Nezavisne Novine

JUGOSLAVIJA

PRISTRASAN IZVESTAJ ORGANIZACIJE ZA ZASTITU LjUDSKIH PRAVA

HRV stiti albance i NATO

Nevladina medjunarodna organizacija za zastitu ljudskih prava "Hjuman rajt voc" (HRV) predstavila je juce u Beogradu izvestaj o zlocinima na Kosovu u kome se navodi da odgovornost za zlocine pocinjene na Kosovu, tokom i posle NATO bombardovanja, snosi bivsi jugoslovenski predsednik Slobodan Milosevic i njegovo vojno i politicko rukovodstvo, ali se pominju i Oslobodilacka vojska Kosova (OVK) i NATO.
U opsirnom izvestaju na 593 strane pod nazivom "Po naredjenju: Ratni zlocini na Kosovu" koriscenjem novih statistickih i istrazivackih metoda dokumentovani su slucajevi torture, ubistava, silovanja i proterivanja koje su pocinile snage pod Milosevicevom komandom izmedju 24. marta i 12. juna 1999, za vreme vazdusnih udara NATO na SRJ.
Visi saradnik-istrazivac HRV Fred Abrahams izjavio je, na tribini u Medija centru, da je u izvestaju dokumentovana zloupotreba srpske i jugoslovenske vojske i policije, kao i da je kampanja na Kosovu sistemski koordinisana iz centra politicke moci, a za odgovorne za mnoge zlocine su navedena bivsa rukovodstva Srbije i SRJ.
On je ukazao da su neki od tih ljudi i danas na vaznim polozajima, a posebno je, kao kljucnu licnost, naveo visokog funkcionera Socijalisticke partije Srbije Nikolu Sainovica.
Abrahams je naveo da su zastrasivanja, silovanja i pljackanja bila pazljivo isplanirane i izvrsene operacije koje se uklapaju u vladine stateske ciljeve.
Prema njegovim recima, srpske i jugoslovenske snage su proterale oko 800.000 Albanaca pre i tokom bombardovanja NATO, unistavale njihova dokumenta kako se ne bi mogli vratiti kucama i ubijale civile. Abrahams je rekao da je HRV dokumentovao ubistva 3.453 civila, ali da to, na zalost, nije i ukupan broj.
U izvestaju HRV tri poglavlja su posvecena zloupotrebama OVK, koja je, kako se navodi, ubijala i otimala civile tokom i nakon rata, kao i krsenja prava od strane NATO koji tokom bombardovanja nije sveo na minimum civilne zrtve.
HRV optuzuje OVK za otmice i ubijanja Srba i kosovskih Albanaca za koje se smatralo da su saradjivali sa drzavom tokom 1998. godine, kao i za napade na Srbe, Rome i ostale nealbance, posle rata.
Abrahams je rekao da imena pripadnika OVK nisu dokumentovana zato sto ta organizacija nema jedinstvenu komandu i javnu strukturu, vec su to gerilske grupe, veoma zatvorene i tesko je utvrditi na kom je mestu kada bio neko od "tih pobunjenika".
Prema njegovim recima, OVK je delovala na lokalnom nivou, a odgovornost za politicko vodjstvo je u tome sto nije sprecavala takva delovanja.
Kada je rec o odgovornosti NATO, Abrahams je rekao da taj savez nije pocinio ratne zlocine, vec da nije sprecio stradanje civila prilikom bombardovanja. On je kritikovao i koriscenje kasetnih bombi.
Prema izvestaju HRV, NATO bombe su ubile oko 500 jugoslovenskih civila tokom bombardovanja.
Savetnik predsednika SRJ za ljudska prava Gradimir Nalic odao je priznanje HRV sto radi na rasvetljavanju zlocina na Kosovu, ukazujuci da je to posao pravosudnih institucija, ali je zamerio na terminologiji koja je upotrebljavana u izvestaju.
Nalic je ukazao da se u izvestaju navodi da su srpske i jugoslovenske snage cinile zlocine, mucile i ubijale..., dok se o delima "elemenata OVK" govori da su vrsili povrede medjunarodnog prava, proterivali, ucenjivali...
On je kao "trn u oku", ocenio i vreme objavljivanja izvestaja HRV - svega tri dana pre pojavljivanja Slobodana Milosevica pred Haskim tribunalom.
Nalic je navodio primere iz izvestaja koji su u suprotnosti sa dokumentima koje poseduju srpske i jugoslovenske vlasti, ali i Unmik na Kosovu, zamerajuci sto vise paznje nije posveceno dokumentima koje poseduje Udruzenje porodica nestalih Srba i Crnogoraca i osporavajuci vise navoda HRV-a.
On je upitao sta je sa vodjama OVK koje se sada nalaze u Kosovskom zastinskom korpusu i koje ce, najverovatnije, biti i politicki aktivne posle novembarskih izbora na Kosovu.
I Vladimir Bozovic iz Koordinacionog komitita vlada SRJ i Srbije za Kosmet naveo je slicne nedostatke u izvestaju, ocenjujuci da implicira da su grehovi koje je cinila srpska strana drugaciji od albanskih.
On je zamerio sto u toj analizi nisu razdvojeni humanitarni, pravni, filozofski i drugi termini i sto jasno nije ukazano da su zlocini jednaki i da su ih cinile sve strane, umesto sto su apostrofirani samo oni srpskih i jugoslovenskih snaga.
Prema njegovim recima, u izvestaju se ne stede reci kada se radi o zlocinima srpske strane, dok se termini ublazavaju kada je rec o albanskoj strani.
Bozovic je naveo i da se pripadnici OVK romanticno nazivaju pobunjenicima, iako su ih i zvanicnici medjunarodne zajednice i pre bombardovanja oznacavali kao teroriste.
Kao nedostatak izvestaja, Bozovic je naveo i broj ubijenih i nestalih, ali i kvalifikacije da su srpske snage trpele gubitke, a Albanci su bili ubijani, muceni...
Takavu analizu Nalica i Bozovica, direktorka Fonda za humanitarno pravo Natasa Kandic je nazvala politickim pristupom i ocenila da bi bilo mnogo bolje da su oni, kao predstavnici drzavnih organa, govorili o zlocinima koji su se desili i sta uraditi sa zlocincima.
Kandiceva je ocenila da je izvestaj HRV veoma vazan izvor informacija za sudove u zemlji, ali i Haski tribunal i navela da nevladine organizacije rade veliki posao i da su zasluzne sto je javnost saznala za mnoge zlocine koji su cinjeni u bivsoj Jugoslaviji.
Kao veoma vazan korak, Kandiceva je ocenila to sto su nove vlasti priznale da su zlocini vrseni, ali je protestovala sto je, nakon toga, usledila cutnja i sto se vise nista ne govori, na primer, o masovnim grobnicama koje su pronadjene u okolini Beograda.
Na pitanje sta u izvestaju HRV nedostaje, Kandiceva je kazala da nije dovoljno dokumentovana odgovornost OVK, kao i da nisu navedena imena zrtava.
Kao odgovorni za kampanju 1999. godine, u izvestaju HRV se, pored Milosevica, pominju i nacelnik generalstaba Vojske Jugoslavije Nebojsa Pavkovic, nacelnik Javne bezbednosti pri srpskoj policiji Sreten Lukic, bivsi nacelnik Generalstaba Dragoljub Ojdanic, bivsi ministar unutrasnjih poslova Srbije Vlajko Stojiljkovic, predsednik Srbije Milan Milutinovic i bivsi potpredsednik Savezne vlade Nikola Sainovic.

CRNA GORA - MILO DJUKANOVIC:

Crna Gora ne treba da se potcinjava

Predsednik Crne Gore Milo DJukanovic izjavio je na juce otvorenom medjunarodnom naucnom skupu o Petru drugom Petrovicu Njegosu, da Crna Gora treba da sledi glavnu poruku svoje nekadasnje vladarske dinastije - da se nikome ne potcinjava i da ne moze biti slobodna bez svoje drzave.
DJukanovic je na skupu u Podgorici rekao da Crna Gora "moze opstati i odlucna je da opstane" na dva principa - na slobodarstvu dinastije Petrovic Njegos i na savremenom antifasizmu.
"I tragicni juznoslovenski dogadjaji poslednje decenije 20. veka suocili su Crnu Goru sa osnovnim porukama vladarske dinastije Petrovic Njegos", rekao je DJukanovic, naglasivsi da se "zbog toga Crna Gora danas nalazi pred odlukom o povracaju svih atributa svoje stare, medjunarodno priznate crnogorske drzave".
Prema recima DJukanovica, sudbina kralja Nikole Petrovica "vecita je opomena Crnogorcima, a poucna je za sve, sta se sve moze desiti jednom narodu kad izgubi svoju drzavu".
On je ocenio da su danasnje generacije Crnogoraca tu cinjenicu razumele na pravi nacin "i nece dozvoliti gubitak vlastitog identiteta i svoje sustine, ni zbog svoje proslosti, ni radi svoje evropske buducnosti".
Medjunarodni naucni skup, posvecen 150-godisnjici smrti Petra drugog Petrovica Njegosa, odrzava se u organizaciji Crnogorske akademije nauka i umjetnosti (CANU) i Univerziteta Crne Gore.
Istoricari, lingvisti i drugi eksperti, medju kojima su i ucesnici iz Rusije, Grcke, Ukrajine i jos nekih zemalja, bavice se do 1. novembra istoriografskim i kulturoloskim analizama Njegosevog vremena i dela, ali i crnogorske dinastije Petrovic Njegos.
Skup je posvecen i 80-godisnjici smrti poslednjeg crnogorskog suverena, kralja Nikole Petrovica.
Na svecanom otvaranju naucnog skupa o Njegosu, osim domacih zvanica, bili su i princ Nikola Petrovic i generalni konzuli Rusije i Grcke u Crnoj Gori Jurij Bickov i Sotiros Atanasio.
Otvarajuci naucni skup, clan CANU Miomir Dasic je naveo da je za debatu o Njegosu prijavljeno vise od 120 naucnih i strucnih referata i saopstenja, sto, prema njegovoj oceni, svedoci da jos ima prostora za naucna istrazivanja Njegosevog dela i vremena.
Ucesnike skupa pozdravili su predsednik CANU i rektor Univerziteta Crne Gore Dragutin Vukotic i Predrag Obradovic.
Vukotic je posebno priznanje za organizaciju skupa odao crnogorskom predsedniku Milu DJukanovicu, koji je, kako je precizirao, posredno i neposredno omogucio odrzavanje simpozijuma o Njegosu.
Ocenivsi vladare iz dinastije Petrovic Njegos kao vizionare, velike drzavnike, umnike i retke duhovnike, Vukotic je rekao da ni ove crnogorske dostojanstvenike ne treba "idealizovati ili divinizirati".
Rektor Univeziteta Crne Gore Predrag Obradovic je rekao da su Petrovici-Njegosi "najslavnija crnogorska porodica". On je podsetio da su Petrovici osnovali savremenu crnogorsku drzavu i dodao da im crnogorski narod "ostaje vecni duznik".
Obradovic je dodao da se nada "da ce taj dug posle ovog skupa biti manji".
On je ucesnike naucnog skupa o Njegosu i dinastiji Petrovic pozvao da njihov razgovor bude doprinos, ne samo rasvetljavanju proslosti, vec i prilog tolerantnosti neistomislsjenika.
Ova godina je u citavom toku u znaku manifestacija kojima se obelezava 150. godisnjica crnogorskog pesnika, filozofa, drzavnika i duhovnika Petra drugog Petrovica Njegosa.
Matica Crnogorska je nedavno u Zagrebu uprilicila jedan skup posvecen Njegosu.
Njegos je umro na Lucindan, 31. oktobra po novom kalendaru 1851. godine. Sahranjen je u Cetinjskom manastiru, u grob svog strica, Petra Prvog Petrovica. Tri godine kasnije, Crnogorci su Njegoseve kosti preneli na vrh Lovcena, gde je 1974. podignut mauzolej.

MAKEDONIJA I RUSIJA - BORIS Trajkovski

Potrebno je atiteroristicko delovanje i u Makedoniji

Makedonski predsednik Boris Trajovski zalozio se juce u Moskvi da dejstva antiteroristicke koalicije ne budu usmerena samo na Avganistan, vec i na Makedoniju i Ceceniju.
Dejstva antiteroristicke koalicije treba da bude usmerena "ne samo protiv terorista u Avganistanu, vec i Ceceniji, Makedoniji i u drugim drzavama, posto je terorizam svugde terorizam", rekao je Trajkovski na pocetku razgovora sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom u Kremlju.
"Posle tragicnih dogadjaja u SAD 11. septembra, stvaranjem antiteroristicke koalicije stavovi Rusije i SAD su se priblizili, i to mora da donese odredjene plodove. Hteli bismo da osetimo te rezultate i u nasem regionu, u Makedoniji", rekao je Trajkovski.
Makedonski predsednik je naveo da su i Rusija i Makedonila osetile sta znaci terorizam, dodajuci da ce u razgovoru "prirodno biti reci o borbi protiv terorizma u globalnim okvirima". On je ocenio da je uloga Rusije u borbi protiv organizovanog kriminala i terorizma "veoma vazna".
Putin je izrazio podrsku naporima makedonskog rukovodstva i medjunarodne zajednice u normalizaciji situacije na Balkanu.
On je podrzao sprovodjenje operacije za skupljanje oruzja albanskih ekstremista i cuvanje medjunarodnih granica od strane medjunarodnih organizacija.
Putin je podsetio da je tokom njihovog prethodnog susreta u avgustu Kijevu, makedonski predsednik "sa zabrinutoscu govorio o aktivizaciji medjunarodnog terorizma u regionu".
"Na zalost, ta zabrinutost je nasla dosta tragicnu i sa moralne tacke gledista tesku potvrdu", naveo je Putin.
Po njegovim recima, njihovi susreti imaju "regularni karakter", tokom kojih imaju mogucnost da "operativno reaguju" na dogadjaje u svetu, a da je ova poseta "veoma vazna zbog prethodnih dogadjaja".
Ruske agencije citiraju izvore u ruskoj delegaciji da ce u centru paznje razgovora biti resavanje krize na Balkanu. Dugogodisnja kriza na Balkanu, koja je poslednjih godina zahvatila Makedoniju, "dobila je novi znacaj u sferi sirenja borbe potiv medjunarodnog terorizma", rekli su ti izvori.
Oni su naveli da je Makedonija "postala objekat agresije nacionalekstremista i terorista, koji nastupaju pod vidom boraca za prava navodno ugnjetavane albanske manjine, a koji se, u stvari, bore za teritorijalno prekrajanje u regionu".
"Medjunarodna zajednica treba da bude spremna ne samo da koristi politicke instrumente, vec da, ako je neophodno, demonstrira cvrstinu, sve do koriscenja sile, uz dozvolu UN", naveli su ti izvori.
Po njihovim recima, "bezbednost i cvrsta stabilnost u tom regionu odgovara ruskim nacionalnim interesima, doprinosi razvoju siroke dugorocne uzajamno korisne saradnje sa balkanskim drzavama".
Ti izvori su naveli da se upravo time i objasnjava "konstantna paznja" Moskve usmerena na balkansku problematiku. Navodi se da Rusija i Makedonija tesno koordinisu napore u okviru UN i OEBS, usmerene na dostizanje demokratskog, pravdenog resenja makedonskog problema i opste normalizacije situacije na Balkanu.
Makedonija i njen predsednik izrazavaju zahvalnost za podrsku Rusije, a Rusija je zadovoljna sto je Trajkovski podrzao njenu inicijativu o stvaranju pravnih osnova regionalne stabilnosti uz garancije Saveta bezbednosti UN i odrzavanju samita na kojem bi se utvrdio princip nemenjanja granica na Balkanu, dodali su ti izvori.

MeDJunarodni komitet Crvenog krsta

Siromasni ostaju bez besplatne hrane

Posle sedam godina Medjunarodni komitet Crvenog krsta ukinuo je program snabdevanja narodnih kuhinja u Somboru, nakon cega ce 1.400 korisnika ostati bez redovnih obroka.
Prvo je pre mesec dana ukinuta kuvana hrana, a za desetak dana prestace i podela pola vekne hleba socijalno najugrozenijim stanovnicima najveceg zapadnobackog grada.
Iz toga bi se mogao izvuci zakljucak da je stepen siromastva u Somboru u medjuvremenu opao, pa je prestala potreba za narodnim kuhinjama.
Brojke, medjutim, govore upravo suprotno. Pre sedam godina, kad su narodne kuhinje otvorene, imale su 200 korisnika, danas, kad je humanitarna pomoc iscrpljena, brojka se popela na njih 1.400.
Kako kazu sagovornici koji prohladnog oktobarskog dana cekaju za parce hleba, "redovi su sami po sebi tuga, a stati u red u kojem se ceka parce hleba - najtuznije je i najporaznije pred samim sobom".
"To znaci priznati sebi da cekas milostinju od drugog uz ono 'hvala' koje nemas kome da kazes. Pa se pitas sta ti se to desava i zasto. Ali prazan stomak ponistava sva ta pitanja", kaze starija gospodja iz reda za hleb na jednom od tri punkta Narodne kuhinje u Somboru.
"Najgore je prvi put, najgore je u sebi prelomiti i doci na kazan, ali muka natera coveka, a ziv covek preturi svasta preko glave", prica Katica L., uzimajuci veknu hleba za sebe i bolesnog nezaposlenog sina.
Jasmina V. kaze da ima troje dece i da zivi od socijalne pomoci.
"Ne pitajte kako i cim ih hranim. Dok su ovde delili kuvanu hranu bilo je mnogo bolje, a sad... Pa dodje nam dobro i suv hleb. Nekad je to jedino sto imamo", kaze ona.
"E, da je nekog posla, bilo bi drugacije", dodaje Jovan K. "Ovako, pruzi ruku, i cekaj milostinju, ali bolje i to nego da krademo".
"Koga briga za sirotinju. Mozes i skapati od gladi i nikoga nije briga. Koga briga za moju muku?", pita se covek koji se predstavio kao DJuro.
U redu stoji i Ognjen koji kaze da je nakon 30 godina radnog staza "spao na kazan".
"Je li to posteno? Nemam ni za hranu ni za lekove, zivim kao pas", kaze on i dodaje da je primio polovinu penzije, pa razmislja kako ce razvuci nesto vise od hiljadu dinara do sledece isplate.
"Ne kaze nas narod uzalud: 'sirotinjo i bogu si teska', zakljucuje Ognjen.
Iako znaju da vec za desetak dana nece dobijati ni pola vekne hleba, ljudi iz redova u narodnim kuhinjama se i dalje nadaju nadaju.
"Pa nece valjda nas 1.400 gladnih ostaviti i bez ovo malo pomoci", pitaju oni, uzdajuci se, kako kazu, "u neciju savest".
Zlata Pekanovic

SVEDSKA I JUGOSLAVIJA

Svilanovic i Dalova o prioritetima spoljne politike SRJ

Savezni ministar spoljnih poslova Goran Svilanovic razgovarao je juce u Beogradu sa predsednicom svedskog parlamenta Birgitom Dal o prioritetima spoljne politike SR Jugoslavije, posebno o ukljucivanju u Evropsku uniju, saopstilo je Savezno ministarstvo spoljnih poslova.
U saopstenju ministarstva se navodi da je Svilanovic upoznao delegaciju svedskih parlamentaraca koja se nalazi u radnoj poseti SRJ, sa prioritetima jugoslovenske spoljne politike, posebno vezanim za ukljucivanje u EU i unapredjenje regionalne saradnje.
Dalova je izrazila zadovoljstvo brzinom politickih i ekonomskih promena u SRJ koje su je, kako je ocenila, ucinile "normalnom evropskom zemljom".
Ona je istakla znacaj "kontinuirane podrske zapadnih zemalja demokratskim procesima u jugoistocnoj Evropi" i iznela pozitivan stav o prosirenju EU u narednom periodu.
Predsednica svedskog parlamenta je, takodje, izrazila uvrenje da ce SRJ uskoro postati punopravni clan Saveta Evrope, dodaje se u saopstenju.

HASKI TRIBUNAL

Prosirena optuznica protiv Milosevica

Sudsko vece Haskog tribunala odobrilo je juce prosirenje optuznice protiv bivseg predsednika SRJ Slobodana Milosevica za zlocine na Kosovu. Optuznica je potom procitana na srpsko-hrvatskom jeziku na pretresu na kojem je Milosevic izjavio da poplava novih amandmana i novih optuznica ne moze da potopi istinu koju znaju milioni ljudi.
Na trecem pretresu od kako je 29. juna pritvoren u Hagu Slobodan Milosevic je izjavio da ne podnosi "nikakve podneske ovom sudu, zato sto ja ne priznajem ovaj sud".
Nakon usmenih argumenata advokata prijatelja suda (amici curiae) i glavnog tuzioca o prigovorima kojima su trojica advokata osporili zakonitost i nadleznost Tribunala, predsednik sudskog veca britanski sudija Ricard Mej dao je rec Milosevicevu.
Milosevic je ponovio da ne priznaje Tribunal, njegove optuznice, niti prijatelja suda koji su imenovani po nalogu sudija da pomognu u donosenju pravilnih odluka.
"Ako vi ono sto ja kazem za ovim mikrofonom smatrate podneskom, to je vasa stvar. Drugo, u vezi sa amicus curiae ja sam shvatio da je vase obrazlozenje kada ste imenovali prijatelje suda da se time da doprinos fer sudjenju, ako se uopste u ovakvom jednom ilegalnom postupku moze govoriti o fer sudjenju. Mislim da ste time obogatili zbir novih pojmova, posto sada za situaciju u kojoj dva tima rade za stvar iste strane to moze da se nazove haski fer plej", rekao je Milosevic.
On treba da se izjasni o novoj optuznici podignutoj 8. oktobra za zlocine protiv covecnosti u Hrvatskoj 1991. i 1992. godine, ali je svoj stav saopstio pre nego sto je to doslo na red.
"Poplava novih amandmana i optuznica ne moze da potopi istinu, jer istinu znaju milioni ljudi", izjavio je Milosevic.
"Ja sam ovde cuo, kao sto sam cuo i prosli put, zabrinutost zato sto ne citam dokumente iz ove lazne optuznice, jer, navodno, trebalo bi da znam za sta sam optuzen. Zelim da vam kazem da ja dobro znam za sta sam ja optuzne. Optuzen sam zato sto sam na legalan nacin i legitimnim sredstvima, na osnovu prava na samoodbranu koje pripada svakoj naciji, branio svoj narod".
"Imao sam cast da branim svoj narod od zlocinacke agresije koja je na njega izvrsena i da branim svoj narod od terorizma s kojim je Klintonova administracija bila u bliskoj saradnji, sto, takodje, nece niko moci da porekne. Istina ne moze da se potopi nikakvom poplavom laznih optuznica i ja ni dalje nemam nameru da se upoznajem sa sadrzinom necega sto je potpuno iskonstruisano i sto je daleko od istine".
Milosevic je rekao sta misli i o argumentima koji su se culi o (ne)zakonitosti njegovog transfera u Hag.Jedan od amici curiae, beogradski advokat Branislav Tapuskovih ocenio je da je Milosevicevo prebacivanje u Hag bilo protivpravno, jer ga je predala Vlada Srbije, postupajuci "arbitrarno" i pod "velikim medjunarodnim pritiskom".
Na takvim pristicima i na takvim okolnostima Tuzilastvo ne moze zasnovati slucaj, rekao je Tapuskovic.
Milosevic je o tome rekao: "A sto se tice polemike koju sam ovde slusao o tome ko je bio nadlezan, i da li je je neka vlada trebalo da uradi nesto pre neke druge vlade, cudim se da cak i advokat iz Beograda, clan amici curiae, govori o pitanju ko je bio nadlezan, a zaboravlja da nijedna vlada nije mogla biti nadlezna da pravi bilo kakve dogovore kojima se krsi Ustav Srbije i kojima se krsi Ustav Jugoslavije".
Trojica advokata "prijatelja suda" istakli su na pocetku pretresa da za sada svoju ulogu vide u tome da pravnicki obrazloze prigovore i pitanja koja pokrece sam Milosevic, da bi pomogli sudu u odlucivanju. Oni su se zauzeli za to da se Milosevicu pruzi puni manevarski prostor da izrazi svoje stavove.
Milosevic je izjavio da mu je "drago sto gospoda iz amicus curiae imaju svest da oni ne mogu da govore u moje ime i da ja s njima nemam nikakve veze".
Milosevic ce biti pozvan da se izjasni o optuznici za smrt vise 600 Hrvata i proterivanje i nasilno premestanje najmanje 170 000 Hrvata u Hrvatskoj 1991. i 1992. godine. Posle toga bice razmatrano stanje postupka u okviru priprema za pocetak sudjenja.

BEOGRAD

Mihajlovic potvrdio hapsenje 34 stranca

Ministar unutrasnjih poslova Srbije Dusan Mihajlovic potvrdio je sinoc da su u Bezdanu uhapsena 34 strana drzavljanina koji su ilegalno usli u SR Jugoslaviju.
Mihajlovic je Radio-televiziji Srbije rekao da su pripadnici policije "26. oktobra 2001. godine, oko 22:30 u Bezdanu, ulica Istocna broj 5, u kuci Misljenovic Aleksandra, otkrili 34 strana drzavljanina". "Proverom je utvrdjeno da su strani drzavljani ilegalno presli drzavni granicu i to iz pravca Bugarske. 32 lica su drzavljani Avganistana, a dva su drzavljani Irana", rekao je Mihajlovic.
Novosadski Radio 21 javio je juce, pozivajuci se na izvore u policiji, da su pripadnici policije u Somboru uhapsili u mestu Bezdan 34 avganistanska drzavljanina. Mihajlovic je rekao i da su "preduzete mere od strane Higijenskog zavoda zazastitu zdravlja u Somboru", kao i da je "izvrsen pregled i dezinfekcija lica i stvari".
"Strani drzvaljani su privedeni opstinskom sudiji za prekrsaje u Somboru i dobili su 10 dana kazne zatvora, uz meru udaljenja sa teritorije SRJ u trajanju od dve godine", dodao je Mihajlovic.
Ministar policije je kazao i da su protiv jugoslovenskih drzavljana koji su stranim drzavljanima "pomagali u ilegalnom pokusaju prelaska jugoslovensko-madjarske granice podnete odgovarajuce mere".

CRNA GORA - MIODRAG VlahoviC:

LS moze da ugrozi projekat nezavisne Crne Gore

Direktor podgorickog Centra za regionalne i bezbednosne studije Miodrag Vlahovic ocenio je da ce ceo projekat obnove crnogorske drzavnosti biti ugrozen ukoliko Liberalni savez (LS) ne bude pokazao minimum ozbiljnosti i konstruktivnosti.
U intervjuu, koji danas objavljuje podgoricki list "Pobjeda", Vlahovic je rekao da je na crnogorskoj politickoj sceni problem komunikacije izmedju LS, koji podrzava manjinsku vladu, i vladajuce Demokratske partije socijalista. "Ukoliko u LS-u nema minimuma ozbiljnosti i konstruktivnosti, ceo projekat obnove drzavnosti je bitno ugrozen", rekao je on.
Vlahovic je ocenio da samo puko ponavljanje da Crna Gora mora biti nezavisna nije dovoljno i da crnogorska politicka elita mora imati vise razumevanja, spremnosti i znanja za promociju, podrsku i finalizaciju obnove drzavnosti.
Direktor Centra za regionalne i bezbednosne studije je istakao da ce referendum u Crnoj Gori biti moguc ukoliko dodje do elementarne konstruktivne komunikacije i harmonizacije politike.
"Ako toga nema onda na mogucim prevremenim izborima treba glasovima gradjana pobediti ne samo snage koje se opiru nezavisnosti, vec i one kojima opredeljenje za nezavisnost ima sasvim merljivu trzisnu vrednost", rekao je Vlahovic.
On je kritikovao predlozenu odredbu Zakona o referendumu o drzavnom statusu Crne gore koji predvidja da je referendum validan i ako na njemu ne bude glasalo 50 odsto plus jedan upisani birac.
"Mislim da se radi o nepotrebnom i nekorektnom resenju koje daje argument za bojkot. Crnoj Gori nije potreban referendum sa takvom hipotekom, koja bi uslovila nepriznavanje njegovog rezultata", rekao je Vlahovic.
On je najavio da ce slicno upozorenje stici i iz OEBS-a, koji bi trebalo da potvrdi svoje vec ranije saopsteno misljenje u vezi sa procedurom i pravilima za crnogorski referendum.

CRNA GORA I NACIONAL - SimonoviC:

Drzavni organi opstruiraju rad Komisije

Predsednik parlamentarne Komisije za utvrdjivanje istinitosti navoda u zagrebackom nedeljniku "Nacional" o "balkanskoj duvanskoj mafiji" Vuksan Simonovic optuzio je drzavne organe Crne Gore da opstruiraju njen rad.
Simonovic je na sednici Komisije nazvao "skandaloznim" odgovor crnogorske vlade u vezi sa kupovinom dva drzavna aviona i ocenio da bi u svakoj demokratskoj zemlji premijer zbog toga bio "istog momenta smenjen".
Crnogorska vlada juce je u pismenom odgovoru, vec treci put, odbila da dostavi clanovima Komisije dokumente o kupovini dva aviona, objasnjavajuci da ona imaju karakter "poverljivosti", zbog cega se ne smeju iznositi iz resornog ministarstva.
Vlada navodi da se radi o "izricitim normativnim odredjenjima koja se ne mogu razlicito tumaciti". Parlamentarna komisija, navodi se u odgovoru vlade, ne moze svojim zahtevima degradirati pozitivno pravo.
Ministarstvo finansija je ranije saopstilo da je odluku o kupovini dva drzavna aviona u septembru 1998. godine doneo "uzi kabinet Vlade Crne Gore".
Poslanik Liberalnog saveza Miroslav Vickovic je rekao da je odgovor crnogorske vlade "ponizavajuci".
"Ne pada mi na pamet da idem u Ministarstvo finansija i da tamo pregledam dokumenta. Istina se skriva kao da su u pitanju avioni sa nuklearnim bojevim glavama", rekao je Vickovic.
Predstavnik Narodne stranke Predrag Popovic je rekao da crnogorska vlada dezavuise parlament.
Posto je konstatovao da su avioni kupljeni u SAD, Popovic je predlozio da se od americkog amabasadora Vilijema Montgomerija zatrazi pomoc da se utvrdi istina kako su letelice kupljene i placene.
Poslanik Srpske narodne stranke Novak Radulovic je kritikovao ponasanje crnogorske vlade, dok se predstavnik Demokratske unije Albanaca Ferhat Dinosa zapitao da li "ima mehanizama da se dodje do tih dokumenata".
Poslanik Socijaldemokratske partije Borislav Banovic je takodje uputio zamerke crnogorskoj vladi zbog "tajnosti podataka", ali je rekao da ne smatra "ponizenjem da se podje u Ministarstvo finansija i da se tamo pregleda dokumentacija".
Banovic je rekao da je vece ponizenje odluka da clanovi Komisije putuju u inostranstvo i tamo ispituju "svedoke".
Predsednik Komisije Vuksan Simonovic je saopstio da nisu stigli odgovori biznismena Srecka Kesnera i Gorana Stanjevica, kao i direktora "Nacionala" Iva Pukanica koji bi trebalo da daju iskaze u inostranstvu.

BEOGRAD

Covic o krizi na Kosovu i predlozima za njeno resavanje

Predsednik Koordinacionog centra za Kosovo Nebojsa Covic izjavio je da je jugoslovenska strana u razgovorima sa sefom UNMIK-a na Kosovu Hansom Hekerupom "napravila veliki pozitivan pomak" i "pruzila ruke medjunarodnoj zajednici u resavanju problema na Kosovu".
"Na razgovorima koje smo imali u Beogradu nasa strana je napravila veliki pozitivan pomak. Mi smo, zapravo, pruzili ruke medjunarodnoj zajednici u resavanju problema na Kosovu, a time i stabilizciji regiona", izjavio je Covic za "Blic".
On je ocenio da je potrebno da bude donet dokument kojim bi bila uspostavljena "sistematska organizovana saradnja" UNMIK-a i SRJ u resavanju problema u pokrajini.
"UNMIK treba da rascisti sa opterecenjem da sve ono sto se uradi zajedno sa 'Beogradom' predstavlja navodni poraz UNMIK-ovog autoriteta i njegove pozicije", rekao je Covic, dodavsi i da je autoritet civilne misije iskazan u Rezoluciji 1244, kao i specijalnom predstavniku generalnog sekretara UN koji donosi konacne odluke.
On je ocenio da bi za UNMIK i, kako je rekao, "za sve nas" bilo "mudro...da (civilna misija) da potvrdu sadrzaju suvereniteta i teritorijalnog integriteta SRJ".
"Da li je nemoguce, da li je stvarno nemoguce da UNMIK prihvati saradnju u resavanju kljucnog pitanja sa institucijama SRJ i Srbije? Ako to nije nemoguce, zasto se ne bi osnovalo potpuno novo, zajednicko telo koje bi se staralo o sirokom krugu zajednickih pitanja, pri cemu bi za donosenje konacnih odluka bio nadlezan specijalni predstavnik generalnog sekretara UN", upitao je Covic.
On je naveo da jugoslovenska strana predlaze "nov pristup koji ce ojacati aktivnu saradnju" UNMIK-a i SRJ u borbi protiv kriminala i sverca.
"Plasim se da ce UNMIK, ako ne bude imao mudrosti, kreativnosti i sluha, uskoro biti suocen sa ogromnim problemima u upravljanju novom, veoma zamrsenom situacijom, koju ce izbori neminovno doneti", rekao je Covic i naglasio da sada "obe strane treba iskreno da zele resenje problema za mir u regionu".

KOSOVO-SRBI

Smenjen Oliver Ivanovic

Opstinski odbor Srpskog nacionalnog veca u Kosovskoj Mitrovici (SNV) izglasao je juce nepoverenje predsedniku te organizacije Oliveru Ivanovicu, cime se ta, nekada najuticajnija organizacija Srba sa severa Kosova, sustinski pocepala na dve struje.
Za smenu Olivera Ivanovica zbog, kako je objasnjeno, "politicke arogancije i neprincipijelnog kalkulantstva", glasalo je 11 od 13 clanova Izvrsnog odbora mitrovackog SNV-a, koji su istakli da Ivanovic "svoje liderske ambicije treba da podredi volji za timskim radom".
Oliver Ivanovic je, u izjavi agenciji Beta, ocenio da su njegovu smenu izglasali "disidenti iz SNV-a koji su i svojim dosadasnjim aktivnostima radili na stetu" te organizacije.
"Oni su danas stvorili paralelni organ. Sednici je prisustvovalo svega sedam od 51 clana SNV-a, zbog cega njihova odluka nema nikakvo pravno dejstvo. Sada imamo dva Srpska nacionalna veca, a narod ce odluciti kome ce pokloniti poverenje", rekao je Ivanovic.
Jedan od clanova Izvrsnog odbora SNV-a Gordana Savic istakla je nakon sednice da je "glasajuci za smenu Olivera Ivanovica glasala za timski rad", naglasavajuci da ce i novopostavljeno rukovodstvo SNV-a biti smenjeno ukoliko se bude ponasalo kao Ivanovic.
Prema njenim recima, Izvrsni odbor SNV-a "odao je priznanje Oliveru Ivanovicu za dosadasnji rad i zasluge".
Kako je odluceno, na sednici Opstinskog odbora SNV-a, tom organizacijom ce ubuduce rukovoditi Nebojsa Jovic, Nebojsa Jovanovic, Miodrag Ralic i Sasa i Ljubisa Dedovic.
"Najozbiljnija zamerka Oliveru Ivanovicu je njegovo pozdravljanje koalicije Povratak i zagovaranje izlaska na izbore mada se jos nisu stekli uslovi za njih, niti se drzava oglasila zvanicnim pozivom da Srbi izadju na te izbore", navodi se u saopstenju sa sednice mitrovackog SNV-a.

56. godiSnjica od osnivanja saveza novinara

Savez novinara Jugoslavije nada se opstanku SRJ

Savez novinara Jugoslavije (SNJ) svecano je juce obelezio 56. godisnjicu od osnivanja, izrazavajuci uverenje u opstanak organizacije i nadu da ce biti sacuvana zajednicka drzava Srbije i Crne Gore.
Povodom godisnjice SNJ-a i Dana novinara Jugoslavije, nagrade SNJ-a za zivotno delo urucene su dugogodisnjim novinarima Tanjuga Ivu Popovicu, "Politike" Miroslavu Stojanovicu i "Vecernjih novosti" Mihailu Rasicu.
Predsednica zirija Ljiljana Koprivica rekla je da je u konkurenciji za nagradu bilo sest kandidata i izrazila nadu da ce ta tradicija biti nastavljena.
"Daj Boze da ovo ne bude poslednja dodela nagrada", rekla je ona na svecanosti u Medjunarodnom pres centru, kojoj su prisustvovali predstavnici Udruzenja novinara Srbije (UNS) i Udruzenja novinara Crne Gore.
Predsednik SNJ Budo Simonovic izrazio je uverenje u opstanak te organizacije koja, prema njegovim recima, ima oko 5.500 clanova.
On je rekao da je SNJ "dotrajao na ideji jugoslovenstva" i da ce joj ostati dosledan i ubuduce, bez obzira na sudbinu SRJ.
"Ideju jugoslovenstva pokusacemo da ugradimo i u novi status, da i formalno naglasimo taj nas interes", rekao je Simonovic, dodajuci da je to u skladu sa zakljuccima Upravnog odbora SNJ, sastavljenog od predstavnika UNS-a i UNCG-a.
On je negirao da je SNJ "fantomska organizacija", kao i da je bila pod uticajem bivsih vlasti.
"Ako smo drzavna organizacija, onda neka drzava malo odresi kesu i omoguci nam da radimo", rekao je predsednik SNJ.
Predsednik UNS-a Nino Brajovic, koga je nekoliko clanova Izvrsnog odbora optuzilo da je sa jos nekoliko funkcionera realizovao vise projekata radi licne dobiti, nakratko je prisustvovao svecanoj skupstini.
Predsednik Nadzornog odbora UNS-a Dusko Drazic rekao je da ce to telo uskoro razmotriti tvrdnje clanova Izvrsnog odbora, koji su najavili vanrednu izbornu skupstinu UNS-a ukoliko ne bude adekvatnog odgovora na njihove optuzbe protiv Brajovica i funkcionera UNS-a Mileta Nedeljkovica i Nikole Vucetica. Prestavnici Nezavisnog udruzenja novinara Srbije nisu prisustvovali svecanosti SNJ-a.