DA LI SU NEMINOVNI VANREDNI PARLAMENTARNI IZBORI
Albanci ulaze u biracko telo Srbije
Premijer Srbije Zoran DJindjic rekao je juce da ce kosovski Albanci uci u biracki spisak za predsednicke izbore u Srbiji, jer bi suprotno "znacilo da se Srbija odrice Kosova".
"Postoji veliki rizik da predsednicki izbori u Srbiji nece uspeti. Zbog toga su izbori i zakazani u septembru, da bi do decembra imali mogucnost za jos jedan izborni krug", rekao je DJindjic .
On je ocenio da "ponavljanje izbornog procesa ne bi bilo dobro za imidz zemlje". "Nemam neki interes za predsednicke izbore. Ali, ako oni ne budu uspesni, to ce biti problem za vladu koja ce morati u inostranstvu da objasnjava sta se ovde zbiva i da li je po sredi kriza", dodao je DJindjic.
On je kritikovao tekucu kampanju predsednickih kandidata ocenom da ostavljaju utisak ljudi koji se "stide funkcije na koju treba da budu izabrani" i jer "skrivaju od gradjana za kakvu se funkciju kandiduju".
"Neki se kandiduju za predsednika vlade, neki za sefa policije ili, uglavnom, za sve te funkcije zajedno. Ispada kao da predsednicki izbori treba da budu okoncani za Bozic, kada ce doci Deda Mraz koji treba da im odnese ono sto su, kao deca, zeleli", rekao je DJindjic.
On je izrazio zabrinutost zbog toga sto predsednicki kandidat Demokratske stranke Srbije (DSS) "olako omalovazava i ruzi zemlju pausalnim ocenama".
"On kaze da smo balkanska Kolumbija. To znaci da hiljade mafijasa drze pod kontrolom celu zemlju. Ne postoji covek koji moze da suzbije kriminal, jer to moze samo sistem", rekao je DJindjic.
Na pitanje ciji je kandidat Miroljub Labus, s obzirom da ga deo DOS-a ne podrzava, DJindjic je kazao da se "Labus sam kandidovao" i da je "trazio i dobio podrsku DOS -a", ali da "svaka stranka u DOS-u ima pravo, bez ikakvih snakcija, da predlozi ili podrzi svog kandidata".
DJindjic je kritikovao i izjavu guvernera Narodne banke Jugoslavije (NBJ) Mladjana Dinkica, angazovanog u kampanji Miroljuba Labusa, da su "su vanredni parlamentarni izbori u Srbiji neminovnost".
"Ne znam sa stanovista kojih ovlascenja Dinkic, Labus i Vojislav Kostunica pricaju o izborima. Postoji jasna procedura za nove izbore. Potrebna je vecina u parlamentu ili neki generalni strajk u Srbiji. Ja za sada ne vidim naznake toga", rekao je DJindjic.
Upitan da li ce njegova Demokratska stranka (DS) staviti sve svoje resurse za Labusovu kampanju, DJindjic je rekao da to "zavisi od koncepcije i poruka njegove kampanje".
"Ako Labusova kampanja bude negativna prema Vladi Srbije, naravno da necemo svoje resurse staviti u njegovu sluzbu, jer bi to stvaralo dodatnu konfuziju. Ucestvovacemo u kampanji ako ona bude pozitivna za evropski put Srbije i u skladu sa nadleznostima predsednika", rekao je DJindjic.
Povodom oduzimanja mandata DSS-u u Skupstini Srbije, DJindjic je rekao da je "ta prica za njega zavrsena" i da je to bio "pedagoski potez, jer svako treba da pazi u kakve koalicije ulazi, ali i da postuje obaveze iz koalicionog sporazuma". DJindjic je ponovio da je taj potez bio potpuno zakonit.
"Slazem se da ubuduce treba da definisemo polozaj poslanika drugacije, da razmisljamo o nekoj varijanti vecinskih izbora gde ce poslanici da budu direktno birani kako ne bi mogli da izgube mandate", rekao je on.
Odluka koalicije DAN da ne podrzi kandidaturu Miroljuba Labusa i najavu da ce formirati svoj poslanicki klub u Skupstini Srbije, prema recima DJindjica, "nece destabilizovati Vladu Srbije".
"Imam razumevanja za to. DAN pokusava da popuni neki prostor na politickoj sceni i da poveca svoju tezinu. To isto cine i demohriscani Vladana Batica, Nova Srbije Velimira Ilica, Liga socijaldemokrata Nenada Canka", rekao je DJindjic.
On je rekao da su "carke u DOS-u normalne" i da je "nerealno bilo ocekivati perfektno funkcionisanje koalicije DOS".
"Da me je neko pre godinu i po dana pitao kako ce posle prve dve godine vladanja izgledati DOS, ne bih se kladio da ce koalicija uopste opstati. Sada se kladim da ce opstati do sledecih redovnih parlamentarnih izbora", rekao je premijer.
On je rekao da "ne vidi mogunost formiranja neke nove koalicije sa DSS-om, zbog totalno razlicitih energija".
"Ja pojedinacno sa Kostunicom i njegovim saradnicima nemam nikakvih problema. Ali prosto ne vidim u cemu bismo saradjivali, kad vidim njihov, gotovo genetski pesimizam, njihov stav da je sve lose, da sa svih strana preti opasnost i da je najbolje da se pokrijemo i da spavamo", rekao je DJindjic.
DJindjic je najavio da ce do Nove godine u skupstinsku proceduru uci paket zakona o poreskoj administraciji, izmene poreskih zakona, Zakon o duvanu, igrama na srecu i "nekoliko zakona koji bi trebalo da harmonizuju sistem sa sistemom EU".
"Bicemo najpovoljnija zemlja u poreskoj oblasti, ali vise nece biti moguce da neko placa porez 500 dinara a da ima kucu od pet miliona maraka", rekao je DJindjic.
Povodom kritika da vlada nije dovoljno ucinila za suzbijanje mafije, DJindjic je rekao da "puno stvari treba da bude poostreno u sistemu pravosudja"
"Policija je sa stanovista tehnike, u mnogome losije opremljena od kriminalaca i zbog toga deluje kao rastimovani orkestar", rekao je DJindjic i dodao da je vecina "seniora mafijaskih ubijena u medjusobnim obracunima".
Povodom usvajanja ustavne povelje Srbije i Crne Gore, DJindjic je rekao da je su dogovoreni svi elementi Ustavne povelje, osim nacina izbora poslanika u skupstinu buduce zajednice Srbije i Crne Gore.
DJindjic se zauzeo da nacelno bude usvojena Ustavna povelja, a da pitanje izbora bude ostavljeno za kasnije, s tim da se u Ustavnoj povelji navede da ce izbori biti organizovani po evropskim standardima.
On je ponovio da do petka, kada u Beograd dolazi dolaska visokog predstavnika Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana, ocekuje tekst Ustavne povelje.
Ako ne bude dogovora onda ce to odloziti prijem SR Jugoslavije u Savet Evrope, rekao je DJindjic.
HAG - MILOSEVIC - StijoviC:
Markoviceva izjava autenticna
Sluzbenik Bezbednosno-informativne agencije Srbije Zoran Stijovic rekao je danas, na sudjenju Slobodanu Milosevicu u Haskom tribunalu, da mu je bivsi nacelnik RDB Radomir Markovic, u junu prosle godine, izjavio da je bio prisutan kada je Milosevic 1999. godine naredio uklanjanje leseva Albanaca sa Kosova.
Stijovic je u vise navrata potvrdio autenticnost i tacnost pisane izjave koju je od Markovica uzeo 2. juna 2001. u Okruznom zatvoru u Beogradu, a u kojoj Markovic kaze da je, krajem marta 1999, prisustvovao sastanku u Belom dvoru na kojem je Milosevic nalozio uklanjanje leseva.
"Van okvira glavne teme sastanka, (pomocnik ministra unutrasnjih poslova) general Vlastimir DJordjevic je, pri kraju, otvorio problem uklanjanja albanskih leseva sa Kosova, kako bi se eliminisale civilne zrtve za koje bi se mogao zainteresovati Haski tribunal. Milosevic je nalozio (ministru unutrasnjih poslova) Vlajku Stojiljkovicu da se uklone lesevi vec sahranjenih albanskih civila", navodi se u Markovicevoj izjavi, koju je Stijovic procitao u sudnici Haskog tribunala.
Markovic je, svedoceci krajem jula, negirao da je to rekao, nazivajuci izjavu "slobodnom interpretacijom" Stijovica, a Milosevic je to danas ponovio.
"To nije tacno. Ja ne zelim da ulazim u motive i razloge za takav stav Markovica. Ova izjava je odraz cinjenica koje je Markovic stvarno prezentirao. Ja nisam nista menjao, niti sam na njega uticao ili vrsio bilo kakav pritisak da nesto kaze. Mogao je, u svakom trenutku, da odbije da to potpise ili kaze da je to laz", kazao je Stijovic, koji je tada bio zamenik nacelnika RDB u Beogradu.
Svedok je, u jednom trenutku, rekao i da njegova "sluzba poseduje i druge metode kojima dokumentuje takvu vrstu razgovora".
On je objasnio da je Markovic svojom voljom pristao da govori o toj temi, nakon sto je u Dunavu kod Kladova bila otkrivena hladnjaca puna leseva. Stijovic je kazao da je sa Markovicem razgovarao vise puta, izmedju aprila i juna 2001, u okviru pretkrivicnog postupka koji je protiv njega vodjen.
Prema svedokovim recima, Markovic je izjavu procitao i potpisao, nakon sto je uneo ispravke u radnu verziju, koju je on (Stijovic) izdiktirao prisutnoj sluzbenici RDB Oliveri Antonic-Simic, a ona odstampala na laptop kompjuteru.
Tuzilac Dzefri Najs je juce tu izjavu prikazao u sudnici, a na svakoj od tri stranice bili su vidljivi potpisi za koje je Stijovic potvrdio da su Markovicevi.
Milosevic je, tokom unakrsnog ispitivanja, sugerisao da je na sastanku bilo reci o zakonitom postupku asanacije terena posle ratnih dejstava, a ne o prikrivanju tragova zlocina, a svedok je rekao da je i on tako shvatio Markovicevu izjavu. On je dodao da je cilj asanacije bilo i "sprecavanje manipulacije lesevima", kojoj su pribegavali Albanci i naveo primer dogadjaja u selu Racak.
Milosevic je ponovio Markovicevu tvrdnju iz svedocenja da izjavu nije procitao, a Stijovic je odgovorio da to "nije tacno".
"Markovic je ovde pod zakletvom rekao da ste mu poturili izjavu i da je pod pritiskom morao da je potpise", kazao je optuzeni, na sta je Stijovic uzvratio: "To nije tacno. I ja sam ovde, ne svojom voljom, i to tvrdim pod zakletvom". Svedok je kazao da svedoci po nalogu svoje vlade.
Milosevic je konstatovao da Markoviceva izjava izgleda kao "karikatura ozbiljne izjave" iskusnog profesionalca, a svedok je odgovorio: "Ne znam sta da vam kazem. Mozda precenjujete znacaj Markovica, ali on je to rekao i ja sam to preneo".
Stijovic je rekao i da je, uoci svedocenja, dobio "vrlo ozbiljne pretnje da izmenim izjavu, od toga da dodatno optuzim Markovica do toga da negiram sadrzaj njegove izjave". Na pitanje Milosevica ko je upucivao i jedne i druge pretnje, svedok je, po odluci sudskog veca, odgovorio na zatvorenoj sednici.
Na sugestiju optuzenog, Stijovic je potvrdio da se Markoviceva izjava u SRJ ne moze koristiti kao dokazni predmet na sudu, dodajuci da je iznenadjen sto se ona pojavila u Haskom tribunalu, ali da to nije njegova krivica. On je, medjutim, naglasio da je izjava uzeta u skladu sa zakonom o krivicnom postupku i da je imao pismeno odobrenje istraznog sudije.
Optuzeni je tvrdio da su Markovica, prosle godine, nezakonito izvodili iz zatvora, ispitivali i "ucenjivali" ministar unutrasnjih poslova Dusan Mihajlovic, tadasnji nacelnik RDB Goran Petrovic i njegov zamenik Zoran Mijatovic, nudeci mu amnestiju i promenu identiteta, ako optuzi Milosevica.
Svedok je kazao da to ne moze "ni da potvrdi, ni da demantuje" i da mu je Markovic rekao da je razgovarao s tim ljudima.
Stijovic je odbacio Miloseviceve tvrdnje da je na Markovica vrsio pritisak, ali je rekao da ne zna da li je to neko drugi cinio.
FILMSKI FESTIVAL U TORONTU
Najavljeno 194 premijera
Na filmskom festivalu u Torontu, koji se odrzava od 5. do 14. septembra, bice prikazano 344 filmova od cega ce stranu produkciju predstavljati 264 ostvarenja iz 50 zemalja. Impresivnim brojkama treba svakako dodati i onu da ce bioskopska publika imati priliku da 194 puta prisustvuje premijernim prikazivanjima - u pitanju su ili severnoamericke ili svetske premijere.
Direktor festivala Piers Hendling svakako moze biti zadovoljan bogatim izborom filmova medju kojima ce se naci i triler Dzoela Sumahera "Phone Booth" sa Kolin Farel i Kiferom Saterlendom u kojem nasumicni telefonski pozivi dovode do mucnih dogadjaja. Interesovanje pobudjuju i filmovi Nila Dzordana "The Good Thief" sa Nikom Noltom u ulozi zavisnika od heroina, kao i "Jet Lag" Danijele Tompson gde Zilijet Binos i Zan Reno glume strance koje ce se, sticajem okolnosti, naci u zajednickoj prici.
Svetske premijere imace i filmovi Roberta Duvala "Assassination Tango" smesten na igracku scenu Buenos Airesa, "The Ljuiet American" Filipa Nojsa o francuskom ratu u Indokini pocetkom 50-ih godina proslog veka, "City of Ghost" Meta Dilana sa Dzejmsom Kanom.
Pored ovih filmskih ostvarenja bice i onih sa daleko "laksim" sadrzajima - Rotova horor komedija "Cabin Fever", japanski SF "Alive" Rjuhia Kitamure radjen po stripu Cutomu Takahasija, ali i kanadski "Bubba Ho-Tep" Dona Koskarelija u kojem Elvis Prisli i Dzon Ficdzerald Kenedi pokusaju da se izbore sa mumijom. Bice svakako interesantan i filmski debi Svedjanina Jonasa Akerlunda, poznatog kao reditelja Madoninog spota "Ray of Light" koji je uradio film "Spun" u kojem ce se pojaviti Miki Rurki, Mena Suveri i Debora Hari, pevacica grupe "Blondie".
Nacionalne Stedionice
Pocinje isplata devizne stednje stedisama Dafiment banke
Od cetvrtka 12. septembra na salterima Nacionalne stedionice pocinje isplata prve rate devizne stednje stedisama Dafiment banke cije je prebivaliste u Srbiji, receno je na jucerasnjoj konferenciji za stampu u Narodnoj banci Jugoslavije.
Stedise ce na kucnu adresu dobijati koverat sa datumom kada treba da se jave, u koje vreme i na koji salter Stedionice da podignu prvu ratu od 280 evra.
Za to nadlezna komisija dosad je izdala potvrde o stednji za 10.000 stedisa Dafiment banke i od ponedeljka ce poceti da ih poziva da svoje pare podignu. Prednost u isplati imace stedise sa stednjom do 1.000 evra.
"Dosad je 80.000 deponenata ove banke prijavilo svoje potrazivanje, a procenjujemo da ce ih do 18. novembra, kada rok za podnosenje prijava istice, biti oko 150.000", rekao je guverner NBJ Mladjan Dinkic.
On je procenio da ce ukupan dug drzave stedisama Dafiment banke biti izmedju 150 i 200 miliona evra.
Stedise Dafiment banke, koje su dokumentaciju o svoj stednji vec predale Trgovinskom sudu, ne moraju ponovo da je podnose. Dovoljno je da na telefon 011 33 42 877 provere da li je sa dokumentacijom sve u redu.
Ni stedise koje su izgubile svoju dokumentaciju nemaju razloga za brigu ukoliko su evidentirani u dokumentaciji te banke koja se nalazi u Diplomatskoj koloniji 22 u Beogradu. Potrebno je samo da na tu adresu u posebnom pismu posalju svoje ima i prezime, maticni broj, ime ekpoziture u kojoj su pare ulozili, iznos sredstava, kao i iznos sredstava koja su u medjuvremenu podigli.
Stedise Dafiment banke nemaju prava na kamatu na svoje uloge, pa ce njihovo potrazivanje biti umanjeno za iznos kamate koju su dosad podigli.I celokupna stednja ovih stedisa automatski se konvertuje u obveznice, koje njihov vlasnik po ceni tog dana formiranoj na Beogradskoj berzi moze prodati odmah na salteru nacionalne stedionice.
"Cela operacija prodaje obveznica na salterima banaka i dobijanja novca za njih trajace cetiri minuta", tvrdi Dinkic.
Celokupna stara devizna stednja, koja je sada javni dug Republike Srbije stedisama konvertuje se u obveznice, a od ponedeljka 9. septembra na Beogradskoj berzi pocinje prava trgovina obveznicama stare devizne stednje koja ce se ovoga puta odnositi i na uloge vece od 5.000 evra, rekao je guverner Narodne banke Jugoslavije Mladjan Dinkic.
On je rekao da je za prvih sedam dana u obveznice konretovano 80 miliona evra stednje odnosno dva puta vise nego tokom cele prosle godine.
Trgovina obveznicama na Berzi obavljace se svakog dana tokom dve polucasovne aukcije koje pocinju u 9.30 i 12.30 sati, rekao je Dinkic i izrazio ocekivanje da ce na taj nacin celokupan problem stare devizne stednje za stedise biti resen tokom naredne dve godine.
On, naime, tvrdi, da je interes inostranih investicionih kompanija za kupovinu ovih obveznica iznad ocekivanja i veruje da ce taj interes, kao i garancija Republike Srbije, povecati cenu tih obveznica.
"Ocekujem da se u trgovinu ovim obveznicama ukljuci 10 do 20 inostranih kompanija", rekao je Dinkic.
Dinkic je rekao da ce do kraja 2003. godine u bankarskom sektoru u Srbiji raditi 26.000 ljudi koliko je u tom sektoru bilo zaposleno i pre likvidacije 23 domace poslovne banke. "Oni ce, medjutim, raditi u mnogo manje banaka nego sto ih je bilo decembra 2000. godine, ali potpuno likvidnih i solventnih banaka", dodao je on.
Guverner NBJ je precizirao da je dosad prodato ili izdato 168 ekspozitura banaka u stecaju i da je od januara do danas u bankarskom sektoru posao naslo 2.000 ljudi, dok ce do kraja 2003. godine u tom sektoru biti otvoreno jos 10.000 novih radnih mesta.
Ovako optimisticnu prognozu, Dinkic je obrazlozio ocekivanjem da stednja do kraja sledece godine poraste na dve do tri milijarde evra, da banke prosire paletu svojih usluga novim, da se ucesce bilansne sume domacih banaka u bruto drustvenom proizvodu, koje sada iznosi 30 odsto, do kraja sledece godine udvostruci.
"Uopste ne brinemo oko zaposlenja u bankarskom sektoru", rekao je guverner NBJ.
SRBIJA - IZBORI
Velimir Ilic povukao kandidaturu
Lider Nove Srbije (NS) Velimir Ilic povukao je sinoc kandidaturu za predsednika Srbije i najavio da ce podrzati kandidata Demokratske stranke Srbije i predsednika SRJ Vojislava Kostunicu.
"Zvanicno cu se povuci kada docekam predsednika (SRJ Vojislava Kostunicu) na trgu u Cacku. Moja odluka je definitivna i Glavni odbor NS moze da me iskljuci iz stranke, bas me briga", rekao je Ilic na konferenciji za novinare u Nisu.
On je kazao da su predsednicki izbori u Srbiji "izuzeteno bitni" i da predstavljaju pitanje "biti ili ne biti za Srbiju".
"Moramo da stanemo u jedan blok jer ovo je za Srbiju biti ili ne biti. Stacu uz Kostunicu jer je Srbin i Sumadinac", rekao je Ilic koji je, u okviru predsednicke kampanje, trebalo da obidje i nekoliko opstina pored Nisa.
Ilic je kazao da Kostunici treba da se "pruzi jos jedna sansa", jer "ne smemo da zaboravimo da je on pobedio Milosevica".
On je ocenio da je "patriotski blok" pred predsednicke izbore u Srbiji "izdeljen", i da takav "ne moze" da ucini nista dobro za Srbiju.
"Dok se patriotski blok deli, ostali se ujedinjuju. Profitirace srbomrsci. Nacionalni interes je u pitanju i moramo svi da stanemo pod jedan barjak", rekao je Ilic.
Prema njegovim recima "snage koje podrzavaju Milosevica iz inata ce glasati za Seselja" kako bi se "oduzile DOS-u" za pobedu i kako bi "u Srbiji nastao haos".
"Ja sam imao vazan sastanak u Beogradu sa predstavnicima patriotskog bloka, ljudima iz dijaspore i uglednim gradjanima, gde smo pokusali da se dogovorimo kako da izadjemo iz situacije u kojoj se Srbija nalazi", rekao je lider NS.
Ilic je, takodje, optuzio medije u Srbiji da su zatvoreni i da je situacija u njima "gora nego za vreme (bivseg predsednika SRJ Slobodana) Milosevica".
"Kada sam gostovao na "BK" televiziji, predajnik na Jastrepcu je bio iskljucen i gledao me je samo Beograd. Televizija "B92" je izdajnicka stanica, to su izdajnici i srbomrsci koji brukaju Srbiju", rekao je Ilic.
Predstavnik Skajlinka odbacuje optuZbe policije
Da li je Skaj Link ostetio JAT?
Ovlasceni predstavnik kanadske firme "Skajlink avijesjn" (SkyLink Aviation) u Beogradu Milenko Trojanovic odlucno je juce odbacio optuzbe policije da je ostetio Jugoslovenski aerotransport (JAT) sklapajuci ugovor sa rukovodstvom nacionalne aviokompanije.
"Dugo godina sam u avijaciji i sa sigurnoscu mogu reci da se sustinske odredbe tog ugovora sa JAT-om ni po cemu ne razlikuju od ugovora koje kompanije poput 'Skajlinka' potpisuju sa ostalim aviokompanijama u svetu", naveo je Trojanovic u pisanoj izjavi dostavljenoj agenciji Beta povodom krivicne prijave koju je Ministarstvo unutrasnjih poslova podnelo protiv njega i jos nekih lica.
Beogradska policija saopstila je juce da je podnela krivicnu prijavu protiv generalnog direktora JAT-a Predraga Vujovica (55) zbog sumnje da je zloupotrebio polozaj, kao i protiv direktora JAT trejda Milivoja Bukvica (43), direktora komercijale JAT-a Novice Vulica (48) i vlasnika PP "Skaj link" d.o.o. iz Beograda i predstavnika firme "Skaj link" iz Toronta Milenka Trojanovica (38).
Oni se sumnjice da su od 14. decembrta prosle do 30. juna ove godine JAT ostetili za vise od 80 miliona dinara. Policija osnovano sumnja da je generalni direktor JAT-a Vujovic, zajedno sa Bukvicem, Vulicem i Trojanovicem kao podstrekacem, prekoracio granice svog sluzbenog polozaja i odobrio zakljucivanje simulovanog pravnog posla sa firmom Skaj link iz Toronta cime je toj firmi omogucio proviziju u iznosu od 586.050 dolara.
U pisanom reagovanju na policijsku prijavu, Trojanovic je istakao da preduzece koje zastupa nije ostetilo JAT, vec suprotno, da mu je omogucilo prodor na svetsko traziste.
On je podvukao da je ugovor zapravo pomogao JAT-u, jer je potpisan u najnepovoljnijem periodu za sve svetske aviokompanije, odnosno tri meseca posle 11. septembra (2001. godine), kada su izvrseni teroristicki napadi na SAD i kada su cene usluga svih aviokompanija pocele drasticno da padaju, ukljucujuci JAT.
"Od JAT-a smo trazili cenu angazovanja njihovih aviona, oni su je ponudili, a nase obaveze su bile da ceo posao finansiramo i logisticki odradimo do kraja realizacije ugovora. Prakticno, platili smo JAT-u koliko je trazio za svoje avione i sve dosadasnje ugovorne obaveze su ispunjene", naveo je Trojanovic.
"O tome da li je cena koju je JAT nama ponudio bila dobra ili losa za njih, pitanje je iskljucivo iz sfere poslovne politike JAT-a i 'Skajlink' sa tim nema nikakve veze", istice predstavnik kanadske firme "Skajlink".
Trojanovic je ocenio da su "ljudi koji iniciraju aferu motivisani iskljucivo licnim razlozima" i da "uopste nisu svesni posledica po medjunarodno poslovanje JAT-a".
"Izvesno je da ce ova krivicna prijava uticati na dalje poslovanje JAT-a prema Ujedinjenim nacijama, a verovatno je da ce celokupna afera zatvoriti put drugim slicnim organizacijama i stranim firmama koje su zelele da ostvare saradnju kako sa JAT -om tako i sa ostalim jugoslovenskim firmama", istice Trojanovic.
On je posebno naveo da "Skajlink" radi sa kompanijama sirom sveta i izrazio cudjenje sto je takav ugovor sporan samo u Jugoslaviji.
PARLAMENTARNE STRANKE O IZBORIMA
Crnogorske stranke danas odvojeno o izbornim propisima
Predstavnici crnogorskih parlamentarnih stranaka odvojeno su danas nastavili rad na pripremi sporazuma o usaglasenim izbornim propisima i odlaganju parlamentarnih izbora za 20. oktobar.
"Svaka stranka ce pripremiti svoju verziju sporazuma o uslovima za odrzavanje izbora i predloziti pravni okvir za pitanja koja su ostala otvorena", kazao je agenciji Beta funkcioner Socijalisticke narodne partije (SNP) Neven Gosovic.
On je kazao da bi predstavnici parlamentarnih stranaka na sutrasnjem zajednickom sastanku trebalo da precizno definisu zakonska resenja po kojima ce biti odrzani parlamentarni izbori, prvobitno zakazani za 6. oktobar, a koji ce na osnovu sporazuma stranaka biti odlozeni za 20. oktobar.
Ranije je najavljeno da ce sporazum o odlaganju izbora biti potpisan u petak, 6. septembra, a da bi parlament usaglasena izborna pravila trebalo da usvoji iduce nedelje.
Crnogorske parlamentarne stranke, uz posredovanje americkog ambasadora u SRJ Vilijama Montgomerija, postigle su dogovor da budu paritetno zastupljene u izbornoj komisiji, da mandati albanskih stranaka u skupstini budu smanjeni sa pet na cetiri, kao i da predsednik Crne Gore pre nego sto predlozi nove sudije Ustavnog suda obavi konsultacije sa parlamentarnim strankama.
Iz Demokratske partije socijalista (DPS) najavljeno je da bi Milo DJukanovic, koji je i lider DPS-a, uskoro trebalo da pocne konsultacije o novim sudijama Ustavnog suda.
Pored resenja koja su dogovorena uz posredovanje americkog ambasadora, crnogorski parlament ce usvojiti i izborna i medijska pravila koja su parlamentarne stranke usaglasile tokom avgusta, uz prisustvo predstavnika OEBS-a.
Izmedju ostalog, dogovoreno je da glavni i odgovorni urednici drzavnih medija budu smenjivani dvotrecinskom vecinom, a ako to ne bude moguce, prostom vecinom u programskim odborima. Dogovoren je i nacin predstavljanja stranaka u izbornoj kampanji, da bude formiran Komitet koji ce nadzirati rad medija tokom izbornog procesa, kao i da na biralistima bude zabranjeno vodjenje evidencije o gradjanima koji su glasali.
UdruZenje internet provajdera Jugoslavije
Razmotren predlog Telekoma za novi sastanak
Udruzenje internet provajdera Jugoslavije razmotrilo je predlog dnevnog reda "Telekoma Srbija" za novi sastanak, zakazan za 16. septembar ove godine.
Za novog predsednika tog udruzenja na Skupstini provajdera u Privrednoj komori Jugoslavije (PKJ), izabran je direktor preduzeca "Inet" Vojislav Rodic, umesto dosadasnjeg v.d. predsednika i vlasnika provajdera "YUBC System", Sime Ivaneza.
Na predlog poslovodstva Telekoma, novi sastanak sa internet provajderima zakazan je za 16. septembar, a na kojem ce se raspravljati o svim problemima iz domena pruzanja internet usluga i o problemima na relaciji Telekom -internet provajderi.
Pomocnik direktora Informacionog centra PKJ Snezana Malesevic navela je da u pozivnom pismu Telekoma pise da su na sastanak pozvani i republicki ministar za saobracaj i telekomunikacije Marija Raseta-Vukosavljevic i njen pomocnik, osam predstavnika "Telekoma Srbija" i predstavnici Udruzenja internet provajdera Jugoslavije.
Clanovi tog udruzenja zahtevali su da se umesto predloga Telekoma da se sastanak odrzi u upravnoj zgradi u Takovskoj ulici, zahteva da taj sastanak bude odrzan u PKJ i uz prisustvo medija, cije su izuzece iz Telekoma zahtevali.
Sastanku ce osim predstavnika resornog ministarstva, prisustvovati i presednik Upravnog odbora Telekoma Dragor Hiber, generalni direktor tog javnog preduzeca Drasko Petrovic i izvrsni direktori tog preduzeca.
Clanovi Udruzenja internet provajdera ce na taj sastanak pozvati i predstavnike Ministarstva za nauku i tehnologiju Srbije.
Predstavnici Udruzenja internet provajdera naveli su da ce tokom sastanka insistirati na tome da poslovodstvo Telekoma odgovori zasto odbija da sprovede resenje resornog ministarstva i Trgovinskog suda o ponovnom prikljucenju internet provajdera.
Predstavnici Telekoma vec dva puta su pomerali sastanak sa clanovima ovog udruzenja, koje ima preko 40 internet provajdera.
Sukob izmedju Udruzenja internet provajdera Jugoslavije i Telekoma poceo je u junu ove godine, a do sada je Telekom iskljucio osam internet provajdera, tvrdeci da su ugrozili njihov monopol.
Resenjem republickog Ministarstva za saobracaj i telekomunikacije od 16. avgusta ove godine, Telekomu je nalozeno da omoguci nesmetano koriscenje prikljucaka iskljucenim internet provajderima, sto Telekom jos uvek nije uradio.
Usvojen predlog zakona o vraCanju Zajma za preporod
Srbija duguje gradjanima 50,5 miliona evra
Ministar finansija i ekonomije Srbije Bozidar DJelic izjavio je juce da je Vlada Srbije usvojila predlog zakona o vracanju deviznog Zajma za privredni preporod Srbije.
"Vlada je predlozila Skupstini Srbije vracanje jos jednog vaznog duga, koji drzava ima prema nasim gradjanima", rekao je DJelic na konferenciji za novinare u Vladi Srbije.
Za dve trecine duznika, dug ce biti u potpunosti vracen do kraja ove godine jednokratnom isplatom u iznosu do 500 evra, a gradjani koji imaju veca potrazivanja dobice "Eurobond" obveznicu koja dospeva 2006. godine i sa kojom ce moci da trguju, ili da cekaju njeno dospece, rekao je DJelic.
"Srbija duguje gradjanima 50,5 miliona evra po osnovu duga od Zajma za privredni preporod Srbije i ako bude usvojen zakon, u decembru ce Srbija poceti da vraca ovaj dug", rekao je DJelic.
Krajem osamdesetih godina kada je raspisan zajam, ukupno je prikupljeno 88,1 milion dolara, a ta sredstva su uz kamatu uvecana na 151,1 milion dolara, rekao je DJelic.
Prema njegovim recima, od toga je u periodu od 1994. do 1999. godine vraceno 108,4 miliona dolara, a preostalo je da se vrati 50,5 miliona evra.
U budzetu za 2002. godinu izdvojeno je 650 miliona dinara za direktnu gotovinsku isplatu zajmodavcima, sto je oko dve trecine zajmodavaca, ili 10.000 porodica kojima se duguje do 500 evra i njima ce se u potpunosti vratiti ovaj dug, rekao je DJelic.
Ostatak duga ce biti konvertovan u obveznice koje dospevaju 2006. godine i one ce biti isplacene u evrima, rekao je DJelic i dodao ce obveznice biti izdate nakon isteka roka za prijavu koji ce biti najranije u decembru 2002. godine.
DJelic je rekao da obveznica nosi kupon od pet procenata svake godine, prava vlasnika obveznice su ista kao kod obveznica stare devizne stednje, a postoji mogucnost trgovanja i u inostranstvu.
Nakon izbora banke koja ce isplacivati dug, sto treba da bude zavrseno do kraja septembra, po usvajanju zakona, Vlada Srbije ce raspisati rok za prijavljivanje potrazivanja, koji ce trajati 60 dana, dok ce zajmodavci u inostranstvu moci da se prijavljuju u konzulatima, rekao je DJelic.
Zajmodavci ce prijavljivati potrazivanja kod banke agenta, ili u konzulatu i za namensku deviznu stednju poslace kopije knjizice, ili ugovora postom, tako da nece morati licno da dolaze, dok ce za obveznice biti nuzno da se donesu kuponi i obveznice na overu na salter banke, rekao je DJelic, objasnjavajuci proceduru servisiranja duga.
Banka agent ce izdati potvrdu o ukupnim dugovanjima drzave prema svakom zajmodavcu, a Republika Srbija ce do kraja godine isplatiti prvih 10,5 miliona evra duga, rekao je DJelic.
EVROPSKA UNIJA I SRJ
Solana sa celnicima SRJ,Srbije i Crne Gore
Visoki predstavnik Evropske unije (EU) Havijer Solana sastace se danas u Beogradu sa celnicima SRJ, Srbije i Crne Gore kako bi dao podstrek sto brzem usvajanju ustavne povelje nove drzavne zajednice, ali, prema recima zvanicnika u Briselu, on ne donosi nikakvo gotovo resenje.
Solana ce se sastati sa potpisnicima Beogradskog sporazuma od 14. marta - predsednikom SRJ Vojislavom Kostunicom, potpredsednikom savezne vlade Miroljubom Labusom, premijerom Srbije Zoranom DJindjicem i predsednikom i premijerom Crne Gore Milom DJukanovicem i Filipom Vujanovicem.
Visoki predstavnik EU trebalo bi, takodje, da razgovara i sa predsednikom Veca gradjana Savezne skupstine Dragoljubom Micunovicem, potpredsednikom republicke vlade Nebojsom Covicem i liderom crnogorske Socijalisticke narodne partije Predragom Bulatovicem. Svi razgovori vodice se u Palati federacije, gde se dolazak visokog predstavnika EU ocekuje nesto posle 8.00 sati.
Izvori bliski Solani rekli su agenciji Beta u Briselu da on ne donosi nikakvo "gotovo resenje", vec dolazi sa ciljem da olakssa i pomogne postizanje najsire moguce podrske za onu verziju povelje koja ce biti usvojena i koju ce potpuno podrzati EU.
"Najbolji tekst je onaj koji budu prihvatila vodjstva u Beogradu i Podgorici", istakli su izvori EU.
Uoci Solanine posete Beogradu EU je naglasila da je brzo okoncanje posla na ustavnoj povelji hitno nuzno da bi Srbija i Crna Gora bile u stanju da se usredsrede na svoje glavne, pre svega ekonomske probleme, ali i kako bi se ubrzala integracija drzavne zajednice Srbije i Crne Gore u EU.
Kao Solanina prethodnica u Beogradu i Podgorici proteklih dana je boravio njegov izaslanik Stefan Lene koji je o okoncanju rada na ustavnoj povelji razgovarao sa predstavnicima saveznih i republickih vlasti.
Premijer Srbije Zoran DJindjic izjavio je agenciji Beta posle jucerasnjeg razgovora sa Leneom da su dogovoreni svi elementi Ustavne povelje, osim nacina izbora poslanika u skupstinu buduce zajednice Srbije i Crne Gore.
On je takodje rekao da do Solaninog dolaska ocekuje tekst Ustavne povelje.Jedan od kopredsedavajucih Ustavne komisije Dragan Kujovic je izrazio ocekivanje da ce Komisija u utorak ili sredu usvojiti Ustavnu povelju i proslediti je parlamentima na usvajanje.
Kujovic, koji je i koordinator crnogorske delegacije u Komisiji, kazao je da ocekuje da ce poseta visokog predstavnika EU Havijera Solane rezultirati usaglasenim dokumentom u Ustavnoj komisiji, koja bi mogla da zaseda u utorak ili sredu sledece nedelje.
Takodje jedan od sest kopredsedavajucih Ustavne komisije Dragoljub Micunovic rekao je da jos nije zakazana sednica Ustavne komisije na kojoj bi trebalo da bude utvrdjen predlog Povelje buduce zajednice Srbije i Crne Gore.
Predsednica Skupstine Srbije Natasa Micic izjavila je da je sednica Ustavne komisije zakazana za petak, 6. septembar i izrazila uverenje da ce tog dana biti usvojena i Ustavna povelja buduce drzave.
Na pitanje kada bi Povelja mogla da bude usvojena Micunovic je rekao da bi pravnicko-tehnicki posao koji se tice Povelje mogao biti zavrsen za nekoliko dana ako predstavnici Demokratske partije socijalista (DPS) u Komisiji prihvate neposredne izbore za buduci savezni parlament.
CRNA GORA - IZBORI
Albancima neprihvatljivo smanjenje broja mandata
Predstavnici albanskih stranaka u Crnoj Gori ocenili su juce kao neosnovan zahtev da broj njihovih poslanickih mandata bude smanjen sa pet na cetiri, ali su naveli i da ce zvanican stav o tom zahtevu saopstiti sutra.
Portparol Demokratske unije Alabanaca (DUA) Ferhad Dinosa i predsednik Demokratskog saveza (DS) Mehmed Bardi kazali su agenciji Beta da nisu bili pozvani na sinocnji sastanak parlamentarnih stranaka, na kojem je dogovoreno da izbori zakazani za 6. oktobar budu odlozeni za dve nedelje.
Na tom sastanku je dogovoreno da se odrze po usaglasenim izbornim propisima koji, izmedju ostalog, podrazumevaju smanjenje mandata albanskih partija.
Crnogorske parlamentarne stranke, uz posredovanje americkog ambasadora u SRJ Vilijama Montgomerija, pre dva dana postigle su dogovor o spornim propisima, odnosno da budu paritetno zastupljene u izbornoj komisiji, da mandati albanskih stranaka budu smanjeni sa pet na cetiri, kao i da predsednik Crne Gore pre nego sto predlozi nove sudije Ustavnog suda obavi konsultacije sa parlamentarnim strankama.
Tokom Montgomerijevog boravka dogovoreno je da izbori budu odrzani po usaglasenim propisima, ali i odlozeni za dve nedelje, o cemu bi crnogorske partije sutra trebalo da potpisu sporazum.
Montgomeri je albanskim partijama sugerisao da prihvate smanjenje broja mandata kako ne bi bili okarakterisani kao" glavni krivci za neodrzavnaje izbora", ali je Dinosa i u tom razgovoru taj zahtev ocenio neprihvatljivim.
Predstavnici crnogorskih parlamentarnih stranaka trebalo bi najkasnije do danas, da konkretizuju nacelni dogovor o odlaganju vanrednih parlamentarnih izbora za dve nedelje i pravilima prema kojima ce ti izbori biti organizovani, izjavio je sinoc potpredsednik Demokratske partije socijalista (DPS) Svetozar Marovic.
"Poceli smo sa finalizacijom dogovora, kako bi do petka imali uoblicen sporazum koji je dobio okvirnu podrsku stranaka", kazao je Marovic novinarima nakon sastanka parlamentarnih stranka.
Dogovor koji su crnogorske parlamentarne stranke postigle uz posredovanje americkog ambasadora u SRJ Vilijama Montgomerija, predvidja odlaganje izbora za 20. oktobar.
Marovic je potvrdio da DPS prihvata paritetan sastav izbornih komisija i izrazio ocekivanje da ce albanske stranke podrzati sugestiju americkog ambasadora o smanjenju njihovih mandata sa pet na cetiri.
Predstavnik albanskih stranaka u crnogorskom parlamentu Ferhat Dinosa ranije je odbacio zahtev za smanjenje albanskih mandata i najavio da ce albanske stranke konacnu odluku o tome uskoro.
Marovic je izrazio i ocekivanje da ce predsednik Crne Gore Milo DJukanovic ubrzo poceti konsultacije sa parlamentarnim strankama o imenovanju sudija Ustavnog suda Crne Gore, na osnovu postignutog medjustranackog dogovora.
"Veoma je vazno da izaberemo Ustavni sud, jer bez suda nemamo zaokruzen demokratski sporazum oko izbora", rekao je Marovic.
Potredsednik DPS-a najavio da ce parlamentarne stranke sutra u 11 sati nastaviti razgovore o konkretizaciji dogovora o izbornim pravilima, a izrazio je ocekivanje da ce izborna pravila biti usvojena na sednici Skupstine koja ce biti odrzana sledece nedelje.
Pored predstavnika DPS-a, na sastanku su ucestvovali i predstavnici koalicije "Zajedno za Jugoslaviju" Srdja Bozovic i Neven Gosovic, potpredsednik Socijademokratske partije Rifat Rastoder i predsednik Liberalnog saveza Miroslav Vickovic.
SRBIJA - IZBORI
Vojislav Kostunica poceo kampanju
Predsednicki kandidat Demokratske stranke Srbije (DSS) Vojislav Kostunica ocenio je sinoc kao sirokogrudu i patriotsku odluku lidera Nove Srbije (NS) Velimira Ilica da odustane od kandidature za predsednika Srbije u njegovu korist.
Ilic je sacekao Kostunicu ispred Skupstine opstine Cacak neposredno pre pocetka mitinga predsednika SRJ na centralnom gradskom trgu, na kojem se okupilo nekoliko hiljada gradjana.
Na kratkoj konferenciji za novinare, Kostunica je izrazio zadovoljstvo dolaskom u Cacak, grad koji je doprineo pobedi DOS-a 2000. godine, a posebno zadovoljstvo izrazio je odlukom Ilica, isticuci da ju je i ocekivao.
On je ocenio je da je Srbija podeljena na "one koji znaju sta je drzava i odgovornost i one koji su na vlasti i nemaju predstavu sta je drzava, a jos manje sta je odgovornost". "Za njih postoji samo biznis i poslovni interes", rekao je Kostunica.
Ilic je ponovio da ocekuje pobedu Kostunice vec u prvom krugu i, ocenjujuci da je "Srbija u velikim problemima", dodao da "zeli da svi stanu pod jedan barjak, jer ima puno antisrpskih vlada".
SRBIJA-IZBORI
Koalicija Sumadija podrzava Labusa zbog nastavka reformi
Lider Koalicije Sumadija Branislav Kovacevic ponovio je juce podrsku predsednickom kandidatu grupe gradjana Miroljubu Labusu, uz obrazlozenje da on moze da nastavi zapocete reforme.
Kovacevic je na konferenciji za novinare u Kragujevcu ocenio da Labus moze da "priblizi Srbiju i Jugoslaviju Evropskoj zajednici".
Komentarisuci odnose unutar DOS-a u Kragujevcu, nakon iskljucenja Demokratske stranke Srbije iz koalicije na lokalnom nivou, Kovacevic je rekao da se Koalicija Sumadija "nece mnogo mesati u medjusobne obracune politickih partija".
On je rekao da je prilikom formiranja gradske vlasti bilo "previse strancarenja i samo stranackih kandidata", sa cim se Koalicija Sumadija nije slagala.
Kovacevic je rekao da je Koalicija Sumadija smatrala da postoje kandidati za gradske funkcionere i van koalicije DOS, ali da to nije prihvaceno, zbog cega je i odbila ponude da ucestvuje u gradskoj vlasti.
GRCKA I SRBIJA
OTE zeli da postane vecinski vlasnik Telekoma Srbija
Grcka telekomunikaciona kompanija OTE zeli celovitu upravu ili nad fiksnom ili nad mobilnom telefonijom u Srbiji, izjavio je juce u Solunu predsednik Upravnog odbora grcke kompanije Elefterios Andonakopulos.
OTE je poseduje 20 odsto akcija Telekoma Srbija, Telekom Italija (Telecom Italia) ima 29 odsto, a 51 procenat pripada Republici Srbiji. Najpre bi trebalo da Italijani rasciste svoje odnose sa Telekomom Srbija, a, tek potom, OTE, izjavio je Andonakopulos kako je preneto u Atini.
U Grckoj se vec vise od godinu dana tvrdi da se Telekom Italija priprema za potpuno povlacenje iz Srbije i da trazi kupca za svoj udeo za sta je zainteresovan OTE.
Godinama se vodi istraga povodom tvrdnji da je kupovina 49 odsto Telekoma Srbija za tadasnjih 1,57 milijardi nemackih maraka (800 miliona evra) 1997. godine obavljena uz placanje mita ranijim vlastima Srbije.
Po proslogodisnjim novinskim tvrdnjama, osim sto je bio skriven u slozenom transferu isplate, mito je bio ugradjen i u naknadu ekonomskim savetnicima od 12.4 miliona maraka (6,34 miliona evra), i pravnim od 1,3 miliona maraka (660. 000 evra).
Govoreci o investicionim planovima, predsednik Upravnog odbora juce rekao je da OTE ne namerava da se siri na nova podrucja, vec da se ucvrsti tamo gde vec deluje.
Andonakopulos je u tom kontekstu pomenuo Telekom Srbija i izneo da OTE namerava da do kraja godine poveca svoje ucesce u RomTelekomu u Rumuniji sa 34 na vise od 50 odsto uz ulaganje 450 miliona evra.
OTE je juce saopstio da je Telekom Srbija u prvom polugodistu 2002. godine imao obrt od 227,5 miliona evra i profit od 35,7 miliona.
Iz saopstenja proizlazi da je Telekom Srbija najbolja od cetiri investicije OTE u inostranstvu jer je RomTelekom tek prevazisao proslogodisnje gubitke, u Jermeniji je profit kompanije OTE opao, a u Bugarskoj je posao tek startovao.
Andonakopulos je danas najavio drugo ovogodisnje "prilagodjavanje cena" u Grckoj, a za novembar uvodjenje novih, objedinjenih racuna svakom klijentu za sve vrste telefonskih, mobilno-telefonskih, internet i drugih usluga OTE.
Obrt citave kompanije OTE se u prvih sest meseci ove godine povecao za 5,5 odsto, prihod je iznosio 1,65 milijardi evra sto je 1,9 odsto manje nego lane, a profit pre oporezivanja se smanjio za 14,3 odsto.
Vlada je polovinom juna stranim i domacim investitorima preko Atinske berze prodala osam odsto deonica OTE za 691,7 miliona evra, cime se njen suvlasnicki udeo smanjio na 33,7 odsto kapitala te firme.
Na osnovu monopola na fiksnu telefoniju u Grckoj koji postepeno gubi, mobilne mreze u Grckoj i poslova u inostranstvu, medju kojima je i suvlasnistvo Telekoma Srbija, OTE racuna na 60 miliona potencijalnih korisnika svojih usluga zbog cega vazi za jednu od najvecih telekomunikacionih kompanija u Evropi.
sastanak Inicijativnog odbora za formiranje Kluba 100
Formiran tajni klub 100 najbogatijih Srba za spas Srbije
U Beogradu je prosle nedelje odrzan treci po redu sastanak Inicijativnog odbora za formiranje Kluba 100, tajne organizacije bogatih, uspesnih i mocnih Srba, koja ima za cilj spasavanje Srbije od propasti.
Na tom skupu koji je odrzan u jednom hotelu pod vidom seminara za marketing, najvise je bilo reci o tome koga sve iz dijaspore Komitet 100 moze da angazuje.
Dogovoreno je da posebna grupa clanova inicijativnog odbora tokom septembra meseca obavi razgovore sa svim vidjenijim i vodecim Srbima u rasejanju i ponudi im clanstvo u tajnom Komitetu 100.
U Srbiji vec postoji spisak sa 75 clanova Komiteta 100. Na njemu se nalaze imena ljudi iz biznisa, vlasnici velikih kompanija i banaka, a potom eksperti medjunarodnog ugleda i provereni humanitarci i patriote.
Kako saznajem iz poverljivih izvora unutar Inicijativnog odbora, ideju za formiranje Komiteta 100, kao neke vrste organizacije spasa, potekla je tokom januara 2002. godine u Beogradu od nekolicine imucnih poslovnih ljudi i grupe visokih oficira bezbednosti, leve nacionalne orijetnacije.
Uzor im je grcki Komitet 100, koji postoji u Atini i Njujorku, i koji okuplja 100 najbogatijih Grka iz Grcke i dijaspore. Njihov patriotski zadatak je da godisnje dobrovoljno daju po 1 milion dolara u fond Komiteta 100, iz kog se finansira, prvo grcki lobi u SAD, a potom vitalne grane grcke privrede u matici.
Srpski Komitet 100 predvidja da okupi stotinak najsposobnijih i najimucnijih srpskih patriota, koji bi godisnje u Fond spasa Srbije davali po 100.000 evra. Tako da bi Komitet 100 mogao svake godine da sakupi 10 miliona evra. Taj novac bi bio ulozen u banku sa visokom kamatom i posluzio bi kao izvor kredita za ulaganja, odnosno za spasavanje Srbije.
Naime, kako su osnivaci Komiteta 100 iz Beograda procenili da se Srbija nalazi u najtezem polozaju od svog postojanja i kako sadasnja vlast nije sposobna da zaustavi cepanje Srbije na regione i njeno usitnjavanje, a potom i osiromassenje, to je odluceno da 100 odabranih patriota pokusa da zaustavi te procese.
Komitet 100 planira da do kraja godine izradi predlog Srpskog nacionalnog programa, koji bi sadrzao deset definicija srpskih nacionalnih interesa i ciljeva. A potom bi se utvrdio plan rada Fonda spasa, odnosno nacin koriscenja prvih 10 miliona evra tajnog Komiteta 100.
Taj novac Komiteta 100 odabranih Srba bi se direktno ulagao u srpsku privredu, pre svega u preradjivacku laku industriju i u industrijalizaciju poljoprivredne proizvodnje jagodicanskog voca.
Drugi deo novca iz Fonda spasa Srbije ulagao bi se u politiku. Prvo u srpski lobi u SAD i Francuskoj, a potom u perspektivne patriotski orijentisane stranke i njihove lidere mladje generacije. I treci deo novca bi se ulagao u politicki marketing, tacnije u sirenje nacionalne svesti o jakoj i zdravoj Srbiji.
Prvi sastanak Inicijativnog odbora tajnog Komiteta 100 odrzan je u martu 2002. godine u Beogradu. Na tom skupu je grupa od 13 osnivaca sacinila siri spisak od 830 kandidata iz zemlje i sveta za clanstvo u Komitet 100.
Posle dva meseca rada taj spisak je sveden na 220 osoba koje su dale pricipijelnu saglasnost za clanstvo u Komitet 100. Na sledecem sastanku Inicijativnog odbora Komiteta 100, koji je odrzan u Vrnjackoj banji, na osnovu potpisanih izjava pojedinaca, formiran je prvi Komitet, ali sa samo tajnih 78 clanova.
Ostala 22 clana Komiteta 100 upravo se trazi u srpskoj dijaspori. Prve reakcije kontaktiranih osoba u srpskom rasejanju su podeljene. Vecina pitanih Srba iz dijaspore je u principu za ideju Komitet 100, ali takodje, vecina zeli da prvo vidi tekst Srpskog nacionalnog programa i statut Fonda spasa Srbije.
Zato je Incijativni odbor Komiteta 100 uglednih Srba odlucio da tokom ubrza usvajanje Srpskog nacionalnog programa i tokom oktobra na jednom srpskom saboru u Americi i drugom u Francuskoj, pokusa da animira i angazuje dvadesetoricu najuticajnijih Srba u rasejanju.
Komitet 100 bi svoj prvi organizacioni kongres trebalo da odrzi na Svetog Nikolu u Beogradu.
Marko Lopusina
| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |
