Guverner Narodne banke Jugoslavije
Ilic je Kostunicin "trkacki zec"
Guverner Narodne banke Jugoslavije i clan Izvrsnog odbora G17 plus Mladjan Dinkic ocenio je da je predsednik Nove Srbije Velimir Ilic bio "samo trkacki zec" u predizbornoj kampanji predsednickog kandidata Demokratske stranke Srbije Vojislava Kostunice.
"Ilic je svih proteklih meseci napadao i mene i Labusa i G17 plus, zato sto je bio 'trkacki zec' Vojislava Kostunice, sto se pokazalo sa njegovim povlacenjem iz predsednicke kampanje," rekao je Dinkic.
On je jos dodao da je "Ilic shvatio da ne moze da dobije vise od dva do tri odsto glasova u Srbiji" i "da ne moze da pobedi". Dinkic je ocenio da je Ilic "odlucio da se ne bruka", ali da je "obavio posao prljave kampanje", sto ce "raditi i dalje".
"Sokirala me je Kostunicina odluka da prihvati koaliciju sa takvim covekom, jer, sto bi rekao nas narod, s kim si takav si. Oni su na zajednickom mitingu u Cacku rekli da Srbija treba da se izgradi kao pravna drzava, a ako se bude gradila kao sto je Ilic izgradio fabriku duvana, od koje je ostala samo pusta ledina, onda se Srbiji pise crno," rekao je Dinkic.
Dinkic je jos ocenio kao "sokantnu" Kostunicinu izjavu da svi "nasi eksperti koji su iz inostranstva dosli da pomognu Vladi Srbije treba da se vrate kuci u inostranstvo".
"Nakon te izjave, ja vise ne smatram Kostunicu demokratskim kandidatom", rekao je Dinkic. On je naglasio da u NBJ ima osam "takvih eksperata" koji su "nasi strucnjaci", "ljudi koje Milosevicev rezim oterao iz zemlje" i "koji su jedva docekali pad njegovog rezima da se vrate u zemlju" i naglasio da ce "braniti svoje saradnike" i da ce oni "ostati da rade u NBJ".
"Kostunica nije smeo sebi da dozvoli takvu izjavu i cini mi se da on sve vise pocinje da govori jezikom Velimira Ilica i da je sve blizi i Seselji, a sa takvom kombinacijom, Srbiji se ne pise dobro,"rekao je Dinkic.On je odbacio izjave nekih politicara da ce se Labus povuci iz predsednicke kampanje i naglasio da "Labus ide do pobede".
Clan Ustavne komisije Zoran Sami
Ustavna povelja posle crnogorskih izbora
Clan Ustavne komisije Zoran Sami izjavio je da bi Ustavna povelja mogla da bude usvojena nakon parlamentarnih izbora u Crnoj Gori, zakazanih za 6. oktobar.
Na konferenciji za novinare Demokratske stranke Srbije, ciji je potpredsednik, Sami je ukazao da su osim nacina izbora za parlament zajednice usaglasena sva ostala pitanja koja su bila sporna tokom izrade Povelje i istakao da ce Povelja biti usvojena kada crnogorska strana prihvati neposredne izbore za parlament buduce zajednice.
On je rekao da je "nedostajalo malo" da bude postignuta potpuna saglasnost o Povelji u razgovorima koje su u petak predstavnici saveznih i republickih vlasti vodili sa visokim predstavnikom Evropske unije Havijerom Solanom i da su tog dana usaglasene odredbe koje se ticu hijerarhije pravnih akata, pitanja imovine i buxeta, kao i nadleznosti institucija.
Sami je ukazao da se neposredni izbori za parlament podrazumevaju u svim demokratskim zemljama i istakao da bi, u slucaju da poslanike delegiraju republicki parlamenti, sto predlaze DPS, svaka parlamentarna kriza u drzavama clanicama izazivala automatski i parlamentarnu krizu u zajednici.
Navodeci da su predstavnici crnogorskih vlasti u razgovorima sa Solanom pristali na neka resenja na koja u Ustavnoj komisiji pre dva meseca nisu pristajali, Sami je istakao i da se "lako moze desiti" da Povelja bude usvojena nakon parlamentarnih izbora u Crnoj Gori.
Na pitanje kakav ishod crnogorskih izbora bi bio povoljniji za usvajanje Povelje, Sami je kazao da je to pitanje "jako interesantno", ali da na njega "ne moze da odgovori", jer je tesko prosuditi "sta ce biti ako pobedi varijanta A, a sta ako pobedi varijanta B".
Povodom odluke Republicke izborne komisije da izbori 29. septembra budu odrzani u kosovskim okruzima u kojima postoje uslovi za njihovo odrzavanje i da biracki spiskovi ne budu jednonacionalni, Sami je kazao da je ta odluka RIK "jedino moguca i logicna".
"Potpuno isto pravilo vazilo je na poslednjim republickim izborima i nije rec o tome da li cete Albancima zabraniti da glasaju, naravno da necete, ali izbori mogu biti samo tamo gde ih je moguce organizovati, a u nekim delovima Kosova i Metohije nema nikakvih uslova za izbore", kazao je Sami povodom odluke RIK da izbori budu organizovani u okruzima u kojima zivi pretezno srpsko stanovnistvo.
On je istakao i da se, kada je rec o toj odluci RIK, ne radi o tome da li Albanci treba ili ne treba da glasaju nego da li nad odredjenim podrucjem drzava ima jurisdikciju neophodnu da se izbori organizuju.
Na pitanje ko bi preuzeo duznost predsednika SRJ ako bi Vojislav Kostunica, koga je DS kandidovala za predsednika Srbije, pobedio na izborima 29. septembra, Sami je rekao da je Ustavom SRJ propisano ko u tom slucaju preuzima duznost predsednika, a ukazao je i da bi Kostunica, ako bude izabran, na duznost predsednika Srbije stupio tek 5. januara iduce godine.
Ustavom Jugoslavije predvidjeno je da funkciju predsednika SRJ, u slucaju ostavke, prestanka mandata ili sprecenosti predsednika da obavlja svoju funkciju, obavlja predsednik Veca republika Savezne skupstine. Na toj funkciji potpredsednik Socijalisticke narodne partije Srdja Bozovic.
SRBIJA - IZBORI
Kostunica razgovarao sa rukovodstvom UGS Nezavisnost
Jugoslovenski predsednik i kandidat za predsednika Srbije Vojislav Kostunica izjavio je da ce se zalagati za socijalni dijalog i za pravnu drzavu u kojoj ce svi imati jednaka prava.
U razgovoru sa rukovodstvom granskih sindikata i centrale UGS "Nezavisnost", Kostunica je rekao da ce se za svoje stavove zalagati politicki, dok ne dodje do promene sastava Skupstine Srbije, a da ce potom sve uciniti kako bi sproveo svoj program.
Kostunica je saslusao pitanja i sugestije sindikalaca iz svih oblasti u drustvu, nakon cega je obecao da ce im odgovoriti pismeno i da ce svojim potpisom stajati iza svega sto je obecao.
"Ako jedan program ne mozete da iznesete, onda treba da se povucete, jer za mene, vlast podrazumeva odgovornost. Mozete biti sigurni da cu ispuniti sve ono sto obecam, a ako to ne ucinim - povuci cu se", kazao je Kostunica, odgovarajuci na jedan deo primedbi da nije ispostovano ono sto je gradjanima obecano posle promena 5. oktobra 2000. godine.
Kostunica se slozio sa predlogom sindikalaca da to obecanje nazovu "pismenom ponudom" i obavezao se na cescu komunikaciju sa sindikatom, jer je za drzavu koja nece komandovati privredom, vec ce imati unapred definisane uslove za njeno fukncionisanje.
On je rekao da mu je stalo da reforme budu sprovodjene sto brze, ali ne mimo zakona i ne po uredbama.
"Za tu vrstu legalizma sam se zalagao i zalagacu se kao predsednik Srbije", porucio je Kostunica.
On je rekao da predsednik Srbije ima ovlascenja, ali da ona zavise od vecine u Skupstini, bez koje ne moze dovesti do promena. Procenio je da nijedna stranka nece moci da osvoji vecinu na parlamentarnim izborima i da su koalicije neminovne, ali da ce one posle izbora biti mnogo zdravije od sadasnjih.
Predstavnici UGS "Nezavisnost" pitali su Kostunicu, izmedju ostalog, da li je u stanju da obezbedi socijalni program za sve, da li ce socijalna cena izlaska iz krize biti ista za sve, na koji ce nacin biti sprovedena postena privatizacija...
Predsednik tog sindikata Branislav Canak rekao je da su zaposleni spremni da se zrtvuju ako ce reforme obnoviti Srbiju, ali da to nece uraditi da bi se "nesija imanja sirila". On je dodao da su radnici vec platili veliku cenu, i da vise nisu spremni da "zategnu i jednu rupu na kaisu".
On je pozeleo Kostunici na pobedi na izborima, jer moze da ostvari ono na sta su mu sindikalci ukazivali.
Canak je najavio da ce UGS "Nezavisnost" uskoro na razgovor pozvati i predsednickog kandidata grupe gradjana Miroljuba Labusa.
BEOGRAD
Kostunica danas putuje u NJujork na sednicu Skupstinu UN
Jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica putuje danas u NJujork gde ce ucestvovati na sednici Generalne skupstine Ujedinjenih nacija.
Kostunica ce na poziv generalnog sekretara UN Kofi Anana biti i jedan od glavnih govornika na zavrsnoj sednici 55. godisnje konferencije nevladinih organizacija, ukljucenih u sistem UN, navodi se u saopstenju iz Kabineta predsednika SRJ.
Jugoslovenski predsednik ce prisustvovati i skupu povodom godisnjice teroristickih napada na NJujork, a odrzace i predavanje na Kolumbija Univerzitetu.
Predsednik SRJ ce razgovarati sa generalnim sekretarom UN Kofi Ananom, a imace i veliki broj bilateralnih susreta sa sefovima, premijerima i ministrima inostranih poslova drzava ucesnica 57. zasedanja Generalne skupstine UN.
Ucesce na Forumu nevladinih organizacija predvidjeno je za 11. septembar. Popodne ce prisustvovati na skupu povodom godisnjice napada na NJujork.
Dan kasnije, 12. septembra, Kostunica ce govoriti na popodnevnoj sesiji Generalne skupstine UN. Tog dana ce i razgovarati sa Ananom.
Gostovanje jugoslovenskog predsednika na Kolumbija Univerzitetu predvidjeno je za petak, 13. septembar. On ce odrzati predavanje na temu "Borba za vladavinu prava - jugoslovenski slucaj".
Povratak jugoslovenske delegacije najavljen je za subotu, 14. septembar.
PETO ZLATO "PLAVIH"
Sve institucije i partije cestitale titulu
Sve vaznije politicke institucije, partije i organizacije cestitale su juce jugoslovenskoj kosarkaskoj reprezentaciji osvajanje zlatne medalje na Svetskom kosarkaskom prvenstvu u Indijanapolisu.
Posle cestitki koje su uputili predsednik SRJ Vojislav Kostunica i Srbije Milan Milutinovic, juce je kosarkasima, trenerskom timu i rukovodstvu reprezentacije cestitao i predsednik Crne Gore Milo djukanovic.
Cestitkama se pridruzio i predsednik Savezne Vlade Dragisa Pesic koji je "od sveg srca cestitao" odbranu titule sampiona, kao i potpredsednik Miroljub Labus koji je ocenio da je "izvanredna uspeh" kosarkasa "podstrek svima da nastave" da rade na tome da i kao zemlja postizemo najbolje rezultate na svim poljima.
U ime Ministarstva za odbranu kosarkasima je cestitao nadlezni ministar Velimir Radojevic koji je ocenio da je "ovog puta presudilo junacko srce i nesalomljiva borbenost" koja je nasu reprezentaciju "izdvojila od ostalih i uvela u istoriju velikana".
Informativna sluzba Generalstaba Vojske Jugoslavije (GSVJ) saopstila je da je pobedu na svetskom prvenstvu cestitao i zastupnik nacelnika GSVJ Branko Krga.
"Velikim zalaganjem i fanaticnom borbenoscu Vi ste pokazali vrhunsko kosarkasko umece i vestinu i jos jednom prikazali jugoslovenski sport, a posebno kosarku, u najboljem svetlu", navodi se u saopstenju GSVJ.
Kosarkaskom savezu Jugoslavije stigla je cestitka i od Saveznog sekretara za informisanje Slobodana Orlica koji je ocenio da je titula svetskog sampiona u kosarci odbranjena "kada je to, u sportskom smislu, bilo najteze", i pozeleo kosarkasima da jos dugo "ostanu na tronu na kome se zasluzeno nalaze".
Predsednica Skupstine Srbije Natasa Micic je, pored cestitki, porucila "plavima" da su svojom pobedom ucinili da "svi zajedno ponovo budemo ponosni na svoju zemlju".
Cestitke je uputio i predsednik Izvrsnog veca Vojvodine djordje djukic koji je pozeleo "nove pobede".
Telegram sa najsrdacnijim cestitkama "za grandiozan podvig" kosarkasima je uputio i lider Socijalisticke narodne partije Predrag Bulatovic.
Predsednicki kandidat Socijalisticke partije Srbije Velimir Zivojinovic cestitao je reprezentaciji osvajanje zlata recima "Bravo majstori! Znamo se".
"Sa velikim uzbudjenjem pratio sam vasu igru u finalu Svetskog prvenstva u kosarci i delio radost citave zemlje u trenutku vaseg trijumfa", stoji u saopstenju pretolonaslednika Aleksandra II Karadjordjevica.
U ime Jugoslovenskog olimpijskog komiteta (JOK) pobedu na svetskom prvenstvu cestitao je predsednik JOK Dragan Kicanovic koji je ocenio da je za osvajanje titula potrebno imati "mentalitet pobednika" kojim raspolaze reprezentacija SRJ.
Cestitkama se pridruzio i pokret Otpor koji je ocenio da je "snaga vere, koja vodi ka najvisem vrhu, nepobediva" i izrazio nadu da ce titula sampiona ostati jos dugo godina u zemlji "kojoj pripada".
"Plavima" je ovo druga uzastopna titula na Svetskim prvenstvima, sto je uspeh koji nije ostvario nijedan tim jos od Brazila 1962. godine.
PredsedniCki kandidat Miroljub Labus
Kostunica i ja predstavljamo dve Srbije
Predsednicki kandidat Miroljub Labus ocenio je da on i drugi vodeci predsednicki kandidat Vojislav Kostunica predstavljaju dve razlicite Srbije.
U intervjuu za "Vecernje novosti", Labus je rekao da Srbija u ovom "svom mecu odluke" mora da donese pravu odluku.
"Tranzicija je bolna, sve zemlje u nasem regionu prosle su kroz nju i nije im bilo lako", rekao je Labus i dodao da "ni nama nece biti lako, ali da moramo da prodjemo kroz to, a ne kao sto kaze Kostunica, posto je tesko da odlozimo, da usporimo".
"Saglasan sam da svaka drzava treba da bude pravno uredjena drzava. Ako smo saglasni da su neophodne i pravna drzava i dobra ekonomija, ja pitam ko ce taj ekonomski program da sprovede. Oko mene postoje sposobni ljudi, mladji od mene, koji ce moci ovu zemlju uspesno da vode, jer su za ove dve godine dokazali koliko znaju i mogu", rekao je Labus i zapitao se "koji je to tim oko Kostunice koji moze da vodi zemlju, u bilo kojoj oblasti".
On je ocenio da "procesi tranzicije moraju da se ubrzaju, a ne da se uspore" i dodao da je "Srbija zemlja velikih mogucnosti, ali i veoma zapustena zemlja".
Labus je na pitanje novinara da li postoje problemi izmedju njega i premijera Srbije Zorana djindjica rekao da "su njih dvojica pokazali da mogu da kontrolisu razlike u misljenjima. "Te nase razlike nikada nece ugroziti stabilnost zemlje ili ugroziti drzavne interese", rekao je Labus.
Povodom najava nekih stranaka iz DOS-a da ce bojkotovati izbore, Labus je rekao da "izbori ne smeju da propadnu", kao i "da Srbija mora da dobije predsednika".
"DSS vec najavljuje izbornu kradju i pre nego sto su se dogodili izbori. Ali, resenje je jednostavno: treba da se primeni isti princip kao za izbore u decembru 2000. godine", ocenio je on.
Na pitanje da li misli da je savezna drzava spasena, Labus je odgovorio da misli da jeste.
"Najkriticniji period oktobar-decembar prosle godine, kada je ona visila o koncu, prevazidjen je. Beogradski sporazum nije idealan, ali on jeste sacuvao i dao sansu novoj drzavnoj zajednici", kazao je Labus.
Upitan da li bi se kao predsednik zalozio za odrzavanje parlamentarnih izbora u Srbiji, Labus je odgovorio da "svaki predsednik mora da postuje Ustav i da on izbore moze da raspise samo ako dobije takav predlog od vlade".
"Neozbiljne su i neodogovrne najave i obecanja koja se daju kako ce da 'leti vlada' ili da se raspusti Skupstina", rekao je Labus u intervjuu za "Vecernje novosti".
NebojSa PavkoviC
"Moju kandidaturu iznudili prijatelji"
Bivsi nacelnik Generalstaba Vojske Jugoslavije (VJ) Nebojsa Pavkovic izjavio je da se kandidovao za predsednika Srbije jer su ga na to "ubedili prijatelji".
"Ubedili su me prijatelji i poznanici, popustio sam pred velikim brojem ljudi koji su bili veoma uporni da istaknem svoju kandidaturu", rekao je penzionisani general VJ .
Cela Srbija "zna dobro ko sam i sta sam, znaju svi sta sam i kako radio, u miru i u ratu... Zato nije bilo tesko da se u Nisu, Beogradu, Aleksincu, gde sam rodjen i gde sam ziveo, u Krusevcu, Vranju i drugim gradovima, sakupe potpisi za moju kandidaturu", dodao je Pavkovic.
On je kazao da njegova kampanja nece biti "nista posebno" i ocenio da narod moze vec sada da bira, jer je samo nhekoliko pravih kandidata.
"Ja nisam covek bez ideja, bez programa i do izbora cu svuda gde budem stigao predstaviti kakvu Srbiju vidim i zelim, kako vidim buducnost njenu i zivot u njoj", porucio je Pavkovic.
Republicka izborna komisija (RIK) dala je predsednickom kandidatu grupe gradjana Nebojsi Pavkovicu 48 sati da dostavi potpise koji mu nedostaju za kandidaturu.
Pavkovic je naime RIK-u samo pola sata pre isteka zakonskog roka za podnosenje kandidatura, dostavio samo 7.224 potpisa, od kojih je pravno valjano 7.025. Za kandidaturu je inace potrebno 10.000 potpisa.
RIK, medjutim, nije doneo nikakvu odluku o kandidaturi Dragana Radenkovica, kome za kandidaturu nedostaje svega 52 potpisa. Radenkovic je RIK-u dostavio 10.046 prikupljenih potpisa, od kojih je pravno valjano 9.948.
Radenovic, prema zakonu, ima pravo na prigovor na nedonosenje odluke o njegovoj kandidaturi.
RIK je danas prihvatio kandidaturu Tomislava Lalosevica koji je naknadno, a u zakonom predvidjenom roku, dostavio potvrdu o prebivalistu, i tako stekao sve uslove da se kandiduje.
VLADA-SRBIJE
Djindjic se ne plasi naroda
Sluzba za informisanje Vlade Srbije demantovala je tvrdnje predsednika SRJ Vojislava Kostunice, izrecene na predizbornom mitingu u Valjevu, da se predsednik Vlade Zoran Djindjic "plasi da dodje u narod".
"Podsecamo gradjane Srbije da su, u okviru Vladine kampanje u proteklih cetiri meseca, djindjic i ministri Vlade obisli pedesetak gradova u Srbiji gde su razgovarali sa privrednicia, sindikatima, nezaposlenima i gde su gradjanima odgovarali na sva pitanja", navodi se u saopstenju.
Predsednicki kandidat Demokratske stranke Srbije (DSS) i predsednik SRJ Vojislav Kostunica porucio je u Valjevu premijeru Srbije Zoranu djindjicu da bi najavljena kampanja republicke Vlade trebalo da nosi naziv "Gladna Srbija", a ne "Ponosna Srbija".
"Ja mu porucujem odavde iz Valjeva da malo proseta Srbijom, da vidi narod, da nije mozda bolji naziv za tu njegovu kampanju 'Gladna Srbija' a ne 'Ponosna Srbija'", rekao je Kostunica
Sluzbe za informisanje Vlade Srbije, takodje, optuzuje predsednika SRJ za neumereno trosenje sredstava za rad njegovog kabineta.
rasprave vodjene na Odboru za Kosovo SkupStine Srbije
Srbi i nealbanci obespravljeni
Preostali Srbi i drugi nealbanci na Kosovu i Metohiji su obespravljeni, opsti je zakljucak rasprave vodjene na Odboru za Kosovo Skupstine Srbije.
U debati o trenutnom stanju u pokrajini, baziranoj na osnovu analize Koordinacionog centra, potpredsednik tog tela Slobodan Samarxic rekao je da je u medjunarodnoj zajednici i u njenim najvisim telima, poput Saveta bezbednosti UN, opsti pritisak i trend da se u ocenama o stanju na Kosovu prioritet daje necemu sto nije trenutno najveci problem.
Samarxic kaze da je "pritisak opsti, kako bi se prikazalo da na Kosmetu deluju paralelne institucije Srba, ne bi li se sakrilo realno stanje u pokrajini, koje je bez reda u svakom pogledu, a protiv cega je UNMIK nesposoban da se izbori".
U procesu povratka raseljenih Srba i drugih nealbanaca u protekle tri godine nije prakticno nista ucinjeno, iako Koordinacioni centar ima detaljan i osmisljen program povratka, kazao je on.
"UNMIK nema primedbi na taj plan, ali je ocito da ga blokira", rekao je Samarxic i naveo da je strepnja medjunarodnih misija u pokrajini da se programom formiranja vise od dvadeset srpskih naselja zapravo Srbi ne homogenizuju.
"UNMIK-u je bitnije da na Kosovu i Metohiji odrzi prividan mir nego da vrati Srbe", rekao je Samarxic i dodao da medjunarodne misije kada je masovniji povratak Srba u pitanju, vode racuna o reakciji Albanaca.
Samarxic je kazao da u Koordinacionom centru, zbog pasivnosti UNMIK-a najavljen pokusaj masovnog povratka Srba 21.septembra u organizaciji vise udruzenja raseljenih.
Za vlasti u Beogradu institucije koje organizuju Srbi nisu paralelne i cilj je da se one na Kosovu odrze, kazao je Samarxic, i dodao da bi posrtanje u tome imalo posledice u novom talasu iseljavanja Srba sa Kosova.
Proces povratka treba uporedo da prati i bezbednost, smatra potpredsednik Vlade Srbije Nobojsa Covic.
On je kazao da ako je pre dve godine bilo 100 ubijenih, a prosle 50, ne znaci da je bezbednost povecana.
"Bezbednost je sloboda kretanja, a nje za Srbe na Kosovu i Metohiji nema", kategorican je Covic.
Predsednik Odbora Momcilo Trajkovic predlozio je formiranje specijalnog fonda za pomoc preostalim kosovskim Srbima i drugim nealbancima, zalazuci se za alternativne varijante povratka raseljenih lica.
Trajkovic podrzava organizovan povratak raseljenih Srba ali predlaze da se istovremeno drzava sama organizuje na projektima podizanja kuca raseljenima u sredinama u kojima su Srbi kompaktni.
Takva akcija bi se kaze Trajkovic odvijala bez problema i bez odobrenja UNMIK-a, dodajuci da bi se time ohrabrilo preostalo srpsko stanovnistvo u pokrajini i vratilo poverenje u vlasti u Beogradu.
Ocekuje se da ce medju zakljuccima rasprave na sednici skupstinskog Odbora za Kosovo biti I predlog srpskom parlamentu da na posebnom zasedanju bude razmatrano stanje na Kosovu i Metohiji.
EVROPSKA UNUJA O USTAVNOJ POVELJI
Resiti poslednju prepreku pre izbora u Crnoj Gori
U Evropskoj uniji se smatra da je poslednja kocnica za usvajanje ustavne povelje Srbije i Crne Gore - neposredni ili posredni izbori za parlament drzavne zajednice - "politicko pitanje" za koje "Podgorica i Beograd sto je pre moguce treba da nadju resenje, trajno ili prelazno, ne cekajuci na vreme posle izbora u Crnoj Gori".
U protivnom ce biti "paralisan" proces stabilizacije i pridruzivanja Srbije i Crne Gore evropskoj Petnaestorici.
To su rekli zvanicnici bliski visokom predstavniku EU Havijeru Solani, istakavsi da je "ovo i poruka koju Brisel salje Beogradu i Podgorici, stavljajuci narocito do znanja da oni treba da budu ti koji ce postici nagodbu i otkloniti i poslednju prepreku za ustanovljenje drzavne celine. Ako taj problem moze da se resi ranije, zasto onda cekati na crnogorske izbore od 21. oktobra?".
Jer, kako su primetili, nista ne jamci da ce se sada navodjeni razlozi za neresavanje ovog pitanja ni tad bitno promeniti... isto kao ni odnos politickih snaga. A za vlasti i zitelje Srbije i Crne Gore ce svakako biti izgubljeno dragoceno vreme i moze nastati mnogo nepovoljnija situacija kad je rec o mogucnostima za preko potrebno ekonomsko i sveopste pridruzivanje Evropskoj uniji i ulazak u Savet Evrope i Svetsku trgovinsku organizaciju.
Savet Evrope ce o tome odlucivati 23.-24. septembra, 30. septembra se sastaju sefovi diplomatija evropske petnaestorice, koji novi sastanak imaju ubrzo u oktobru. Ako dotad ne bude otklonjena i poslednja prepreka za usvajanje ustavne povelje, "proces stabilizacije i pridruzivanja Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji ce biti paralisan", upozorili su izvori EU.
Oni su dodali da je Savet Evrope evropska institucija koja svoje poteze i politiku "u potpunosti usaglasava sa Evropskom unijom".
"U Evropskoj uniji se shvata u kojoj meri na postojecu situaciju uticu izbori u Crnoj Gori. Ali ako je dodatnim naporima moguce doci do formule da se ta politicka prepreka prevazidje, onda to treba uciniti sto pre".
Visoki predstavnik EU Havijer Solana, je u petak otisao iz Beograda, jasno stavljajuci do znanja "razocaranje Evrope" zbog toga sto i o tom poslednjem problemu nije postignuta nagodba, "narocito zato sto su vec utanacena resenja za sva ostala jako vazna pitanja, a posebno kad se ima u vidu dogovor o delovanju ekonomskog sistema", dodali su izvori u Briselu.
"Sami Srbi i Crnogorci bi morali biti svesni toga - ucinjeno je toliko napora i postignuti su zamasni rezultati - sad je ostalo, u sustini, samo da se ucini jedan mali napor i uspeh bi bio potpun".
"Solana nije digao ruke, niti prepustio Srbe i Crnogorce sudbini", odgovor je njegovih saradnika na pitanje da li je "Evropa odlucila da ostane po strani" i kako tumace ocene nekih uticajnih politickih licnosti u Beogradu i Podgorici da se "nista ne moze uciniti pre izbora u Crnoj Gori".
"Ali, niko u Evropskoj uniji ne zeli, niti misli da moze da nametne neko resenje koje ne bi utanacili sami Srbi i Crnogorci. Vlasti u Podgorici i Beogradu su, uostalom, te koje moraju biti i odgovorne da se dogovor u potpunosti i bez oklevanja sprovede".
Visoki predstavnik EU danas putuje u NJujork, gde ovih dana s mnogim svetskim liderima, a posebno s celnicima americke administracije, imati priliku da razgovara i o prilikama na Balkanu i naporima da se okonca preuredjenje drzavnih odnosa Srbije i Crne Gore.
konsultacije o kandidatima za sudije Ustavnog suda Crne Gore
Djukanovic razgovarao sa predstavnicima SNP, LS i NS
Crnogorski predsednik Milo Djukanovic u odvojenim razgovorima sa predstavnicima parlamentarnih stranaka juce je poceo konsultacije o kandidatima za sudije Ustavnog suda Crne Gore.
djukanovic je do 15:30 razgovarao sa predstavnicima Socijalisticke narodne partije (SNP), Liberalnog saveza (LS) i Narodne stranke (NS), a do 17 sati trebalo bi da se sastane i sa predstavnicima Srpske narodne stranke, Socijaldemokratske partije i predstavnicima albanskih stranaka - Demokratske unije Albanaca i Demokratskog saveza.
Potpredsednik NS Predrag Popovic kazao je nakon razgovora sa djukanovicem da je crnogorski predsednik predlozio iste kandidate koje je predlozio 25. jula i koje nije podrzala parlamentarna vecina, odnosno da je jedino novo ime na spisku djukanovicevih kandidata profesor Pravnog fakulteta Radoje Korac.
Popovic, koji je i sef poslanickog kluba NS u Skupstini Crne Gore kazao je da predlozeni kandidati za NS nisu prihvatljivi, uz ocenu da bi u izboru novih sudija mogli da nastupe "ozbiljni problemi", ako bi djukanovic "tvrdokorno insistirao" na predlozenim kandidatima.
"Mi jesmo zainteresovani da se Ustavni sud izabere, ali ako se bude tvrdokorno insistiralo na predlozenim kandidatima, sa velikom verovatnocom mogu da kazem da to nece biti prihvatljivo za NS", rekao je on, ali i dodao da ce konacan stav o tom pitanju zauzeti stranacki organi.
Visoki funkcioner SNP-a Momcilo Vucetic kazao je nakon sastanka da je SNP crnogorskom predsedniku predlozila kandidate za sudije Ustavnog suda, ali nije zeleo da kaze o kojim ljudima je rec.
"Imena koja smo predlozili zasluzuju da budu razmotrena od strane gospodina djukanovica", kazao je Vucetic, navodeci da je rec o "visokomoralnim, strucnim i ljudima na koje ne moze uticati nijedna partija".
On je kazao da se SNP zalaze da u Crnoj Gori "profunkcionisu svi elementi sistema", a istakao je i da bez Ustavnog suda ne mogu da budu organizovani izbori u toj republici.
Sef poslanickog kluba LS Miroslav Vickovic kazao je nakon razgovora sa djukanovicem da je crnogorskom predsedniku rekao da profesionalnost, strucnost i pristojna udaljenost od svih partijskih boja" treba da budu kriterijumi za izbor novih sudija Ustavnog suda.
Vickovic je kazao da LS nije predlozila svoje kandidate za sudije, a da ce o kandidatima koje je predlozio djukanovic liberali obaviti unutarstranacke konsultacije i crnogorskog predsednika blagovremeno izvestiti o tome.
Ranije je najavljeno da bi nakon konsultacija crnogorskog predsednika sa parlamentarnim strankama, Skupstina Crne Gore danas ili u sredu trebalo da izabere sudije Ustavnog suda.
Crna Gora je krajem jula ostala bez najvise sudske instance, odnosno bez cetiri od pet clanova Ustavnog suda.
Dvojici sudija je istekao devetogodisnji mandat, dok je jedan sudija prethodno stekao uslove za penziju, a jedan podneo ostavku.
Kandidati za sudije koje je 25. jula predlozio crnogorski predsednik nisu izabrani, jer ih nije trenutna podrzala parlamentarna vecina - liberali i koalicija "Zajedno za Jugoslaviju".
CRNA GORA
Apel da se drzavi ne ukida ime Jugoslavija
Narodna socijalisticka stranka Crne Gore (NSS) pozvala je politicka rukovodstva Crne Gore i Srbije da zajednickoj drzavi "ne ukidaju ime Jugoslavija".
Ocenjujuci raspolozenje sportske publike nakon sto je jugoslovenska kosarkaska reprezentacija osvojila titulu svetskog sampiona, NSS u pisanoj izjavi za javnost navodi da se politicari "vec mesecima natezu i nadgornjavaju u ispisivanju ustavne povelje" nove drzavne zajednice Srbije i Crne Gore, nastojeci da "potru" i samo ime Jugoslavija.
"A Jugoslavija se ne da i ne da. Dok se politicari upiru iz sve snage da u ime naroda, a u stvari u svoje licno ime, izbrisu Jugoslaviju sa mape sveta, kosarkasi i njihova publika, dakle, narod, glasno ispisuju povelju 'Jugoslavija, Jugoslavija'", navodi se u izjavi vanparlamentarne NSS.
Ta partija je "klicanje Jugoslaviji", sirom zemlje, posle sjajne pobede njenih kasarkasa, oznacila kao poruku piscima ustavne povelje "koji nastoje da nas obesmisle i kao narod i kao drzavu".
HASKI TRIBUNAL
U Batajnici 11 mrtvihiz Suve Reke
Istrazitelj Tuzilastva Dzon Zdrilic rekao je juce, na sudjenju Slobodanu Milosevicu u Haskom tribunalu, da su 11 tela iz masovne grobnice u Batajnici analizom DNK identifikovana kao zrtve masovnog ubistva u Suvoj Reci, pocinjenog u martu 1999.
Zdrilic je, kao svedok optuzbe, kazao da su to pokazali preliminarni rezultati uporedne genetske analize uzoraka uzetih sa tela iz prve grobnice u Batajnici, koja je ekshumirana proslog leta, i krvi porodica nestalih iz Suve Reke, kao i tragova na popristu ubistva. DNK analiza je obavljena u jednom institutu u Madridu, precizirao je on.
Na pitanje Milosevica, optuzenog za zlocine protiv covecnosti na Kosovu, da li ima "jasan odgovor kako su ti ljudi izgubili zivot", svedok je odgovorio: "Verujem da su ti ljudi bili zrtve incidenata u Suvoj Reci. Na dve lokacije, u kuci i u kaficu, hladnokrvno ih je ubila srpska policija, prema nasoj istrazi". Zdrilic je precizirao da su tada ubijene 44 osobe iz familije Berisa, cija su imena navedena u optuznici protiv Milosevica.
Upitan od Milosevica gde su pronadjeni i ekshumirani lesevi, svedok je odgovorio da su, nakon ubistva u kaficu, "lesevi utovareni na kamion i odneti na lokaciju na strelistu izmedju sela Koriste i LJubizda i tamo zakopani". "Izvesno je da su neki ljudi naknadno dosli, otkopali ih i utovarili na kamion. Poznato je da su tela ubijenih u kaficu kasnije nadjena na lokaciji Batajnica 1", rekao je Zdrilic.
"Da li dozvoljavate mogucnost da su tela prebacena u Batajnicu nekoliko meseci pre nego sto su otkrivena prosle godine, a ne 1999.", pitao je Milosevic. "To je jedna od mogucnosti. Ja mislim, medjutim, da je to prilicno neverovatno", odgovorio je svedok, dodajuci da istraga jos uvek traje. Tuzilac Dirk Rajnefeld je, kasnije, podsetio da su na Kosovu od leta 1999. godine rasporedjene medjunarodne snage i da je mogucnost naknadnog transporta leseva zato iskljucena.
Zdrilic je, na Milosevicevu sugestiju, dozvolio mogucnost i da su uzorci koji su analizirani mogli biti "kontaminirani", ali je i to ocenio "veoma malo verovatnim", objasnivsi da su eksperti Instituta za sudsku medicinu u Beogradu veoma profesionalno obavili ekshumaciju grobnice i uzimanje uzoraka.
Optuzeni je tvrdio da je cilj otkrivanja grobnice u Batajnici bio da se "fabrikuju dokazi kako je vlast htela da prikrije neke navodne zlocine prebacivanjem tela", ali je svedok to negirao, rekavsi da Tuzilastvo iz Haga "nije cak ni ucestvovalo u ekshumaciji".
Na Milosevicevu primedbu da je svedok optuzbe Marjan Krasnici u svojoj pisanoj izjavi rekao da je ubistvo porodice Berisa pocinila "lokalna kriminalna banda", Zdrilic je odgovorio da je u Albaniji licno uzeo izjavu od Krasnicija i da se ne seca da je on za ubistvo okrivio lokalne kriminalce.
Sudjenje Milosevicu nastavlja se sutra, iskazom vojnog eksperta Tuzilastva Filipa Kua.
KOSOVO - CERNICA
Apel preostalih Srba da im se pomogne
Srbi iz Cernice, kod Gnjilana, uputili su sinoc predstavnicima medjunarodne zajednice na Kosovu i vlastima u Beogradu apel da im obezbede sigurnost i tako zaustave najnoviji talas iseljavanja kompletnih srpskih porodica.
Delegacija Srba iz tog sela, koje su UN policija i Kfor krajem avgusta prestali da obezbedjuju, razgovarala je sinoc u Kosovskoj Mitrovici sa kosovskim ombudsmanom Marekom Novickim i clanom Predsednistva Skupstine Kosova Oliverom Ivanovicem o sve izrazenijem problemima sa kojima se susrecu.
Trajan Kostic iz Cernice je osim nedostatka bezbednosti i slobode kretanja, ukazao na problem 15 srpskih ucenika, koji do skole moraju da prodju kroz vise albanskih sela, bez vojne i policijske pratnje.
Ta grupa srpskih djaka iz Cernice trenutno ne pohadja skolsku nastavu.
Srpski izvori iz Kosovskog pomoravlja saopstili su Beti da je pet srpskih porodica napustilo u poslednjih desetak dana Cernicu, u strahu od napada Albanaca koji u selu cine apsolutnu vecinu.
Cernicu je napustilo 27 clanova familija Stojanovic, Spasic i Kostic.
UNMIK policija i Kfor su se krajem avgusta povukli iz Cernice i time, kako kosovski Srbi tvrde, nezasticene ostavilo vise desetina srpskih porodica.
Od dolaska Kfora na Kosovo, juna 1999. godine u Cernici je ubijeno i ranjeno vise Srba, medju kojima je bilo i dece.
Krajem 1999. godine u kuci porusenoj aktiviranjem podmetnutog eksploziva poginula je Blagica Vasic (42), a vise clanova njene porodice tesko je povredjeno.
Najtezi zlocin u Cernici dogodio 2000. godine kada je, prema tvrdnjama Srba u tom selu, Albanac Afrim Zeciri otvorio rafalnu paljbu na grupu Srba okupljenih ispred prodavnice i pritom ubio trojicu, a ranio dvojicu njih.
Ubijeni su Vojin Vasic (57), Tihomir Trifunovic (43) i cetvorogodisnji Milos Petrovic.
Tesko je ranjen Petko Jankovic (35) zadobivsi cetiri prostrelne rane u stomak, slabinu i po nogama. Zoran Stolic je lakse ranjen sa dve prostrelne rane, a obojica povredjenih se nalaze van zivotne opasnosti.
U maju iste godine jedna osoba je tesko, a cetiri su lakse ranjene u bombaskom napadu na srpski deo sela Cernica.
Iste godine u Cernici su ranjeni Zivko Nisic i Dobrivoje Trifunovic, u eksploziji projektila iz rucnog bacaca ispaljenog iz jedne kuce u albanskom delu sela.
Pred kraj godine u istom selu je tesko povredjen Trajan Savic u eksploziji rucne bombe bacene u dvoriste njegove kuce.
Medjunarodne vojne i pravosudne vlasti na Kosovu su posle serije napada na Srbe u Cernici uhapsile Afrima Zecirija, da bi ga posle duzeg vremena provedenog u istraznom pritvoru, usled nedostaka dokaza, oslobodile.
U sinocnjem razgovoru sa Srbima iz Cernice kosovski ombudsman Marek Novicki je rekao da shvata ozbiljnost situacije u kojoj se oni nalaze, najavljujuci posetu njihovoj sredini tokom ove sedmice.
Oliver Ivanovic je rekao da primeri polozaja Srba u selu Cernica i zgrade "YU programa" u Pristini govore "o ociglednoj tendenciji ektremnih Albanaca da iskoriste osetljiv trenutak i dodatnim pritiscima proteraju preostale Srbe sa Kosova".
KOSOVO - STAJNER
Na Kosovu ostvariti siroku autonomiju
Sef misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) Mihael Stajner (Micael Steiner) ocenio je da u toj pokrajini mora biti ostvarena siroka autonomija predvidjena rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN.
U intervjuu koji danas objavljuje "Berliner cajtung", Stajner je istovremeno "otrovom za Kosovo" nazvao njegovu mogucu kantonizaciju ili bilo kakvu drugu teritorijalnu podelu i novo povlacenje granica.
Sef UNMIK-a je, takodje, negirao postojanje snaga na Kosovu koje ze cilj imaju da destabilizuju Makedoniju ili neku drugu susednu drzavu.
Na opasku da "Kosovari smatraju da Zapad koci njihove teznje za nezavisnoscu", on je ocenio da "nije toliko znacajno da se nesto postigne na papiru, vec da se postignu stvarne promene".
"To znaci da moramo kosovsko drustvo, koje je posle rata 1999. godine pocelo od nule, dovesti do stanja da moze da ostvari siroku autonomiju propisanu rezolucijom 1244 UN", rekao je Stajner.
Dodao je da su potrebne "institucije pravne drzave, unutrasnja bezbednost i nuzne ekonomske pretpostavke" da bi ta siroka autonomija bila ostvarena.
Zapitan da uporedi stanje u Bosni i na Kosovu, sef UNMIK-a je rekao da je "odlucujuca razlika u tome sto je konacan status Kosova jos otvoreno pitanje" o kojem "odluku moze da donese samo Savet bezbednosti UN".
Stajner je naglasio da je od 11. septembra 2001. postalo jasno da "medjunarodna zajednica nece moci generacijama da ostane na Kosovu", tako da "njeni predstavnici i Kosovari treba da rade na brzem postizanju rezultata".
Na opasku da bi podela Kosova mozda poboljsala bezbednosnu situaciju, Stajner je ocenio da bi "kantonizacija, kao i bilo koja druga teritorijalna podela bila otrov za Kosovo".
"Zato do novog povlacenja granica nece doci niti na Kosovu, niti oko njega", istakao je Stajner.
Povodom hapsenja pojedinih pripadnika bivse OVK, od kojih su neki bili umesani i u napade u Makedoniji, a na pitanje da li je "velikoalbanska opcija zaista iskljucena", sef UNMIK-a je rekao da "svakako postoje pojedinci ukljuceni u teroristicke akcije, zbog cega ce i dalje biti hapsenja".
Medjutim, prema njegovom misljenju, "na Kosovu ne postoji relevantna politicka snaga koja stoji iza napada u Makedoniji ili zastupa strategiju pripajanja".
"Jasno je da ne samo na Kosovu, vec na citavom Balkanu ima mnogo oruzja, kao i da brdoviti pogranicni region ne mogu potpuno da se kontrolisu. Odlucujuce je to da cak ni kod manjine ne moze da se primeti politicka strategija koja cilja na destabilizaciju susednih drzava", ocenio je Stajner.
Sef UNMIK-a je upozorio da "na citavom Balkanu jos postoje ekstremisticke snage zbog cega je izuzetno znacajna regionalna politicka saradnja".
BOSNJACKO NACIONALNO VIJECE
Incident bio planiran
Bosnjacko nacionalno vijece Sandzaka (BNVS) ocenilo je da je sinocnji incident u Novom Pazaru, tokom slavlja pobede jugoslovenskih kosarkasa na Svetskom prvenstvu, bio "planirana i koordinisana akcija srpskih ekstremista" iz sastava novopazarske policije i "nacionalista koji su dosli iz pravca Raske vozilima kraljevacke i kosovskomitrovicke registracije".
BNVS najavilo je u saopstenju da ce o tome obavestiti Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, OEBS i druge medjunarodne institucije i organizacije odgovorne za mir u svetu.
Navedeno je i da ce od nadleznih organa biti zatrazeno da pocinioci nemira budu adekvatno kaznjeni i da budu preduzete sve prventivne mere za sprecavanje ugrozavanja mira i bezbednosti gradjana Sanxaka.
Istovremeno, BNVS je pozvalo sve gradjane Novog Pazara da i dalje cuvaju mir i dostojanstvo, kao i da svakog pocinioca nemira nazovu imenom i rezimenom, kako bi takve osobe bile najstroze kaznjene i kako bi bio iskljucen svaki pokusaj unosenja i izazivanja medjunacionalne mrznje.
BNVS cine dve koalicije - Lista za Sandzak (Stranka demokratske akcije Sanxaka, Liberalna stranka Sanxaka, Bosnjacka demokratska stranka Sanxaka, Socijaldemokratska partija Sanxaka i Reformska demokratska stranka Sanxaka) i koalicija Narodni pokret Sanxaka (Narodni kongres Bosnjaka Jugoslavije, Radnicka stranka Sanxaka i Demokratska partija Sanxaka), kao i vise strukovnih udruzenja.
Novopazarska policija prosle noci je fizickom silom i palicama sprecila sukob Srba, koji su u stotinak vozila kruzili gradom proslavljajuci zlatnu medalju jugoslovenskih kosarkasa, i oko 800 Bosnjaka koji su se zatekli u centru Novog Pazara.
Policija je saopstila juce na konferenciji za novinare da je, posle utakmice, kolona vozila iz naselja Sestovo, nastanjenog uglavnom Srbima, krenula prema centru grada, gde je gadjana kamenicama.
Policija je navela da je tada "sprecila fizicki kontakt lica koja su izasla iz vozila i gradjana koji su se tu zatekli". Kolona vozila vracena je nazad, ali da je nesto kasnije ponovo formirana, kada je blokirala magistralni put Novi Pazar-Raska.
"Blokada ovog puta trajala je oko jedan cas, a policija je sprecila jos jednu veliku kolonu vozila koja se iz pravca Raske kretala prema Novom Pazaru da udje u grad", rekli su predstavnici policije.
Medju gradjanima nije bilo povredjenih, ali je nekoliko policajaca zadobilo lakse povrede. Zbog narusavanja javnog reda i mira policija je privela dva lica srpske i jedno lice bosnjacke nacionalnosti.
Zavisno od nacionalne pripadnosti, ocevici ovih dogadjaja, uglavnom, optuzuju suprotnu stranu.
Bosnjaci najcesce tvrde da je kolona bila "okicena" cetnickim obelezjima, da se pevalo "ko je drugi - ja sam prvi da pijemo turske krvi" i psovalo na nacionalnoj osnovi.
Sa druge strane se govori o bezrazloznom kamenovanju kolone navijaca koji su proslavljali zlato Jugoslovena u kosarci.
| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |
