TRIBUTE TO EKV
Snazno i glasno duboko u noc!!
EKATARINA VELIKA - ime koje pri samoj pomisli i izgovoru budi splet osecanja i emocija, bujicu jedne lepse, srecnije i bezbriznije stvarnosti od danasnje u kojoj se nalazimo i poznajemo. Bend koji je nastao i nestao na nasem mracnom Balkanu, jednom apsolutno nezahvalnom mestu za upraznjavanje rok’en’rola, pun apsurda i nepravdi prema muzicarima, sto zbog sablonskih medija i diskografskih kuca koji tradicionalno ne umeju da prepoznaju prave vrednosti i adute jednog benda, a ima i toga da je publika “zarazena” primitivnim zvucima i neukusima, te se prate samo oni “najpopularniji”.
Ipak, Ekatarina je izgurala svoj teski put pronalazenja same sebe, nekima ni danas nije jasna srz i bit funkcionisanja ovog benda i ljudi koji su ga sacinjavali - Magi, Milan, Bojan, kao ni cinjenica da je taj bend nesto sto je stvarno vredelo u jednom momentu toliko da bi nam mnogi zavideli. Upisali su se casno bez lazi i prevare u istoriju rok’en’rola u zemlji koje vise nema, kao ni njih samih. I ne treba dozvoliti da takve izuzetke prekrije proslost, bar ne jos dok ima nas koji tumaramo kao napusteni brodovi, a delo EKV nam je svetionik. Tako se doslo do ideje da se napravi pomen Milanu Mladenovicu povodom osmogodisnjice od njegove smrti (5.novembar, 1994), ali kako je dan njegove smrti padao na utorak, odlucilo se da ceo dogadjaj bude odrzan u petak 29.novembra (Dan Republike, nestale SFRJ). Ovaj datum ima dosta simbolickog sa samim bendom, kako je sama Margita jedanput izjavila: “Jugoslavija je bila sjajan kabriolet”.
Tako se i desilo. Klub Opera Haus je te noci bio dupke pun, nasmejana lica razasuta po celoj sali, oni stariji pozadi, mladja pokolenja ispred same scene gde su se redali u nizu bendovi svirajuci pesme koje nam je Ekatarina ostavila u nasledje na cuvanje. Ukupno 6 bendova, koliko ih postoji u Ontariju, izredjalo se do 2 sat izjutra. Neka mi oproste sto ih nenajavljujem redom kojim su nastupali, ali bili su to bendovi: BAS Project, Aritmija, Crveni bombarder, LeyOFF, VIS RefYUgeeS i Balkanski plagijat. Nastup svakog od njih, najavljivala je gosca Olgica Ravasi (bliska rodjaka Margite Stefanovic) koja je stigla iz Cikaga. Kako su se bendovi smenjivali, tako je atmosfera u sali bila sve toplija, momenti kolektivnog transa i talasanja tela kao na vetru. Svaki od pomenutih bendova dao je sve i najbolje od sebe sto je mogao i umeo, sa
manje ili vise ovacija uspeli su svi da dobiju aplauz. Zeleo bih da izdvojim bendove kao sto su Aritmija koji su i pored novih clanova i previranja u bendu uspeli da zadrze svoju korektnost, dok su VIS RefYUgeeS i Balkanski plagijat pruzili cistu energiju koja je svakako potrebna za bilo koju od Ekatarininih pesama.
Koncert je tekao snazno i glasno duboko u noc, a onda jos jedno iznenadjenje od strane organizatora koji je uspeo da dovede jednog bivseg clana neponovljive EKV. Na sceni se pojavio Ivan Fece - Firci, covek koji je odsvirao bubanj na drugom istoimenom albumu Ekatarine Velike (1985). Ivan je bio jedan od najeksplozivnijih bubnjara koji su prohujali Ekatarinom, a pre toga je svirao i u kultnim bendovima Luna, La Strada i Jakarta. Dok je radio na prvom albumu Jakarte, patentirao je jednu inovaciju na bubnju i tako napravio svetski poznat dobos cija firma ima prepoznatljivo ime -
Firchie. Stigavsi pravo iz Njujorka, popeo se na scenu i odsvirao pesme koje je on svirao sa Milanom, Margitom i Bojanom. Jos jednom misticni duh Ekatarine se protezao salom Opera House. Fircijev bubanj popunio je svaku zvucnu prazninu jos jednom pokazujuci svoju silovitost prilikom sviranja EKV zvuka. Na sceni mu se pridruzio i jedan covek neobicno bitan za EKV. Bio je to australijanac Teodor Jani koji je producirao nekoliko albuma EKV i drugih YU muzicara iz tog vremena. Sa gitarom od koje se ne razdvaja, svirao je zajedno sa svim prisutnim muzicarima. Momenat koji je kulminirao veseljem i na sceni i u publici. Firci i Ted su dali sebe nesebicno za jedno ovakvo vece bez stednje i otisli. Kraj.
Koncert se zavrsio tako sto su se mnogi iz publike, poneti atmosferom nekog cudnog pozitivnog ludila, popeli odjednom na binu pozivajuci da se nastavi sa veseljem ocigledno ne zeleci da se koncert zavrsi. Sve je podsecalo bas onako kako se to desilo na kraju filma “Crna Marija” gde se pojavljuje i sama grupa Ekatarina Velika. Svakako je vredelo prisustvovati ovom kvalitetnom dogadjaju u nadi ce ih biti vise i cesci.
Nebojsa Stankovic
foto: Ivana DJordjevic
MONAKO
Sangaj izabran za domacina Svetske izlozbe 2010.
Domacin Svetske izlozbe 2010. godine bice Sangaj, objavila je juce u Monaku Medjunarodna kancelarija za izlozbe (MKI).
Delegati iz 89 drzava clanica MKI su, izmedju pet ponudjenih gradova, vecinski izabrali kineski grad Sangaj.
Medju kadidatima za domacina Svetske izlozbe 2010, koja se odrzava svakih pet godina, bili su Jeosu (Juzna Koreja), Moskva (Rusija), Keretaro (Meksiko) i Vroclav (Poljska).
Za Sangaj je glasalo 55 delegata, dok je njih 34 bilo za Jeosu.
Slogan Sangaja bio je "Bolji grad, bolji zivot". Taj grad je istakao svoju ulogu "svedoka jedne sjajne epohe" i predstavio se kao "novi veliki ekonomski centar Azije".
Iduca Svetska izlozba ce biti odrzana 2005. godine u blizini japanskog grada Nagoje.
Poslednja svetska izlozba odrzana je u Hanoveru 2000. godine. Njen deficit iznosio je vise od 1,2 milijarde evra, dok je od ocekivanih 40 miliona posetilaca, na izlozbu doslo 18 miliona ljudi.
PODGORICA
Poceli Decembarski dani kulture
U Podgorici je u sredu pocela tradicionalna manifestacija "Decembarski dani kulture", koja se vec niz godina odrzava u cast Dana oslobodjenja glavnog grada Crne Gore, 19.decembra.
Manifestacija ce trajati do 24.decembra, a do tada u Podgorici ce biti priredjene slikarske i druge izlozbe, odrzane pozorisne i druge predstave, zatim, muzicki koncerti i tribine sa raspravom o raznim temama iz oblasti kulture i umetnosti.
Jedno vece u okviru te manifestacije bice, kako je saopstio organizator, posveceno 200.godisnjici rodjenja francuskog pisca Viktora Igoa.
Podgoricki i crnogorski izdavaci knjiga priredice izlozbu svojih izdanja.
BRDO KOD KRANjA
Zavrsen sastanak ministara kulture slovenskih zemalja
Ministri za kulturu zemalja u kojima se govore slovenski jezici zavrsili su u sredu dvodnevni sastanak na Brdu kod Kranja.
Na kraju zasedanja ministri su usvojili zajednicku izjavu u kojoj se izrazava namera da se podstakne saradnja evropskih i drugih medjunarodnih organizacija kroz saradnju u okviru Foruma slovenskih kultura.
"Drzave ciji smo predstavnici povezuje vazna zajednicka karakteristika, jer stanovnici nasih zemalja govore jezike koji spadaju u veliku porodicu slovenskih jezika. Uvereni smo da je svaka saradnja ciji je cilj ocuvanje nacionalnih jezika i autenticnih nacionalnih kultura u brzo globalizujucem svetu, pozitivna i dobrodosla. Takva saradnja je u toliko razumljivija, opravdana i smislena izmedju naroda slicnih kultura i jezika", pise u izjavi.
Ucesnici neformalnog susreta su "podrzali ideju da se u Ljubljani osnuje Forum slovenskih kultura, ciji bi cilj bio jacanje svih oblika medjusobne saradnje slovenskih kultura i zastita kulturnih identiteta", istakli su ministri na kraju zasedanja na Brdu kod Kranja.
| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |
