AviosaobraCaj u krizi
Putnici se plase terorizma
Ministarstvo za saobracaj je napravilo analizu nezgoda u aviosaobracaju prosle godine. Sa ponosom se istice da su kanadski avioprevoznici i dalje veoma sigurni, cak i bolji nego ikada u poslednjih cetvrt veka, jer je zabelezeno manje smrtnih slucajeva, 62, i manje nezgoda, 295 ukupno.
No, bez obzira na ove optimisticke podatke, broj putnika se smanjio. Najverovatnije da su teroristicki napadi ucinili mnogo vise na anti-propagandi putovanja avionom, nego sto se ocekivalo i da, u sustini, taj latentni strah od prepada u vazduhu postaje bitniji od straha od letenja.
To se, uostalom, pokazalo i u jednoj nedavnoj anketi, kada se jedna polovina gradjana izjasnila da smatra putovanje avionom sigurnim. U prethodnim anketama, radjenim ranijih godina, aviotransport je ocenjivan kao bezbedan kod skoro dve trecine anketiranih.
Ponovo o ceni struje
Usvojen zakon o zamrzavanju cena i povracaju pretplate
Ontarijska vlada usvojila zakon o zamrzavanju cena elektricne energije i povracaju dela novca izdvojenog za uvecane racune. Zakon su, uz konzervativce, podrzali i predstavnici liberala u Parlamentu, dok je sest predstavnika iz Nove demokratije glasalo protiv.
Ministar za energetiku, Dzon Berd je naglasio da zakon u sebi sadrzi i razlicite mere za obezbedjivanje energije i konzervaciju, a vlada je obecala da ce posebnom poreskom politikom podsticati vece investiranje u energiju koja ne narusava prirodnu ravnotezu u provinciji.
Predlozeni zakon je predstavljen pre dve nedelje, kada je premijer Ivz obecao da ce potrosacima nadoknaditi svaki peni viska koji su dali za struju, od maja na ovamo. Medjutim, ovo ne znaci da ce i u praksi biti potpuno ispunjeno, jer se povracaj novca ne odnosi na uvezenu struju.
Dan Mils, portparol ministra za energetiku Dzona Berda, potvrdio je da je uvezena energija naznacivana posebno na racunima, a da li ce i sa tog dela racuna biti vracen novac, ministar ce tek odluciti. Skuplja struja je najvise uvozena tokom leta, kada je potrosnja bila povecana, i to ukupno za oko dve stotine miliona dolara.
Povodom ovih bitnih dilema za potrosace, pre svega, lider NDP-a Hauard Hemton kaze da ce se najverovatnije i nadalje postojati velika razlika izmedju onoga sto ce provincija refundirati i mnogo visih racuna, koje ce potrosaci morati da placaju. Cena uvozne struje je oznacena kao visa tarifa, gde su ukljucene i ostale dazbine vezane za delovanje slobodnog trzista za proizvodnju elektricne energije. Ta visa tarifa iznosi 0,62 centa po kilovat casu, a cena je utvrdjena pre 1. maja, odnosno datuma kada je trziste otvoreno, pa nije dovoljna za pokrivanje stvarnih troskova.
Premijer Ivz je obecao da ce se povracaj prvog dela preplate, u iznosu od 75 dolara, stici do potrosaca do Bozica, a sto se tice ostalih aspekata racuna, tek ce odrediti ko ce se time pozabaviti.
Inace, primeceno je da su mnogi stanovnici provincije prestali da placaju racune za struju, otkako je vlada najavila da nece iskljucivati neplatise. Zato su se gradonacelnici vecih gradova, na svom sastanku sa predstavnicima elektroprivrede u Misisagi, saglasili i pozalili da su se smanjile uplate za utrosenu elektricnu energiju.
Oni su, uz to, podsetili da su svojevremeno uputili apel vladi da i njih ukljuci u razradu detalja za oporavak elektroprivrede, ali da im vlada nije izasla u susret.
Nadzor internet komunikacije
Kontrola e-mail poruka je protivzakonita
Federalni komesar za privatnost Dzordz Radvanski upozorava da ce predlozenim promenama zakona pravo na privatnost biti uveliko povredjeno. Naime, postoji plan da se od svih koji obezbedjuju komunikacione usluge, gde spadaju kompanije za obicnu i one za bezicnu telefoniju, kao i Internet provajderi, trazi da omoguci policiji i obavestajnoj sluzbi pristup porukama, razgovorima i drugim podacima.
Vlada tvrdi da su te promene potrebne zbog sprecavanja terorista i ostalih kriminalaca da od nadleznih sakriju svoje aktivnosti putem novih komunikacionih tehnologija, mada Radvanski zamera da to nisu dovoljno jaki argumenti.
Po tom planu, policija i obavestajna sluzba mogu od kompanija da traze obavezno cuvanje podataka o korisnicima ili njihovim transakcijama, da bi bili sigurni da ce oni postojati u trenutku kada budu potrebni. Tada bi te sluzbe mogle da zatraze i zvanican pristup informacijama.
Predlogom se napominje da bi zvanicne sluzbe na taj nacin mogle lakse da udju u tehnicke podatke nego u sam sadrzaj komuniciranja.
Ali, u pismu ministru pravde Martinu Kosonu, Radvanski naglasava da se od poste ne trazi da fotokopira svaku adresu sa nasih posiljaka, niti se pak od prodavaca knjiga trazi da prave liste sa imenima kupaca. On, stoga, ne vidi razloge zasto se menja stav po tom pitanju i zasto bi se, recimo, nekoga ticala neka nasa porudzbina preko Interneta. On insistira da bi bilo kakav pristup kompjuterskim ili bezicnim komunikacijama trebalo da bude potkrepljen sudskim nalogom, po istim standardima koji vaze i za ostale vrste komunikacija.
Radvanski se, takodje, ne slaze sa idejom o stvaranju centralizovanog registra Internet korisnika. Takav predlog moze omoguciti policiji da udje u trag svakom korisniku, umesto da podatke trazi od provajdera, kada je to potrebno.
IzveStaj UNICEF-a
Kanadski djaci medju najuspesnijima u svetu
Uradjen je cetvrti izvestaj koji se tice pitanja vezanim za dobrobit dece iz zemalja iz Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Kanada i Australija, obe zemlje sa velikim procentom dece iz porodica novih useljenika, uspesnije su u njihovom obrazovanju, nego sto su to ostale zemlje obuhvacene UNICEF-ovom studijom. Kako istice Dejvid Egnju, predsednik i izvrsni direktor za UNICEF Kanada, takav skolarac u Kanadi ima bolje sanse da se obrazuje do razumnog nivoa, a manje sanse da padne ispod proseka, od svojih vrsnjaka u ostalim zemljama OECD-a.
Posebno treba pomenuti da studija potencira podatak da je, na osnovu prikupljenih informacija, opovrgnuto uvrezeno misljenje da je u zemljama sa puno imigranata slabija obrazovna slika.
Studija sagledava i izazove koji se nalaze pred bogatim zemljama, a ticu se pomoci koja je potrebna manjinskim grupama da bi prevazisle posebne poteskoce na koje nailaze.
Takodje, bez obzira na visok plasman Kanade, sugerise se da nema razloga za samozadovoljstvo. Izvestaj je objedinio dva medjunarodna istrazivanja, Program za medjunarodnu procenu ucenika i Trendovi u proucavanju matematike i prirodnih nauka, i tu se pokazalo da ono cime nikako ne bi trebalo da budemo zadovoljni je relativno slaba pismenost. Otkriva se da otprilike svaki deseti Kanadjanin starosti 16 - 25 godina, kada procita uputstvo sa pakovanja za lek, nije u mogucnosti da odredi tacnu kolicinu koju treba dati detetu.
Najbolje rezultate su pokazali skolarci iz Japana i Koreje, a najslabije oni iz Portugalije, Grcke, Italije i Spanije.
| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |
