SLOVENIJA
U toku dve i po decenije uspeo da postane predsednik dve drzave.
Drnovsek za Ginisa..
Izborom za predsednika drzave Janez Drnovsek je zasluzio ulazak u anale svetske politike, a mozda i u Ginisovu knjigu rekorda, kazu danas analiticari u Ljubljani.
U toku dve i po decenije politicke karijere, uspesnom ekonomisti u bankarskom sektoru uspelo je da postane predsednik dve drzave.
U svojoj 40-oj godini Drnovsek je bio prvi covek Predsednistva SFRJ, drzave ciji je krvavi kraj bio na vidiku, a desetak godina kasnije, u 52-oj godini, postao drugi u istoriji predsednik samostalne Slovenije, drzave, u kojoj je kao desetogodisnji premijer dao ogroman doprinos njenom prilasku Evropskoj uniji (EU) i NATO.
Na unutrasnjem planu vodio je Liberalno-demokratsku stranku (LDS), ciju snagu u provodjenju tranzicijskih procesa u Sloveniji ne mogu osporiti ni njeni najveci kriticari.
Funkcija predsednika drzave u Sloveniji ne podrazumeva veliku izvrsnu moc. Neki su u predizbornom periodu glasno govorili da ce onome, ko nasledi (uspesnog i uglednog) predsednika Milana Kucana, "Kucanove cizme biti prevelike."
Za Janeza Drnovseka se to ne bi moglo reci, tim pre sto su novi predsednik u funkciji premijera i stari predsednik delovali kao leva i desna "cizma" na nogama koje znaju u kom pravcu idu.
Vestinom iskusnog politicara i oprobanog lidera, Drnovsek je proveo Sloveniju kroz sva iskusenja perioda tranzicije. Slovenija medju zemljama u tranziciji slovi kao najuspesnija. Prenos imovine u njoj nisu obelezile velike kradje drzave, iako ni afera nije manjkalo.
U ovom trenutku mala alpska drzava vodi ogorcenu bitku da u drustvo velikih udje sa sto boljim startnim pozicijama. U toku su teski pregovori sa Evropskom unijom o statusu slovenacke poljoprivrede nakon njenog ulaska u integraciju.
Janez Drnovsek je politicar-drzavnik, koji je svestan znacaja zemalja na istoku i jugoistoku Evrope, posebno njihovog trzista. Nema sumnje, da ce Slovenija i pod novim predsednikom nastaviti pravac jacanja veza, posebno privrednih, upravo sa njima.
Koliko danas, 3. decembra, u Kranjskoj Gori se sastaju ministri inostranih poslova BiH, Hrvatske, SRJ i Slovenije, kako bi pod okriljem Pakta za stabilnost u jugositocnoj Evropi potpisali medjudrzavni sporazum o koristenju i zastiti reke Save.
Istoga dana ce se na Brdu kod Kranja sastati i 12 ministara za kulturu iz 12 zemalja u kojima se govore slovenski jezici. Poruka je jasna. U svetu sve ubrzanije globalizacije treba sacuvati svoj izvorni kulturni identitet i tradiciju.
To su samo neki stari i novi izazovi, koji stoje pred novim predsednikom Slovenije. Iako po ustavu on nema veliku izvrsnu moc, nema sumnje da ce doprineti njihovom razresavanju.
"Slovenija ce dobiti predsednika kakvog zasluzuje", rekao je Milan Kucan na dan izbora. Mislio je na premijera, ciju je kandidaturu i sam otvoreno podrzao.
Podrsku mu je dala i vecina od milion i sesto hiljada biraca.
Aleksandar Mlac
Ljubljana
RS - AFERA "ORAO"
Kabinet Dodika znao za poslove zavoda Orao
Kabinet bivseg premijera Republike Srpske (RS) Milorada Dodika bio je upoznat o "veoma uspesnoj saradnji" beogradskog preduzeca "Jugoimport-SDPR" sa bijeljinskim Vazduhoplovnim zavodom "Orao" na remontu i isporukama rezervnih delova i izvozu proizvoda u trece zemlje.
U pismu koje je Dodiku 16. marta 1998. godine uputio tadasnji generalni direktor "Jugoimport-SDPR" Jovan Cekovic, a koje poseduje agencija Beta, navodi se da to jugoslovensko preduzece "cak i u periodu sankcija nije prekidalo, vec naprotiv, odrzavalo veoma uspesnu saradnju sa vise organizacionih jedinica na teritoriji RS".
"Izmedju ostalih sa remontnim zavodima "Orao" i "Kosmos", fabrikama "Cajevac" i "Zrak", na remontu i isporukama rezervnih delova, kao i izvozu proizvoda iz njihovih programa u trece zemlje", navodi se u tom pismu.
Dva meseca kasnije, 5. maja 1998. godine, iz kabineta Dodika upucen je preduzecima namenske proizvodnje, medju kojima je i "Orao", dopis u kojem se navodi da je "stav predsednika Vlade RS da apsolutno ne postoji ni jedan razlog da se dosadasnja uspesna saradnja ne nastavi".
"Vlada RS ostaje otvorena za sve kontakte u cilju realizacije konkretnih projekata", navodi se u pismu koje je potpisao tadasnji sef Dodikovog kabineta Igor Davidovic.
Zamoljen da za Betu komentarise navode iz tih pisama, Milorad Dodik, koji je lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata, juce je kratko izjavio:"Nemam pojma o tome".
VZ "Orao" optuzen je da je krsio embargo Ujedinjenih nacija (UN) na isporuku oruzja i vojne opreme Iraku. Vlasti u RS pokrenule su opseznu istragu afere "Orao" kako bi se utvrdila odgovorna lica za krsenje embarga UN-a. Trojica rukovodecih ljudi tog preduzeca, generalni direktor Milan Prica, njegov pomocnik Teodosije Kecman i sef marketinga Gordan Santrac nalaze se u pritvoru.
Vlasti u RS takodje su pocele kontrolu ostalih preduzeca nemenske proizvodnje koja se bave vojnom industrijom i namenskom proizvodnjom.
HRVATSKA STAMPA
Problemi u pregovorima oko Prevlake
U pregovorima Hrvatske i SR Jugoslavije o sporazumu o privremenom rezimu na poluostrvu Prevlaka i pomorskoj granici pojavili su se izvesni problemi, ali je 95 odsto sporazuma vec dogovoreno, pise danas zagrebacki dnevnik "Vjesnik".
U hrvatskim diplomatskim krugovima, navodi list, moze se cuti da su poslednjih nekoliko dana pregovari zapeli najvise zbog problema izmedju Beograda i Podgorice.
Tu informaciju niko ne zeli sluzbeno da potvrdi ni u Zagrebu, ni u Beogradu, ni u Podgorici, ali list tvrdi kako svi naglasavaju da je 95 posto tog sporazuma vec dogovoreno, dok izbegavaju da govore o pet posto neresenih problema.
Prema nezvanicnim informacijama, od velikih vaznih pitanja otvoreno je ostalo samo pitanje privremenog rezima na moru, odnosno pitanje ribarenja i kontrola ulaska i plovidbe u Bokokotorskom zalivu.
Postizanje sporazuma izmedju Hrvatske i Crne Gore, odnosno Srbije, preduslov je da bi se 15. decembra s Prevlake povukli mirovni promatraci UN, sto je prilikom svoje nedavne posete Zagrebu 20. novembra ponovio i generalni sekretar UN Kofi Anan, podseca "Vjesnik".
Nakon Ananove posete, hrvatska vlada je pocela intenzivne pripreme za velik medijski dogadjaj na Prevlaci povodom povlacenja posmatracke misije UN.
"Ocigledno je zakljuceno da bi medijsko naglasavanje povratka Prevlake pod hrvatsku kontrolu, koaliciji na vlasti moglo doneti vazne poene u godini koja prethodi izborima, buduci da bi to bila toliko zeljena potvrda tvrdnje Racanove vlade da joj je uspelo iz osnova da izmeni medjunarodnu poziciju Hrvatske", ocenjuje list.
List pise da bi Hrvatska i Crna Gora trebalo da postignu dogovor oko privremenog rezima nadzora nad tzv. plavom zonom, koja je do sada bila zabranjeno podrucje za sve osim za posmatrace UN, a obuhvatala je poluostrvo Prevlaku.
"Vjesnik" prenosi i izjavu pomocnika crnogorskog ministra spoljnih poslova i clana pregovarackog tima za pitanje Prevlake Veselina Garcevica, koji je potvrdio da je do sada reseno oko 95 posto sporazuma koji ce regulisati privremeni rezim.
"Usaglasen je najveci deo pitanja, a nadam se da cemo do kraja ove sedmice usaglasiti i celi sporazum", rekao je Garcevic, koji nije zeleo da precizira tacke o kojima dve strane jos pregovaraju, a s njim se, tvrdi list, slaze i Nebojsa Vucinic, sef crnogorske komisije za granice, koji naglasava da "nikakvih problema nema" i da "treba dobre volje da se postigne sporazum".
Prema Vucinicu, Crna Gora smatra da bi buduci turisticki kompleks na Prevlaci trebalo da bude zajednicka investicija Hrvatske i Crne Gore, a "Vjesnik" zakljucuje da bi takav predlog danas u Hrvatskoj tesko prosao.
"Vjesnik" dalje navodi, pozivajuci se na neimenovane diplomatske izvore u Beogradu, da Beograd priznaje Podgorici pravo odlucujuceg uticaja na pregovore o Prevlaci, ali problem nastaje zbog navodne sklonosti crnogorskih vlasti da privremeni rezim s vremenom postane stalni, sto Beograd nije spreman olako da prihvati.
Problem bi takodje mogao da bude i u predlogu da se u sporazumu o privremenom rezimu ne definise linija razgranicenja na moru, no takav bi predlog naime, vrlo tesko prosao u vreme predizborne kampanje za predsednika Srbije gde se najvece sanse daju Vojislavu Kostunici, koji dosad nije podrzavao takva resenja, zakljucuje "Vjesnik".
| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |
