Nezavisne Novine

JUGOSLAVIJA

POSLE UBISTVA BOSKA BUHE - MUP:

Pravljeni planovi za ubistvo Cedomira Jovanovica

Beogradska policija je u racijama, nakon ubistva generala policije Boska Buhe, otkrila organizovanu grupu kriminalaca kod koje su pronadjeni planovi za ubistvo sefa poslanicke grupe vladajuce koalicije u Srbiji DOS Cedomira Jovanovica, receno je u izvorima bliskim Ministarstvu unutrasnjih poslova (MUP).
Izvori Bete tvrde da je u planovima navedeno kuda se Cedomir Jovanovic kretao, sa kojim ljudima su ga vidjali, koliko je njegovo obezbedjenje i da je bilo predvidjeno da "bude likvidiran posle Vidovdana (28. juna)".
Beti je receno da osobe koje su planirale Jovanovicevo ubistvo pripadaju "dobro organizovanoj i uticajnoj" grupi kriminalaca, cija organizacija "deluje po celoj zemlji", a koja je, navodno, ranije bila "vrlo bliska sa najvisim krugovima policije".
"Ministar policije je bio anonimnim pismom obavesten o namerama te grupe da likvidira Buhu, a potom i Cedomira Jovanovica. Posle Buhinog ubista, policija je u svakodnevnim racijama u Beogradu u jednom od pretresenih objekata pronasla brdo materijala u kojima je tacno navedeno kako i kada ce biti likvidiran i Ceda Jovanovic", rekli su izvori.
Ministar unutrasnjih poslova Dusan Mihajlovic izjavio je juce da policija poseduje operativna saznanja da "pojedini centri moci planiraju destabilizaciju zemlje kroz kompromitaciju DOS-a i likvidaciju istaknutih politicara".
Mihajlovic je na konferenciji za novinare rekao da "nije rec o dokazima vec o indicijama i operativnim saznanjima" i istakao da policija "ima saznanja da se planira likvidacija Cedomira Jovanovica, sefa poslanickog kluba DOS-a u Skupstini Srbije".
Ministar policije je dodao da je o tim planovima vec obavestio drzavni vrh. On je naveo da je "u javnost izasao sa tim informacijama kako bi delovao preventivno" i kako bi ti centri moci, koje nije zeleo da identifikuje, "znali da policija ima saznanja o njihovim namerama".
Prema njegovim recima, jos nije vreme da se identifikuju ti centri moci kako bi policija mogla efikasnije da se bori protiv njih.
Oni, kako je rekao, planiraju destabilizaciju zemlje i kroz kompromitaciju celnika MUP-a, ministra policije i podele unutar DOS-a.
Mihajlovic je dodao da su sve rasprave koje je pokrenuo o radu MUP-a u pismima Vladi Srbije i predsednici republickog parlamenta Natasi Micic zavrsene na jucerasnjoj sednici kolegijuma Vlade Srbije.
Kolegijum Vlade juce je saopstio da je javna rasprava o radu MUP-a nepotrebna, da je Vlada svesna problema u tom Ministarstvu i cvrsto resena da istraje na njihovom resavanju.
Ministar policije je ocenio da je hajka na MUP pocela nakon hapsenja bivseg jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica i njegovog odvodjenja u Hag.
On je dodao da je nakon sto je Demokratska stranka Srbije napustila Vladu Srbije ubijen bivsi saradnik Drzavne bezbednosti Momir Gavrilovic, a da kada je DS formirala vladu u senci likvidiran policijski general Bosko Buha.
"Da li je to slucajnost ili su to bili signali nekom centru moci ili nekoj interesnoj grupi, ovde u zemlji ili izvan nje, da moze da pocini taj zlocin u cilju destabilizacije demokratske vlasti u Beogradu? Ja zaista nemam odgovor na to pitanje, ali o tome razmisljam", rekao je Mihajlovic.
On je dodao da u policiji jos nisu dovrsene reforme, jer u MUP-u postoje "krtice" kriminalnih grupa, kao i "losi ljudi" medju policajcima. Prema njegovim recima, ni jedni ni drugi vise nece biti tolerisani.
Mihajlovic je kazao da policija zna ko su "krtice", ali da ih jos nece hapsiti, jer se ceka da istraga dovede do njihovih sefova.

CRNA GORA

Vanredni izbori u Podgorici u oktobru

Crnogorski predsednik Milo Djukanovic rapisao je vanredne lokalne izbore u Podgorici za 6. oktobar.
Djukanovic je tu odluku doneo nakon sto je Vlada Crne Gore na sednici odlucila da raspusti skupstinu glavnog grada Crne Gore, saopstio je DJukanovicev kabinet.
Crnogorska vlada odlucila je da uvede prinudnu upravu u Podgorici i imenovala tim poverenika koji ce do izbora upravljati glavnim gradom Crne Gore.
Prinudna uprava u Podgorici uvedena je, kako je obrazlozeno, u "cilju uspostavljanja funkcija skupstine glavnog grada", jer podgoricki parlament ne obavlja svoju funkciju vec sedam meseci.

UN MeDJunarodni kriviCni sud

SAD stavile veto na produzenje UN misija

Prvi stalni medjunarodni tribunal za ratne zlocine zvanicno je u sredu poceo sa radom, pozdravljen od pristalica kao prekretnica u medjunarodnoj pravdi radi sprecavanja pojave nekog novog Hitlera, Pola Pota ili Sadama Huseina, ali uz snazno protivljenje Sjednjenih Americkih Drzava.
SAD su, neposredno pred rodjenje prvog Medjunarodnog krivicnog suda, sasvim jasno stavile do znanja koliko se protive njegovom osnivanju - u dramaticnoj raspravi ulozile su veto na odluku Saveta bezbednosti o produzenju misije mirovnih snaga UN u Bosni i Hercegovini, jer americkim vojnicima nije garantovano izuzece od gonjenja pred tim sudom. Kasnije su se, ipak, saglasile da misija Sfora bude produzena za 72 casa.
Ako se ne pronadje resenje, upozorava americki ambasador u UN Dzon Negroponte, bice dovedene u pitanje "mirovne misije uopste", a ne samo ona u BiH. On je najavio da bi SAD mogle pokrenuti pitanje okoncanja preostalih 14 mirovnih misija UN - od Istocnog Timora i Kipra do Konga i kuvajtsko-iracke granice - ako ne bude ispostovan njihov zahtev da americkim vojnicima u mirovnim misijama bude garantovan imunitet od krivicnog gonjenja pred novim sudom.
Generalni sekretar UN Kofi Anan, koji snazno podrzava sud, postavlja pitanje kako su SAD mogle da podrze odluku Saveta bezbednosti o formiranju krivicnog tribunala za bivsu Jugoslaviju, Ruandu i Sijera Leone, a sada se protive stalnom tribunalu i prete buducnosti mirovnih misija UN.
"Bilo bi zaista lose ako bi mirovne misije, koje su tako dobro posluzile svetu a bice potrebne i ubuduce, bile ugrozene", rekao je Anan, a prenosi agencija Asosijeted Pres (AP). "Mislim da se na taj nacin dovodi u pitanje kredibilitet Saveta (bezbednosti) i same organizacije. I ne samo to, kako cemo objasniti takav kontradiktorni pristup?" pita generani sekretar UN.
Americka riskantna politika jasno je naglasena odlukom administracije da se potpuno ogradi od novog suda, ali istice i resenost Vasingtona da se suprotstavi gotovo svim clanicama Saveta bezbednosti, medju kojima su i njegovi bliski saveznici, koji podrzavaju sud.
SAD zahtevaju imunitet jer strahuju da bi americke snage i gradjani mogli biti ugrozeni nemestenim i politicki motivisanim optuznicama.
Diplomati u Ujedinjenim nacijama ocenjuju da je oko tog pitanja doslo do najozbiljnijeg razmimoilazenja izmedju SAD i ostalih clanica Saveta bezbednosti u poslednje vreme, koje bi moglo dovesti do dodatnih polarizacija, a moglo bi se negativno odraziti i na inicijativu americkog predsednika Dzordza Busa za formiranje medjunarodne koalicije za borbu protiv terorizma.
"Suprotstavljenjem medjunarodnih mirovnih misija medjunarodnoj pravdi, vlada Sjedinjenih Americkih Drzava pala je moralno i politicki na najnizi nivo svog liderstva u Ujedinjenim nacijama", smatra Vilijem Pejs, direktor Medjunarodne koalicije za krivicni sud, koja okuplja preko 1.000 nevladinih organizacija koje podrzavaju sud.
Medjutim, "medjunarodna pravda je pobedila a americka administracija je izgubila", smatra Pejs, posto Rimski sporazum o osnivanju suda danas stupa na snagu, jer ga je ratifikovalo 74, a potpisalo 139 drzava.
Komisija koja ce ustanoviti nacin delovanja suda pocela je dvonedeljno zasedanje, a ocekuje se i da ce predstavnici vecine tih zemalja ucestvovati na svecanosti povodom osnivanja suda.
Medjunarodni krivicni tribunal ce imati mandat da sudi optuzenima za genocid, zlocine protiv cevecnosti i ratne zlocine pocinjene nakon 1. jula ove godine.
Pejs kaze da su glavne mete suda "genocidni Pol Potovi, Sadami Huseini koji koriste nervni gas protiv etnickih zajednica, ratovi za etnicko ciscenje buducih (Slobodana) Milosevica, (Adolfa) Hitlera".
SAD se, naime protive ideji da bi Amerikanci mogli biti u nadleznosti suda ako je zlocin pocinjen u nekoj od zemlja koja je ratifikovala Rimski sporazum, iako SAD nisu medju njima.
"Sa nasom globalnom odgovornoscu, jesmo i ostacemo posebna meta, i ne mozemo dozvoliti da nase odluke analizira sud ciju nadleznost ne priznajemo", kaze Negroponte.
Pristalice suda tvrde da Rimski sporazum predvidja delotvorne mere za sprecavanje zloupoterba. Pre svega, on ce biti nadlezan jedino za one slucajeva kada se ispostavi da odredjena drzava ne zeli ili nije u stanju da sama organizuje sudjenja.
I dok Anan izrazava nadu da ce pravni eksperti narednih dana naci obostrano prihvatljivo resenje, americki zvanicnici ukazuju da bi to vreme moglo biti iskoristeno da se osmisli nacin za okoncavanje mirovnih misija.
U prvim reakcijama na odluku americke administracije da ulozi veto na produzenje mirovne misije u BiH, jedan od vodecih pravnih savetnika u UN Hans Korel kaze da bi takav potez zaista mogao da okonca vojne misije.
Bivsi izaslanik UN za Balkan Karl Bilt rekao je za Bi-Bi-Si (BBC) da ne moze biti "cvrste podele" izmedju mandata policije i snaga za stabilizaciju mira u BiH (Sfor), izrazivsi strahovanje da bi vojne mirovne misije takodje mogle biti ugrozene.
U tom slucaju, takva odluka bi mogla imati velike posledice i po misiju Kfora na Kosovu, koju predvodi NATO, jer je pravni osnov tih operacija UN potpuno isti, smatra Bilt.
Portparol UN policije u Sarajevu Stefo Leman kaze da ce cela operacija svetske organizacije u BiH biti ugrozena ako spor ne bude resen.
"Moracemo da ukinemo misiju u periodu od oko sest meseci usled cega ce mnogi od nasih zadataka ostati nezavrseni. Tu spada i zavrsetak obuke policajaca i administracije i opsteg zavrsetka reformi policije u zemlji", rekao je Leman i dodao da bi se nezavrsen posao u BiH mogao negativno odraziti po mirovni proces.
Rimski sporazum o osnivanju tog suda do sada su ratifikovale 73 drzave: Andora, Antigva i Barbuda, Argentina, Austrija, Belgija, Belize, Benin, Bolivija, BiH, Bocvana, Brazil, Velika Britanija, Bugarska, Kambodza, Kanada, Centralnoafricka Republika, Kostarika, Hrvatska, Kipar, Danska, Kongo, Dominikanska Republika, Ekvador, Estonija, Fidzi, Finska, Francuska, Gabon, Gambija i Nemacka.
Sporazum su ratifikovale i Gana, Grcka, Madjarska, Island, Irska, Italija, Jordan, Lesot...o, Lihtenstajn, Luksemburg, Makedonija, Mali, Marsalska Ostrva, Mauricijus, Mongolija, Namibija, Nauru, Holandija, Novi Zeland, Niger, Nigerija, Norveska, Panama, Paragvaj, Peru, Poljska, Portugal, San Marino, Rumunija, Senegal, Siera Leone, Slovacka, Slovenija, Juzna Afrika, Spanija, Svedska, Svajcarska, Tadzikistan, Trinidad i Tobago, Uganda, Urugvaj, Venecuela i SRJ.

Mandat misiji UN u BiH produzen do 15. jula

Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju o produzenju mandata mirovnoj misiji Svetske organizacije u Bosni i Hercegovini do 15. jula.
SAD su uslovljavale produzenje mandata misije UN u BiH davanjem imuniteta ucesnicima mirovnih misija UN od eventualnog gonjenja pred novoosnovanim Medjunarodnim krivicnim sudom.
Britanski ambasador u UN Dzeremi Grinstok rekao je, nakon usvajanja rezolucije, da ce Savet bezbednosti sledece nedelje nastaviti raspravu o tom americkom zahtevu.

HRVATSKA

Ostavka Racana u subotu i pad vlade hrvatske

Zamenik hrvatskog premijera Drazen Budisa rekao je sinoc, nakon visecasovnog susreta sa premijerom Ivicom Racanom, definitivan raspad vladajuce koalicije.
Dogovorili smo se da danas sazovemo poslednji sastanak pet clanica vladajuce koalicije kako bi se u miru rastali, rekao je novinarima Budisa i dodao da "nema vracanja" i da je s koalicijom gotovo. Racan i Budisa su bili veoma uzdrzani u izjavama i nisu zeleli da iznesu sadrzaj razgovora.
Premijer je naveo da cilj razgovora nije bila promena pocetnih pozicija, vec da "kao ljudi koji ce i dalje biti u politickom zivotu Hrvatske, razgovaraju sa postojecih politickih pozicija". "Razgovor je bio duzi, ali i pored toga nemam potrebu da govorim o njegovom sadrzaju", izjavio je Racan.
U Vladi se dogovaraju poslednji tehnicki detalji sednice koja je, kako je potvrdjeno iz vladinih izvora, zakazana za subotu. Na njoj ce premijer Racan podneti ostavku cime ce pasti cela vlada. Sadasnja vlada, kako je objasnjeno, funkcionisace u ostavci, a bice raspustena neposredno uoci imenovanja nove vlade.
Novi kabinet, po svoj prilici, nece biti klasicna koalicioni, niti manjinski, vec vlada koalicionih stranaka i pojedinaca.
To je potvrdio i premijer Racan koji je podsetio da je vec ranije tumacio da u Hrvatskoj, s obzirom na nedostatak takve tradicije, ne dolazi u obzir manjinska vlada.
"Moze doci u obzir vlada koja ce imati podrsku vecine u Hrvatskom saboru - stranaka i poslanika", rekao je Racan. Racan ne ocekuje, kako je rekao, podrsku opozicione Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) kao sto su to najavljivali mediji.
Vladajucu petorku cine Socijaldemokratska partija (SDP), Hrvatska socijalno-liberalna stranka (HSLS), Hrvatska narodna stranka (HNS), Hrvatska seljacka stranka (HS) i Liberalna stranka (LS).

STRAJK DJUBRETARA

Spisak deponija za odlaganje djubreta

Deponije rade od 7 - 19c. sedam dana u nedelji:
1. Rennie Park
Parking lot, east of Windermere Ave., off Rennie Terrace
2. Earlscourt Park
Southeast corner of St. Clair Ave. W. and Caledonia Park Rd.
3. Christie Pits
Paved road way east of Crawford St., north of Bloor St. W.
4. Eglinton Park
Parking lot next to arena, north of Eglinton Ave., east of Oriole Pkwy., west of Edith Dr.
5. Moss Park
South of Shuter St., north of Queen St. E.,West of Sherbourne St.
6. North York Centennial Centre
Parking lot, 580 Finch Ave. W., (additional parking area)
7. Caledonia Park
1135 Caledonia Rd., Parking lot (additional parking area), East side of Caledonia, north of Lawrence, rear of ambulance station
8. York Mills Arena
2539 York Mills Rd., southeast corner of York Mills and Bayvienw Ave.
9. Haldon Avenue
Parking lot at dead end of park road way, north of Cosburn Avenue
10. Scarborough Arena
76 Birchmount Rd., Parking lot, at Kingston Rd.
11.Wishing Well Park
Parking lot, north of 401, west side of Pharmacy Ave.
12. Copperfield Rd.

Parking lot at east end of Copperfield Rd. at Beechgrove Dr.
Call Access Toronto for more information: 416-338-0338

KoStunica spreman da svedoCi pred Anketnim odborom

Poigravanje sa necim sto je drzavna tajna...

Predsednik Jugoslavije Vojislav Kostunica ponovo je odbacio optuzbe koje je na racun njegovog kabineta izrekao smenjeni nacelnik Generalstaba Vojske Jugoslavije Nebojsa Pavkovic i izrazio spremnost da se pojavi pred Anketnim odborom koji bi o "slucaju Pavkovic" trebalo da formira Savezna skupstina.
U intervjuu radiju "Slobodna Evropa", Kostunica je rekao da bi taj odbor, cije formiranje su odvojeno zatrazili DOS i Demokratska stranka Srbije (DSS), trebalo da preispita i "poigravanje sa necim sto je drzavna tajna", odnosno to sto se u javnosti pojavljuju podaci sa sastanaka drzavnog rukovodstva i sto je jedan od njegovih razgovora sa premijerom Srbije, "sa manjim izmenama", objavljen "u jednom broju nasih medija".
"U nasim javnim zivotima ima mnogo elemenata necega sto je partijska drzava, sto je poigravanje sa drzavom i njeno rasturanje, sto ima u sebi elemente mafijaske drzave, korupcije i organizovanog kriminala i citav taj splet pitanja je nesto o cemu mora da se razgovara u Saveznoj skupstini. Na tu vrstu razgovora, i razgovora u okviru anketnog odbora, spreman sam", kazao je Kostunica.
Prema njegovim recima, Anketni odbor trebalo bi da "otvori pitanje mnogih javnih licnosti, nacina njihovog rada, odgovornosti ili tacnije neodgovornosti i nedopustivo velike kolicine ili provale necega sto je organizovani kriminal i korupcija u drustvu, sto ni na koji nacin nije suzbijeno".
Povodom tvrdnji Pavkovica da mu je iz kabineta predsednika SRJ nalozen upad u Biro za komunikacije Vlade Srbije, Kostunica je ocenio da je Pavkovicev "problem" to sto je optuzbe izneo posto je smenjen i podsetio da su tvrdnje "o nekoj mracnoj ulozi Kabineta ili savetnika" predsednika SRJ pored Pavkovica iznosili i drugi.
Prema Kostunicinim recima, njegovo delovanje kao predsednika SRJ povezano je sa strankom ciji je lider - DSS, koja je u proteklih godinu i po dana "voljom Demokratske stranke (DS) i ostatka DOS-a" izgubila veliki broj funkcionera, ostala bez dela poslanika i predsednika u republickoj skupstini, "jednog broja ministara u saveznoj vladi" i "potpuno je nepredstavljena u saveznoj skupstini".
"Dakle, neko ko je bio u toj vrsti politicke defanzive, uprkos snazi koju ima u birackom telu, koju potvrdjuju svakodnevne ankete, i neko ko je toliko manje ili slabije zastupljen u medijima u odnosu na ovaj drugi deo DOS-a, predvodjen DS-om, ne moze nikako biti u stanju da odigra tu mracnu, manihejsku ulogu koja se pripisuje, bilo DSS-u, bilo mom kabinetu", rekao je Kostunica.
Te cinjenice, istakao je jugoslovenski predsednik, "najbolje demantuju celu stvar".
On je naveo da su na sednici Vrhovnog saveta odbrane 28. marta stavovi predsednika Srbije i Crne Gore Milana Milutinovica i Mila DJukanovica o smeni na celu Generalstaba "bili nesto drugaciji" od njegovog, a da je na poslednjoj sednici VSO Milutinovic bio uzdrzan, dok DJukanovic "nije bio protiv".
"Ja sam imao stav i jednog i drugog clana VSO i ni jedan ni drugi nisu bili protiv ove smene. Bilo je pitanje trenutka. Zakljucio sam da je dobro da do nje dodje i tako sam tu odluku i doneo", rekao je Kostunica povodom odluke da ukazom penzionise Nebojsu Pavkovica.

MAKEDONIJA

Raspisani izbori 15. septembra

U Makedoniji su juce zvanicno raspisani parlamentarni izbori koji ce se odrzati 15. septembra, resenjem koje je potpisao predsednik makedonskog Sobranja Stojan Andov.
"Izbori treba da budu posteni i demokratski. Izbori ce biti prekretnica kojom se zavrsava kriza u Makedoniji i postavlja polazna osnova za prosperitet i ekonomski razvoj zemlje," naveo je Andov i naglasio da se to moze ostvariti "samo ukoliko svi ispune svoje obaveze".
Predsednik parlamenta je izjavio da ce ucesnici izbora potpisati deklaraciju o fer i demokratskom ponasanju i postovanju izbornih zakona.
Makedonska skupstina bi, kako je rekao Andov, mogla pre raspustanja odrzati jos jednu sednicu, a do samih izbora i nastavke nekoliko prekinutih zasedanja.
Politicke stranke uveliko zu zapocele kampanju.
Vladajuca stranka VMRO DPMNE nastupa u koaliciji sa liberalima Stojana Andova, sa sloganom "Glavu gore, Makedonija za tebe".
Opozicioni blok predvodi Socijaldemokratski savez Makedonije (SDSM), sa sloganom " Za Makedoniju zajedno", a sa tom strankom su i Liberal-demokrate Petra Goseva i tri manje etnicke stranke Roma, Vlaha i Bosnjaka.
U politickom centru su stranka Vasila Tupurkovskog - Demokratska alternativa - i nekoliko manjih partija.
U albanskom politickom kampusu, Demokratska partija Albanaca Arbena Dzaferija (Dzhaferi), dosadasnji koalicioni partner vladajuce VMRO DPMNE, nastupice samostalno.
Albanski "opozicioni" blok najverovatnije ce predvoditi novoformirana stranka Alija Ahmetija, Demokratska unija za integraciju (DUI), a prikljucice im se i dve manje Partija demokratskog prosperiteta (PDP) i Narodna demokratska partija (NDP).
Dzaferi je najavio da ce nakon izbora uci u koaliciju sa VMRO DPMNE, a Ahmetijev blok jos nije izneo stav o mogucim koalicijama.
Jedan od glavnih argumenata VMRO DPMNE u napadima na SDSM, koji prema istrazivanjima za sada ima ubedljivu prednost, jeste da ce stranka Crvenkovskog uci u koaliciju sa "teroristima", odnosno strankom Alija Ahmetija.

CEDONIR JOVANOVIC

Predsednicki izbori po zavrsetku vanrednog zasedanja

Predsednicki izbori u Srbiji bi trebalo da budu raspisani po zavrsetku narednog vanrednog zasedanja republickog parlamenta, kako bi bili odrzani po zakonskoj proceduri u septembru, izjavio je juce sef poslanicke grupe DOS-a u Skupstini Srbije Cedomir Jovanovic.
"Mi zelimo da izbori budu odrzani u septembru, jer smatramo da ce to doprineti stabilizaciji politickih prilika u zemlji" rekao je Jovanovic Radio televiziji Srbije (RTS).
Cetvrto vanredno zasedanje Skupstine Srbije zavrseno je juce, a naredno bi trebalo da pocne u utorak.
Predstavnik Centra za slobodne izbore i demokratiju (CESID) Marko Blagojevic ocenio je za RTS da ce predsednicki izbori u Srbiji "svakako biti odrzani ranije nego sto bi logici stvari to trebalo", odnosno najkasnije 30 dana pre dana isteka prethodnog predsednickog mandata, u ovom slucaju pre 5. decembra.
On je kazao da "ne postoji zakonska prepreka" da izbori budu odrzani ranije, ali je, po njegovoj oceni, pitanje koji je razlog tome, "posto ce onda novoizabrani predsednik sedeti i cekati da prethodnom prestane mandat".

Narodna banka Jugoslavije

Pocinje isplata :Dafiment-septembar, Jugoskandik-novembar

Generalni direktor Direkcije za zakonodavno pravne poslove u Narodnoj banci Jugoslavije Dusan Lalic rekao je juce da ce isplata duga stedisama Dafiment banke verovatno poceti pocetkom septembra, a stedisama Jugoskandika odnosno Banke privatne privrede sredinom novembra ove godine.
Zakon kojim je regulisano namirivanje duga tim stedisama stupio je danas na snagu.
Lalic je rekao da bi Republike Srbija sad trebalo da utvrdi tacan iznos duga stedisama i Dafiment banke i Jugoskandika.
"Procenjujemo da se u slucaju Dafiment banke radi o dugu od 150 miliona evra, a u slucaju Jugoskandika o dugu od 50 miliona evra", rekao je Lalic i dodao da ce biti osnovama komisija koja ce obradjivati svakog stedisu ponaosob.
On je odbio da odgovori na pitanje po kom zakonskom osnovu je dug Jugoskandika pretvoren u javni dug drzave i podsetio da je amandman o tome u Saveznoj skupstini podneo DOS i da je to politicka odluka.
Lalic je podsetio da ukupan dug drzave prema starim deviznim stedisama iznosi 4,1 milion evra i da u tu sumu nisu ukljucena dugovanja prema stedisama Dafiment banke i Jugoskandika.

drZavna zajednica Srbije i Crne Gore

Usvojena struktura Ustavne povelje i organizacije vlasti

Komisija za izradu Ustavne povelje nacelno je juce usvojila strukturu povelje i usaglasila organizaciju vlasti u drzavnoj zajednici Srbije i Crne Gore.
Predsedavajuci sednice Komisije, potpredsednik Socijalisticke narodne partije (SNP) Zoran Zizic nakon sednice rekao je novinarima da su se do sada "izdiferencirala" dva razlicita koncepta povelje.
"Jedan polazi od toga da je drzavna zajednica Srbije i Crne Gore drzava ravnopravnih clanica sa jednim medjunarodno-pravnim subjektivitetom, dok drugi koncept predvidja savez drzava", kazao je on i dodao da na osnovu ta dva koncepta "postoje i razlike u pogledu nacina izbora organa i nacina odlucivanja u institucijama".
Zizic je naveo da je na danasnjem sastanku dogovoreno da Ustavna povelja ima osam delova: osnovne odredbe, slobode i prava, organizacija vlasti, ekonomska oblast, vojska, promene povelje, nacin njenog usvajanja i prelazne i zavrsne odredbe.
"Komisija je, takodje, razmotrila i usvojila organizaciju vlasti buduce zajednice, nadleznosti skupstine, predsednika drzave u saveta ministara, dok ce sud biti razmotren na nekoj od narednih sednica komisije", dodao je on.
Zizic je izrazio nadu da bi nacrt teksta ustavne povelje mogao biti zavrsen do kraja jula "kada bi se islo na usaglasavanje postojecih razlika".
On je potvrdio da su clanovi komisije dobili "odgovarajuce sugestije" eksperata Evropske unije "koje bi eventualno mogle uci u sastav povelje".
"Rec je o jednom od materijala koji zajedno sa ostalima moze posluziti kao osnova za izradu povelje", naveo je on, ali nije precizirao o cemu je rec.
Zizic je naveo da komisija juce nije razmatrala ekonomske odnose drzava clanica u buducoj zajednici. Potkomisija ce nastaviti rad u ponedeljak 8. jula u Beogradu, a naredna sednica Komisije zakazana je za petak, 12. jul.
Prema Zizicevim recima, potkomisija ce na sednici u ponedeljak razmatrati slobode i ljudska prava i ekonomske odnose.

CRNA GORA - MILO DJUKANOVIC:

Teznje za drugacijom interpretacijom Sporazuma

Crnogorski predsednik Milo Djukanovic ocenio je juce da u pojedinim beogradskim, podgorickim i evropskim krugovima postoji ambicija da se drugacije interpretira sadrzina sporazuma o novoj zajednici Srbije i Crne Gore od 14. marta.
"Imam utisak da su nakon naknadnog iscitavanja Beogradskog sporazuma odredjeni unitaristicki krugovi u Beogradu i Podgorici i odredjeni krugovi u Briselu shvatili da se to ne uklapa u njihove projekcije drzavne zajednice koju bi briselska administracija zelela da uklopi u proces stablizacije i asocijacije", kazao je Djukanovic u intervuju Televiziji Crne Gore.
On je izjavio da ce svaki pokusaj naknadne interpretacije Beogradskog sporazuma, "bilo da se on obavlja kroz kreiranje Ustavne povelje ili kroz kreiranje procesa asocijacije i stabilizacije, voditi ka rusenju" tog dokumeta.
Crnogorski predsednik je rekao da je to "jasno stavio do znanja" njegovim sagovornicima iz medjunarodne zajednice i dodao da je jedan deo njih saglasan sa tom ocenom.
Prema DJukanovicevim recima, nova drzavna zajednica polazi od dva razlicita ekonomska sitema "sto nije optimalno sa stanovista interesa zastupnika federalne opcije, ali ni sa stanovista Brisela kojem je neuporedivo lakse da klasicnu drzavu vodi kroz proces asocijacije i stabilizacije do EU nego drzavu sa dva dva ekonomska sistema".
Prema njegovim recima, Beogradski sporazum nije optimalno resenje ni sa stanovista Crne Gore, "jer se ona zalagala za dve drzave."
"Ako smo mi morali da napravimo kompromis i platili ga padom vlade, onda i Brisel i Beograd moraju napraviti napor da makar dosledno ispostuju ono stom smo potpisali", rekao je Djukanovic i dodao da ce to podrazumevati "atipican proces asocijacije i stabilizacije sa EU".
On je izrazio nadu da ce "briselska administracija" uloziti napor da "iskreira neko specificno resenje" kako bi se primenio Beogradski sporazum.
U tom slucaju bi, prema Djukanovicevim recima, Ustavna povelja mogla da bude usvojena u julu, a pocetkom jeseni formirane institucije buduce drzavne zajednice Srbije i Crne Gore.
Crnogorski predsednik smatra da je od tri ponudjena resenja Ustavne povelje "najozbiljniji tekst napravila" crngorska strana.
"Tom tekstu tesko je prigovoriti da u bilo cemu koriguje sadrzaj i duh Beogradskog sporazuma", kazao je Djukanovic i dodao da je taj sporazum "poslednja linija odbrane crnogorskih nacionalnih i drzavnih interesa".
DJukanovic je ponovio da nece menjati mandatara Filipa Vujanovica koji do 28. jula ima rok da sastavi novi kabinet.
Ocenio je da ce parlamentarna kriza najverovatnije biti resena vanrednim izborima nakon kojih ce Crna Gora "imati stabilnu vladu koja ce ici u politicke i ekonomske reforme".

MUP CRNE GORE - ANDRIJA JoviCeviC:

Nemamo podatke o istrazi protiv Djukanovica

Ministar unutrasnjih poslova Crne Gore Andrija Jovicevic izjavio je danas da od italijanske policije nije dobio nikakve informacije o istrazi koja se u Bariju vodi povodom sumnji o navodnoj umesanosti crnogorskog predsednika Mila Djukanovica u kriminalne poslove.
Jovicevic je, na konferenciji za novinare povodom godinu dana od stupanja na celo ministarstva, rekao da MUP Crne Gore zna gde se nalaze skladista akcizne robe koja je u tranzitu kroz Crnu Goru, ali da policija ne mozete preduzeti akcije dok god ne postoje dokazi da je ta roba namenjena ilegalnom plasmanu na inostrana trzista.
Prema njegovim recima, policija je postigla znatne uspehe u suzbijanju krijumcarenja cigareta iz Crne Gore i u potpunosti presekla svercerski kanal koji je vodio od Bara ka Italiji.
Osvrcuci se na rezultate postignute u reformama crnogorske policije u poslednjih godinu dana, Jovicevic je naveo da je, u sklopu racionalizacije rada MUP-a, broj sluzbenika smanjen za 20 odsto, tako da crnogorsko ministarstvo policije trenutno zaposljava oko 7.000 ljudi.
On je za ovu godinu najavio okoncanje izrade predloga vise reformskih zakona, izmedju ostalih Zakona o policiji i Zakona o agenciji za nacionalnu bezbednost.
Prema Jovicevim recima, u proteklih godinu dana zabelezen je pad stope krminaliteta u Crnoj Gori, a broj krivicnih dela koja karakterisu organizovani kriminal smanjen je za 25 odsto. U tom periodu rasvetljeno je 19 od 21 ubistva i 22 od 26 pokusaja ubistava.
Znatne uspehe crnogorski MUP postigao je i u suzbijanju krivicnih dela vezanih za zloupotrebu opojnih droga. Tako je kolicina zaplenjenih narkotika u prvih sest meseci ove godine (1.766,518 kilograma) 12 puta veca nego u istom proslogodisnjem periodu.
Jovicevic je naveo i da je policija otkrila veci broj fiktivnih preduzeca preko cijih je racuna u prvom polugodju ostvaren promet od oko 7,5 miliona evra, cime je drugim preduzecima omoguceno da izbegnu poreske obaveze u visini od oko 1,25 miliona evra.

KOSOVO I METOHIJA - NEBOJSA COVIC:

Niko nema pravo da zabrani upotrebu izraza Metohija

Niko nema pravo da zabrani upotrebu izraza Metohija u kosovskom parlamentu, ocenio je povodom danasnje odluke predsednika pokrajinske skupstine Nedzada Dacija, predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojsa Covic.
"Mislim da je to smesna odluka i nije uoposte u duhu demokratije i demokratskih principa. Ko danas ima pravo i mogucnost da nekome zabrani da koristi izraz koji je opste priznat? Jedino ako ne misle da se upotrebjavaju nedemokratska, dikatatorska sredstva, i ne znam zasto se uvazeni profesor Daci spusta daleko ispod svog nivoa", rekao je Covic agenciji Beta.
Covic, koji je i potpredsednik Vlade Srbije, naglasio je da ta odluka Dacija "moze da dovede" do losih zakljucaka i misljenja oko njegovog rada i "da njegov rad nije demokratski".
Poslanici srpske koalcije "Povratak" napustili su juce zasedanje Skupstine Kosova, nezadovoljni izmenom dnevnog reda i odlukom predsednika parlamenta Nedzada Dacija da se naziv Metohija ne sme koristiti u skupstinskoj sali.
Povodom usvajanja Rezolucije o pravima zajednica i uslovima za povratak raseljenih lica, koja je na dnevni red parlamenta uvrstena vanredno, Covic je ocenio da je taj dokument "jos jedan u nizu naucno popularnih rezolucija" koje Albanci usvajaju "koristeci mehanizme majorizacije".
"Ja bih komentarisao tu rezoluciju kada bi ona mogla da se odnosi na Beograd i na Srbiju i na Jugoslaviju, medjutim, da li oni to zele ili ne, a ocigledno da zele, ta rezolucija se ne odnosi na nas, jer mi nismo susedna zemlja. Tako da mislim da su napravili novi posao za Stajnera (Mihaela) i uveren sam da ce on pozitivno reagovati", ocenio je Covic.
On je izrazio zabrinutost cinjenicom da se kosovski Albanci "nikako ne smiruju i ne krecu ka resavanju niza tehnickih problema na prostoru Kosova i Metohije, a u cilju normalizacije zivota za sve gradjane".
Skupstina Kosova juce je, bez prisustva srpskih poslanika, jednoglasno usvojila Rezoluciju o pravima zajednica i uslovima za povratak raseljenih lica koja, prema recima albanskih poslanika, ima za cilj da spreci mesanje drugih drzava u polozaj manjina, pre svega mesanje vlasti u Beogradu i njihove instrumentalizacije Srba.

PriStina

Mediji vecinom albanski i jednostrani

Za nastojanja medjunarodne zajednice da pridobije Srbe da se integrisu u kosovsko drustvo, nece biti dovoljno kao do sada, pozivati ih da na izborima ucestvuju i postanu, makar samo fizicki prisutni, clanovi kosovskih intitucija. Bice potrebno puno volje i hrabrosti popraviti njihov i polozaj drugih nealbanskih zajednica na Kosovu. Medju potezima koje prvo treba uciniti, jedan je dozvoliti slobodno informisanje na svom jeziku.
Kosovski Srbi trenutno nemaju ni jedan dnevni list na svom jeziku. Albanci ih imaju sedam. Medju 22 lokalne radio stanice, nijedna se ozbiljnije ne bavi informativnom delatnoscu. One "zive" od donacija, a uredjivacku politiku, ako je ona uopste i ustanovljena, diktiraju donatori.
Na talasima zvanicnog Radio Kosova, programa na srpskom jeziku ima sat vremena dnevno i to na drugom kanalu, koji je do pre dve godine bio program Ujedinjenih nacija. Malo je programa na turskom a programa na romskom jeziku jednostavno nema. Radijski program na albanskom jeziku, na prvom i drugom kanalu radija se emituje 24 casa dnevno.
Na TV Kosovo, jedan novinar priprema i cita vesti na srpskom jeziku svakog dana u trajanju od pet minuta. Tokom vikenda isti novinar priprema emisiju - "Nedeljni kolaz" u trajanju od 30 minuta. Kosovski Srbi ne prate te emisije, jer, pored toga sto su nezadovoljni minutazom programa na svom jeziku, oni su ogorceni njihovom sadrzinom. Vesti o "surovoj realnosti" Srba na Kosovu u centralnim medijima u Pristini nema, a oni koji bi trebalo da ih prave, to ne cine.
Sadrzaj vesti na srpskom jeziku se u dve trecine odnosi na aktivnosti UNMIK-a, Kfora, pokrajinskih institucija i posete medjunarodnih zvanicnika Kosovu. Nepostojanje slobode kretanja, strahovi od udaljavanja iz enklave, izolacija, losi uslovi skolovanja, lecenja i ostalog, kao da nemaju mesta na Radio i TV programima.
Dve privatne TV stanice "Koha vision" i "21" ne emituju ni minut programa na srpskom jeziku.
Od skora je eksperimentalni program u Zvecanu organizovala ekipa novinara nekadasnje TV Pristina, programa na srpskom jeziku. TV "Most" ima vidljivost samo u sredini u kojoj je locirana. Na par kilometara udaljenoj severnoj Mitrovici, signal te TV se ne moze uhvatiti. Ono sto su tokom '90-ih godina cinili Albanci, usmeravajuci svoje antene prema Albaniji, to danas cine Srbi, gledajuci putem satelita programe RTS-a i "BK Telekoma", trazeci tako spas od informativne blokade.
Tokom godina, kako Albanci kazu vladavine "aparthejda i sistematskog Milosevicevog ugnjetavanja", Radio Pristina, emitovala je do 1999. godine programe na cetiri jezika dnevno. Na tri posebne - razdvojene frekvencije, emitovala je program na srpskom 24 casa dnevno, 16 sati na albanskom, sedam sati na turskom i jedan sat na romskom jeziku. Jedno vreme, za potrebe grckih studenata, emitovan je program i na njihovom jeziku.
Programi na Albanskom, turskom i romskom, u to vreme bili su pod kontrolom vlasti i predstavljali su varijantu, drzavi "lojalnog novinarstva". Novinarima koji su stvarali taj program, nije pruzena mogucnost da afirmisu oruzani pokret Oslobodilacke vojske Kosova, niti politicku borbu Demokratkog saveza Kosova za sticanje nezavisnosti pokrajine.
Medju listovima na albanskom, za vreme institucionalne dominacije Srba na Kosovu, od 1990. godine, neprestano je stampan dnevnik "Bujku" (poljoprivreda). Godinu dana pred rat, publicista i novinar privremeno ugasene "Rilindje" Veton Suroi poceo je da stampa list "Koha ditore". Nekoliko meseci za njim pojavljuje se treci dnevnik na albanskom - "Kosova sot". Tada su Srbi na Kosovu imali dnevnik - "Jedinstvo". I danas ga imaju. Na osam strana, jednom na nedelju dana, a stampa se u Beogradu.
I dok se medjunarodni faktor na Kosovu posle tri godine suzivota, ponovo okrece multietnicnosti na citavoj teritoriji Kosova postoje samo dve lokalne radio stanice, za koje se stvarno moze reci da zadovoljavaju formu visenacionalnih, i po osoblju i po programu.
"Radio Contact" u Pristini i Radio "Kej" u Kosovu Polju, emituju program na albanskom, srpskom, turskom i romskom jeziku.
"Radio Contact" je u Pristini osnovan jos 1998. godine. Brzo je zabranjen jer je poceo da prenosi informativne emisije Radija "B92". Jula 1999. godine je poceo ponovo da emituje program i da reemituje dnevnik "B92". Ta cinjenica medju Albancima nije mogla da ostane neprimecena.
Posledice su ranjavanje novinarke Valentine Cukic i nestanak novinara tog a kasnije radio "Blye sky"-a Marijana Melonasija.
Haris Velijevic

BUDVA

Hoteli puni, cene morske

Budva je zaista puna turista, kako tvrdi crnogorska turisticka statistika. U hotelima se mesto pronalazi tesko, a u privatnom smestaju lakse.
Sem vladajucih crnogorskih politicara na dinar se jeze i po prodavnicama, restoranima, pa i bankama. U Budvi se dinar menja za evro samo u Komercijalnoj banci, a prima je samo trgovinsko preduzece "Slavija" ne bas u samom centru grada.
Po zidinama budvanskog Starog grada jos nema uobicajenih panoa sa najavama pozorisnih predstava Budva teatra, iako festival pocinje 10. jula. Direktor festivala Velimir Zolak smatrao je da je upravo prosla nedelja pogodan politicki trenutak za njegovu ostavku.
Krevet u privatnom smestaju u samom centru Budve kosta izmedju sedam i 10 evra. "Ima i za 12 evra, ako bas zelite," kazu u jednoj privatnoj turistickoj agenciji. Dalje od centra, a pogotovo dalje od Budve, krevet se u privatnom smestaju moze naci i po nizim cenama.
Na budvanskoj pijaci kilogram ribe list staje izmedju osam i 10 evra, a kod ribara na budvanskoj rivi kilogram orade ili brancina cak 13 evra.
Kilogram paradajza na Budvanskoj pijaci staje jedan evro, kao i kilogram crnog luka, a kilogram krompira 50 centi. Kilogram lubenice, koja se reklamira kao ulcinjska, moze se dobiti po ceni od 80 centi.
U susednom "Mega maketu" kilogram svinjskog buta bez kosti staje 5,80 evra, kilogram junetine bez kosti 5,60 evra, a kilogram jagnjetine 6,20 evra. Litar PKB mleka A+D staje 0,64 evra, dok je litar slovenackog alpskog mleka nesto skuplji - 0,68 evra.
U pekari, takodje kraj pijace, hleb je 50 centi, a parce bureka 1,3 evra.
Novine su na trafikama 30 centi, ali turistima na plazi prodavci uracunavaju i svoj trud na donosenju od trafike do mora.
Cene u restoranima su raznolike. Koka-kola u flasici staje od jednog evra u basti "Mogren" do 1,5 evra u vecini drugih restorana. Kafa je od 50 do 60 centi, a kapucino 80 (basta "Mogren") ili jedan evro kao u vecini drugih restorana.
Tanjir riblje corbe svuda je 1,5 evra, pica zavisno od vrste i picerije staje izmedju tri i osam evra. Porcija spageta milaneze ili bolonjeze je cetiri evra. Porcija cevapa je pet evra.
U ribljem restoranu "Tri brata" u Rafailovicima, kilogram ribe ekstra kvaliteta je 31 evro, a kilogram ribe prve kategorije 22 evra. Porcija gambora je cak 13 evra.
U budvanskom restoranu "Jadran" crni rizoto je pet evra, a lignje na rostilju 8,5 evra.
Ruza Cirkovic
Budva

BEOGRAD - SAD

Prijem u ambasadi SAD povodom Dana nezavisnosti

Ambasador SAD u SR Jugoslaviji Vilijam Montgomeru priredio je juce u americkoj rezidenciji u Beogradu prijem povodom americkog drzavnog praznika 4. jula - Dana nezavisnosti.
Prijemu su prisustvovali potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus, predsednik Veca gradjana Dragoljub Micunovic, potpredsednik srpske vlade Nebojsa Covic, predsednik Skupstine Srbije Natasa Micic, ministri u Vladi Srbije Bozidar DJelic, Aleksandar Vlahovic, Dragan Milovanovic, Vladan Batic, Gordana Matkovic, Tomica Milosavljevic i savezni ministar policije Zoran Zivkovic.
Medju gostima su bili patrijarh srpski Pavle, muftija beogradski Hamdija Jusufspahic, vrsilac duznosti nacelnika generalstaba Vojske Jugoslavije Branko Krga, princ Aleksandar Karadjordjevic i predstavnici diplomatskog kora i nevladinih organizacija.
Predsednik SRJ Vojislav Kostunica i premijer Srbije Zoran DJindjic nisu do 20 sati dosli na prijem.
Iz protokola je saopsteno da se Kosstunica izvinio sto nece prisustvovati prijemu.