RUSIJA I KANADA
Intenzivnija saradnja dve zemlje
Predsednik Rusije Vladimir Putin i kanadski premijer Zan Kretjen potpisali su zajednicki dokument o prosirenju saradnje dve drzave.
Taj plan, potpisan posle razgovora u Kremlju, podrazumeva jacanje politickih, kulturnih i ekonomskih veza Rusije i Kanade.
Dokument predvidja nastavak dijaloga o strateskoj stabilnosti, saradnju u oblasti upotrebe oruzja za masovno unistavanje - plutonijumskog i hemijskog oruzja.
Obe strane potvrdile su zainteresovanost za sprecavanje trke u svemirskom naoruzanju, koordinisanje napora u borbi protiv terorizma, korupcije, organizovanog kriminala, trgovine narkoticima.
U oblasti ekonomije, dve zemlje nameravaju da rade na povecanju obima trgovinske saradnje i investicija.
Posle razgovora, Putin je novinarima kazao da tokom posete kanadskog premijera, u cijoj se pratnji nalazi i oko 300 kanadskih privrednika, treba da bude potpisani ugovori vredni milijardu dolara.
Putin je naveo da su u Rusiji stvoreni dobri uslovi za razvoj preduzetnistva i ulaganja, dok je Kretjen kazao da su se "uslovi investiranja u Rusiji znacajno poboljsali u odnosu na prethodne godine".
Izvori u ruskoj delegaciji naveli su da je tokom razgovora kanadska strana izrazila spremnost da u okviru medjunarodnog programa Rusiji dodeli pet milijardi dolara za unistavanje hemijskog naoruzanja.
Kanadski premijer je pozitivno ocenio sve mere Rusije i SAD koje su usmerene na smanjenje ofanzivnog strateskog naoruzanja.
CBC SKUPO PLATIO GRESKU
Dva miliona dolara za rusenje ugleda dr Linena
Vrhovni sud je doneo odluku da CBC plati gotovo dva miliona dolara odstete dr Fransu Linenu, zbog stete nanete njegovoj reputaciji.
U njihovom programu je, 27. februara 1996. godine, objavljeno da cuveni dr Linen i kardiolog iz Toronta Martin Majers vrse probe sigurnosti kalcijum blokatora. U jednom delu je receno da komitet Ministarstva zdravlja, kome predsedava isti dr Linen, nije upozorio javnost na opasnosti blokatora. Takodje je bilo receno da i kod dr Mejersa i dr Linena postoji sukob interesa zbog njihove povezanosti sa farmaceutskim kucama. Tu su navedeni i nacini na koji su renomirani lekari navodno podmicivani.
Dr Linen je odmah nakon toga podneo ostavku na svoju funkciju u Kanadskom drustvu za klinicku farmakologiju, a oba lekara su podnela tuzbe sudu protiv CBC-a i cetvoro njihovih zaposlenih.
Napokon je dugi proces okoncan. Dr Mejers je dobio 200.000 dolara odstete i placene troskove, jer je procenjeno da je njegova reputacija manje uzdrmana, dok je dr Linen dobio 950.000 kao odstetu zbog klevete, plus skoro 1,1 miliona dolara za troskove postupka i interes.
Negde u samom pocetku sudskog procesa, Dr Linen je predlozio da mu isplate simbolicnu naknadu od 10.000 dolara, uz javno izvinjenje, preko medija. To nije prihvatila kuca SVS, tako da ce sada morati da isplati najvecu odstetu u istoriji kanadskih medija.
Zimske olimpijske igre
Da li ce Kanadjani, ipak, dobiti zlatnu medalju?
Kanadska klizacka federacija je ulozila zalbu na sudijsku odluku da na Zimskim olimpijskim igrama u Solt Lejk Sitiju ne dodeli zlatnu medalju kanadskom paru Dzejmi Sejl i Dejvidu Peletjeru. Oni su predali formalni zahtev Medjunarodnoj klizackoj uniji, nakon sto je njihov predsednik Otavio Cinkvanta priznao da je bilo nekih neregularnosti. On je u utorak obecao da ce se sprovesti detaljna procena odluke zbog koje su Kanadjani ostali bez zlatne medalje.
Predsednik Kanadskog olimpijskog komiteta Majk Cembers je naglasio da se tu ne radi samo o neslaganju sa odlukom sudija. On smatra da samo neka spoljasnja, nezavisna provera moze zadovoljiti javnost i dokazati sta je ispravno. Odluku ce biti i veoma tesko preinaciti, ali se cuju nagovestaji da ce i kanadski par dobiti zlato, a pri tom se nece oduzeti medalja ruskom paru. Time bi se resio problem, a ruski par ne bi bio ostecen.
I kanadska vlada vrsi pritisak da se ova stvar resi na najpovoljniji nacin.
U citav slucaj se umesao i MOK u sredu, kada je predsednik Zak Rog uputi pismo Otaviju Cinkvanti. Tu se kaze da MKU ima pravo i odgovornost da utvrdi da li je sudijsko odlucivanje bilo fer i trazi se momentalna akcija za proveru. I drugi clanovi Komiteta smatraju da nema potrebe da se dalje nagadja, a jos manje da se sportisti ostecuju.
Predstavnici MOK-a insistiraju da, ukoliko problem ne rese brzo u okviru MKU, onda ce to oni preuzeti na sebe.
Veoma uzburkani komentari su se pojavili kada je vodja francuskog olimpijskog tima Didije Galho izjavio da je njihov sudija pod prinudom glasala za ruski par, bez obzira sto su oni u izvodjenju napravili ociglednu tehnicku gresku. Takvom odlukom se doslo do rezultata 5:4 u korist ruskog para i spornog dodeljivanja zlatne medalje. On smatra da je gospodja Mari Rejn Le Gonj bila izmanipulisana, mada naglasava da nije bilo trgovine glasovima izmedju nje i predstavnika istocnog bloka.
Clanovima sudijskog tima je zabranjeno da daju izjave za medije do 22. februara.
Na Olimpijadi u Naganu je takodje bilo prituzbi na sudijske odluke u takmicenju plesnih parova.
Ukoliko bi se sada dodelilo jos jedno zlatno odlicje to ne bi bio prvi takav slucaj. Silvija Francet, kanadska plavacica u sinhronom plivanju je tek godinu dana nakon Olimpijade u Barseloni 1992. godine dobila medalju. Na takmicenju je nije dobila zbog kompjuterske greske.
Statistika o Cuvarima reda
Zene sve brojnije u policiji
Sve je vise zena policajaca u zemlji, i taj trend traje vec nekoliko godina. Proslog juna je, sudeci po podacima Statisticke sluzbe, bilo 15 odsto pripadnica lepseg pola medju policajcima. Ispada da je samo za poslednjih godinu dana taj broj narastao za osam odsto. U isto vreme, broj muskaraca pripadnika policije je porastao svega za jedan odsto.
Statisticari dalje govore da se broj policajaca na 100.000 stanovnika poslednje tri godine za redom povecava. Pre toga je sedam godina taj broj opadao.
Po provincijama, najvise policajaca na sto hiljada stanovnika je u Jukonu, cak 405, dok nesto manje imaju Severozapadne teritorije i Nanavut. Najmanje ih je u Njufaundlendu-Labradoru, 144, Ostrvu princa Edvarda 147 i Alberti 156.
U 2000. godini, policija je zemlju kostala 6,8 milijardi dolara ukupno za federalnu, provincijsku i gradsku sluzbu.
EKONOMIJA
Uvecana stopa inflacije
Statisticka sluzba je iznela podatak da je u januaru godisnja stopa inflacija iznosila 1,3 odsto, sto je povecanje u odnosu na prethodne mesece. Na povecanu stopu je jos najvise uticalo povecanje cena odredjenih proizvoda, kao sto su sveze voce i povrce i meso, cene u restoranima i takse na cigarete. Cene energenata, koje tradicionalno uticu na indeks, smanjene su.
Analiticari se slazu da je stopa odraz trenutnog stanja ekonomije.
Inflacija je samo naglasila neke od problema koje ima, i onako, slab dolar. On je proslog meseca dostigao rekordno nisku vrednost, ali je primeceno da je poceo da se oporavlja.
Bazicna inflacija, na koju ne uticu cene hrane i energenata, takodje je povecana za dva postotka, tako da je u januaru iznosila 1,8 odsto.
istraZivanje
Park na poklon
Poslovni partneri iz Voterlua, Dzen Ceplin i Mark Fretvurst, poklanjaju stanovnicima Kembridza i okoline zemljiste vredno vise od pet miliona dolara. Oni su vlasnici Krukston parka, koji se prostire na 370 hektara, a zelja im je da se to mesto sacuva i iskoristi u obrazovne i istrazivacke svrhe. Trebalo bi da se tu stvori jedna od najvecih urbanih prirodnih oblasti u severnoj Americi. Park je veci i od Stenli parka u Vankuveru i Maunt Rojala u Montrealu. Smesten je izmedju reka Grand i Spid, i deo je suma Karolinijan.
Krukston park je staniste pojedinih ugrozenih prirodnih vrsta, kao sto su neke vrste riba i beloglavi orao.
| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |
