JUGOSLAVIJA


Pod pritiskom SAD...

Savezna vlada za punu saradnju sa Haskim tribunalom


Pod pritiskom SAD i opasnosti od uskracivanja finansijske pomoci, jugoslovenska vlada juce je usvojila zakljucke u kojima istice opredeljenost ka punoj saradnji sa Medjunarodnim sudom za ratne zlocine sa sedistem u Hagu.
Na danasnjoj sednici Savezna vlada je zakljucila da su opravdani napori Vlade Srbije da se pronadju modaliteti saradnje sa Haskim tribunalom kojima se otklanjaju sankcije SRJ, dok se na drugi nacin ne urede odnosi sa tom institucijom.
"Savezna vlada donela je jednoglasnu odluku da je saradnja sa Haskim tribunalom medjunarodna obaveza ove zemlje, kao punopravne clanice UN. U zakljuccima se podrzava odluka Vlade Srbije da se direktno primenjuje Statut Haskog tribunala i zatrazeno od svih drzavnih organa da saradjuju", rekao je novinarima sef jugoslovenske diplomatije Goran Svilanovic.
Vlada Srbije donela je prosle godine uredbu prema kojoj se u saradnji sa Haskim tribunalom direktno primenjuje Statut Haskog tribunala. Na osnovu te uredbe, 28. juna prosle godine tom sudu izrucen je bivsi jugoslovenski predsednik Slobodan Milosevic.
Na pitanje da li danasnja odluka Savezne vlade znaci i nova izrucenja optuzenih, Svilanovic je odgovorio: "Da, to znaci i hapsenje optuzenih za ratne zlocine i njihova predaja Haskom tribunalu".
On je dodao da ta odluka takodje znaci i da ce istrazitelji Tribunala imati pristup jugoslovenskim arhivama, do mere u kojoj nece biti ugrozena nacionalna bezbednost.
U saopstenju sa sednice pise da je Savezna vlada uputila poziv "svim nadleznim drzavnim institucijama u zemlji da urade sve sto je u njihovoj moci da se izbegnu nove sankcije prema SRJ".
Sa druge strane, jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica izjavio je juce da je donosenje zakona o saradnji sa Haskim tribunalom jedini nacin za resenje odnosa SRJ i tog suda.
"Ponavljam po ko zna koji put da ja jesam za saradnju sa Haskim tribunalom bez obzira na sve pravnicke primedbe koje mogu da uputim toj ad hoc instituciji, ali sam apsolutno za to da ta saradnja bude uredjena, lisena svake proizvoljnosti i bilo cije samovolje", rekao je Kostunica Radio-televiziji Srbije (RTS).
On je dodao da jugoslovenska vlada ima mogucnost da od Savezne skupstine zatrazi donosenje zakona o saradnji s Hagom po hitnom postupku.
"Zakon je jedini nacin da svi podelimo odgovornost, za koju se, inace, meni prebacuje da je prebacujem drugima. Kad kazem zakon mislim na jedan ili dva zakona, svejedno. To je ono cemu ce se, nadam se, dogovoriti DOS i Koalicija 'Zajedno za Jugoslaviju' (koalicioni partneri na saveznom nivou). Zapravo, ne samo da se nadam, ocekujem da ce se konacno o tome dogovoriti", rekao je Kostunica.
Potpredsednik jugoslovenske vlade Miroljub Labus, koji je gostovao u udarnoj informativnoj emisiji RTS-a, odgovorio je na Kostunicine reci da treba zavrsiti sa prebacivanjem odgovornosti.
"Savezna vlada ne zeli ni na koga da prebaci odgovornost, vec zeli da je podeli sa jedinim organom koji zeli da resi stvar, a to je Vlada Srbije. Jasno je, u nasim ustavnim i politickim prilikama i zavrzalamama, da je zakon nemoguce doneti. Sad je pitanje sta je mogice uraditi. Ponovo prebacivati lopticu sa jedne na drugu stranu, mislim da to nije resenje. Savezna vlada je rekla da ce podrzati svaku odluku koja donese republicka vlada", rekao je Labus.
Prema njegovoj oceni, saradnju sa Haskim tribunalom nije moguce urediti republickim zakonom, jer je to protiv ustava i "Ustavni sud bi ga (zakon) odmah oborio", saveznim zakonom ne moze jer koalicioni partner iz Crne Gore to ne zeli.
"Jedina mogucnost je direktna primena Statuta Haskog tribunala", rekao je Labus i podvukao: "Pitanje je zaista vazno - hocemo li ziveti u izolaciji ili kao normalan svet".
"Zvanicnici iz Crne Gore stali su na stanoviste da SRJ ne treba da bude izlozena spoljnom zidu sankcija. Nije u pitanju samo odnos sa SAD. Istu poruku dobili smo od EU. Na nama je da budemo deo medjunarodne zajednice sa svim povlasticama i obavezama", rekao je Labus.
U zakljuccima Savezna vlade se podseca da su 31. marta u ponoc, u Sjedinjenim Americkim Drzavama stupile na snagu mere predvidjene budzetskim zakonom Keneta Ludena, po kojima americki izvrsni direktori u medjunarodnim finansijskim organizacijama moraju da glasaju protiv svakog novog projekta ili produzenja postojecih projekata finansijske i tehnicke pomoci Srbiji, zbog odsustva potrvde da postoji saradnja sa Haskim tribunalom.
"U svim zajednickim projektima, kao sto su, na primer, sporazumi sa MMF-om, Crna Gora takodje trpi posledice negativnog glasanja", navodi se u saopstenju.
Savezna vlada je zakljucila da odsustvo americke podrske povlaci realnu opasnost da izostane podrska i ostalih izvrsnih direktora, sto bi Jugoslaviji uvelo "sankcije negativnog glasanja" u svim medjunarodnim finansijskim organizacijama.
Potpredsednik jugoslovenske vlade Miroljub Labus naglasio je da je danas uveden spoljni zid sankcija prema Jugoslaviji, sto znaci da SRJ nije iskljucena iz medjunarodnih organizacija, ali da su aktivnosti zamrznute.
"To znaci - nema novog stend baj ugovora, novih kredita sa Svetskom bankom, nema oprosta duga po Pariskom klubu", rekao je Labus.
Spoljni zid sankcija znacio bi da "nema investicija, dalje privatizacije, nema otvaranja prema starnom trzistu, odlaganje clanstva u Svetskoj trgovinskoj organizaciji", a to bi se odrazilo na "radna mesta, plate, trgovinu", rekao je Labus.
"Prosli smo kroz to i znamo sta to znaci".
"Ono sto smo radili godinu i po dana izbrisano je gumicom i nalazimo se na pocetku. To mora da se izbegne i normalno da saradjujemo i sa Svetskom bankom i sa MMF", rekao je potpredsednik jugoslovenske vlade.


SAD I SRJ - Glas Amerike: 

Zamrznuta pomoc SAD Jugoslaviji


Americka finansijska pomoc Jugoslaviji je "zamrznuta" jer Beograd do predvidjenog roka nije izrucio osumnjicene za ratne zlocine Tribunalu u Hagu, javio je juce "Glas Amerike" koji je pod kontrolom Stejt departmenta, ne navodeci, medjutim, nikakav zvanican izvor.
U istoj vesti se istice da ce americki drzavni sekretar Kolin Pauel uskoro odluciti hoce li prekid finansijske pomoci biti konacan, kao sto zahteva zakon koji je o tome doneo Kongres.
Kongres je na odmoru zbog uskrsnjih praznika do 8. aprila, ali kako se procenjuje u politickim krugovima u Vasingtonu, drzavni sekretar mogao bi odluku o prekidu pomoci objaviti i pre toga.
U Vasingtonu juce nije bilo zvanicnih stavova o pomoci Jugoslaviji nakon sto je istekao rok do kojega je Beograd trebalo da ispuni zahteve sadrzane u americkom zakonu kojim se regulise pomoc inostranstvu.
S obzirom na eksplozivnu situaciju na Bliskom istoku sve druge spoljnopoliticke teme u americkim medijima stavljene su u pozadinu, pa se to odnosi i na pitanje americke pomoci SRJ. Mediji prenose samo agencijske vesti, a o pomoci SRJ i neispunjavanju americkih uslova zasad nema komentara.
Kako prenosi Rojters, portparol Stejt departmenta Filip Riker izjavio je da Pauel jos uvek razmatra odluku o sertifikaciji pomoci SRJ.
Riker nije komentarisao odluku Savezne vlade o punoj saradnji sa Haskim tribunalom, navodeci da ne moze to da karakterise dok drzavni sekretar razmatra odluku.
On je, medjutim, podsetio da je Busova administracija pozdravila usvajanje uredbe o saradnji sa Hagom kao i prebacivanje albanskih zatvorenika na Kosovo.



SAVETNIK ZA STAMPU ameriCke ambasade u Beogradu Pol Denig

Kongres ceka da Srbija ispuni sva tri uslova


Finansijska pomoc SAD Srbiji moze biti nastavljena cim Kongres dobije potvrdu da je Beograd ostvario napredak po svakom od tri zakonom predvidjena uslova, izjavio je danas za Betu savetnik za stampu americke ambasade u Beogradu Pol Denig.
Denig je takodje rekao da ove nedelje u Kongresu nece biti formalnih zasedanja, zbog uskrsnjih praznika.
Savetnik americke ambasade je podsetio da je americka pomoc Srbiji, kao i mnogim drugim zemljama, odobrena pod odredjenim uslovima i da bi ona bila nastavljena i posle 31. marta potrebno je da predsednik, odnosno drzavni sekretar, Kongresu potvrde da je ostvaren napredak na svakom od pomenutih planova.
On je podsetio na reci americkih zvanicnika da bez takve potvrde posle 31. marta "nema vise cekova".
Uslovi od kojih zavisi nastavak americke finansijske pomoci Beogradu i podrska interesima SRJ u medjunarodnim finansijskim institucijama posle 31. marta jesu saradnja sa Haskim tribunalom, postovanje Dejtonskog sporazuma i postovanje prava manjina, ukljucujuci oslobadjanje politickih zatvorenika u Srbiji.
Ti uslovi su precizirani u Aktu o izdvajanju sredstava za operacije u inostranstvu, finansiranje izvoza i odgovarajucih programa za fiskalnu 2002. godinu americkog Kongresa koji je usvojen 3.januara 2001.
Pocetak fiskalne godine se racuna od 1.oktobra 2001.
U odeljku 584. tog dokumenta, pod naslovom "Sredstva za Srbiju", precizira se da "sredstva odobrena ovim Aktom mogu biti na raspolaganju za pomoc Srbiji posle 31. marta 2002. ukoliko predsednik SAD utvrdi i pred Komitetom za izdvajanje sredstava potvrdi da je vlada SR Jugoslavije" ispunila odredjene uslove.
Od tih uslova zavisi i americka podrska za pomoc i zajmove SRJ u medjunarodnim finansijskim institucijama posle 31. marta 2002.
Kao prvi uslov u Aktu se navodi "saradnja sa Medjunarodnim krivicnim sudom za ratne zlocine u bivsoj Jugoslaviji, ukljucujuci omogucavanje pristupa za istrazioce, obezbedjivanje dokumenata i predaju i transfer osumnjicenih ili pomoc pri njihovom hapsenju".
Saradnja s Haskim sudom spominje se i u drugom odeljku Akta americkog Kongresa, pod brojem 581 i naslovom "Ratni zlocinci" koji se, osim na SRJ odnosi i na Hrvatsku i BiH.
U tom odeljku precizira se da finansijska pomoc i podrska u medjunarodnim institucijama "nece biti obezbedjene ni jednoj zemlji, entitetu ili opstini cije vlasti nisu preduzele neophodne i znacajne korake na primeni svojih medjunarodnih pravnih obaveza da uhapse i prebace Medjunarodnom krivicnom sudu za ratne zlocine u bivsoj Jugoslaviji sve osobe sa svoje teritorije koje je Tribunal javno optuzio ili ako na drugi nacin ne saradjuju sa Tribunalom".
Na kraju odeljka precizira se da se pojam "zemlja" odnosi na BiH, Hrvatsku i Srbiju, pojam "entitet" na Federaciju BiH, Kosovo, Crnu Goru i Republiku Srpsku, a "opstina" na gradove i naseljena mesta unutar pomenutih zemalja i entiteta.
Americki zvanicnici su vise puta do sada ponopvili da nisu zadovoljni stepenom saradnje SRJ sa Haskim sudom.



HASKI TRIBUNAL I KOSOVO - CoviC:

Za mesec-dva optuznice protiv najmanje pet Albanaca


Potpredsednik Vlade Srbije Nebojsa Covic izrazio je juce ocekivanje da ce Haski tribunal u narednih mesec-dva podici optuznice protiv najmanje pet Albanaca osumnjicenih da su pocinili ratne zlocine nad Srbima na Kosovu.
"Dokumentacija koja je predocena Haskom tribunalu je izuzetno dobra, razresen je problem sa svedocenjem tako da se sticu uslovi da Haski tribunal uradi ono sto mu je i zadatak kada je Kosovo u pitanju", kazao je Covic, koji je i predsednik Koordinacionog centra za Kosovo, na konferenciji za stampu.
On je rekao da ocekuje podizanje optuznica protiv najmanje pet lica, ali nije mogao da precizira o kome je rec.
Covic je potvrdio da ce sef UNMIK-a Mihail Stajner sutra doputovati u Beograd i da bi trebalo da se susretne sa njim, mada "nisu direktno kontaktirali".
On je rekao da susret sa Stajnerom ocekuje "sa nestrpljenjem", a na pitanje zbog cega, odgovorio je: "Zbog svega. I zbog izjava i zbog prica i zbog albanskih zatvorenika i zbog pristupa 'razlicitim ljudima razlicito pricamo'... Zbog postovanja necega sto smo potpisali sa medjunarodnom zajednicom i sto je medjunarodni dokument".
Povodom toga sto su Albanci sa juga Srbije danas bojkotovali popis stanovnistva zahtevajuci da budu popisani i oni koji su raseljeni sa tog podrucja, Covic je kazao da ne zna "zasto su oni u panici" i upitao se "da li njih ima toliko koliko oni misle da ih ima".
On je kazao da "nije korektno da neko bude popisan na dva-tri ili cetiri mesta" i da "svuda glasa" i ukazao da "ne mogu da budu rusene medjunarodne norme".
On je potvrdio da ce sutra u Beogradu biti odrzan sastanak sa predstavnicima Republickog zavoda za statistiku, OEBS-a i Albanaca sa juga Srbije i ponovio poziv OEBS-u da nadgleda popis "gde god hoce".



HASKI TRIBUNAL I SRJ 

Kostunica ima licemeran i kukavicki odnos prema Hagu


Premijer Srbije Zoran Djindjic optuzio je juce jugoslovenskog predsednika Vojislava Kostunicu za "kukavicko", "licemerno" i "neodgovorno" ponasanje po pitanju saradnje sa Haskim tribunalom i dodao da "to vise ne moze da se tolerise".
"Zahtevamo od Kostunice i jugoslovenske administracije da jasno i bez uvijanja kazu sta zele da se ucini, s obzirom da ovoj zemlji slede sankcije. Odgovornost predsednika SRJ je da vodi racuna o medjunarodnom polozaju drzave. Ocigledno je da imamo predsednika koji ne radi svoj posao", rekao je Djindjic .
Povodom sankcija SAD-a koje ce uslediti ako SRJ ne ispuni uslove za dalju americku podrsku, DJindjic je rekao da ce "biti zaustavljeni svi procesi koje je Srbija zapocela".
"Bice obustavljena saradnja sa MMF-om, nasi stend baj aranzmani kao i otpis dugova. Svi nasi zahtevi i tekuce stvari bice obustavljene. To znaci i pregovori sa Svetskom trgovinskom organizacijom. Savet Evrope mozemo da zaboravimo, kao i Partnerstvo za mir", rekao je Djindjic.
On je kazao da ce zemlja biti pod rezimom "neproglasenih sankcija, sto znaci da ce biti prepustena sama sebi".
DJindjic je optuzio Kostunicu da "prebacuje odgovornost na drugoga" jer "nema hrabrosti da preuzme odgovornost" za saradnju sa Haskim tribunalom.
"Na taj nacin Kostunica politicki destabilizuje zemlju, jer stvara otpor u narodu prema saradnji sa Hagom, koci integraciju zemlje u medjunarodnu zajednicu i stvara utisak da ta saradnja nije potrebna", rekao je Djindjic.
On je rekao da se Kostunica zauzima za "nemogucu stvar", odnosno za saradnju sa Haskim tribunalom na osnovu zakona.
"Taj zakon nece biti izglasan. On nista nije ucinio da ubedi Socijalisticku narodnu partiju (SNP) da podrzi taj zakon. Ako, pak, taj zakon bude izglasan na republickom nivou, to bi bilo protivustavno i Ustavni sud bi ga s pravom ponistio", rekao je Djindjic.
Objasnio je da je "po saveznom ustavu nemoguce izrucenje drugim drzavama, dok je po republickom izrucenje u svakom slucaju nemoguce".
DJindjic je rekao da gradjani Srbije treba da "shvate sta je ulog" i koje su posledice odbijanja saradnje sa Haskim tribunalom.
"Da li da budemo izolovani da bismo stitili prava Vlajka Stojiljkovica i Nikole Sainovica, ili da se ukljucimo u svetsku integraciju pod uslovima koja su oduvek jasna. Moramo u nasoj javnosti to da razjasnimo da ne bi ispalo da neko radi vise nego sto je potrebno, a da bi mogli sve da dobijemo i bez uslova", rekao je DJindjic i dodao da je saradnja sa Hagom kontinuirana obaveza koja ce trajati jos nekoliko godina.
"Ako vi kao predsednik kazete da vam je sud poslednja rupa na svirali i to svetski mediji objave, onda od vas traze ekstra dokaze da prihvatate da sud u Hagu kao medjunarodnu instituciju", rekao je Djindjic.
On je rekao da "Srbija nema sta da trazi u Evropi, ako je opste uverenje da ne treba saradjivati sa Hagom".
"Ako je to stav vecine, onda bolje da odmah kazemo da je Evropa suvise zahtevna za nas. To je casnije nego da se svaka tri meseca izjasnjavamo jesmo li ili nismo za saradnju. A to izjasnjavanje namece Kostunica", rekao je DJindjic.
On je optuzio Kostunicu da "podgreva patriotizam kako bi skupljao poene" i dodao da "svet ne veruje da je Srbija iskreno za saradnju sa Hagom".
"Cena stize. Da li ce to biti u vidu sankcija, to zavisi od Kostunice i od odnosa u DOS -u", rekao je Djindjic.
On je jos rekao da "nema tehnickih problema da lica koja su optuzena pred Tribunalom budu privedena, ali da se postavlja pitanje politickih posledica".
"Da li ce predsednik SRJ i vlada da se oslobode odgovornosti i izigravaju Majke Tereze da bi neko drugi bio gurnut u blato. O tome treba da se izjasnimo u naredna dva tri dana", rekao je Djindjic.
On je rekao da izmedju DSS-a i ostatka DOS-a nema licnih i partijskih sukoba vec je rec o "strateskim, programskim i fundamentalnim neslaganjima".
"Imamo reformsku vladu koja pokusava da postavi temelje za reforme i imamo predsednika i njegovu stranku koji to od pocetka opstruisu", rekao je Djindjic.


SAVEZNI USTAVNI SUD

Odluka o uredbi Vlade Srbije konacna

Odluka Saveznog ustavnog suda o tome da je protivustavna Uredba Vlade Srbije o saradnji sa Haskim tribunalom, usvojena 28. juna prosle godine, definitivna je, jer je prosla Redakcionu komisiju suda, saznajemo u Saveznom ustavnom sudu.
Kako je Beti receno, Redakciona komisija potvrdila je odluku Saveznog ustavnog suda od 26. marta 2002. godine, kojom je Uredba Vlade Srbije od 28. juna prosle godine, na osnovu koje je Haskom tribunalu istog dana izrucen bivsi predsednik SRJ i Srbije Slobodan Milosevic, proglasena suprotnom Ustavu.
Tekst odluke danas ce biti dostavljen Sluzbenom listu SRJ, a nakon objavljivanja ona ce postati i konacna, saznaje Beta.
Redakciona komisija takodje je sacinila opsirno obrazlozenje za odluku Saveznog ustavnog suda, kojom je inace ocenjeno da Uredba Vlade Srbije nije u saglasnosti sa Ustavom SRJ i Zakonom o krivicnom postupku.



REAGOVANjA DSS - 

Pokusaj prebacivanja odgovornosti na Kostunicu

Demokratska stranka Srbije (DSS) optuzila je juce srpske i savezne drzavne zvanicnike DOS -a da pokusavaju da prebace odgovornost za saradnju sa Haskim tribunalom na predsednika SRJ i lidera DSS Vojislava Kostunicu.
Povodom zahteva drzavnih celnika iz DOS-a da Savezna vlada zatrazi od Kostunice jasan odgovor da li je za saradnju sa Haskim tribunalom ili za sankcije, sef poslanickog kluba DSS-a u Skupstini Srbije Dejan Mihajlov optuzio je ostatak DOS-a da je tim zahtevom zatrazio politicku podrsku za nesto sto nije u stanju sam da uradi.
"Na dramaturski naivno isceniranom sastanku koji je odrzan juce u Vladi Srbije, gde je pokusano da se ucini nesto kako bi se sakrile sopstvene slabosti i pobeglo od odgovornosti koja je preuzeta, premijer DJindjic je pokusao da prebaci odgovornost na nekog drugog za ono sto sam nije u stanju da uradi", rekao je Mihajlov.
Na konferenciji za novinare, on je upitao zasto Vlada Srbije nije sprovela svoju Uredbu od 28. juna prosle godine i na osnovu nje izrucila optuzene za ratne zlocine pred Haskim tribunalom.
Mihajlov je postavio pitanje da li DOS sada provocira uvodjenje medjunarodnih sankcija kako bi imao opravdanje za neuspeh reformi i da li je ovo pocetak "vladanja na nacin na koji je vladao (bivsi predsednik SRJ Slobodan) Milosevic".
Funkcioner DSS je kazao da "niko ne sprecava" Vladu Srbije da saradjuje sa Haskim tribunalom i izrucuje optuzene jugoslovenske drzavljane.
Mihajlov je pozvao Vladu Srbije da se povuce ako nije u stanju da saradjuje sa medjunarodnom zajednicom i tu saradnju prepusti "onima koji zele da deluju na zakonskim osnovama".
On je kazao da je najbolje resenje za izlazak iz krize usvajanje zakonskih predloga DSS koji se nalaze u proceduri u skupstinama Jugoslavije i Srbije. Dodao je da se vanredne sednice parlamenata mogu sazvati odmah, tako da zakonske odredbe mogu biti usvojene za "cetiri do pet dana".
Clan Predsednistva DSS Dragan Jocic rekao je da ta stranka "ne zeli da se izoluje od medjunarodne zajednice, ali zeli da uspostavi puni suverenitet SRJ kroz poziciju ravnopravne drzave".
On je kazao da do politickog jedinstva i odgovornosti u zemlji moze da dodje samo usvajanjem Zakona o saradnji sa Hagom i ocenio da premijer Srbije Zoran Djindjic ne zeli saradnju sa Tribunalom na zakonskom nivou.
Jocic je ponovio da se DSS vise puta izjasnila za saradnju sa Haskim sudom, kao i da je predlozila zakone kojima bi ta saradnja bila regulisana.
Prema njegovim recima, Vlada Srbije zeli da svede saradnju samo na izrucenja cime postaje izvrsni organ Tuzilastva tribunala. Dodao je da je zbog toga, DJindjic "nedorasli gabarit za upravljanje drzavom".
Predstavnici DSS nisu zeleli da komentarisu glasine da pripadnici MUP-a Srbije ne zele da izvrse hapsenje optuzenih pred Haskim tribunalom i naveli su da je to pitanje za Vladu Srbije.
Oni su takodje kazali da samo predsednik SRJ Vojislav Kostunica moze da odgovori da li ce razgovarati sa predstavnicima Savezne vlade.


RS MEDIJI - Reporter:

Niko ne zna gde je general Mladic


Od pre nekoliko dana niko, pa ni civilni i vojni vrh SR Jugoslavije i Srbije ne zna gde se nalazi general Ratko Mladic, pise banjalucki magazin "Reporter" pozivajuci se na izjavu neimenovanog izvora iz obavestajne sluzbe Vojske Jugoslavije (VJ).
"Tacno je da se pre nekoliko dana deo jedinice 'Kobre', sacinjen od sedam ljudi koji su obezbedjivali generala Mladica vratio u jedinicu, ali ne po naredbi iz komande, nego po volji Mladica. Jednostavno im je rekao da idu..., a u vreme kada su oni dosli niko vise nije znao gde se nalazi general. Ni civilni, ni vojni vrh drzave", rekao je taj izvor.
Prema njegovim recima, Mladic je najverovatnije dosao do informacija da bi "mogao da bude deo pogodbe civilnog i vojnog vrha s Tribunalom i deo paketa koji Vlada Srbije sprema da uruci (glavnom tuziocu Tribunala) Karli del Ponte".
"Reporter" u istom tekstu prenosi i svedocenje jednog od pripadnika jedinice "Kobra", koji je, kako navodi cuvao Mladica do 22. oktobra prosle godine.
"Tada su 'Kobre' prestale da ga cuvaju. Ostala je jos samo mala jedinica 'Kobri', pet-sest pripadnika, a ostalo su preuzeli bivsi pripadnici bivseg Zastitnog puka Vojske Republike Srpske (RS)", navodi taj izvor.
Prema njegovim recima, "misteriozni nestanak" Mladica moze se povezati sa njegovim vezama u drugim obavestajnim sluzbama.
Izvor tog nedeljnika je rekao da se seca "izvesnog Francuza koji je 24 sata znao gde se nalazi Mladic", dodajuci da je general imao i nekoliko sastanaka sa ruskim delom Sfor-a i Kfor-a, kao i da je odbio ponudu Rusa da "napusti ovaj prostor i uziva njihovu kompletnu zastitu".
Bivsi clan Mladicevog obezbedjenja, kako prenosi "Reporter", tvrdi da se Mladic nikada nece predati, navodeci da je "uz njega uvek covek koji je zaduzen da ga u trenutku bezizlazne situacije ubije".
"Licno Mladic ga je zaduzio. U trenutku kada ne moze da se izvuce, dok je vecina obezbedjenja onesposobljena, taj covek je zasticen i ima zadatak da ga ubije. To je i potpisao. Taj covek je stalno s njim", navodi taj izvor.


HASKI TRIBUNAL - NEBOJSA COVIC:

Formirati Nacionalni savet za saradnju sa Tribunalom

Potpredsednik Vlade Srbije Nebojsa Covic predlozio je juce formiranje Nacionalnog saveta za saradnju sa Haskim tribunalom, koji bi bio sacinjen od najvisih zvanicnika srpske i jugoslovenske vlade.
Na konferenciji za novinare, Covic je rekao da bi taj savet pratio saradnju sa Tribunalom "na osnovu odluke Savezne vlade da republicka vlada neposredno ostvaruje saradnju primenom statuta Tribunala", a bio bi zaduzen da "vodi racuna o ostvarivanju nacionalnih i drzavnih interesa u toj saradnji".
Covic je istakao da od Vlade SRJ i jugoslovenskog predsednika Vojislava Kostunice ocekuje "jasan stav" povodom saradnje sa Tribunalom. "Republicka vlada ocekuje stvarni stav i stvarnu odluku Vlade SRJ i predsednika SRJ, odnosno da daju podrsku saradnji ili da jasno kazu da ne mozemo da saradjujemo sa Haskim tribunalom", rekao je on.
On je kazao da bi u savet trebalo da udju savezni i republicki premijer, savezni ministar odbrane, ministri policije i pravde obe vlade i eventualno jos neki zvanicnik, uz ocenu da je to "opsti pristup" kojim bi bili zadovoljeni zahtevi razlicitih politickih subjekata.
Covic je precizirao da bi savet trebalo da vodi racuna o zastiti ljudskih prava optuzenika pred Tribunalom sto "podrazumeva sve osim toga da oni ne treba da odgovaraju" pred tim sudom.
On je dodao da bi se savet bavio zastitom nacionalnih interesa "kroz dokumentaciju i vodjenje racuna o optuzenicima, vodjenjem razgovora sa optuzenicima u smislu njihovog doborovoljnog prilaza i garancija vlade u tom slucaju, kao i pracenjem procesa preko strucnih sluzbi".
Upitan da li formiranje saveta predlaze republicka vlada, Covic je rekao da su on i predsednik vlade Srbije "malopre prodiskutovali oko tog saveta trazeci resenje kako da zadovolje sve subjekte". On je dodao i da od Savezne vlade ocekuje da predsedniku SRJ Vojislavu Kostunici predlozi formiranje saveta.
Covic, koji je prosle nedelje posetio Vasington, istakao je da je rok za ispunjenje uslova americkog Kongresa istekao juce i da pominjana "fleksibilnost" u pogledu roka do kog bi SRJ trebalo da izruci optuzene, zapravo, podrazumeva period do kraja ove nedelje, do kada ce drzavni sekretar Kolin Pauel kongresu podneti sertifikat da li je SRJ ispunila uslove za nastavak finansijske pomoci.
Covic je naglasio da nije rec samo o americkoj finansijskoj pomoci vec i o tome da na osnovu tog zakona, kako je kazao, "americki izvrsni direktori u medjunarodnim finansijskim organizacijama dobijaju zadatak da glasaju protiv svakog novog projekta ili poduzenja vaznosti postojeceg projekta finansijske i tehnicke pomoci Srbiji". Crna Gora je iz toga izuzeta, dodao je on.
Covic je kazao da je "potpuno siguran" da ce dalja nesaradnja sa Tribunalom uticati da se "na najsuroviji nacin otvore pitanja odnosa sa Crnom Gorom i statusa Kosova", kao i da "ne treba puno maste da se zamisli koja jos pitanju mogu da budu otvorena kada je u pitanju zemlja i njena pozicija".
On je istakao da se u Vasingtonu "povecava stepen nepoverenja prema nama, a da neki drugi lobiji, koji nisu dobronamerni prema nama, intenzivno rade".
Na pitanje zasto vlada nije izrucila optuzenike Tribunalu na nacin na koji je to cinila do sada, Covic je kazao da je to zbog "politickog ambijenta" u zemlji, dok je na pitanje da li ce optuzeni biti izruceni bez saglasnosti Kostunice, odgovorio da ce Vlada Srbije sacekati stav jugoslovenske vlade i predsednika SRJ ali i da ona "u svakom slucaju ima zadatak da zastiti interese Srbije".
Na pitanje da li u republickom MUP-u eventualno nije bilo spremnosti za hapsenje optuzenih, on je kazao da je to pitanje za republicki MUP, ali je ukazao na "ambijent" u zemlji i na "lavine da su predstavnici vlade izdajnici, da nisu patriote", koje su pratile prethodna izrucenja.
Covic je dodao da se "kljucni problemi kriju u istrazivanju javnog mnjenja".
Upitan da li se neko prijavio za dobrovoljnu predaju Hagu, potpredsednik Vlade Srbije odgovorio je: "Koliko ja znam, nije".


VRHOVNI SAVET ODBRANE SRJ

Potrebno je reformisati sve sluzbe bezbednosti


Vrhovni savet odbrane podrzao je na jucerasnjoj sednici inicijativu da se reformisu sve sluzbe bezbednosti.
Savet je informisan o situaciji nastaloj hapsenjem bivseg potpredsednika Vlade Srbije i bivseg nacelnika Generalstaba (GS) Vojske Jugoslavije (VJ) Momcila Perisica, podrzao inicijativu da se zakonskim projektima reformisu sve sluzbe bezbednosti i zakljucio da treba prepustiti pravosudnim organima da vode postupak u skladu sa zakonskim propisima, navodi se u saopstenju iz vojnog kabineta predsednika SRJ Vojislava Kostunice.
Vrhovni savet odbrane je zakljucio da treba ostvariti demokratsku kontrolu svih sluzbi bezbednosti, primerenu promenama u drustvu i medjunarodnim standardima u toj oblasti.
Savet je, uz manje izmene, prihvatio predlog saveznog ministra za odbranu i nacelnika Generalstaba Vojske Jugoslavije o postavljenju i penzionisanju nekoliko generala, a "bilo je reci i o daljim kadrovskim promenama" u vezi sa nastavkom transformacije VJ, dodaje se u saopstenju.
U saopstenju se, medjutim, ne precizira o kojim postavljenjima i penzionisanjima je odlucivano.
VSO se, kako se navodi, upoznao sa problemima finansiranja VJ, "sagledane su teskoce i moguce posledice restriktivnog finansiranja, kao i mogucnosti za iznalazenje adekvatnih resenja".
Savet je, takodje, razmotrio nov polozaj i zadatke Inspektorata odbrane i "sagledao potrebe i mogucnosti" za objedinjavanje svih inspekcijskih poslova u sistemu odbrane u projektu njegovog transformisanja.
Sednicom VSO, koja je pocela proslog ponedeljka, predsedavao je Vojislav Kostunica, a pored clanova VSO, predsednika Srbije Milana Milutinovica i Crne Gore Mila DJukanovica, ucestvovali su i savezni premijer Dragisa Pesic, savezni ministar za odbranu Velimir Radojevic, nacelnik GSS VJ general-pukovnik Nebojsa Pavkovic, nacelnik Inspektorata odbrane general-potpukovnik Ninoslav Krstic i sekretar VSO kontraadmiral Dusan Stajic.
Peta sednica VSO zapoceta je 25. marta, kada je prihvacen izvestaj Generalstaba VJ o rasformiranju komandi armija.
VSO je u prvom delu sednice podrzao i predlog Savezne vlade o pristpanju programu NATO-a Partnerstvo za mir. Vladi je preporuceno da o tome sto pre pribavi misljenje parlamenta kako bi pregovori mogli da pocnu.


MICUNOVIC - VJ

Radna grupa za nacrt zakona o kontroli vojske


Predsednik Veca gradjana Savezne skupstine Dragoljub Micunovic rekao je juce da je inicirao formiranje radne grupe koja bi trebalo da izradi predlog zakona o civilnoj kontroli vojske.
Na konferenciji za novinare, Micunovic je za sutra najavio prvi sastanak radne grupe, u koju ce biti ukljuceni poslanici savezne skupstine, predstavnici vojske i nevladinih organizacije koja se bave civilnom kontrolom vojske.
Taj predlog zakona ce se oslanjati na kriterijume koji vaze u svim demokratskim zemljama i bice u skladu sa zakonom o vojsci, rekao je on i ocenio da je zakon o civilnoj kontroli vojske potreban jer je ta oblast sada neuredjena ili se oslanja na zastarele propise i uredbe.
"Mi sada imamo jednu situaciju u kojoj parlament nema kontrolu nad vojskom.., tako da niti vojska u celini, ni Generalstab, niti ove sluzbe ikada podnose izvestaj skupstinskom Odboru za bezbednost", rekao je predsednik Veca gradjana.
Micunovic je, takodje, najavio da ce radna grupa pokusati da u poslovnik unese veca ovlascenja Odboru za bezbednost i da poveca budzetsku kontrolu.
"Jednostavno cemo traziti da znamo koliko se trosi na svaku od tih sluzbi, jer se to tice svakog poreskog obveznika, trazicemo detaljne izvestaje kako se trose vojna sredstva, jer se to tice gradjana kao i bilo koja druga stvar", rekao je Micunovic.
Micunovic je jos kazao da ne postoji zelja da policija i vojska na bilo koji nacin budu oslabljene u zastiti bezbednosti, "ali necemo dozvoliti da oni postanu privatna stvar bilo partije, bilo pojedinaca, to mora biti kontrolisano i preko vlade i preko parlamenta".
On je najavio da ce na dnevnom redu redovnog zasedanja Savezne skupstine, koje pocinje 10. aprila, pored najavljenih tema, biti predlog grupe poslanika Socijalisticke partije Srbije za davanje garancija Slobodanu Milosevicu da se pred Haskim tribunalom brani sa slobode, rasprava o pristupanja SRJ programu Partnerstvo za mir i formiranje Odbora za evropske integracije.
Na pitanje da li ce zakazati vanrednu sednicu zbog usvajanja zakona o saradnji sa Haskim tribunalom, Micunovic je odgovorio da to nije u nadleznosti predsednika Veca gradjana koji zakazuje samo redovne sednice i da ne zeli da zakazuje sednice "na kojima nemamo sanse da izglasamo taj zakon".



SKUPSTINA CRNE GORE

Nastavak rasprave o sporazumu Srbije i Crne Gore

Skupstina Crne Gore nastavice danas raspravu o sporazumu o preuredjenju odnosa Srbije i Crne Gore, koji je potpisan u Beogradu 14. marta.
U toku zasedanja Skupstine, poslanici opozicione Koalicije za Jugoslaviju najavili su da ce podrzati verifikaciju sporazuma, dok su poslanici Liberalnog saveza i Socijaldemokratske partije (SDP) ponovili ranije kritike na racun sporazuma, tvrdeci da je on stetan po Crnu Goru.
SDP je najavila da ce ako sporazum bude usvojen istupiti iz Vlade Crne Gore, dok su liberali saopstili da vise nece podrzavati u parlamentu manjinsku vladu.
Crnogorski predsednik Milo DJukanovic izjavio je u cetvrtak, 29.marta, u parlamentu da ce raditi na implementaciji sporazuma i da je on uslov za evropeizaciju Crne Gore.
On je takodje kazao da je Crna Gora odlozila referendum o drazvnom statusu za tri godine, jer sada, zbog protivljenja medjunarodne zajednice, nije trenutak za njegovo odrzavanje.
DJukanovic je rekao i da je to najverovatnije njegovo poslednje obracanje poslanicima na temu sporazuma.
Po okoncanju rasprave o sporazumu, skupstinski Odbor za politicki sistem trebalo bi da sacini zakljucke na osnvou sugestija poslanika o sprovodjenju sporazuma. O tim zakljuccima poslanici ce se izjasniti na posebnoj sednici, koja tek treba da bude zakazana.
Inace, sednica skupstine, koja je ranije bila zakazana za sutra, a na cijem dnevnom redu je bio set vladinih zakona, otkazana je do daljnjeg i predsednica parlamenta Vesna Perovic trebalo bi takodje naknadno da odredi termin njenog odrzavanja.


VLADA CRNE GORE

Liberali odustali od ponude za formiranje nove vlade 

Politicki lider Liberalnog saveza (LS) Crne Gore Miodrag Zivkovic potvrdio je juce da ce ta stranka najverovatnije odustati od ranije ponude za formiranje nove crnogorske vlade sa Demokratskom partijom socijalista (DPS) i Socijaldemokratskom partijom (SDP).
Obrazlazuci tu odluku liberala, Zivkovic je kazao da je sadasnja crnogorska vlada u "krizi" i da DPS treba da "povuce prvi potez".
"Neizvesno je kada ce Skupstina usvojiti sporazum i da li ce SDP povuci svoje ministre iz vlade, kazao je Zivkovic i dodao da "celni ljudi DPS-a izlaze sa varijantom da je najbolje da se politicka kriza resi prevremenim parlamentarnim izborima", ocenio je lider liberala.
"Kod takvog stanja stvari mi u LS-u se pitamo zasto bi u ovom trenutku slali bilo kakavu ponudu, kazao je Zivkovic.
On je rekao da je "osnovni demokratski nacin razresenja krize da onaj ko je u krizi povuce prvi potez".
Potpredsednik SDP-a Rifat Rastoder je podgorickim "Vijestima" danas rekao da je ta stranka spremna da podrzi manjinsku vladu DPS-SDP ili vladu koju bi cinio samo DPS.
Zivkovic je najavio da ce LS sutra i formalno uruciti crnogorskom premijeru Filipu Vujanovicu odluku o uskracivanju podrske manjinskoj vladi.
Politicki lider liberala je Beti kazao da sa Vujanovicem nece razgovarati o uslovima za formiranje nove vlade.


CRNA GORA - DPS 

Nova vlada bez razvlascivanja DPS-a


Visoki funkcioner crnogorske vladajuce Demokratske partije socijalista (DPS) Igor Luksic izrazio je sinoc nadu da ce biti formirana nova vlada suverenistickog bloka, ali je ocenio da se to nece desiti ako je cilj Liberalnog saveza razvlascivanje DPS-a.
Komentarisuci danasnju najavu LSCG da oko formiranja nove vlade prvi potez ocekuje od DPS-a, Luksic je, nakon sednice Glavnog odbora DPS-a, izjavio novinarima da ocekuje formiranje nove vlade i da raspored poteza ne treba da bude problem.
On je dodao da ipak ne zna sta su liberali mislili pod prvim potezima DPS-a, ali da "ne vidi razloga da se ne pokusa sve kako bi se postigao dogovor, jer su izbori najlaksa varijanta".
Luksic je rekao da je i veliki broj clanova GO DPS u svojim diskusijama potencirao potrebu da se sacuva suverenisticki blok.
Upitan na sta je DPS spreman u dogovoru oko ocuvanja bloka i formiranja Vlade clan Predsednistva te stranke je rekao da je to tesko reci pre konsultacija u kojima bi liberali i Socijaldemokratska partija rekli "sta misle".
Komentarisuci najavu politickog lidera LSCG Miodraga Zivkovica da bi DPS trebalo da ima 49 odsto mandata u vladi, a da LSCG treba da pripadnu kljucni resori Luksic je rekao da se "time ponovo sugerise da liberali hoce da razvlaste DPS i implementiraju beogradski sporazum".
"Ako je to namera tesko mozemo da se dogovorimo. Ako im je namera da uzmu citavu vladu onda uz svu dobru nameru da se formira ta vlada od toga nema nista," rekao je on.


CRNA GORA-SDP :

Ocekujemo ostavku Filipa Vujanovica

Potpredsednik crnogorske Socijaldemokratske partije (SDP) Miodrag Ilickovic izjavio je danas da bi premijer Filip Vujanovic trebalo da podnese ostavku, nakon sto SDP povuce svoje ministre iz njegovog kabineta.
Ilickovic je agenciji Beta potvrdio da ce clanovi Vlade iz redova SDP napustiti Vujanovicev kabinet "cim crnogorski parlament usvoji beogradski sporazum" o odnosima Srbije i Crne Gore.
"Najvise sto mi mozemo i na sta smo obavezni je da povucemo ministre, cime situaciju cinimo jasnom. Naravno ocekujem da onda i Vujanovic podnese ostavku," rekao je Ilickovic.
On je kazao da je, nakon toga, jedna od varijanti o kojoj SDP sada razmislja da ta stranka podrzi manjinsku vladu Demokratske partije socijalista i Liberalnog saveza.
"Mozda bi nam ta uloga bila ugodnija, ali naravno zadrzavamo kontrolne mehanizme koje ne smemo da izgubimo iz ruku zbog izigranog poverenja DPS-a," naveo je on.
Ilickovic je ponovio da je SDP za ucesce i podrsku novoj vladi vazan njen cilj i principi delovanja.
On je kritikovao sadasnje licitiranje oko toga ko koliko resora treba da ima u novoj vladi.


SLD-KOSOVO 

Otezana zdravstvena zastita Srba na Kosovu


Od pocetka mandata UNMIK-a na Kosovu i Metohiji lecenje pacijenata srpske nacionalnosti je "znatno otezano", izjavili su juce predstavnici Drustva lekara Kosova i Metohije Srpskog lekarskog drustva (SLD).
"Odnos humanitarnih organizacija i UNMIK-a prema pacijentima i lekarima srpske nacionalnosti je los. Predstavnici medjunarodne zajednice su na Kosovo dosli da pomazu Albancima, a ne Srbima, i taj odnos do sad nije promenjen", kazao je bivsi direktor Klinicko - bonickog centra (KBC) u Kosovskoj Mitrovici Milan Ivanovic.
Ivanovic, koji je i clan SLD-a, na konferenciji za novinare je kazao da su u tom KBC -u "svakodnevna desetocasovna iskljucenja struje", sto dovodi do probleme pri dijagnostikovanju bolesti zbog nemogucnosti upotrebe medicinskih aparata.
U toj bolnici, koja jedina pruza kompletne zdravstvene usluge srpskom zivlju na Kosovu i Metohiji, otezano je i snabdevanje vodom, koja je, po Ivanovicevim recima, uglavnom bakterioloski neispravna.
Kosovskomitrovacka bolnica je, kako je kazao, suocena i sa nestasicom lekova i sanitetske opreme, a pacijenti iz udaljenih srpskih enklava, koji nemaju punu slobodu kretanja, pod pratnjom UNMIK-a u nju dolaze tek u poodmaklom stadijumu bolesti.
Ivanovic je kazao i da su lekari tog centra suoceni sa "velikim pritiskom da se integrisu u institucije albanske drzave stvorene na Kosovu i Metohiji", ali je izrazio ocekivanje da ce oni ostati u zdravstvenom sistemu Srbije.
Marko Jaksic, koji je predstavljen kao novi direktor mitrovacke bolnice, ocenio je da se na Kosovu "srpska nevolja zloupotrebljava u politicke svrhe" i da UNMIK u toj pokrajini pokusava da stvori "paradrzavu" Albanaca.
Po planu medjunarodne zajednice za Kosovo i Metohiju, kako je kazao Jaksic, tercijalna zdravstvena zastita, koja podrazumeva obavljanje najslozenijih medicinskih zahvata, bi se obavljala u Tirani.
Predsednik Drustva lekara Kosova i Metohije SLD -a Zdravko Vitosevic naglasio je da je pre dolaska predstavnika medjunarodne zajednice u pokrajini zivelo 12.000 zdravstvenih radnika srpske nacionalnosti, a posle 1999. godine ostalo ih je 4.200.
Pored KBC-a i Instituta za zastitu zdravlja u Kosovskoj Mitrovici, primarnu zdravstvenu zastitu pacijentima srpske nacionalnosti pruzaju domovi zdravlja u Zvecanu, Donjoj Gusterici, Kosovo Polju, Gracanici, Obilicu i Strpcima.
Predstavnici SLD-a su na danasnjoj konferenciji za novinare urucili pomoc kolegama sa Kosova. Rec je o medicinskom aparatu defribrilator koji je Drustvu lekara Kosova i Metohije poklonilo Drustvo lekara Italije.


SRBIJA

Albanci se nisu odazvali popisu u Bujanovcu i Presevu

Albanci iz opstina Bujanovac i Presevo nisu se u ponedeljak odazvali popisu stanovnistva, cekajuci sutrasnji sastanak sa predstavnicima Vlade Srbije.
Popis stanovnistva u opstini Bujanovac danas je poceo samo na delu opstine u kojem zive Srbi i Romi.
Predsednik Opstinske popisne komisije u Bujanovcu Stojance Arsic rekao je za agenciju Beta da je 138 albanskih popisivaca podiglo popisni materijal, ali da oni danas i sutra nece raditi na popisu stanovnistva.
Prema njegovim recima, albanski popisivaci cekaju ishod sutrasnjeg sastanka delegacije Albanaca sa juga Srbije sa predstavnicima Republickog zavoda za statistiku, kome ce prisustvovati i predstavnici Vlade Srbije.
Arsic je precizirao da albanska strana ne priznaje popisni obrazac u koji se unose licni podaci punoletnih gradjana ukljucujuci maticni broj gradjana, broj licne karte i mesto rodjenja i prebivalista.
Popis danas nije poceo u Presevu, jer albanska strana trazi da u popis pred vanredne lokalne izbore na jugu Srbije budu ukljuceni interno raseljeni Albanci sa juga Srbije koji se sada nalaze na Kosovu.
U ostalih pet opstina pcinjskog okruga popis se odvija normalno, ukljucujuci i visenacionalnu opstinu Bosilegrad.


| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |

Copyright 1996-2002 Nezavisne NOVINE

Hitometer
POWERED by