Nezavisne Novine

Kanada

Vikend na trkama: Formula Indi u Torontu (5.-7. juli)

Zivot u "Petroj brzini"

Vezite svoje pojaseve! Danas u Torontu pocinje "INDI FEST". Trodnevni vikend na auto-trkama, na prostoru oko "Egzibisn Plejsa", bice ispunjen brojnim aktivnostima i sadrzajima koji ce podici adrenalin ne samo vozacima nego i gledaocima.
Medju ljubiteljima brzina posebnu paznju izaziva susret "uzivo" sa vozacima Formule Indi, u petak u cetiri casa popodne, kada ce asovi poput Andretija, Trejsija, Da Mate, Zunkeire deliti autograme prisutnim posetiocima. Tako nesto se u Formuli 1 nikad ne desava, gde je pristup "boksovima" i vozacima strogo zabranjen gledaocima - "obicnim smrtnicima". Vrhunac dogadjaja bice svakako sama trka Formule Indi koja je na programu u nedelju, 7. jula, od 1:30 do 3:30 popodne.
Postala je vec lepa tradicija da svake godine, u prvoj polovini jula, Toronto bude pozornica najbrzeg putujuceg soua na ovom kontinentu. Formula Indi je popularno ime za takmicenje ciji zvanicni naziv je "Sampionat trkackih timova" - CART. To je, zapravo, severno-americka verzija Formule 1, u cijoj senci pokusava da se izbori za svoje mesto pod suncem.
Ovo takmicenje trkackih bolida iz godine u godinu dozivljava sve vecu ekspanziju. Rec je o sampionatu koji traje od sredine marta do sredine novembra i obuhvata cak 20 trka, u 7 razlicitih zemalja i na 4 kontinenta. Procenjuje se da putem tv-prenosa trke Formule Indi godisnje prati oko 900 miliona gledalaca!
Ove godine u konkurenciji se nalazi 13 trkackih timova, sa 20 vozaca koji dolaze iz SAD, Kanade, Meksika, Brazila, Spanije, Italije, Skotske, Svedske, Japana i Novog Zelanda. Za razliku od Formule 1, gde svaki tim pojedinacno razvija i pravi sasiju bolida i motor ekskluzivno samo za svoje potrebe, u Formuli Indi vlada "demokratija" - svaki tim ima pravo da izabere i kupi na trzistu, po svom izboru i nahodjenju, ponudjeni namenski model i tip sasije i motora koji im najvise odgovara. U cilju plasmana i prodaje svojih produkata ekipama Formule Indi, medju proizvodjacima motora ljutu bitku biju "Tojota", "Honda" i "Ford" a medju konstruktorima sasije "Rejnard" i "Lola".
Jedan od vodecih timova u Formuli Indi je "Njumen-Has Rejsing", ciji vlasnik je legendarni glumac Pol Njumen, strastveni obozavalac auto-trka. Njegov pulen, mladi brazilski vozac Kristijano da Mata ("Tojota-Lola") trenutno je vodeci u ovogodisnjem sampionatu, sa cetiri pobede od ukupno sedam dosad odrzanih trka i ima veoma dobre sanse da se okiti titulom sampiona Formule Indi, koja je zapravo neka vrsta" regrutnog centra" za buduce vozace Formule 1.
Primera radi, Kanadjanin Zak Vilnev i Kolumbijac Huan Pablo Montoja su, nakon trijumfa u sampionatu Formule Indi, napravili veoma uspesne karijere u Formuli 1. Pored da Mate, danas najveci asovi Formule Indi su Pol Trejsi, lokalni heroj (rodjen u Skarborou), americki veteran Majkl Andreti (sedmostruki pobednik trke u Torontu), talentovani Brazilac Bruno Zunkeira i "leteci Skotlandjanin" Dario Frankiti, odnedavno suprug poznate holivudske glumice Esli Dzad. To je jos jedan dokaz da auto-sport i glamur idu zajedno!
Pored trke Formule Indi (kvalifikacije su na rasporedu u subotu od 1:45 do 2:45 popodne), odrzace se i takmicenja u drugim kategorijama - Formuli Atlantik, Formuli 1600 i Kaskar-u. Cena karte ("general admision") za trodnevni vikend na "Egzibisn Plejsu" iznosi 60 dolara. Ako, medjutim, zelite mesto na centralnim tribinama, to zadovoljstvo ce vas "papreno" kostati - cak 245 dolara!
Ne zaboravite da ponesete zapusace za usi, foto-aparate i kamere. Brzina, buka i uzbudjenja su zagarantovani! "Leteci cirkus" Formule Indi je jedan od najspektakularnijih, ne samo sportskih, dogadjaja godine u Torontu. (Proslog leta trci je prisustvovalo rekordnih 73 hiljade gledalaca!) Inace, Formula Indi ce ove godine jos dva puta gostovati u Kanadi - u Vankuveru, od 26.-28. jula i po prvi puta u Montrealu, od 23.-25. avgusta, na stazi "Zil Vilnev", na kojoj se vozi i trka Formule 1. Bice to jedinstvena prilika da se proveri da li su bolidi Formule Indi brzi ili sporiji od bolida Formule 1.
Bojan Z. Bosiljcic

Ideja ministra Kodera

Posle tri do pet godina u zabiti, imigranti mogu birati gde zele da zive

Ministar za pitanja imigracije Denis Koder predlaze strogu politiku useljavanja do 2011. godine, kojom bi se novodosli obavezali da se ne naseljavaju samo u velikim gradovima. On insistira da bi oni trebalo da daju pristanak da odlaze u Atlanske provincije, Preriju ili ruralne delove Ontarija i Britis Kolumbije na tri do pet godina, a tek nakon toga bi mogli da biraju gde bi ziveli.
Ministar Koder to objasnjava potrebom da i manje sredine prate rast populacije u citavoj zemlji, ali i zeljom da se rese pitanja deficitarnih kadrova, posebno zdravstvenih. Imigranti bi pomogli da se celokupna privreda u manje atraktivnim regionima ojaca, posto bi bili katalizator razvoja. On je ubedjen da bi mnogi radnici iz Azije, Istocne Evrope, Afrike i Juzne Amerike pristali da pod takvim uslovima dodju da zive u zemlji koja je jedna od zemalja sa najvisim zivotnim standardom i stabilnim politickim sistemom.
Ministar Koder je naglasio da je potrebno da se ugovori sa imigrantima sacine tako da se njima ne krse odredbe Povelje o pravima i slobodama.
O ovom pitanju se predvidja da se usaglase stavovi svih provincijskih ministara u oktobru i da se razrade detalji, ukoliko se sloze sa ovom idejom.
Najveci broj imigranata se zaista zadrzava u najvecim gradskim sredinama, kao sto su Toronto, Vankuver i Montreal. U Torontu, cak, svake godine ostaje polovina svih novodoslih imigranata.

Mobilni telefoni

Vlada nece spreciti upotrebu telefona na javnim mestima

Posle nekoliko meseci rasprava na temu da li ili ne treba odobriti blokade za mobilne telefone, federalna vlada je odlucila da ne sprecava zvonjavu cak ni na mestima kao sto su pozorista, crkve, restorani i bolnice.
Postoje mnogi razlozi za i protiv ugradnje blokade za telefone, ali se u svakom slucaju moraju uzeti u obzir vanredne situacije. Predstavnici vatrogasaca, policije i medicinskih asocijacija su bili posebno glasni u zahtevima da se ogranicava upotreba telefona. Pobornici prava na licnu slobodu su takodje negodovali, jer smatraju da se time ogranicava i pravo da primite poziv koji vam je upucen.
Ostavljeno je, dakle, svakome na savest da razmisli da li je na mestu da ljude oko sebe, poznate i nepoznate, uznemirava dok pokusavaju da uzivaju u umetnosti, hrani, ili kada se obracaju Bogu.
Sredstva za blokadu su u sustini zabranjena u Kanadi, sem kada se u pitanju bezbednosni razlozi. Tako ce policiji biti dozvoljeno da ometa prijem bezicnih telefonskih signala za vreme samita u Kananaskisu i Papine posete Torontu, sledeceg meseca. I nadalje ce vlada davati samo privremena ogranicenja upotrebe mobilnih telefona.

Peticija protiv filmadzija

Negodovanje zbog blokada saobracaja

Snimanje filmova je veoma unosno za privredu grada Toronta, ali ima i svoju tamniju stranu. Cesto se desava da filmske ekipe, zbog potreba snimanja, blokiraju saobracaj u pojedinim ulicama, cak i u vreme saobracajnog spica, pa zaposleni ne mogu da stignu u svoje kancelarije na vreme.
Upravo takvi problemi su podstakli grupu sluzbenika koji rade u centru, da podnesu peticiju protiv filmskih ekipa. Do sada je 57-oro menadzera, bankara i drugih finansijskih sluzbenika, potpisalo zalbu i time izrazilo svoje negodovanje zbog blokade. Oni tvrde da ni u kom slucaju nisu protiv snimanja filmova u gradu, vec se njihov zahtev odnosi na bolju organizaciju saobracaja, nacin na koji se clanovi ekipa odnose prema njima, stete koje su imali, ali i na bolji kvalitet samih filmskih prica.
Ovo nije prvi put da se gradjani zale, ali se to odnosilo na drugacije vrste problema.
Kancelarija za film i televiziju u Torontu, koja odobrava snimanja na gradskim ulicama, strogo vodi racuna o odredjenim detaljima kada se snima u stambenim cetvrtima, ali ne postoje propisi za snimanje u centru grada, u vreme saobracanih spiceva. Sem toga, oni smatraju da je njihov primarni cilj da promovisu filmsku produkciju u gradu, pa nisu previse predusretljivi kada postoje prigovori.