Nezavisne Novine

Kanada

Registracija oruzja podigla prasinu

Trazi se ostavka ministra Alana Roka

Napori federalne vlade da se obavi registracija oruzja, zapoceti jos pre sedam godina, nisu dali ocekivane rezultate, a troskovi citavog procesa rastu i dalje. Na pocetku je bilo procenjeno da ce za to biti dovoljno dva miliona dolara, a do sada je potroseno milijardu i trazi se jos sredstava.
Upravo su ove cinjenice naterale parlamentarne poslanike, kako iz opozicionih stranaka, tako i iz vladajuce Liberalne, da zatraze ostavku Alana Roka, zbog svojevremenog udela u citavoj ideji, a moguce i sadasnje ministarke za zdravstvo Eni MkLilan. Oni su bili ministri pravde, pod cijim se nadzorom odvijala registracija.
Lider Alijanse Stiven Harper, cak, predlaze da se listi pridoda i ime Pola Martina, koji je u to vreme bio zaduzen za finansije.
Postoje i sumnje da su clanovi Parlamenta netacno informisani o prekoracenju troskova za registar.
Predstavnici Bloka Kvebekva su objavili dokumenta iz kojih se vidi da je 16 miliona iz tih sredstava otislo Grupi Everest, firmi vec umesanoj u finansijske skandale, za promociju registra.
Premijer Kretjen je odbacio mogucnost da Rok podnese ostavku, a takodje i da se bilo sta krije u vezi sa utrosenim sredstvima. Napomenuo je da deo prekoracenja ide na savest svima koji su se protivili sprovodjenju akcije, koju i policija podrzava.
Pristalice Alana Roka sumnjaju da je ova hajka smisljena sa ciljem da diskredituje Rokovu neoficijelnu kandidaturu za lidera stranke.
Kada je usvojen jedan od najstrozih zakona o kontroli oruzja, 1995. godine, zamisljeno je da se, uz stroze kaznjavanje zlocina pocinjenih vatrenim oruzjem, registruje sve oruzje, svaki vlasnik i svaki komad koji udje u zemlju. Pojacana je kontrola i na granicama, kako bi postojao uvid u uvoz i izvoz naoruzanja.
Svaki od segmenata podrazumevao je i dodatno finansiranje, da bi mogli da se ispune predvidjeni zadaci.
Stvar se iskomplikovala nejasnim obrascima, koji su u izuzetno velikom broju slucajeva bili pogresno ispunjeni, pa je bilo potrebno raditi ispravke. Sem toga, vlada je pogresno procenila troskove obrade formulara, pa je i to uticalo na prekoracenje zacrtanog budzeta za sprovodjenje zakona.
Bilo je i drugih problema, a na kraju je Ministarstvo za pravosudje proletos odlucilo da zameni citav sistem.
Mnogi smatraju da je vaj zakon veoma potreban, ali da nije sproveden na pravi nacin.

Posle devet godina

Priznanja vojnicima za spasavanje srpskih civila u Medackom Dzepu

Prosle nedelje je u Vinipegu, na prigodnoj svecanosti, generalni guverner Edrijen Klarkson dodelila priznanja pripadnicima kanadskih oruzanih snaga za spasavanje stotina neduznih srpskih civila od etnickog ciscenja u Medackom Dzepu, 1993. godine.
Kanadski vojnici su, tom prilikom, bili izlozeni visecasovnoj vatri iz teskog naoruzanja i pusaka, a cetiri vojnika su ranjena. Ta bitka je bila najzesca akcija u koju su bile ukljucene kanadske trupe, jos od korejskog rata, ali se tome nije pridavao veliki publicitet sve do sada.
Vojni istoricari isticu da vlada nije zelela da istice agresivnu odbranu kanadskih vojnika i da stoga preveliki deo javnosti smatra da se oni ne bore, vec da samo pregovaraju. Oni se slazu da je upravo Medacki Dzep bila jedna od prvih akcija koje su pokazale da jaka, uvezbana vojska treba da da podrsku tradicionalnim plavim beretkama i dobrim namerama mirotvoraca.
Generalni guverner Klarkson je to i naglasila rekavsi da, iako je ucinjeno herojsko delo, Kanada to nije priznala na vreme. Ona je rekla prisutnim vojnicima da su svojom hrabroscu pokazali na koji nacin se ostvaruje mirotvoracka misija.
Prisutni su ovacijama pozdravili pripadnike Drugog bataljona Pesadije princeze Patrise, od kojih su polovina bili rezervisti iz svih delova Kanade.
Pre nego sto su Kanadjani dosli, hrvatski vojnici su, po procenama UN ubili bar 70 srpskih civila, a oko 400 iz te oblasti se vode kao nestali.
Posle prekida vatre, hrvatske snage su se povukle, uz pomoc sile, a oblast je proglasena za neutralnu zonu.
Na osnovu prikupljenih dokaza, protiv odgovornih hrvatskih vojnih lica, podignuta je optuznica pred tribunalom u Hagu.

Problemi se nastavljaju

Velika potrosnja struje

U Ontariju se nastavljaju problemi sa strujom.
Najnovije je da je Nezavisni operator trzista elektricne energije moralo da odlozi planiranu proveru postrojenja zbog nedovoljne kolicine struje. Neka postrojenja nisu radila zbog mehanickih problema, pa je moralo da se uveze oko tri hiljade megavati. Trzisni zakoni zabranjuju da se obelodani o kojim se postrojenjima radi i koliko ce biti van stroja.
Potrosnja ovih dana dostize maksimum za zimski period, zahvaljujuci hladnom vremenu i kratkom danu.
Medjutim, ministar za energetiku Dzon Berd odbacuje svaku pomisao da je situacija sa strujom u provinciji ozbiljna. On napominje da postoji odredjena zabrinutost, ali da ni u kom slucaju stanje nije alarmantno. Demanti njegove izjave je stigao sa terena, jer je u utorak bilo proglasen drugi stepen, odnosno struja je morala da se nabavlja od okolnih elektrosistema.
Artur Dikinson, predsednik Asocijacije velikih ontarijskih potrosaca, u jednom intervjuu je izjavio da oni ne odobravaju toliku tajnovitost oko ociglednih problema.
Uz nedostatak struje, nadovezuje se i problem sa dugom kompanije Ontario Hidro, koji je narastao zbog deregulacije.

Uprkos usporavanju privrednog rasta

Kamatne stope na julskom nivou

Kanadska banka je ostavila stope po vidjenju na istom nivou na kome su bile i jula meseca, sto ce najverovatnije obradovati potrosace pred predstojece praznike. Oni napominju da ce usporeni privredni rast uticati na uslove za pozajmice, ali ne nameravaju da ista menjaju, barem do marta naredne godine.
Inflacija je presla zacrtanu stopu od dva odsto, medjutim, to je uglavnom zahvaljujuci kratkorocnim faktorima, kao sto je skok premija za osiguranje.
U izvestaju Kanadske banke stoji da privreda nastavlja svoju ekspanziju, uz znacajni doprinos monetarnog stimulansa koji daje rast domace potrosnje. Ipak, u drugoj polovini tekuce godine se primecuje se da je on sporiji od prognoziranog, ponajpre zbog nastavljene finansijske i geopoliticke nesigurnosti i globalne privredne slabosti.

Strogi propisi jos stroziji

U Manitobi ce se zaplenjivati automobili pijanih vozaca

Manitoba vec ima jedne od najstrozih zakonskih propisa protiv voznje u pijanom stanju u svetu, ali se njima, od pre neki dan, pridruzio jos jedan. U njemu stoji da se pleni i prodaje prevozno sredstvo vozaca koji je tri puta zatecen sa uvecanom kolicinom alkohola u krvi, u roku od pet godina.
Ukoliko se dogodi da neko strada, a vozac je bio pijan, makar i prvi put, njegova kola ce takodje biti zaplenjena i prodata.
Provincija ocekuje da, uz sadasnji trend voznje u pijanom stanju, u sledecih pet godina zapleni oko 400 vozila, ukljucujuci i vozila za sneg, terenska vozila i automobile. Oni, ipak, primecuju da strogi propisi daju pozitivne efekte, jer rapidno opada i broj vozaca u alkoholisanom stanju i broj udesa koje oni izazivaju.
Sredstva dobijena od prodaje vozila upotrebice se za kampanju protiv voznje u pijanom stanju.
U provinciji nameravaju i da uvedu obaveznu ugradnju sistema za proveru kolicine alkohola u krvi, za vozace koji su vec poznati policiji. Oni ce morati da duvaju u balon pre pokretanja automobila i svakih deset minuta, tokom voznje. Slicna mera vec se primenjuje u Ontariju.

Multikultura i nauka

Multikultura i nauka

Posle duge rasprave, Kraljevski muzej Ontarija je odlucio da na svojim eksponatima promeni oznake za godine. Umesto dosadasnjih oznaka AD (latinski anno Domini - leta gospodnjeg) i VS (before Christ - pre Hrista), uvode se modernije VSE, pre nase ere (before the common era) i SE, nase ere.
Obrazlozenje koje je dao Den Rahmi, direktor za vodjenje zbirki, odnosi se na postovanje multikulturnog i multietnickog sastava kanadskog stanovnistva. On primecuje da mnogi narodi i ljudi prihvataju Isusa kao istorijsku licnost, ali ga ne prihvataju za Hrista, tako da je oznaka 'pre Hrista', na neki nacin etnocentricna i upucuje na evropske hriscane. Takodje, nije prihvatljiva ni rec Bog u oznacavanju godina, jer nije svima Hrist Bog.
Postoje i oni koji se protive novoj nomenklaturi, ciji je glavni adut da nemaju sve religije isti nacin racunanja vremena. Medjutim, ovaj novi nacin je vec usao u mnoge akademske spise, posebno natropoloske, kao jedini vazeci.

Koliko se poznajemo?

Kanadjani obavesteniji od Amerikanaca

Agencija Leger Marketing je nedavno uradila uporedno istrazivanje o tome koliko Kanadjani i Amerikanci znaju jedni o drugima. Pitanja nisu bila teska, trazilo se, naime, da nasi susedi imenuju lidera i glavni grad Kanade i obratno.
Svaki peti Amerikanac je naveo da je Otava glavni grad Kanade, dok samo dvanaest odsto Kanadjana nije znalo da je Vasington prestonica SAD-a.
Svega osam odsto Amerikanaca je znalo da je Zan Kretjen kanadski premijer. Treba napomenuti i da je bilo i onih koji su cak odgovorili da je to Trido, koji je poslednji put bio na vlasti jos 1984. godine. Neverovatnih 86 odsto ispitanika je reklo da ne zna ili je odbilo da odgovori na to pitanje.
Za razliku od njih, 90 odsto Kanadjana je znalo da je americki predsednik Dzordz Bus. Kako naglasavaju istrazivaci, moguce je da bi se sada dobili drugaciji rezultati, zahvaljujuci cesto citiranom incidentu u kome je Fransoaz Dikro nazvala Busa 'moronom'. Americki gradjani su, naime, anketirani sredinom oktobra, a kanadski u drgoj nedelji novembra.
Strucnjaci naglasavaju da su rezultati razumljivi kada se uzme u obzir koliko je ko vazan drugoj strani. Stiven Klarkson, profesor politicke ekonomije na Univerzitetu u Torontu kaze da su Amerikanci nama bitni, ali da mi njima nismo. Njegov kolega iz Britanske Kolumbije, Kolin Kembel, smatra da su Kanadjani vise gradjani sveta, za razliku od Amerikanaca, vise okrenutih sebi.