BIJELjINA
Pucano na zgradu medjunarodne policije
U centru Bijeljine je juce popodne pucano na zgradu u kojoj se nalazi sediste medjunArodne policije u tom gradu.
Prostor oko zgrade ubrzo je blokirala lokalna policija koja nikome ne dozvoljava pristup, a stigao je i istrazni sudija koji vrsi uvidjaj. U napadu niko nije povredjen, a prema nezvanicnim informacijama napadaci su pucali iz automobila u pokretu. Ispaljena su cetiri hica.
Napad se dogodio neposredno nakon sto je na podrucju Srbinja (Foca) zavrsena akcija medjunarodnih snaga koje su tragale za bivsim liderom bosanskih Srba Radovanom Karadzicem.
BIH-KARADzIC
Petric pozdravio odlucnost Sfora u hapsenju optuzenih
Visoki predstavnik medjunarodne zajednice u BiH Volfgang Petric pozdravio je juce odlucnost Sfora u hapsenju optuzenih za ratne zlocine, i ujedno optuzio vlasti Republike Srpske da ne saradjuju dovoljno sa Haskim tribunalom.
Visoki predstavnik je konstatovao da su snazne mere koje se preduzimaju u cilju hapsenja osoba optuzenih za ratne zlocine, neophodni elementi u procesu implementacije mira i podsetio da je vise puta rekao da hapsenje, otvoreno i pravedno sudjenje svim optuzenim ratnim zlocincima predstavljaju odlucujuci deo procesa pomirenja u BiH i regionu.
"Postoji hitna potreba da se pravda sprovede i da se vidi kako se pravda sprovodi. Implementacija Dejtonskog mirovnog sporazuma, ekonomski razvoj BiH i njeno integrisanje u glavne evropske tokove bice potpomognuti hapsenjem ovih pojedinaca i njihovim sudjenjem", saopstio je Petric.
On je izrazio razocaranje danasnjom izjavom premijera Republike Srpske (RS) Mladena Ivanica u kojoj se zali zbog cinjenice da njegova vlada nije bila unapred obavestena o operaciji Sfora za hapsenje Radovana Karadzica.
Petric je, medjutim, dodao da bi "ta operacija kao i slicne operacije Sfora u celosti bile nepotrebne da su organi vlasti RS ispunili svoju zakonsku obavezu da u potpunosti saradjuju sa Medjunarodnim krivicnim tribunalom" u Hagu.
"Haski tribunal je nezavisan sud koji je uspostavljen da bi se sudilo pojedincima koji su ucestvovali u nekim od najmracnijih trenutaka u evropskoj istoriji u poslednjih 50 godina. Izvodjenje ovih pojedinaca pred lice pravde ce pomoci gradjanima regiona da prevazidju nedavnu proslost", ocenio je Petric.
REPUBLIKA SRPSKA
Predsednika i vlade RS o akciji Sfora
Srpska demokratska stranka (SDS) podrzala je protest predsednika Republike Srpske (RS) Mirka Sarovica i Vlade RS povodom danasnje akcije Sfora u mestu Celebici kod Srbinja (Foca), o kojoj zvanicne institucije RS nisu bile unapred obavestene.
SDS u saopstenju zahteva da Ministarstvo unutrasnjih poslova RS informise javnost o svim okolnostima tog dogadjaja, posebno "o zastrasivanju dece, maltretiranju civila i upadima u verske i skolske objekte, kao i nanosenju materijalne stete".
Sfor je u Celebicima, udaljenim oko 40 kilometara od granice sa Crnom Gorom, izveo akciju ciji cilj je bio hapsenje bivseg predsednika RS Radovana Karadzica, koji se nalazi na javnoj optuznici Haskog tribunala. "Zaprepascuje nacin na koji su ignorisani kljucni organi i institucije RS tokom dramaticnih casova u Srbinju. Postavlja se pitanje digniteta demokratski uspostavljene vlasti i spremnosti medjunarodne zajednice da s njima saradjuje u ispunjavanju medjunarodnih obaveza RS i saradnju s Haskim tribunalom", navodi se u saopstenju.
SDS ocekuje da Vlada RS nakon sto proceni nanetu stetu u Celebicima pronadje nacina da gradjanima nadoknadi nematerijalnu i materijalnu stetu, jer je ona "objektivno odgovorna za mir i bezbednost svojih gradjana".
"Iako sumnjamo u spremnost Sfora da nadoknadi nastalu stetu, Vlada to treba da zahteva od Sfora, jer je njegova odgovornost u tom pogledu evidentna", navodi se u saopstenju SDS.
BRISEL -BIH
Esdaun i zvanicno novi visoki predstavnik u BiH
Upravni odbor Saveta za sprovodjenje mirovnog sporazuma (PIC) juce je u Briselu postavio britanskog politicara i dobrog poznavaoca balkanskih zbivanja, lorda Pedija Esdauna za novog visokog predstavnika u BiH, umesto Volfganga Petrica, koji 31. maja 2002. napusta ovaj polozaj.
Esdauna je na ovu sada "objedinjenu funkciju" medjunarodnog predstavnika vec imenovala Evropska unija (EU), koja vidljivo preuzima glavnu ulogu u medjunarodnom angazovanju u Bosni. To pokazuje i odluka EU da preuzme misiju medjunarodne policije u Bosni, sto je Upravni odbor Saveta danas potpuno podrzao.
Izbor Esdauna za novog predstavnika za Bosnu treba da potvrdi i Savet bezbednosti UN.
Uloga i uticaj visokog predstavnika za Bosnu ubuduce treba da budu znatno ojacani, kako je zakljucio Upravni odbor Saveta.
Petric je danasnje zasedanje Upravnog odbora PIC-a ocenio kao "istorijsko", rekavsi da se sada "uslo u zavrsnu fazu delovanja medjunarodne zajednice u BiH". On je kazao da iz Bosne odlazi "s optimizmom" i to "mnogo vecim nego sto je i mislio".
Zakljucio je da je veoma povoljno i to sto, u casu kad se medjunarodni donatori povlace i pomoc Bosni smanjuje, EU povecava svoje prisustvo. To kod ljudi u Bosni pojacava osecanje da je njihova buducnost u Evropi, istakao je Petric.
Upravni odbor PIC-a je saopstio da je "ohrabren" cinjenicom da su politicke vodje BiH odnedavno pojacale napore u cilju dogovora o sprovodjenju odluke Ustavnog suda BiH o ravnopravnosti sva tri "konstitutivna naroda" na celoj teritoriji Bosne i Hercegovine.
Clanovi Odbora su uputili "snazan poziv" bosanskim liderima da taj dogovor i postignu do polivine marta kako su i obecali. Sprovodjenje ove odluke je, kako je navedeno, i preduslov za odrzavanje opstih izbora u oktobru.
Petric je izjavio da u oba entiteta, Federaciji i Republici Srpskoj, "postoji podjednaka volja vlasti da se ustavne promene sprovedu".
Upravni odbor PIC-a je pozdravio pripreme Izborne komisije BiH za odrzavanje prvih "opstih izbora u zemlji pod domacom odgovornoscu", 5. oktobra.
Medjutim, upozoreno je da bi neuspeh da se na tom polju iskaze i preuzme "sopstvena odgovornost" lokalnih vlasti, imao "lose posledice i zakocila ukljucivanje BiH u evropske strukture".
Uspesno odrzavanje izbora bi, receno je, bilo i "dokaz da je BiH istinski spremna za predstojeci prijem u clanstvo Saveta Evrope".
U saopstenju ovog tela, koje ima kljucnu rec u svim politickim odlukama u Bosni, navodi se da je sastanak u Briselu bio prilika da se sa najvaznijim medjunarodnim organizacijama, Misijom UN u BiH, UNHCR, UNDP, Medjunarodnim monetarnim fondom i Svetskom bankom, utvrde nacini za reorganizaciju, sazimanje i preusmerenje medjunarodnog angazovanja u Bosni kako bi ona postala "znatno delotvornija".
Istovremeno ce, naglaseno je, "osetno ojacati uloga visokog predstavnika" za Bosnu. S tim u vezi je ukazano i na to da je veoma vazna uloga medjunarodnih snaga u BiH (Sfor).
Petric je novinarima, pored ostalog, ukazao i na veliki znacaj reforme pravosudja u BiH, jer ce samo tako moci da se obezbedi i valjano delovanje medjunarodnih i lokalnih policijskih snaga.
HRVATSKA - KoraC:
Hrvatska nije uradila ni jednu ekshumaciju
Hrvatska vlada nije obavila ni jednu ekshumaciju grobnih mesta u kojima se nalaze nestala lica sa spiska koje trazi SRJ, izjavio je juce predsednik Komisije za humanitarna pitanja i nestale osobe SRJ Maksim Korac.
Korac je na konferenciji za novinare po povratku iz Zagreba, sa sastanka sa predstavnicima Hrvatskog ureda za nestala lica kazao da su u toj drzavi uradjene samo dve ekshumacije lica srpske nacionalnosti na lokalitetima Gospica i Knina, ali da su ih izvrsili predstavnici Haskog tribunala.
Hrvatska je, kako je kazao, otpocela identifikaciju 301 ekshumirane osobe pronadjene u kninskim grobnicama, ali taj proces dugo traje.
Korac je naglasio da su hrvatske vlasti pozvale samo dve grupe od po deset clanova porodica nestalih koje zive u SRJ i da je tada identifikovano pet lica iz prve i osam iz druge grupe ekshumiranih.
Po toj dinamici bi, po Koracevim recima, identifikacija zrtava iz kninskih grobnica trajala i do pet godina.
Predsednik Komisije SRJ za humanitarna pitanja je kazao da su predstavnici hrvatske na dvodnevnom sastanku obecali ubrzanje procesa identifikacije nestalih lica cije se porodice nalaze u Jugoslaviji.
Korac je kazao da jugoslovenska strana poseduje spisak sa 2.701 nestalom osobom u Hrvatskoj i da one nisu sve drzavljani SRJ, ali su se njihove porodice nalazile ili se jos uvek nalaze u Jugoslaviji.
Hrvatska komisija za nestale, po njegovim recima, na svom spisku ima samo 1.001 osobu, dok podaci Haskog tribunala govore o 1.300 grobnih mesta, sto je pokazatelj neuskladjenosti podataka dve komisije.
Korac je kazao da je srpska delegacija na sastanku u Zagrebu obecala da ce isporuciti posmrtne ostatke 12 lica pokopanih u Novom Sadu, ciju identifikaciju su izvrsile njihove porodice u Hrvatskoj.
U Novom Sadu je, kako je kazao, sahranjeno ukupno 84 neidentifikovanih lica u vreme rata u Hrvatskoj, od cega je 46 dosijea predato hrvatskoj strani.
Ostali 41 dosije nije predat Hrvatskoj jer, po njegovim recima, nedostaje jos cinjenica koje bi potvrdile da "mogu da budu predmet interesa hrvatske strane".
Zbog toga je dogovoreno da se ta tela za sada zadrze na teritoriji SRJ, dok jugoslovenska strana ne nabavi potrebnu opremu za DNK analizu. Nakon toga, prikupljanju uzoraka i ekshumaciji tela prisustvovace strucnjaci iz Hrvatske i SRJ, a svaka strana uzece po jedan uzorak DNK, radi analize.
Korac je najavio i obradu NN grobova u Sremskoj Mitrovici.
On je ocenio da hrvatska stampa nije adekvatno prenela njegovu jucerasnju izjavu, iz cega je zakljucio da se u Hrvatskoj krije broj "srpskih grobnih mesta".
MAKEDONIJA I HRV
Trajkovskom preporuceno da ne zuri sa amnestijom
Medjunarodna organizacija za ljudska prava "Hjuman rajts voc" (HRV) sa sedistem u Vasingtonu, preporucila je juce predsedniku Makedonije Borisu Trajkovskom da ne zuri sa potpisivanjem Zakona o amnestiji pripadnika naoruzanih grupa Albanaca, smatrajuci da kroz pomilovanje mogu da se provuku i oni koji su zaista pocinili zlocine protiv civila.
"Hjuman rajts" u tom kontekstu navodi primere otmice i maltretiranja gradjevinskih radnika Makedonaca na putu Tetovo - Skoplje, koje su zarobili pripadnici rasformirane Oslobodilacke nacionalne armije (ONA).
U pismu Trajkovskom HRV pominje i akciju policije u selu Ljuboten, za koju je optuzen ministar policije Ljube Boskovski.
Predsednik Makedonije je pozvao na strpljenje i da se saceka i vidi konacni tekst zakona za amnestiju, koji ce biti predmet parlamentarne debate pre nego sto ga poslanici u makedonskom parlamentu usvoje.
Prema Ohridskom mirovnom sporazumu, nedavno su politicki predstavnici Makedonaca i Albanaca potvrdili potrebu donosenja zakona o amnestiji pripadnika ONA. Donosenje tog zakona je uslov da Albanci u selima koja su bila pod kontrolom ONA dozvole nacionalno mesovitim policijskim snagama da se u njih rasporede.
| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |
