BIVŠA JUGOSLAVIJA

BIH STAMPA - Patriot

Alibabic smenjen zbog laznih obavestenja o Karadzicu

Davanje niza iskonstruisanih i laznih informacija o skrovistu Radovana Karadzica, osnovni je razlog zbog kojeg je Visoki predstavnik u BIH Pedi Esdaun smenio direktora Federalne obavestajne sluzbe (FOSS) Munira Alibabica
Pozivajuci se na dobro obavestene izvore, banjalucki magazin "Patriot" navodi da su medjunarodni predstavnici takve informacije "primali zdravo za gotovo", zbog cega je i doslo do nekoliko neuspesnih akcija hapsenja Karadzica - poput one u Celebicima u prolece ove godine.
"Grupa Alibabicevih dousnika srpske nacionalnosti poturala mu je kukavicje jaje i uspela da ga ubedi da se Karadzic krije na podrucju Celebica. Pri tom su vesto izlazirali informacije, a Alibabic je sav sretan te informacije predao u stab CIA u Sarajevu", pise u tekstu.
Takodje se navodi da je zbog neuspeha akcije hapsenja u Celebicima doslo do smena "i u sedistu CIA i u regionu".
U tekstu se tvrdi da su Alibabic i "njegovi srpski dousnici" za sve te dezinformacije naplatili stotine hiljada dolara, a da su same akcije pokusaja Karadzicevog hapsenja kostale milione dolara, "tako da je za gubitke neko morao i da odgovara".
Visoki predstavnik nedavno je smenio Alibabica uz obrazlozenje da se "arhiva FOS-a nalazila u odredjenim federalnim medijima, a ne tamo gde joj je mesto".


HAG- TUZBA BIH PROTIV SRJ

SRJ zatrazila reviziju odluke o nadleznosti suda

U Medjunarodnom sudu pravde u Hagu danas je pocela rasprava o zahtevu Savezne Republike Jugoslavije da sud ponovo razmotri da li je nadlezan za proces koji je protiv SRJ 1993. pokrenula Bosna i Hercegovina, tuzeci je za genocid navodno pocinjen tokom rata u BiH.
Glavni pravni zastupnik SRJ Tibor Varadi rekao je, pred petnaestoclanim sudskim vecem, da 1996. godine, kada se sud proglasio nadleznim za ovu tuzbu, SRJ nije bila clanica Ujedinjenih nacija, a time ni clanica Statuta Medjunarodnog suda pravde, niti potpisnica Konvencije o genocidu, zbog cega sud nije mogao biti nadlezan.
Varadi je naveo da je SRJ primljena u UN tek 1. novembra 2001. godine, nakon oktobarskih demokratskih promena u zemlji.
"Ta cinjenica pokazuje da Medjunarodni sud pravde nije mogao biti otvoren za SRJ u vreme donosenja odluke, 1996", kazao je Varadi, koji je glavni pravni savetnik Saveznog ministarstva inostranih poslova.
On je konstatovao da je odluka kojom se sud proglasio nadleznim bila zasnovana iskljucivo na "politickoj deklaraciji" tadasnjih vlasti u Beogradu, objavljenoj 1992. godine u UN, da SRJ uziva kontinuitet sa SFRJ i da preuzima njena medjunarodna prava i obaveze, kao i clanstvo u UN. Ta deklaracija, medjutim, nije bila, niti je smatrana i prihvacena kao medjunarodni ugovor, ocenio je Varadi.
Jugoslovenski zastupnik je ukazao da su, u protekle dve godine, SRJ i BiH uspostavile diplomatske odnose i sklopile vise ugovora, medju kojima i o dvojnom drzavljanstvu, sto pokazuje da je "vreme unistenja iza nas".
"Postoje razlike, ali one kakve imaju svi susedi. Vreme nekaznjivosti je, medjutim, proslo. Oni koji su oznaceni kao pocinioci zlocina jesu i bice privodjeni pravdi", rekao je Varadi, dodajuci da je to smer u kojem se, i pored zakasnjenja, razvija saradnja SRJ s Haskim tribunalom.
Osim Varadija, pred sudijama su argumente jugoslovenske strane izneli i savetnik saveznog ministra inostranih poslova Vladimir DJeric i nemacki pravni ekspert Andreas Cimerman.
Rasprava u Medjunarodnom sudu pravde trajace do cetvrtka, 7. novembra. Danas ce govoriti predstavnici BiH, a u naredna dva dana strane ce jos jednom ukrstiti argumente. Sud ce, zatim, doneti odluku o jugoslovenskom zahtevu, za sta ne postoji rok.
BiH je SRJ tuzila 1993. godine zbog genocida koji je navodno pocinjen tokom rata u toj zemlji. Vlasti u Beogradu su u to vreme insistirale na kontinuitetu sa SFRJ, a nadleznost Medjunarodnog suda pravde za taj predmet su kasnije osporavale tvrdnjom da BiH nije imala legalnu i legitimnu vladu kada je podnosila tuzbu. Sud se, medjutim, 1996. godine proglasio nadleznim, a postupak je nastavljen i usao je u zavrsnu fazu.
Nakon demokratskih promena u zemlji, u oktobru 2000. godine, SRJ je zatrazila pauzu u procesu, kako bi razmotrila svoj polozaj, a zatim je podnela zahtev za reviziju odluke kojom se Medjunarodni sud pravde proglasio nadleznim.
U slucaju da sud odbaci zahtev SRJ i proglasi se nadleznim, u procesu po tuzbi BiH ostalo bi jos da se zakaze usmena rasprava, posle koje Medjunarodni sud pravde, po pravilu, donosi presude.


MAKEDONIJA

Ademi uhapsen pa pusten iz pritvora

Generalni sekretar Nacionalne demokratske partije Albanaca (NDP) Dzevad Ademi pusten je juce iz pritvora. Ovaj bivsi clan rasformirane Oslobodilacke narodne armije (ONA) uhapsen je juce na prelazu Blato, koji se nalazi na makedonsko-albanskoj granici.
"Ne zelim reci da su me uhapsile strukture bivseg rukovodstva policije, ne zelim reci da su to strukture nove vlasti. Moje hapsenje je cista balkanska glupost", izjavio je Ademi nakon izlaska iz pritvora. Prema navodima makedonske policije, Ademi je uhapsen zbog nekoliko krivicnih dela, izmedju ostalog i terorizma, a krivicna prijava protiv njega potice od 21. avgusta prosle godine.
"Krivicna dela za koji se optuzuje Ademi ne potpadaju pod Zakon o amnestiji", rekao je juce policijski predstavnik za stampu Vojislav Zafirovski.
Prema Ademiju, u njegovom oslobadjanju veliku ulogu odiigrali su mediji i javno mnenje. On se zahvalio novinarima ali i sudiji skopskog Osnovnog suda koji je, kako je rekao, "reagovao" na njegovo privodjenje.
Dzevad Ademi je generalni sekretar NDP, ciji se lider, Kastrio Hadziredza, zalaze za federalnu Makedoniju. I Hadziredza i Ademi nalaze se na crnoj listi americke vlade. Ovo je drugo hapsenje bivsih clanova ONA za nepune dve nedelje.
Policija je, na osnovu proslogodisnje poternice i optuznice za terorizam, privela i clana rukovodstva Demokratske partije za integracije (DUI) Sadula Durakua. Na intervenciju medjunarodne zajednice i predsednika Makedonije Borisa Trajkovskog, Duraku je oslobodjen.
I Duraku i Ademi su se do sada slobodno setali i drzali konferencije za stampu, ali policija nije reagovala.


MAKEDONIJA

Tri napada na policajce u jednom danu

Makedonski policajac Dejan Avramovski (35) ranjen je u napadu na policijski punkt kod Kumanova, na koji su zasad nepoznata lica otvorila vatru iz automatskog oruzja.
Lokalna policija je saopstila da je u sinocnjem napadu Avramovski je zadobio povrede nogu i prebacen je u bolnicu, ali nije u zivotnoj opasnosti.
U Makedoniji su se juce desila jos dva napada na pripadnike policije.
Kod kumanovskog manastira Matejce juce je teze povredjen policajac, Sulejman Neziri kada je, patrolirajuci oko manastira Matejce, u blizini Kumanova, na severu Makedonije nagazio na poteznu bombu "kasikaru", saopstila je lokalna policija.
Bomba je postavljena namerno juce, kazu u policiji, podsecajuci da je podrucje oko manastira nakon proslogodisnjih oruzanih sukoba razminirano i da se redovno kontrolise. Neziri je prenesen u bolnicu i nalazi se van zivotne opasnosti
U jednom kaficu u Tetovu pucano na policajca u civilu.


HRVATSKA-STAMPA 

Urucenje optuznice Bobetku iduce nedelje

Odluka Zalbenog veca Haskog tribunala o prigovorima koje je na optuznicu i nalog za hapsenje optuzenog generala Janka Bobetka podnela hrvatska vlada, ocekuje se tokom sledece nedelje, pise "Slobodna Dalmacija" pozivajuci se na neimenovane izvore bliske Tribunalu.
Posle odgovora Zalbenog veca, urucenje optuznice Bobetku, odnosno pocetak postupka, konacno ce biti jedino moguce resenje, pise list.
List ocenjuje da su upozorenja koja su Hrvatskoj zbog ovog i slucaja haskog optuzenika Ante Gotovine koji se vec godinu i po dana nalazi u begu, na sednici Saveta bezbednosti uputili glavni tuzilac Karla Del Ponte i predsednik Tribunala Klod Zorda bila potpuno ocekivana.
Zorda je najavio i da ce, u slucaju nastavka ovakvog ponasanja hrvatske vlade, uslediti i sluzbena prijava Savetu bezbednosti UN, a takav je stav "Slobodnoj Dalmaciji" potvrdjen i iz ureda hrvatskog predsednika Stjepana Mesica, odmah nakon sednice Saveta bezbednosti UN.
Iako je Mesic proteklih dana izjavio da je potrebno da Bobetko ode u bolnicu "i tako resi i svoj i nas problem", potpredsednik vlade i predsednik Saveta za saradnju sa Haskim sudom Goran Granic jos insistira na polemikama s tuzilastvom Tribunala, pa je tako njujorski nastup Del Ponteove ocenio "manjkavim", pise list.
O pravom stanju stvari, naglasio je Granic, hrvatska vlada sama ce izvestiti Savet bezbednosti, ali podnosenje vladinog izvestaja Savetu ni u kom slucaju nece imati uticaja na ishod odluke Zalbenog veca Haskog suda, kojim predsedava Zorda, tvrdi "Slobodna Dalmacija".
Penzionisani general Janko Bobetko optuzen je pred Haskim tribunalom za zlocine tokom vojne akciji "Oluja", a Ante Gotovina tokom akcije u Medackom dzepu.


| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |

Copyright 1996-2002 "NOVINE"


POWERED by