JUGOSLAVIJA

BUJANOVAC - NEBOJSA COVIC: 

Nastavljaju se razgovori sa albanskim predstavnicima

Sef drzavnog koordinacionog tima za jug Srbije Nebojsa Covic najavio je da ce danas biti nastavljeni razgovori sa predstavnicima albanske nacionalne zajednice sa tog podrucja Srbije.
"Za nas nije sporno. Razgovori sa predstavnicima albanske nacionalne zajednice bice nastavljeni tokom dana. U tim razgovorima moramo raspraviti pitanja sestoro otetih Srba, probleme u vezi sa krsenjem sporazuma o primirju, kao i odredjene probleme u vezi sa bezbednosnom situacijom i slobodom kretanja", rekao je Covic novinarima posle razgovora sa predstavnicima NATO-a i Kfora u Bujanovcu.
Covic je rekao da veruje da ce razgovori biti konstruktivni i dodao da ce sastavi pregovarackih strana ostati isti.
Sinocnje razgovore sa specijalnim izaslanikom generalnog sekretara NATO-a Piterom Fejtom i savetnikom komandanta Kfora Sonom Salivenom, Covic je ocenio kao korisne, a glavna tema je bila oslobadjanje cetvoro srpskih civila i dva pripadnika Vojske Jugoslavije.
Upitan da li je spreman da sedne za pregovaracki sto sa predstavnicima naoruzanih albanskih formacija, Covic je odgovorio da je spreman da "razgovora sa predstavnicima albanske nacionalne zajednice".
On je naglasio da jugoslovenske zdruzene snage bezbednosti na jugu Srbije funkcionisu sinhronizovano i bez problema.
Covic nije zeleo da komentarise ni danasnje napade predstavnika Srpske radikalne stranke na njega i telo kojim rukovodi na sednici Skupstine Srbije.
"Na hajduciju ne zelim da odgovaram. Cim nema krvi vampiri nemaju cime da se hrane. Seselj (Vojislav, predsednik SRS) i njegovi sledbenici me me interesuju", rekao je Covic.
Specijalni izaslanik generalnog sekretara NATO Piter Fejt izjavio je veceras da NATO cini "samo ono sto je moguce" da budu oslobodjeni srpski civili, koje su zarobili naoruzani Albanci.
"Mi vrlo ozbiljno pristupamo ovom problemu. Shvatamo brigu porodice Petrovic da se njihovo troje dece oslobodi, ali mi cinimo samo ono sto je moguce", rekao je Fejt novinarima u Bujanovcu.
Oslobadjanje cetiri srpska civila i dva pripadnika Vojske Jugoslavije bio je uslov srpske strane za nastavak pregovora sa predstavnicima Albanaca.



SUDIJE SAVEZNOG USTAVNOG SUDA O CRNOJ GORI I SVOM RADU

Vanredni izbori i referendum u Crnoj Gori nece biti legalni

Predstavnici Saveznog ustavnog suda izjavili su juce da sa stanovista tog suda, predstojeci vanredni parlamentarni izbori u Crnoj Gori, kao i najavljeni referendum, nece biti legalni i u skladu sa Ustavom SRJ.
Predsednik Saveznog ustavnog suda Milutin Srdic podsetio je na konferenciji za novinare da je taj sud nedavno proglasio neustavnim odredbe crnogorskih zakona o izborima i referendumu kojima je na istovetan nacin predvidjeno da pravo glasa imaju samo gradjani Crne Gore koji u toj republici imaju prebivaliste najmanje dve godine, a ne i crnogorski drzavljani koji u velikom broju zive u Srbiji.
U slucaju da Crna Gora, na osnovu eventualne odluke na referendumu proglasi otcepljenje od SRJ, Srdic je ocenio da bi Savezna vlada bila nemocna i dodao da "licno smatra da je najbolje resenje politicki dogovor izmedju Srbije i Crne Gore" o njihovim buducim odnosima i sudbini zajednicke drzave.
"S obzirom na sadasnju situaciju izmedju Srbije i Crne Gore, ne vidim da bi Savezna vlada mogla da, uslovno receno, prinudi Crnu Goru da postuje odluku Saveznog ustavnog suda", rekao je Srdic.
Komentarisuci platformu o regulisanju autonomnog statusa Vojvodine, o kojoj bi pokrajinski parlamenta trebalo da se izjasni 29. marta, Srdic je kratko rekao da "ono sto je regulisano Ustavom uvek moze biti menjano i dopunjavano, u skladu sa ustavno predvidjenom procedurom".
Povodom kritika u javnosti o radu Saveznog ustavnog suda proteklih godina, Srdic je ocenio da je taj sud "radio koliko je mogao da radi", s obzirom na brojne probleme sa kojima se suocavao.
On je ocenio i da Savezni ustavni sud "objektivno ne moze biti rezimski sud, jer je osnovni akt na koji se poziva u svakoj odluci Ustav SRJ".
Srdic je dodao da time ne zeli da pravda savezni ustavni sud.
Kao probleme sa kojima se Savezni ustavni sud suocavao poslednjih osam godina, Srdic je naveo da Savezna skupstina nije postovala vise puta produzavane rokove o usaglasavanju pojedinih zakona bivse Jugoslavije sa Ustavom SRJ iz 1992. godine.
On je dodao da je na efikasnost suda uticala i cesta paraliza saveznog i republickih parlamenata, koja je dovodila do situacije da vlade usvajaju veliki broj uredbi koje su cesto proglasavane neustavnim.
Srdic je dodao da su na rad suda uticali i "poremeceni odnosi u federaciji".
Povodom ocena pojedinih crnogorskih pravnih strucnjaka da je Savezni ustavni sud nelegitiman, jer radi u nepotpunom sastavu, Srdic je rekao da bilo dobro da u radu suda ucestvuje vise sudija iz Crne Gore, ali je dodao da zakonom o Saveznom ustavnom sudu nije ni predvidjeno paritetno odlucivanje.
Savezni ustavni sud ima petoro sudija, a ne sedam, kako je predvidjeno zakonom o njegovom radu.
Dvojica crnogorskih sudija svojevremeno su podneli ostavke na svoje funkcije, dok treci sudija iz Crne Gore Milan Vesovic i dalje radi.


GRCKA STAMPA 

NATO izmedju dve - tri vatre!

Grcki list "Ta Nea" u danasnjem komentaru ukazuje na protivrecnost politike NATO koji je 1999. bombardovao SRJ zbog vojnog suzbijanja oruzane pobune Albanaca na Kosovu, a sada podrzava vojne mere Makedonije preduzete iz istovetnih razloga.
"Kao drzavljanin zemlje NATO osecam idejnu konfuziju: ne znam uz koga da stanem, a koga da napustim", pise komentator lista u tekstu pod naslovom "Podeljeno telo".
Sadasnji prizor u Makedoniji je nalik "reprizi TV-serije" od pre dve godine sa Kosova: "karavani izbeglica izbaceni iz kuca, uniformisani OVK se bori za vlast".
"Grdno su se prevarili oni koji su ocekivali bombardovanje Skoplja (Makedonije)" kao sto je bilo sa SRJ 1999, pise komentator jer "gle cuda: predsednik (SAD Dzordz) Bus je izrazio poverenje u poteze vlade Skoplja (Makedonije), tumac spoljne politike Evropske unije Havijer Solana - koji je dao naredjenje za NATO bombardovanje (SRJ), hrabri vladu BJR MAKEDONIJE, a generalni sekretar NATO lord (Dzordz) Robertson trazi od vlade Skoplja da bombarduje gerilce, ali ne preterano".
"A vrhunac je naredjenje izdato snagama Beograda da se vrate u mrtvu zonu oko Kosova, iako se tome ostro protive etnicki Albanci jer se time gusi podrska gerilskom ratu u BJR Makedoniji".
"Zakljucak: strategija NATO na Balkanu je dugorocna, veoma dobro smisljena. uravnotezena i precizno pravedna", zakljucuje ironicno komentator lista "Ta Nea".


SKUPSTINA SRBIJE

Razlicit stav vlasti i opozicije o zahtevima SAD

Visoki predstavnici vlasti i opozicije izneli su oprecne stavove o tome kako Jugoslavija treba da se postavi prema zahtevima SAD u vezi sa saradnjom SRJ sa Haskim tribunalom.
Funkcioner vladajuce koalicije DOS Cedomir Jovanovic rekao je da zahtevi SAD "nisu ultimatum", dok su se predstavnici opozicionih socijalista i radikala Branislav Ivkovic i Tomislav Nikolic izricito izjasnili protiv saradnje sa Haskim tribunalom.
Sef poslanicke grupe DOS-a u Skupstini Srbije Cedomir Jovanovic kazao je novinarima u republickom parlamentu da SRJ "ne odustaje od saradnje sa Haskim sudom".
On je kazao da zahteve koje postavlja americka administracija on "ne shvata kao ultimatum", vec kao "stavove koje treba respektovati".
"U poslednja 24 sata stizu nam informacije koje nam idu u prilog, ali ne stoga sto smo pokazali da smo spremni da bezuslovno sledimo politiku SAD-a, vec zato sto je to sto radimo u interesu nase drzave", kazao je Jovanovic.
On je rekao da "nema smisla konfrotirati se sa svetom" odbijanjem saradnje sa Haskim sudom, najavivsi da ce nacrt zakona o saradnji SRJ sa sudom u Hagu "uskoro" biti pred poslanicima saveznog parlamenta.
Jovanovic je kazao da do "izrucenja drzavljana SRJ, pa ni bivseg jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica", ne moze da dodje dok ne bude "konacno definisan nacrt zakona o saradnji sa Haskim tribunalom".
"Takvu vrstu zahteva treba razdvojiti od snaznog drustvenog zahteva koji postoji i zapocet je u promenama od 24. septembra. Nase drustvo insistira na odgovornosti onih koji su nas i doveli u ovako katastrofalnu poziciju. Niko ne moze biti postedjen odgovornosti za politicke poteze koje je vukao, pa ni gospodin Milosevic", kazao je sef poslanickog kluba DOS-a.
On je kazao i da "poseduje informacije prema kojima se ni Milosevic, ni njegovi nekadasnji bliski saradnici, ne mogu nadati nekom bezbriznom zivotu".
"31. mart je za nas dan kao i svaki drugi. Insistiramo na tome da nam se ostavi sloboda u kreiranju domace politike, jer sve sto smo i do sada sprovodili nisu bili zahtevi Vasingtona vec ispunjavanje nasih predizbornih obecanja", kazao je Jovanovic.
Sef poslanicke grupe Socijalisticke partije Srbije (SPS) u Skupstini Srbije Branislav Ivkovic kazao je novinarima u republickom parlamentu da zahtevi SAD-a nisu uslovljeni "ni donacijama, ni finansijskom pomoci", vec "prodajom zemlje".
"SAD su uslovile svoju pomoc od oko 100 miliona dolara prodajom Milosevica. Ne znam samo kako ce ova vlast tim novcem pokriti deficit koji je cetiri puta veci. Ne treba njima jedan Milosevic, vec cetiri Milosevica, ako hoce da pokriju deficit", kazao je Ivkovic.
Na pitaje da li ocekuje da ce lider SPS-a biti uhapsen u naredna tri dana, kada istice postavljeni rok za njegovo izrucenje, Ivkovic je napravio kracu pauzu, a potom odgovorio:"Ne, ne ocekujem".
Poslanik Srpske radikalne stranke (SRS) Tomislav Nikolic upozorio je nove vlasti da "treba da vode drzavu kao oni koje je izabrao narod Srbije, a ne narod Amerike".
"Ultimatumi ce stizati jedan za drugim i to mora da prestane. Ovaj ultimatum je verovatno dogovorio (premijer Srbije) Zoran DJindjic kada je bio u Vasingtonu. Treba da saradjujemo sa svojim narodom i pokusamo da izvucemo zemlju iz problema u kojima se nalazi", kazao je Nikolic.


SKUPSTINA SRBIJE

U nacelu usvojen budzet i poreski zakoni

Skupstina Srbije usvojila je juce u nacelu budzet za 2001. godinu, kao i nekoliko poreskih zakona.
Poslanici su nastavili raspravu o budzetu u pojedinostima, a na predlozeni budzet od 129,4 milijarde dinara podneto je pedesetak amandmana.
Nakon budzeta, poslanici ce raspravljati i o pojedinostima Predloga zakona o koriscenju sredstava agrarnog budzeta, o akcizama, o porezu na promet, o javnim prihodima i javnim rashodima i o zakonu o obimu sredstava o ucescu opstina i gradova u porezu na promet u 2001. godini.
Nacelna rasprava o budzetu i pratecim zakonima pocela je u utorak, kada su predlozene zakone obrazlozili premijer Zoran DJindjic i ministri finansija i poljoprivrede Bozidar DJelic i Dragan Veselinov. DJindjic je tada rekao da ce budzet Srbije biti budzet jasnosti, stednje, ukidanja privilegija, uvodjenja platnih razreda i prioriteta i rigorozne naplate javnih prihoda.
Opozicioni poslanici ocenili su da je predlozeni budzet nerealan, kao i da ce predlozenim zakonima biti ugrozen standard gradjana.


VOJISLAV KOSTUNICA

Netipican Srbin, netipican drzavnik

CIA tek ispisuje dosije dr Vojislava Kostunice, otkriva za NT ILEJN POPOVIC, Srbin koji radi u ovoj 
agenciji, i navodi detalje iz onoga sto je vec napisano:

Sta SAD misle o novom jugoslovenskom predsedniku i kako nameravaju da rese kosmetsku krizu pitali smo Ilejna Popovica, Srbina koji radi u Centralnoj informativnoj agenciji (CIA). Uz mnogo ustezanja gospodin Popovic nam je saopstio da CIA tek ispisuje dosije dr Vojislava Kostunice. I okleva da napravi skicu jugoslovenskog rukovodstva dok se ne zavrse izbori u Srbiji i ne resi pitanje odnosa Srbije i Crne Gore.
- Americka administracija vidno podrzava Vojislava Kostunicu, ali bez entuzijazma. U sustini, zvanicni Vasington i ljudi iz CIA smatraju da je Vojislav Kostunica za njih velika enigma i veliki problem. Ne znaju na cemu su kod Kostunice i kojoj strani na Zapadu ce dati prednost. 
Njima je sa Slobodanom Milosevicem bilo mnogo lakse. Bio je skriveni rusofil, iskljuciv i prevrtljiv. Zato je satanizovan kao i Sadam, Kastro i Gadafi. A kad SAD i CIA nekog satanizuju, sa njim i protiv njega mogu svasta da rade. Sta ce SAD da rade sa Kostunicom? - Tesko je to reci, jer su SAD trenutno okupirane unutrasnjim problemima. Drugo, nova administracija tek treba da objavi svoj pristup balkanskom problemu. I trece, kako su analiticari CIA otkrili, Kostunica olicava sve ono sto SAD i Zapad decenijama traze od lidera treceg sveta: nikad nije bio clan KP, pobozan je, ekstremni demokrata, bez licne moralne ljage... Kostunica je pravi "american boy", samo sto nije plavokos. 
U njegovom dosijeu je napisano: "Netipican Srbin, netipican drzavnik iz jedne zemlje istocne Evrope, koji se ne uklapa u stereotipnu semu o bivsem komunisti koji se demokratizovao. Javni politicki radnici, pre svega prave demokrate u SAD, dr Kostunicu su prihvatili kao politicara novog kova i kuju ga u zvezde. Nije ga lako raskrinkati. 
Na Hag ne reaguje, jer zna da sama Amerika ne prihvata koncept Medjunarodnog suda za ratne zlocine koji se trenutno potencira". Sta mislite o predsedniku Kostunici kao kostici u grlu zvanicne Amerike? 
- Kostunica je opasan za americku administraciju jer im preti da ce da ih tuce na njihovom terenu, i to Rezolucijom OUN o Kosmetu. Vasington zna da je predsednik SRJ strucnjak za medjunarodno pravo, da zakone dobro interpretira i da ce biti u pravu kada bude porucio Amerikancima: "Doneli ste Rezoluciju o Kosmetu, naterali ste nas da je prihvatimo, da vas vidimo kako cete je sprovesti doslovce u zivot? Ako nju ne sprovedete, kako od nas ocekujete da postujemo dejtonske provizije u vezi Haga?" 
Ako ovakav stav Jugoslavije podrzi i Evropa, SAD ce se naci u velikoj diplomatskoj nevolji zbog Kostunice i Kosmeta! 
Znaci li to da je dr Vojislav Kostunica potrebniji Evropi nego Americi? - Amerika se pocetkom devedesetih obrusila na Jugoslaviju, ne zato sto mrzi Jugoslovene i Srbe, vec da bi se izvela destabilizacija Evrope. Nisu SAD srusile sovjetski blok da bi dozvolile neki drugi, opasniji po njihove interese, blok u Evropi. Ali, ako se Kostunica pokaze "nedodirljivim" i stvarno uspe, nasuprot svih prepreka, da stvori model demokratske drzave Srbije, a potom i Jugoslavije, Evropa ce mu dati punu podrsku. Bice to trn u oku Americi. Lideri EU to sve vise uvidjaju i zato racunaju na uspeh Kostunice u Srbiji. Evropi, a posebno Nemackoj, treba jedan jak stub na Balkanu, a to je Kostunicina Jugoslavija. 
"Nedeljni Telegraf"



MILO DJUKANOVIC

Predsednikove bubice

Adaptacija i prosirenje stana Mila Djukanovica na Gorici kostala milion i po maraka, a ni za uredjenje enterijera nije se stedjelo. 

Zvanicnu i inu crnogorsku javnost trebalo bi znacajno da zabrine podatak da Milo DJukanovic, predsjednik Republike Crne Gore, u svom "stancicu" nema sobu za goste. Milion i po maraka koliko je izdvojeno za adaptaciju i prosirenje nije bilo dovoljno za jos jednu odaju. Sve je otislo i rasporedilo se na dva nivoa. Tako predsjednik DJukanovic u stanu od preko 400 metara kvadratnih ima "samo" dva salona, dvije spavace sobe, kuhinju, teretanu, solarijum, tursko i cetiri-pet obicnih kupatila, sobu za poslugu... Sve to bilo bi fino, da zli jezici ne pitaju: "Sta ce Milo ako mu banu gosti". I isti oni, opet znatizeljni, kazu, smjestice ih u "Vilu Gorica".
O svemu se, dakle, vodilo racuna pa se predsjednik nece obrukati. Ukoliko gosti rijese da ga iznenade u dnevnoj sobi, ekstravagantnom adaptiranom stanu moci ce da biraju izmedju kozne garniture sa ogromnim stolom boje meda, staklenog stola i stolica na tockovima, bordo kozne garniture za sjedenje ili jos dvije... 
Uzivace u televizijskom programu sa TV ekrana koji kosta 21.000 maraka. Isti takav nalazi se i na spratu. Oranz zidove krase vise od 50 vrijednih umjetnickih slika, a prostor upotpunjuju komode, skrinje, skupocjene lampe, sve porijeklom iz Italije. Neke kupljene u najpoznatijim milanskim i torinskim antikvarnicama, i ukombinovane sa najmodernijim namjestajem iz specijalizovanih italijanskih radnji za luksuzno opremanje stanova.
Gostima u ogromnom salonu sigurno nece biti hladno, jer zidovi i pod "salju" toplotu. Zvjezdano nebo sa stotinama lampiona i zvjezdica obasjavace ih sa plafona pa ce imati osjecaj da su i sami akteri "Hiljadu i jedne noci". Polukruznim drvenim stepenistem sa metalnom ogradom stize se na gornji kat, koji je pregradjen plavim i crnim staklenim kutijama. Tu je kozna garnitura sa predsjednikovim radnim stolom, pa jos jedna za sjedenje, staklena "korita" za novine... 
Sa svim mogucim spravama, za rekreaciju na raspolaganju je i teretana do koje je sauna tursko kupatilo, solarijum i posebne tus kabine za masazu. Tu se nalazi i soba za poslugu sa kuhinjskim aparatima, masinama za pranje i susenje, plakarima za garderobu i jos jedno kupatilo. Sa ovog sprata moze se na terasu, ogradjenom eloksiranim stubicima. 
Ekskluzivnost "donjeg" stana su zavjese koje se preko ispravljaca ukljucuju u struju, a svjetlost preliva u raznim bojama. Po njima su insekti i leptiri, iz kolekcije Danijela Svarovskog, pristigli direktno iz Pariza. Jedna buba kosta nekoliko stotina maraka, a mogu se kupiti samo u kompletu od 41 komada. Napravljene od zlata i kristala u boji i presijavaju se. Iz naboranih zavjesa, okacenih na blindirane prozore koje je prilikom montaze nosilo po cetiri radnika, izviruju kineske vaze. 
Iz salona do savremeno opremljene kuhinje, koju "krase" najsavremeniji aparati za spravljanje posebnih napitaka, stize se kroz vrata koja se sama otvaraju. Bezbroj neotvorenih kutija stiglo je u predsjednikov stan. One su pod nadzorom italijanskog dekoratera unosene tri nedjelje. U njima su se, izmedju ostalog, nalazile skupocjene case dvije, nazalost, polomljene, srebrni escajg, izuzetno kvalitetno posudje, i mnoge druge drangulije. Predsjednikov blindirani stan, cija se ulazna vrata otvaraju samo na otisak prsta i troclane porodice DJukanovic stize se plavim mermernim stepenicama obezbjedjuje 150 senzora, a svaki od njih kosta po hiljadu maraka. 
Ljiljana MINIC 
Danica GARIC



KARLA DEL PONTE: 

Istraga o svim zlocinima na Kosovu i Makedoniji

Glavni tuzitelj Haskog tribunala Karla del Ponte rekla je danas da je na Kosovo dosla kako bi sprovela istragu o zlocinima srpskih snaga i prosirila optuznicu protiv Slobodana Milosevica, ali je navela da postoji interesovanje za pokretanje istrage o zlocinima protiv Srba i drugih nealbanaca.
Karla del Ponte je na konferenciji za novinare u sedistu UNMIK u Pristini rekla da je na Kosovo dosla da se upozna sa novim civilnim administratorom UN-a Hansom Hekerupom.
Ona je navela da ce sa sefom UNMIK razgovarati o aktuelnim problemima i produbljivanju saradnje izmedju Civilne misije i Haskog Tribunala, odnosno o istragama koje ce se obaviti na Kosovu o eventualnim zlocinima pocinjenim tokom i nakon rata u Pokrajini.
Prema njenim recima, Tribunal ima nadleznost za rasvetljavanje eventualnih zlocina pocinjenih tokom sukoba u Makedoniji.
Glavni tuzitelj Haskog tribunala je u Pristinu stigla nakon posete BiH i Makedoniji.


"NIN" - Potpredsednik vlade Srbije Vuk Obradovic: 

Opljackana imovina bice vracena drzavi

Potpredsednik vlade Srbije Vuk Obradovic izjavio je da ce predstavnici bivse vlasti, koji su vrsili kriminalne radnje, morati da odgovaraju za ta dela, kao i ce imovina koju su stekli na nezakonit nacin biti vracena drzavi.
On je, u intervjuu koji u najnovijem izdanju objavljuje nedeljnik "NIN", rekao da je "deo ljudi do velikog bogatstva dosao direktnim krsenjem zakona i kriminalnim radnjama" i da je Srbija u vreme vlasti bivseg predsednika Slobodana Milosevica bila "uveliko kriminalizovana".
Obradovic je kazao da je kriminal u Srbiji bio "srastao i sa onim sto se zove vlast" i da su nosioci odgovornosti za javne poslove bili "vrlo cesto i nosioci kljucnih kriminalnih radnji".
"Ti ljudi ce morati da pre ili kasnije da se suoce sa sudom pravde, a imovina do koje su dosli vrseci kriminalne radnje, bice vracena gradjanima i drzavi", rekao je on.
Navodeci da je vecina "novobogatasa" do bogatstva stigla "bez formalnog krsenja propisa, vec koriscenjem svog monopolskog polozaja u privrednim i drugim aktivnostima", Obradovic je rekao da se "gro" bogatstva stecenog na nezakonit nacin nalazi "u rukama oko dve stotine porodica".
"Globalno oko 7.000 porodica je zestoko profitiralo u tih deset - dvanaest godina, ali je gro tog bogatstva sliven u dzepove dve stotine porodica", kazao je on, dodajuci da ce "ti ljudi morati da vrate deo toga sto su zaradili, kako to u zakonu pise, zahvaljujuci posebnim pogodnostima".
Prema Obradovicevim recima, Zakon o porezu na ekstraprofit, koji treba da usvoji Skupstina Srbije, je "jednokratan" i njegovim placanjem "prica o tome se zavrsava", a "tim ljudima pruza sansa da krenu jednim novim pocetkom".
Zakon obavezuje sve da u roku od 30 dana sami prijave ostvareni ekstradohodak, dok ce u suprotnom, kako je kazao, biti angazovani poreski organi, a kazne ce biti "vrlo stroge".
Poreske stope kretace se u rasponu od 30 do 90 odsto, i to, naveo je Obradovic, 30 odsto "najverovatnije za ekstraprofit do 50.000 maraka, a 90 odsto, prema nekim stavovima sada, za ekstradohodak iznad pet miliona maraka".
On je rekao i da predstavnici nove vlasti u Srbiji zele da izvrse oporezivanje ekstraprofita na "jedan krajnje civilizovan nacin" i da ne zele da se koriste "retroaktivnim metodama, represijom, izdavanjem naloga...".
"Mi hocemo da se i to uradi zaista u krajnje demokratskoj proceduri, da sve bude utemeljeno na pravu i pravdi. Zakon koji bude usvojila Narodna skupstina Srbije vazice za sve, apsolutno za sve", kazao je potpredsednik srpske vlade.
Dodao je da "niko nece moci da bude mimoidjen, cak ni oni koji se mozda nalaze u Demokratskoj opoziciji Srbije, u sadasnjoj nomenklaturi".
Obradovic je ocenio i da "nije bilo nevinih" oko Milosevica i da su predstavnici bivse vlasti ziveli u uverenju da ce "vecito biti na vlasti" i da ih "nikada niko nece pitati koliki je racun njihovog pira".


"BLIC" - VELIMIR ILIC:

Poceo sam kampanju za predsednika Srbije

Kopredsednik Nove Srbije i gradonacelnik Cacka Velimir Ilic izjavio je da je zapoceo predizbornu kampanju za predsednika Srbije, navodeci da ocekuje punu podrsku DOS-a.
Ilic je "Blicu" izjavio da je krenuo u predsednicku kampanju, jer su "odredjeni ljudi" to vec ucinili, a da od njega gradjani sirom Srbije ocekuju da se kandiduje.
"S obzirom da sam jedini u DOS koji nema funkciju, pretpostavljam da su me cuvali za predsednika Srbije", ocenio je Ilic, dodajuci da ocekuje da ce izbori za predsednika biti tema sledece sednice Predsednistva DOS.
On je rekao da su kandidature vec najavili lider Stranke srpskog jedinstva Borislav Pelevizh, kao i potpredsednik Vlade Srbije i predsednika Demokratske alternative Nebojsa Covic.


IZBOR PRELAZNIH ORGANA VLASTI NA KOSOVU

Moguce ucesce srpske strane 

Predsednik Saveznog komiteta za Kosovo i Metohiju Momcilo Trajkovic izjavio je juce u Pristini da se cine napori da srpski predstavnik ponovo bude ukljucen u rad radne grupe za izradu pravnih okvira za organizaciju i izbor prelaznih organa vlasti na Kosovu.
"Trazi se modalitet ucesca savezne drzave i srpske zajednice", izjavio je Trajkovic nakon razgovora sa sefom UNMIK-a Hansom Hekerupom.
Trajkovic je rekao da je sa Hekerupom razgovarao i o nacinu obezbedjivanja zgrade u severnom delu Kosovke Mitrovice u kojoj treba da bude sediste Saveznog komiteta za Kosovo i Metohiju, odnosno podkomiteta za zdravstvo i povratak.
"U toku sledece sedmice nastavice se zapoceti razgovori sa Hansom Hekerupom", rekao je Trajkovic.
Predsednik Savenok komiteta za Kosovo i Metohiju razgovarao je danas u Pristini i sa sefom kancelarije UNHCR-a za Kosovo, Erikom Morisom, o povratku Srba u svoje domove.
"Upozorio sam da medjunaronda zajednica nije do sada stvorila uslove za povratak Srba, iako je pitanje povratka veoma vazno za ukupnu stabilizaciju stanja na Kosovu. Bez povratka nece biti ni ucesca Srba u politickom zivotu", rekao jer Trajkovic.
On je rekao da je u ime savezne drzave "ponudio osnivanje zajednickog komiteta za povratak, u kojem bi istovremeno na tom pitanju radili Kfor, UNMIK, UNHCR i Vlada SR Jugoslavije, koja bi i direktno pomogla povratak izbeglih Srba.
"Dosadasnji planovi povratka, koje su pripremali predstavnici medjunarodne zajednice, su neambiciozni, pa se stice utisak da im nije mnogo stalo do povratka Srba", primetio je Trajkovic.


PRISTINA- TAKOZVANA 'OVPMB':

Musliu trazi da se srpske snage povuku iz Lucana

Politicki predstavnik ilegalne Oslobodilacke vojske Preseva, Medvedje i Bujanovca (OVPMB) Jonuz Musliu zatrazio je juce da se druga runda razgovora sa predstavnicima jugoslovenskih vlasti odrzi u selu Lucane pod uslovom da se srpske snage povuku iz tog sela.
Musliu, koga albanski mediji u Pristini predstavljaju kao predsednika Politickog Veca za Presevo, Medvedju i Bujanovac, rekao je da su za danas najavljeni razgovori odlozeni zbog "neispunjavanja tog uslova".
Albanski mediji u Pristini citiraju izvore iz Glavnog Staba OVPMB koji navode da razgovori nece biti nastavljeni dok se ne ispune njihovi uslovi.
"Mi smo kao uslov za nastavak razgovora zatrazili da se demilitarizuje selo Lucane, gde se i dalje nalaze paravojne i srpske snage", izjavio je jedan od predstavnika OVPMB pod nadimakom "Zeri".
Kako navode albanski izvori bliski OVPMB, kasno poslepodne u sedistu Glavnog Staba OVPMB predstavnici Albanaca razgovarace sa izaslanicima NATO-a oko unapredjenja pregovarackog procesa.
Albanski mediji navode da je srpska strana nastavak pregovora uslovila oslobadjanjem otetih cetvoro civila i dva pripadnika Vojske Jugoslavije, kao i zahtevom da delegaciju Albanaca ne predvodi jedan od komandanata OVPMB Rizvan Cazimi, poznatiji kao "Kapetan Lesi".
Predstavnici jugoslovenskih vlasti ne prihvataju razmenu koju je ponudila albanska strana, a koja uslovljava da se za oslobadjanje cetvoro civila i dvojice pripadnika VJ oslobodi iz zatvora Ljuan Sadiku koji je uhapsen sa 35 kilograma eksploziva u Bujanovcu i istraznim organima predat pod optuzbom za bavljenje terorizmom.


SKUPSTINA VOJVODINE

Usvojena Platforma za ostvarivanje ustavnih nadleznosti

Skupstina Vojvodine usvojila jejuce Platformu za ostvarivanje ustavnih nadleznosti i autonomije Vojvodine i uputila je Skupstini Srbije na razmatranje.
U Platformi, za koju je glasalo 86 poslanika, navodi se da bi u Ustavu Srbije trebalo "izmeniti vise od 100 republickih zakona" kako bi se odredjene ingerencije vratile pokrajinskim organima vlasti.
Protiv usvajanja Platforme, koju je Skupstini Vojvodine, predlozilo Izvrsno vece Vojvodine, glasalo je deset poslanika Demokratske stranke Srbije (DSS).
U platformi se navodi da bi izmenom zakona, Vojvodini trebalo vratiti nadleznosti nad upravom, upotrebom sluzbenog jezika narodnosti, zdravstvenom i socijalnom zastitom, kulturom, penzijskim i invalidskim osiguranjem, javnim finansijama, javnim informisanjem, poljoprivredom, sportom i zastitom zivotne sredine...
Nadleznosti republike Srbije na teritoriji Vojvodine trebalo bi da budu odbrana, drzavna bezbednost, monetarni sistem, spoljna politika, osnove privrednog sistema, carinska politika, jedinstveno trziste, krivicni i parnicni postupak, gradjansko i obligaciono pravo, krivicno pravo opsti deo i gradjanski parnicki postupak.
Potpredsednik Izvrsnog veca Vojvodine Dusko Radosavljevic rekao je da se inicijative platforme "krecu iskljucivo u okviru vazeceg ustava" i "pocetak realizacije izbornih obecanja" gradjanima".
On je kazao i da "resavanje nagomilanih zivotnih problema" gradjana Vojvodine "nije moguce bez promena sadrzanih u platformi", dodajuci da u najkracem roku treba "otkloniti sadasnje protivustavno stanje".
Poslanik Demokratske opozicije Srbije (DOS) Lazar Krcmar (DSS) rekao je da je usvajanje platforme "namerno stavljeno na zadnje mesto kako bi se sto pre usvojila".
Krcmar je kazao i da je DOS "pred izbore stvoren samo da smeni bivsi rezim", a ne da se "u njegove redove uvuku" i oni koji zele da "provlace razne projekte o Vojvodini kao republici".
U Platformi se navodi da u okviru "buduceg teritorijalnog uredjenja" Srbije treba razmotriti ideje o regionalizaciji, odnosno o "stvaranju novih teritorijalnih jedinica, regija i autonomnih pokrajina".
U vojvodjanskom parlamentu od 120 poslanickih DOS ima 118, a Socijalisticka partija Srbije dva poslanika.


IZBORI U CRNOJ GORI 

Pravo glasa na izborima ima 446.947 gradjana

Biracko pravo na prevremenim parlamentarnim izborima u Crnoj Gori ima 446.947 gradjana, saopstio je danas crnogorski Sekretarijat za razvoj.
U saopstenju se navodi da je toliko gradjana upisano u Centralni biracki spisak 27.marta, kada je on zakljucen.
Broj biraca u Centralnom spisku je manji za 10.686 u odnosu na 31.maj 1998.godine, kada su odrzani prethodni parlamentarni izbori u Crnoj Gori.
Sekretarijat je tu razliku objasnio "preciscavanjem u opstinskim birackim spiskovima".


PRED IZBORE U CRNOJ GORI

Amerikanci crnogorskog porekla za opstanak zajednice

Grupa Amerikanaca crnogorskog porekla porucila je gradjanima Crne Gore da na predstojecim prevremenim izborima 22. aprila podrze ocuvanje zajednice sa Srbijom.
"Mi, Amerikanci, poreklom iz Crne Gore, borimo se u svetu citavu deceniju zajedno sa bracom iz Srbije za dobro naseg naroda. Mi u svetu sve radimo zajedno. Nemojmo se razdvajati kod kuce. Nema nijednog razloga da zivimo odvojeno od Srbije...",. pise u poruci grupe Amerikanaca cernogorskog porekla koji zive u Denveru, Milvokiju, Floridi i San Francisku.
U poruci, koja je medijima prosledjena preko Beogradske kancelarije Kongresa srpskog ujedinjenja, grupa Amerikanaca crnogorskog porekla, istice da se "odluke o otcepljenju ne donose se na brzinu".
Takve odluke se ne donose u ovakvoj situaciji "kada nam ugled u svetu raste. Nemojmo ga rusiti besmislenim svadjama, bavimo se vrednijim stvarima", navodi se u poruci.
Poruka je potpisana sa "grupa Crnogoroaca iz Amerike sa porodicama", ali se ne navodi broj potpisnika poruke.


MINISTAR INOSTRANIH POSLOVA CRNE GORE U AMERICI

Branko Lukovac razgovarao sa americkim kongresmenima

Ministar inostranih poslova Crne Gore, Branko Lukovac zavrsava sutra visednevnu posetu SAD tokom koje je ostvario veci broj susreta sa clanovima americkog Kongresa.
Prema informacijama iz diplomatskih izvora, Lukovac je u proteklih osam dana, izmedju ostalih, sa senatorima Dzozefom Bajdenom i Tomasom Lantosom razgovarao o "perspektivama crnogorske nezavisnosti."
Senator Bajden se smatra jednim od najuticajnijih demokrata u americkom Senatu, cijih sto poslanickih mesta priblizno ravnopravno dele republikanci i demokrate.
Bajden je nedavno ostro kritikovao sadasnje vlasti u Beogradu zato sto su prvog dana povrataka zdruzenih snaga bezbednosti u tampon zonu, u Presevsku dolinu uputili "one iste Miloseviceve generale," koji su komandovali jedinicama koje su u tom podrucju pre dve godine vrsile represiju nad tamosnjim Albancima.
Tomas Lantos je republikanac iz Kalifornije, poreklom Madjar i on je prema istim izvorima razgovarao sa Lukovcem o situaciji u regionu.
O tim razgovorima nije izdato nikakvo zvanicno saopstenje ni iz Kongresa, niti iz Senata.
Dobro obavesteni krugovi ipak su izjavili da je Lukovac "vidno ohrabren razgovorima koje je imao u Kongresu i Senatu, kao i sa zvanicnicima Stejt departmenta."
Isti izvori tvrde da SAD "nisu stavile ad-acta podrsku crnogorskoj drzavnoj nezavisnosti."
Americki zvanicni stav u medjuvremenu ostaje da ce vlada SAD podrzati svaku demokratsku odluku i izrazavanje slobodne volje gradjana Crne Gore na izborima, i na eventualnom referendumu o drzavnom statusu ako do njega dodje.
Lukovac se u Vasingtonu sastao i sa vecim brojem predstavnika nevladinih organizacija i prestonickih institucija od kojih su neke, poput Centra za strategijska istrazivanja bliska americkoj vladi.
Kako se saznaje iz prestonickih izvora, sef crnogorske diplomatije uveravao je svoje americke domacine da "Crnu Goru vrijedi podrzati na putu ka potpunoj nezavisnosti" jer ona ispunjava sve uslove "da postane medjunarodno priznati subjektivitet, ukljucujuci i komparativne ekonomske prednosti".
U Vasingtonu se nezvanicno saznaje da je doslo i do promene na celu Trgovinske misije Crne Gore, ciji se dosadasnji sef David Dasic vraca u Podgoricu, a njegovo mesto preuzima Zorica Maric.
U Vasingtonu je, takodje, osnovan i Forum Americko-crnogorskog prijateljstva i saradnje, ciji su clanovi kako se saznaje i neki ugledni Amerikanci, cija imena jos nisu dostupna javnosti.
Ministar Lukovac boravio je i u Njujorku, gde se, kako je saopsteno, sastao sa "brojnim predstavnicima crnogorske dijaspore sa podrucja americkih saveznih drzava Njujork, Nju Dzersi, Konektiketa i Pensilvanije."
U sedistu UN Lukovac se sastao sa ambasadorima Nemacke, Austrije, Madjarske i Bugarske, kao i sa ambasadorima Slovenije, Hrvatske, BiH i Makedonije, ali ne i sa novim ambasadorom SR Jugoslavije pri UN - Dejanom Sahovicem. Lukovac se prema istim diplomatskim izvorima nije sastao niti sa ambasadorom SRJ Milanom St.Proticem u Vasingtonu.


DIREKTOR KANCELARIJE ZA DEMOKRATSKE INSTITUCIJE I LJUDSKA PRAVA

Studman o predstojecim izborima i referendumu u Crnoj Gori

Direktor Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, Zerar Studman ocenio je u Becu da ce predstojeci izbori u Crnoj Gori imati veliki znacaj, jer ce jasno pokazati volju i opredeljenje crnogorskog naroda o njegovoj buducnosti u okviru SRJ.
U izjavi on je najavio da ce ODIHR sa najvecom paznjom pratiti tok glasanja 22. aprila.
On je saopstio da ce ta organizacija na terenu rasporediti izmedju 150 i 200 posmatraca, "sto je mnogo kada se ima u vidu velicina Crne Gore i broj glasaca". Komentarisuci izborni zakon u Crnoj Gori, Studman je rekao da "on nije savrsen", na sta je ODIHR ukazao vec prosle godine.
"U ovom zakonu postoje sporne tacke, pre svega kada je rec o izabranim kandidatima i ulozi partija. I pored toga, zakon omogucava fer i slobodne izbore", kazao je on.
Govoreci o spornom Zakonu o referendumu, Studman je podsetio da je njegova Kancelarija izradila tehnicku analizu tog pravnog akta.
On je, medjutim, istakao "da se ODIHR nije bavio ustavnoscu ili politickom opravdanoscu samog cina referenduma".
"Nasa procena ni na koji nacin ne predstavlja podrsku ili davanje 'blagoslova' odrzavanju referenduma. Mi smo napravili samo tehnicku analizu razlicitih odredaba tog Zakona, da bismo videli da li je neki od njih suprotan medjunarodnim standardima. Dosli smo do zakljucka da u samom Zakonu ne postoji nista sto se protivi medjunarodnim standardima", rekao je Studman.
"Ipak, ovo ne znaci da odredjene medjunarodne prakse, koje se sa pravnog stanovista razlikuju od medjunarodnih standarda, ne mogu biti primenjene, sto bi ovaj zakon moglo uciniti jos boljim", rekao je on.
On je dodao da bi u slucaju odrzavanja referenduma te medjunarodne prakse morale biti razmotrene i primenjene.
"Na primer, pitanje vecine potrebne za prihvatanje rezultata referenduma. Od ogromnog je znacaja da potrebna vecina bude procenjena u skladu sa registrovanim glasacima, a ne onima koji su to pravo iskoristili. Siguran sam da bi ovakva praksa dala daleko veci kredibilitet rezultatima eventualnog referenduma, ma kakvi oni bili", podvukao je direktor ODIHR-a.
Na pitanje da li ce ODHIR na sebe preuzeti obavezu nadgledanja moguceg referenduma, on je odgovorio da je u mandatu ODIHR-a najcesce pracenje parlamentarnih i predsednickih izbora, ali da ce u slucaju odrzavanja referenduma "ozbiljno razmotriti njihovo pracenje".
"U ovom trenutku o tome jos nema odluke", rekao je u izjavi agenciji Beta i Radiju B92 direktor Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju.


MIROSLAV IVANISEVIC: 

Crna Gora ne moze cekati Srbiju

Crnogorski ministar finansija Miroslav Ivanisevic saopstio je da Crna Gora mora ekonomski da se oporavi i da zato ne moze cekati Srbiju, jer su njene pocetne pozicije drugacije.
Ivanisevic, koji je i funkcioner Demokratske partije socijalista, u saopstenju za javnost je naveo da je "uslov ekonomskog oporavka Crne Gore stabilna valuta i otvoreno trziste" .
Ocenjujuci da "Crna Gora ima i jedno i drugo" i da je time stvorila uslove da iz "recesije krene putem prosperiteta", on je rekao da Crna Gora "zato ne moze cekati Srbiju".
"Mi zelimo da verujemo u demokratsku i trzisnu orijentaciju Srbije. Ali, cinjenica je da Srbija ima drugaciji privredni sistem, razlicitu pocetnu poziciju, razlicite prioritete u razvoju", kazao je Ivanisevic.


IZBORI - BIJELO POLjE 

Prvi predizborni skup koalicije Zajedno za Jugoslaviju

U Mojkovcu je sinoc, pred oko 4.000 gradjana, odrzan prvi predizborni skup koalicije "Zajedno za Jugoslaviju", koju cine Socijalisticka narodna partija (SNP), Narodna stranka (NS) i Srpska narodna stranka (SNP).
Na skupu su govorili Predrag Bulatovic, Zoran Zizic i Srdja Bozovic iz SNP i Dragan Soc i Predrag Popovic iz NS.
Bozovic, koji je i predsednik Veca gradjana Skupstine SRJ, rekao je da politika sadasnjeg rezima u Podgorici nije u crnogorskom interesu jer se srpski i crnogorski narod ne mogu odvojiti i ocenio da ce njegova koalicija pobediti na izborima 22. aprila.
Savezni premijer Zoran Zizic porucio je da "Crnogorci koji zive u Beogradu ne bi trebalo da u Crnu Goru dolaze sa pasosima" kako se "ne bi osecali strancima u sopstvenim porodicama" i naglasio da bi pobeda njegove koalicije oznacila da se u zajednickoj drzavi "moze ziveti dobro i bez kriminala i sverca".
Dragan Soc je porucio da su "mala Srbija i mala Crna Gora vece kada su zajedno".
"NS je 5. oktobar docekala sa radoscu da zajedno sa demokratskom Srbijom ostane u zajednickoj drzavi, da njima kazemo da necemo pogaziti poruke predaka, da necemo dati nasu Srpsku pravoslavnu crkvu, da necemo dati da se Crnogorci pretvaraju u Dukljane", rekao je Soc i porucio okupljenima da 22. aprila "biraju koje su nacije, vere, gde su im koreni i kako se prezivaju".
Predrag Bulatovic je izrazio uverenje da ce Crna Gora 22. aprila odluciti da nastavi zivot sa Srbijom u Jugoslaviji i da ce njegova koalicija pobediti dukljansku koaliciju.


CRNA GORA - MAROVIC 

Marovic najavio izmenu konstitucionalnih pravnih akata

Potpredsednik Demokratske partije socijalista (DPS) Svetozar Marovic najavio je sinoc da ce njegova stranka i Socijaldemokarstka partija, ukoliko pobede na parlamentarnim izborima, menjati "konstitucionalne pravne akte".
Marovic je govorio na predizbornoj tribini u zgradi crnogorske vlade, gde je poziv gradjanima da glasaju za koaliciju "Pobeda je Crne Gore - demokratska koalicija Milo DJukanovic", obrazlozio recima:
"Pobeda ce nam trebati ne samo zbog vecine u parlamentu, vec sto cemo morati da menjamo konstititucionalne pravne akte".
On nije precizirao da li je u pitanju izmena Ustava Crne Gore.
Marovic je kazao da je "Crna Gora stvarala Jugoslaviju u nameri da joj ona moze sluziti, a ne da bi je preglasavala, brisala iz Ustava i iskljucivala iz vaznih odluka".
On je otpuzio jugoslovenskog predsednika Vojislava Kostunicu i Dedmokratsku opoziciju Srbije da su zaboravili na veliku pomoc CRne Gore u rusenju rezima Slobodana Milosevica.
Marovic je rekao da se i nakon Milosevica u Srbiji "nije bitnije promenio odnos prema Crnoj Gori", te da i Kostunica, kao ranije Milosevic, "zeli da pise liste za Crnu Goru, odredjuje kvote i prizejkuje da vecina gradjana Crne Gore bude porazena na izborima".
Predsendik crnogorskog parlamenta je izjavio da je izborna lista Koalicije za Jugoslaviju sastavljena u Beogradu i da su njeni kadrovi "za jednokratnu upotrebu".
"Toliko ih cene u Beogradu da su im, od 21, dali jedno ambasadorsko mesto," rekao je Marovic.
Marovic je kazao da "Jugoslavije ne moze biti bez Crne Gore, a da je Crne Gore bilo pre, a bice je i posle Jugoslavije".



NARODNA SOCIJALISTICKA STRANKA

Ostre kritike na racun koalicije Zajedno za Jugoslaviju

Novoosnovana Narodna socijalisticka stranka (NSS) Crne Gore ocenila je danas da se pod sloganom "Zajedno za Jugoslaviju", kako se zove jedna od izbornih koalicija u Crnoj Gori, "kriju partije kojima uopste nije stalo do Jugoslavije".
U saopstenju NSS ocenjuje da ce ta koalicija "koliko sjutra, zbog ocekivanih fotelja, privilegija i moci uci u postizbornu koaliciju sa separatistima Mila DJukanovica (predsednika Crne Gore i Demokratske partije socijalista)".
"Ta koalicija ce donijeti zakon o ekstradiciji jugoslovenskih patriota Haskom tribunalu, koji ce izvrsiti aboliciju siptarskih terorista, koji ce smanjiti i oslabiti Vojsku Jugoslavije, uci u pregovore o redefinisanju Jugoslavije na bazi platforme crnogorske vlade", ocenila je NSS.
Izbornu koaliciju "Zajedno za Jugoslaviju" formirale su Socijalisticka narodna partija (SNP), Narodna stranka i Srpska narodna stranka.
NSS su nedavno osnovale pristalice bivseg saveznog premijera i doskorasnjeg lidera SNP Momira Bulatovica.

| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |

Copyright 1996-2001 Nezavisne NOVINE
Hitometer
POWERED by