umetnika na internetu (Milica Tomic, Zoran Naskovski, Uros DJurica), veb produkcija i nedavni dogadjaji poput Sajma kratke elektronske forme, Linuks festa i akcija komjuteraske grupe "Corrosion".
Ekskluzivno za "Remont" objavljen je tekst svetski poznatih umetnika Aleksandra Brenera (Aledzander) i Barbare Surc (Scurz), o potrebi nezavisnosti, depolitizaciji i decentralizaciji umetnosti, kao i multikulturalnosti.
Casopis sadrzi pregled znacajnijih subkulturnih likovnih, filmskih i video dogadjaja u Beogradu, Jugoslaviji i regionu i najavljuje znacajnije kulturne manifestacije.
Objavljeni su prikazi izlozbi, video i veb radova jugoslovenskih umetnika u svetu i svetskih u Beogradu, ciji su autori Tanja Ostojic, Dragana Zarevac, Jelena Vesic, Karolina Zjebinska, Danijela Puresevic, Dragan Petrovic.
Izmedju ostalih predstavljena je i britanska umetnica jugoslovenskog porekla Breda Beban, koja je nedavno ucestvovala na Video medeji u Novom Sadu i predstavila video radove u beogradskom Reksu.
Umetnicki direktor magazina je poznati beogradski umetnik Uros DJuric, a glavni urednik Darka Radosavljevic, vlasnik galerije Remont.
Najznacajniji tekstovi prevedeni su i na engleski jezik.
Pored casopisa "Remont" predstavljeni su i novi video spotovi beogradske grupe Jarboli za pesme "Zivahnost" i "Dobrodosli ljudi" koju izvodi decak bez sluha, svirajuci plasticnu gitaru.
Spotove nekonvencionalnog tipa, snimljene u formi performansa, predstavio je u svom prepoznatljivom stilu poznati beogradski radio voditelj Igor Brakus.
NOVI SAD
Srpsko narodno pozoriste obelezilo 140 godina postojanja
Srpsko narodno pozoriste (SNP), najstariji profesionalni nacionalni teatar, u utorak je obelezio 140 godina postojanja i 175 godina od rodjenja Jovana DJordjevica, prvog upravnika ovog pozorista.
"Medju najznacajnije institucije nase kulture i duhovnosti, uz Srpsku pravoslavnu crkvu, Maticu srpsku i Srpsku gimnaziju, nesumnjivo spada i SNP u Novom Sadu, osnovano 1861. godine, kao izraz teznje za ocuvanjem nacionalnog identiteta Srba u Austrougarskoj", pise u najavi za medije.
Dodaje se da je pozorisno zdanje u kojem sada deluje SNP otvoreno pre dvadeset godina, 28. marta 1981. godine, i da je dan otvaranja zgrade ustanovljen kao Dan Srpskog narodnog pozorista, kada se sumiraju jednogodisnji umetnicki rezultati i nagradjuju najbolja individualna i kolektivna ostvarenja.
U SNP-u je zaposleno 580 ljudi i na prostoru od 20.000 kvadratnih metara deluju tri umetnicke celine: Drama, Opera i Balet, koje izvode svoje predstave na tri scene: Velikoj sceni "Jovan DJordjevic", Maloj sceni "Pera Dobrinovic" i Kamernoj sceni.
Nagrada SNP-a za izuzetno umetnicko ostvarenje, Zlatna medalja "Jovan DJordjevic", ove godine bice dodeljena dramskoj umetnici Gordani DJurdjevic-Dimic, dramskom umetniku Dragoljubu Milosavljevicu, primabalerini Biljani Njegovan, balerini Dijani Kozarski i kostimografu Jasni Badnjarevic.
KANADA
Rade Serbedzija u TV mjuziklu
Ej-Bi-Si (ABC), jedna od tri najvece americke i najveca kanadska privatna TV mreza Si-Ti-Vi (CTV) prikazale su u ponedeljak uvece, u udarnom terminu, trocasovni televizijski mjuzikl "South Pacific" ("Juzni Pacifik") u kome glavne uloge tumace Glen Klouz (Glenn Close) i Rade Serbedzija.
Glumica koja se proslavila filmom "Fatalna privlacnost", u "Juznom Pacifiku" igra bolnicarku Neli Forbus (Nellie Forbush). Jugoslovenski glumac (od odlaska u London, u kome stalno zivi skoro desetak godina, nastupao je u nekoliko hit-filmova ukljucujuci i "Nemogucu misiju 2") ozivljava lik Francuza Emila de Beka (Emile de Becljue), vlasnika ostrvskih plantaza.
"Juzni pacifik" je ratno-romanticna prica o strahovima, frustracijama, nadanjima, emocijama i ljubavima ljudi, Amerikanaca, ali i nekih starosedelaca. Oni na usamljenom, ali predivnom pacifickom ostrvu ocekuju odsudnu bitku protiv Japanaca.
Ovo je prva TV ekranizacija romana "Tales from the South Pacific" ("Price sa Juznog Pacifika" koji je jos 1947. objavio americki pisac Dzems A. Micener (James A. Mitcener) (1907-1997). Micener je u tom egzoticnom podrucju proveo dve godine (1944-1946) kao mornaricki istoricar.
Rodzers i Hamerstajn (Rodgers and Hammerstein) su 1949. pretocili Micenerovu knjigu u mjuzikl koji je dugo bio hit na Brodveju. I roman i mjuzikl nagradjeni su Pulicerovom nagradom. Godine 1958. na istu temu snimljen je i igrani film.
Aktuelna TV verzija, snimana u Australiji i na tahicanskom atolu Moorea, takodje je radjena u formi mjuzikla. U njoj nema pevaca-dublera, niti plej-beka: svi glumci (ukljucujuci i Serbedziju) zaista i pevaju u svojim rolama.
Majkl Gor (Micael Gore), izvrsni producent TV-filma, okarakterisao je Radeta Serbeziju kao "predivnog glumca" naglasivvsi da se u filmu oseca "prisnost i bliskost" izmedju njega i slavne partnerke Glen Klouz.
ZANIMLjIVOSTI
Lenonov klavir i limuzina na prodaju na Internetu
Klavir i limuzina Dzona Lenona (John Lennon) ponudjeni su na prodaju preko Interneta.
Belu limuzinu, koju je Lenon narucio kako bi obelezio pocetak svoje solo karijere, sa Joko Ono (Yoko), pazljivo je restaurirao finski kolekcionar Mikael Borgman. Ocekuje se da bi ona mogla da dostigne cenu od 575.000 dolara.
Druga zvezda auckije rok suvernira je Lenonov klavir iz njegovog njujorskog stana, za koji se procenjuje da bi mogao biti prodat za 1,25 miliona dolara.
Prodaju organizuju strucnjak za aukcije Ted Oven (Onjen) i Mik Flitvud (Mick Fleetnjood), bubnjar rok grupe Flitvud Mek.
Prodaja rok suvernira na sajtu njnjnj.fleetnjoodonjen.com pocela je pre dve nedelje, i zavrsava se veceras u "Hard rok kafeu" u Londonu.
"Dobili smo ponude za oko 60 odsto ponudjenih predmeta. Dolaze sa svih krajeva sveta, iz Japana, Brazila, Amerike i Evrope", rekao je Rojtersu Oven.
Limuzina "mercedes-benc 600 pulman" ima dugu rokenrol istoriju: Lenon ju je kupio 1970. ali ju je prodao Dzordzu Harisonu (George Harrison) kada se preselio u Njujork. Harison ju je posle preprodao Meri Vilson (Mary Njilson) iz grupe Sjuprims. Finski kolekcioanr Borgman limuzinu je kupio krajem 80-ih, i, posto je bila u dosta losem stanju, kompletno je renovirao.
Oven i Flitvud su prosle godine u oktobru organizovali aukciju na kojoj su Lenonon klavir "Stejnvej" na kome je on komponovao pesmu "Imagine", prodali za 2,1 milion dolara. Klavir je kupio pevac Dzordz Majkl (George Micael).
LONDON
Britanci nece Eminemove lutke
Najveci britanski lanac prodavnica igracaka saopstio je da nece prodavati lutku americkog repera Eminema, zato sto se njegov lik ne uklapa u porodicni imidz koji lanac neguje.
Lutka, sa karakteristicnim Emenovim tetovazama, motornom testerom koja je njegov zastitni znak, i recima "ovde iseci" nazvrljanim na vratu, ponudjena je na prodaju na britanskom trzistu, ali je lanac "Vulvorts" (Njoolnjoths) odlucio da je ne otkupi.
"Vizuelni efekat se ne uklapa u nas porodicni imidz, a da je (lutku Eminema) stavimo pored Barbike, nekako ne bi bilo u redu", izjavila je predstavnica "Vulvortsa" Nikol Lander (Nicole).
Ona je dodala da ce firma ipak nastaviti da prodaje Eminemove albume jer su namenjeni starijim kupcima, a ne deci, i jer nisu vizuelno kontroverzni.
BRATISLAVA
U Bratislavi pocelo snimanje filma o varsavskom getu
U Bratislavi je juce pocelo snimanje americkog filma "Uprising" (u slobodnom prevodu "Ustanak"), sa Donaldom Saterlendom (Sutherland) i Dejvidom Svimerom (David Scnjimmer) u glavnim ulogama.
Film je prica o zivotu Jevreja u varsavskom getu tokom Drugog svetskog rata.
Za potrebe snimanja, Varsava je rekonstruisana u starom delu Bratislave, a "geto" je izgradjen i nedaleko od Dunava.
Snimanje filma "Ustanak" trajace 70 dana, prenela je novinska agencija TASR, a na projektu je angazovano oko 50 slovackih glumaca i 6.500 statista.
Film "Mirotvorac", sa Dzordzom Klunijem (George Clooney) i Nikol Kidman (Nicole), takodje je delom snimljen na lokacijama u Slovackoj.
VARSAVA
Odbrana sabljom i krstom
Pod pritiskom desnicarsko-klerikalnih snaga, direktor najuglednije varsavske galerije "Zahenta", Anda Rotenberg, (Rottenberg) podnela je ostavku. Ministar kulture je prihvatio ostavku i ponudio joj zadatak da nadgleda izgradnju novog muzeja savremene umetnosti.
Galerija "Zahenta" je jedna od 32 kulturne institucije, koje se odrzavaju dotacijama iz drzavnog budzeta. Rotenberg je izabrana za direktora galerije na osnovu konkursa, raspisanog 1993. godine. Od izlozbe do izlozbe sticala je sve vece pohvale kriticara, ali i sve vise neprijatelja, narocito medju politicarima vladajucih desnicarskih partija.
Pocetkom ove godine, 90 desnicarskih poslanika potpisalo je pismo, kojim su od ministra kulture zahtevali smenjivanje Ande Rotenberg tvrdeci da su izlozbe organizovane na njenu inicijativu "neukusne provokacije protiv osnovnih vrednosti nacionalne kulture". Zapretili su da ce u parlamentu glasati za ukidanje dotacija galeriji "Zahenta".
Seriju skandala otvorio je poznati poljski glumac Daniel Olbriski (Olbrzcski), koji je sa sabljom u ruci, kao pravi poljski husar, nasrnuo na eksponate originalne izlozbe pod naslovom "Nacisti". Radilo se o galeriji portreta cuvenih filmskih glumaca u nemackim uniformama koji su svojim ulogama, prema misljenju autora postavke, na izvestan nacin "oplemenili" likove nacistickih zlocinaca.
Revoltirani Olbriski isekao je sabljom ne samo svoju, nego i slike nekih svojih prijatelja, poljskih i stranih glumaca. Ovaj incident je izazvao veliku buru u javnosti - jedni su opravdavali postupak Olbriskog, drugi su tvrdili da je to vandalizam.
Medj kriticarima organizatora i autora izlozbe svrstao se i ministar kulture Kazimijez Ujazdovski (Kazimierz Ujazdonjski), koji je izjavio da "skandal i provokacija ne mogu sluziti kao kriterijum za izbor dela izlozenih u nacionalnoj galeriji".
Anda Rotenberg je delovala u podzemnoj "Solidarnosti" i rukovodila nezavisnom fondacijom EGIT koja je promovisala najmladje umetnike. Jedan je od inicijatora izgradnje Muzeja savremene umetnosti u Varsavi za koji je projekt pripremio cuveni arhitekt Frank Geri (Gehry). I kao direktor galerije "Zahenta" insistirala je na priblizavanju savremene umetnosti poljskoj publici, uprkos kritikama, pa i pretnjama koje su joj upucivali konzervativni krugovi.
Na sledeci incident nije se dugo cekalo - izbio je na jubilarnoj izlozbi "Zahente" kojom je obelezena 100. godisnjica postojanja galerije. Otvarajuci izlozbu, Anda Rotenberg je naglasila da se u ovoj kuci neprekidno vodila borba za toleranciju i slobodu stvaralastva. "Upravo je medju ovim zidinama netolerancija ubila prvog poljskog predsednika Gabriela Narutovica (Narutonjicz)," podsetila je ona na tragicne dogadjaje pre vise od osam decenija u kojima su iza atentata stajali krajnji nacionalisti.
Jubilarna izlozba je ogorcila klerikalne krugove, posto je na centralnom mestu bila postavljena lezeca figura pape Jovana Pavla II, oborenog i pritisnutog velikim meteoritom. Poslanik Vitold Tomcak (Njitold Tomczak) i njegova koleginica Halina Novina-Konopcina (Nonjina-Konopczyna) pokusali su da uniste ovu postavku Mauricija Katelana (Maurizi Cattelan) tvrdeci da "vredja njihova religiozna osecanja".
U pismu upucenom premijeru, poslanik Vitold Tomcak je trazio smenjivanje "drzavnog sluzbenika jevrejskog porekla" koji neodgovorno trosi novac "katolickih poreskih obveznika". Protiv demonstracije antisemitizma klerikalnih krugova pobunilo se 99 poslanika opozicionih partija - Saveza demokratse levice i Unije slobode.
U pismu ministru kulture oni su odali veliko priznanje direktorki "Zahente" za njene novatorske poduhvate. "Istupanje u odbranu poljskih nacionalnih vrednosti ne moze se zasnivati na antisemitizmu, a poreklo i verska ubedjenja bilo kojeg direktora kulturnih ustanova ne mogu uticati na odluke o raspodeli sredstava drzavnog budzeta", naglaseno je u pismu 99 poslanika opozicije.
Cak i likovni kriticari, koji se nisu slagali sa koncepcijama i programom Ande Rotenberg, priznali su da je protiv direktorke galerije povedena cisto politicka kampanja, koja sa estetskim i umetnickim motivima nije imala nikakve veze.
Poljski klerikalci, predvodjeni "Katolickom akcijom", sve cesce cenzurisu umetnicka dela i kulturne priredbe. U Bjalistoku je "Katolicka akcija", uz podrsku senatora Jana Safranjca (Szafraniec), povela kampanju za skidanje sa repertoara "bogohulne" pozorisne predstave, u kojoj glavni junak odseca kosom glavu figure Isusa.
Senator Safranjec proslavio se pre toga sudskim procesom koji se zavrsio unistavanjem filmskog plakata, na kojem je protagonista price prikazan razapet u znaku krsta medju zenskim nogama.
Na inicijativu klerikalaca, plakat firme Beneton, na kojem se svestenik ljubi sa casnom sestrom, skinut je u Katovicama u roku od tri sata, dok je u Krakovu za kaznu odbijen zahtev ove cuvene konfekcijske kuce za lokal u centru grada. Provokativni plakat Katarine Kozire (Katarzyna Kozyra) protiv rata na Balkanu uznemirio je i sam Episkopat Rimokatolicke crkve. Na plakatu su pored figure zene, ratne zrtve, prikazani simboli krsta i polumeseca.
Predstavnik Episkopata je primetio da su time "zloupotrebljeni verski simboli na neukusan nacin", dok je poslanik Antoni Simanjski (Szymanski) naglasio da "u hriscanskoj kulturi nije prihvaceno instrumentalno i kontroverzno koriscenje simbola", pa su ubrzo sa javnih mesta uklonjeni ovi bilbordi sa antiratnom porukom.
Sud u Bjalistoku izrekao je visoke novcane kazne saradnicama nedeljnika "Ne" koje su "obescastile" spomenik "Solidarnosti" podignut pred jednom crkvom u Bjalistoku.
Spomenik je podsecao na golu zadnjicu, pa su novinarke navukle na kamenu skuplturu zenske gace predstavljajuci ironicno svoj cin kao deo borbe protiv pornografije. Nesreca je bila u tom sto su iznad ove odevene zadnjice strcala tri krsta, pa je sud odbacio tvrdnje demonstrantkinja da su mislile da se radi o macevima i njihovu akciju kvalifikovao kao "svetogrdje."
Medju zrtvama onih, koji vatreno brane "hriscanske vrednosti", nasao se i poznati dramaturg Slavomir Mrozek. Za njegovo najnovije delo "Precasni" (Njielebni) nije se zainteresovalo nijedno poljsko pozoriste u strahu da ce izazvati ostre reakcije klerikalno - desnicarskih krugova.
Mada se Mrozekov satiricni duh u ovom komadu okrenuo protiv americkih malogradjanskih sredina, sama cinjenica da je glavni junak katolicki svestenik jevrejskog porekla, a njegov glavni rival "pop u suknji" - dovoljno je kontroverzna da izazove novi skandal.
Svetska premijera "Precasnog" u DJenovi prosla je, ipak, bez negativne reakcije katolicke hijerarhije u Italiji, pa se krakovski Stari teatar odvazio da Mrozekov komad prikaze na kraju ove sezone. Kakve ce biti reakcije "branitelja vere" nije tesko predvideti.
Ilija Marinkovic
Varsava
| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |
