VASINGTON
Sve losije misljenje o SAD u svetu
Slika koju ljudi imaju o SAD postaje sve losija sirom sveta, narocito u muslimanskim zemljama, rezultati su najnovijeg istazivanja.
Prema rezulataima ankete koju je sproveo institut "Penj", kod vise od 38.000 osoba u 44 zemlje, slika koju imaju o SAD gora je nego 2000. godine.
Anketa je pokazala da je u Turskoj broj onih koji sada imaju pozitivno misljenje o SAD 22 odsto, dok je 2000. godine takvo misljenje imalo 30 odsto, dok je taj broj u Pakistanuo pao za 13 odsto, odnosno sada jedva 10 odsto ispitanika deli takvo misljenje.
U Egiptu, 69 odsto ispitanika ima negativnu sliku o SAD, a njihovo misljenje deli 75 odsto Jordanaca.
Sa druge strane, kako pokazuje istrazivanje, slika koju ljudi imaju o SAD popravila se u Nigeriji, Uzbekistanu i Rusiji.
Vise od tri cetvrtine ispitanika u Francuskoj, Nemackoj i Rusiji smatra da je nafta glavni motiv Vasingtona za napad na Irak. Prema rezultatima ankete, vecina ispitanika, u te tri zemlje, protivi se vojnoj intervenciji u obaranju irackog predsednika Sadama Huseina.
U Velikoj Britaniji, Kanadi i Italiji, najmanje 70 odsto ispitanika ima pozitivnu sliku o SAD, dok u Francuskoj i Nemackoj taj broj iznosi oko 60 odsto.
Na celu istrazivanja bila je bivsi americki drzavni sekretar Madlen Olbrajt.
Prema njenim recima, "treba slusati ono sto dolazi iz drugih zemalja kako bi se bolje razumeli problemi".
"U nacionalnom interesu SAD jeste da razume sta drugi misle o nama", dodala je Olbrajtova.
KabulAmericke rakete mogu svi kupiti ...
Americke protivavionske rakete Stinger mogu se kupiti u glavnom gradu Avganistana za 200.000 dolara, dok se drugi raketni projektili prodaju za samo 5.000 dolara, objavile su medjunarodne mirovne snage (ISAF) u Kabulu.
Nepoznati prodavci, po svoj prilici oni isti koji su ispalili vise raketa u Kabulu prosle sedmice, nedavno su ponudili na prodaju svoje smrtonosno oruzje medjunarodnim mirovnim snagama, izjavio je turski komandant ISAF-a, general Halimi Akin Zorlu.
Medjunarodne snage, koje broje 4.800 pripadnika, medjutim, ne kupuju oruzje.
Prosle sedmice, sest raketa je proletelo nad Kabulom i eksplodiralo u udaljenom istocnom predgradju. Dan kasnije, jedna raketa je udarila u dvospratnicu u susedstvu ministarstva finansija u centru Kabula. Ni u jednom raketnom napadu nije bilo zrtava, niti vece stete.
"Posle gotovo svakog incidenta dobijamo ponudu da kupimo rakete ili projektile," izjavio je Zorlu novinarima.
Upitan posto su, Zorlu kaze: "Neke se jeftine, 5.000 do 10.000 dolara. Za raketu Stinger cena je 200.000 dolara."
Ko god se trudi da proda oruzje mora da je podstaknut jednostavnom potrebom za novcem, kaze Zorlu. Tesko siromastvo je pritislo Avganistan, a do posla i stanova je tesko doci.
Zorlu nije objasnio zasto ljudi koji su pokusali da prodaju rakete nisu uhapseni.
Avganistan je preplavljen oruzjem preostalim posle 23 godine gotovo neprekidnog ratovanja.
"Nevolja je sto su, tokom ratova i etnickih sukoba, ljudi nagomilali silno oruzje ukljucujuci rakete, mine, eksploziv, topove, puske i protivavionske rakete," kaze Zorlu. "Bezbednost zemlje se ne moze ucvrstiti bez resenja tog pitanja."
Krajem osamdesetih godina, americka Centralna obavestajna agencija snabdela je avganistanske pobunjenike raketama zemlja -vazduh tipa Stinger kao pomoc njihovom ratu protiv bivseg Sovjetskog Saveza.
Procenjuje se da je u Avganistanu ostalo izmedju 50 i 100 Stingera. Pre nekoliko godina SAD su ponudile da otkupe preostale Stingere po ceni od 80.000 dolara komad. Niko nije prodao.
Raketa Stinger se navodi na cilj radarskim sistemom, sto je cini daleko efikasnijom od raketa koje privlaci vrelina motora ciljanog aviona, koje se lako mogu zavarati izbacivanjem mamaca.
Predstavnik mirovnih snaga, britanski pukovnik Dzof Vintl kaze da se pre dve nedelje jedan covek pojavio na kapiji sedista ISAF u Kabulu i ponudio rakete na prodaju. "Rekao je da u dvorstu ima dva Stingera. Mislim da ga nisu ozbiljno shvatili."
Bezbednost u Kabulu, gde su razmestene mirovne trupe, je pojacana posle niza manjih eksplozija i povremenih raketnih napada. Najtezi incident se zbio 5. septembra kada je minirani automobil eksplodirao u prometnoj ulici ubivsi 30 ljudi i ranivsi desetine drugih.
Vlada za nasilje optuzuje svoje neprijatelje: ostatke Talibana, sledbenike odmetnutog avganistanskog komandanta Gulbudina Hekmatjara, ili teroriste Al Kaide.
Zorlu kaze da su avganstanske snage berzbednosti, delujuci prema informacijama ISAF, u ponedeljak zaplenile vozilo sa eksplozivnim materijalom na ulazu u Kabul, cime su sprecili moguci novi teroristicki napad. Policija je, kaze on, nedavno u Kabulu zaplenila 60 raketa.
IRAK-UN
Inspektori koriste informacije stranih obavestajnih sluzbi
Inspektori UN za kontrolu naoruzanja u Iraku potvrdili su da koriste informacije stranih obavestajnih sluzbi, nakon sto ih je Bagdad optuzio da su americki i izraelski spijuni.
"Nacionalne obavestajne sluzbe imaju vise informacija od nas", rekao je juce novinarima sef inspektora u Iraku Dimitri Perikos, dodajuci da od svake drzave zavisi na koji nacin ce im pruziti obavestenja. On je, medjutim, istakao da se misije eksperata UN vode na "odgovarajuci" nacin.
Jedan evropski diplomata potvrdio je vaznost kontakata misije UN i obavestajnih sluzbi. Prema njegovim recima, inspektori bi jedino slucajno mogli da "pronadju ono sto su Iracani sakrili", dodajuci da su im potrebna obavestenja.
Potpredsednik Iraka Taha Jasin Ramadan optuzio je juce inspektore UN za kontrolu naoruzanja da su "spijuni CIA i Mosada" i da pomazu SAD u pripremama za rat protiv Iraka, dok je Vasington malo ublazio govor o skorim vojnim akcijama protiv te zemlje.
"Inspektori su dosli da bi obezbedili bolje uslove i preciznije informacije za predstojecu agresiju", izjavio je Ramadan nakon sto je Bagdad pristao da nastavi saradnju sa UN.
On je optuzio inspektore da traze izgovore za rat, a pretrazivanje jedne od rezidencija irackog predsednika Sadama Huseina ocenio je kao provokaciju.IRAK-UN
Produzen program "nafta za hranu"
Savet bezbednosti UN jednoglasno je prihvatio da se humanitarni program za Irak "nafta za hranu" produzi za jos sest meseci.
Svet je prihvatio i da u roku od 30 dana preispita listu roba za ciji je uvoz Iraku potrebno odobrenje. Americka administracija zeli da listi doda jos 50 stavki za koje sumnja da bi Irak mogao da ih iskoristi u vojne svrhe.
Clanice Savet bezbednosti nisu se protivili prosirenju liste ali su se zestoko usprotivile produzetku programa za manje od sest meseci. Prosirenje liste bice razmotreno najkasnije 30 dana od usvajanja rezolucije. "Ovo je apsolutno pobeda zdravog razuma, pobeda Saveta bezbednosti i pobeda irackog naroda", rekao je ruski ambasador pri UN Sergej Lavrov.
"Obezbedili smo da humanitarni program ne bude prekinut i da svi oni koji ucestvuju u programu 'nafta za hranu' imaju odredjen raspored", dodao je.
Zbog mogucnosti rata sa Irakom, ministarstvo odbrane SAD bilo je zabrinuto da bi Bagdad uvezao lekove koji bi stitili iracke vojnike od hemijskih otrova ili drugu opremu koja bi mogla da blokira americke komunikacije.
Programom "nafta za hranu" jednom od najvecih izvoznika nafte u svetu omogucuje se da prodaje odredjene kolicine nafte da bi kupio hranu, lekove i druge potrepstine kako bi ublazio uticaj na gradjane sankcija UN, uvedene prema Iraku posle invazije na Kuvajt 1990. godine.
"Njujork tajms"
Pentagon ce pozvati 10.000 rezervista
Pentagon planira da tokom sledecih nekoliko dana mobilise na hiljade rezervista i pripadnika Nacionalne garde radi obavljanja vojnih poslova koji ce biti kljucni u slucaju rata SAD sa Irakom, pise "Njujork tajms" u izdanju za Internet.
Cak 10.000 rezervista - mahom iz redova vojne policije - bice aktivirano radi poslova obezbedjivanja po SAD i inostranstvu, a to ce verovatno biti prvi u nizu talasa mobilizacija, kazali su "Njujork tajmsu" neimenovani zvanicnici Ministarstva odbrane SAD.
Premda konacna odluka jos nije doneta, Pentagon planira da u slucaju da predsednik SAD Dzordz Bus izda naredjenje za napad, pozove u aktivnu sluzbu otprilike isti broj rezervista kao u vreme Zalivskog rata, 1991. godine. Tada je aktivirano oko 265.000 rezervista, pise "Njujork tajms".
Za odbranu SAD i za potrebe rata u Avganistanu, od 11. septembra 2001. do danas mobilisano je 50.755 rezervista, pise list.
"Aktiviranje rezervista je znacajno, zato sto ce pogoditi svaku zajednicu u Americi, i zato sto ce poslati signal da je predsednik (Bus) ozbiljan (u svojim namerama)", rekao je "Njujork tajmsu" jedan visoki zvanicnik armije SAD.
Obim i vreme pozivanja rezervista u najvecoj meri zavise od irackog ispunjavanja obaveza iz rezolucije UN broj 1441. Te obaveze su odricanje od svake vrste oruzja za masovno unistavanje i omogucavanje inspektorima UN za naoruzanje da nesmetano obavljaju svoju misiju, navodi americki list.
Ukoliko 10.000 rezervista ne bude pozvano u sledecih nekoliko dana, taj posao ce se odloziti za posle Nove godine, rekao je "Njujork tajmsu" jedan visoki vojni zvanicnik.
"Nije pozeljno 'cimati' rezerviste. Ako ih pozoves pre Bozica, a nemas da im das ikakav smislen posao - to je glupost", rekao je taj zvanicnik.
RUSIJA
Godisnji obrt svercovane robe 20 milijardi dolara
Godisnji obrt svercovane robe u Rusiji dostize vrednost od oko 20 milijardi dolara, pri cemu znacajan deo te robe nosi falsifikovane oznake poznatih firmi i dolazi iz jugoistocne Azije, saopstila je ruska policija.
Nacelnik uprave za zastitu potrosackog trzista Mihail Kurkin rekao je da je jednostavnije odgovoriti koja roba na moskovskom trzistu nije falsifikovana, nego koja jeste.
On je saopstio da na teritoriji Moskve postoji 155 pijaca, koje imaju godisnji obrt 910 milijardi rubalja.
"U 90 odsto provera, pronadjene su nepravilnosti kod robe. Mi se cak salimo da se moze organizovati konkurs 'virtuozi Moskve u obmanama'", rekao je Kurkin, dodajuci da je ove godine zbog krsenja zakona u oblasti kvaliteta i porekla robe podignuto vise od 7.000 krivicnih prijava.SAD I SRJ
Vasington odbacio izvestaj Medjunarodne krizne grupe o SRJ
Sjedinjene Americke Drzave distancirale su se od predloga Medjunarodne krizne grupe da se Jugoslaviji uvedu sankcije zbog navodnog krsenja embarga UN o izvozu oruzja Iraku.
"Ne mozemo da prihvatimo ovaj izvestaj kao precizno stanje situacije jer sadrzi navode koji se mogu oceniti kao spekulacije i optuzbe, ili kao materijalne greske", izjavio je portparol Stejt departmenta Filip Riker.
U izvestaju Medjunarodne krizne grupe, nevladine organizacije sa sedistem u Briselu, tvrdi se, izmedju ostalog, da su jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica, sprski premijer Zoran DJindjic i drugi visoki zvanicnici znali za prodaju opreme i visoke vojne tehnologije Iraku i nisu je sprecili, vec podstakli.
Vasington je ranije saopstio da je zadovoljan odlukom jugoslovenskih vlasti da prekinu sa svim prodajama vojnih materijala Iraku i pokrenu istragu u ministarstvu odbrane i fabrikama oruzja.
| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |
