BEOGRAD
Predstavljena knjiga Marka Mladenovica
Na Pravnom fakultetu u Beogradu sinoc je obelezeno 50 godina naucnog i 25 godina knjizevnog rada doktora pravnih nauka Marka Mladenovica.
Tom prilikom predstavljena je i njegova nova knjiga "Otkaceni zadnji vagon".
Naslov dela simbolizuje Srbiju, koja je po, autorovim recima, poslednjih deset godina bila otkaceni poslednji vagon voza koji se kretao ka Evropi. Tako je, prema oceni Mladenovica, "vagon" poslednjih deset godina nezadrzivo isao unazad.
Roman Marka Mladenovica, takodje, opisuje jedan od, kako navodi autor, prelomnih trenutaka u istoriji srpskog naroda, 5. oktobar 2000. godine. Pisac jos opisuje dogadjaje neposredno pre i posle tog "otsudnog trenutka".
Autor dela kaze da je roman pisan u posebnim okolnostima, posto je za vreme njegovog nastanka, sam bio veoma bolestan, a pored njega "obolela je i cela Jugoslavija, kao i ceo svet".
Prvi deo knjige sadrzi pisceva javna pisma upucena bivsem predsedniku Jugoslavije Slobodanu Milosevicu, sadasnjem predsedniku Vojislavu Kostunici, premijeru Srbije Zoranu DJindjicu i predsedniku Crne Gore Milu DJukanovicu. U pismima se Mladenovic ne ustrucava da vodece jugoslovenske politicare upozori na greske koje su pocinili, pocev od 1988. pa sve do danas.
Drugi deo knjige pisan je u formi dnevnika vodjenog od 2. septembra do 25. novembra 2001. godine. Dnevnik je mesavina knjizevnog i publicistickog kazivanja autora.
Dekan Pravnog fakulteta Vladimir Milic rekao je da je "Mladenovic svojim delima obelezio svoje vreme, ali i Pravni fakultet".
Milic je naveo da je Mladenovic jedan od najplodnijih naucnih radnika, koji nije prezao ni od izleta u knjizevnost.
Marko Mladenovic je rodjen 1928. godine u Jagodini. Zvanje doktora pravnih nauka stekao je 1962. godine tezom "Razvod braka". Osnivac je smera za Socijalni rad i Socijalnu politiku na fakultetu Politickih nauka u Beogradu.
Njegov naucni rad posvecen je pravnom, socioloskom i svim drugim aspektima Nauke o porodici. Prvi je postavio teorijske i metodoloske osnove Sociologije porodice. Kao posebnu naucnu disciplinu zasnovao je Drustvenu zastitu porodice. U svetskoj pravnoj literaturi navodi se kao najvazniji zastupnik teorije Bracnog ugovora (Marriage Contract). Takodje se smatra tvorcem Zakona o braku i porodicnim odnosima.
Njegovo kapitalno delo je "Porodicno pravo". Do 1996. godine objavio je sest romana i osam zbirki pesama, kao i putopisnu prozu "Srbija u Kanadi" i dnevnik "Deca pakla".
Amerikan Bajografikal Institjut (Amerikan Biographical Institut) proglasio ga je za licnost 2000. godine.
KRAGUJEVAC
Roman Zorana Cirica Hobo promovisan u Kragujevcu
U kragujavackom Studentskom kulturnom centru sinoc je odrzana promocija romana Zorana Cirica "Hobo", dobitnika ovogodisnje NIN-ove nagrade za roman godine.
Pored autora o romanu je govorio i knjizevni kriticar Aleksandar Vlahovic, koji je rekao da Ciric na rokenrol nacin prikazuje svog junaka Hoba, koji pripada "svetu podzemlja, droge, alkohola i engleskog fudbala".
Ciric je procitao jedan odlomak iz svog romana i zatim odgovarao na pitanja Kragujevacana.
PARIZ - Galoa:
Ne slazem se sa optuznicom protiv Milosevica
Francuski general Pjer Mari Galoa rekao je, na promociji svoje i knjige advokata Zaka Verzesa, da se ne slaze sa tekstom optuznice protiv bivseg jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica
Knjiga "Sudski aparthejd ili Medjunarodni Haski Tribunal, ratno oruzje", u izdanju kuce Laz Dom (L'Age d'Homme) promovisana je sinoc u prostorijama te izdavacke kuce u Parizu.
Na promociji, kojoj je prisustvovalo vise od 200 ljudi, govorili su autori knjige.
General Galoa rekao je da "nikako ne bi mogao da se slozi sa tekstom optuznice protiv Slobodana Milosevica", i svoje izlaganje posvetio je filmu dogadjaja iz rata u Bosni i Hercegovini.
Galoa je zatim govorio o ulozi Ujedinjenih Nacija koje nisu osudile NATO bombardovanje SRJ, da bi konacno podsetio na uslove u kojima je nastao Haski tribunal.
On je zakljucio da je taj sud "parodija pravde", navodeci izmedju ostalog Zorza Sorosa, Arapske Emirate, SAD i Sloveniju kao finansijere tog suda.
Problemu finansiranja Haskog tribunala deo svog izlaganja posvetio je i advokat i jedan od pravnih savetnika Slobodana Milosevica Zak Verzes koji je upravo doputovao iz Haga.
On je sa pravnog aspekta govorio o nelegitimnosti tribunala, navodeci kao razloge to sto ga je formirao Savet bezbednosti UN koji, prema njegovim recima, nije kompetentan za osnivanje takvog suda, osporio je princip retroaktivnosti i u tom kontekstu ga uporedio sa nacrtom Medjunarodnog suda za krivicnu pravdu koji ne predvidja retroaktivnost.
Oba govornika citirala su zvanicnike NATO-a i zemalja clanica tog pakta, u cilju da dokazu da se radilo ne o ratu vec o unistenju jedne zemlje.
Zak Verzes ocenio je da sam princip bombardovanja Jugoslavije 1999. godine treba da bude "zabrinjavajuci za celu Evropu".
Oba autora su posebno osudila ponasanje i ulogu svetskih medija od pocetka sukoba na prostoru bivse Jugoslavije, a narocito u pripremi i tokom NATO bombardovanja.
Oni su u tom kontestu citali i svestke medije, koji, prema njihovom misljenju, daju krivu sliku o dogadjanjima na tlu bivse Jugoslavije.
Autori su se posebno negativno odredili prema ulozi Nemacke i SAD.
OSLO - Nobelova nagrada za mir
Rekordan broj nominacija zbog 11. septembra
Teroristicki napadi od 11. septembra namecu se kao jasan uzrok rekordnog broja nominacija za ovogodisnju Nobelovu nagradu za mir, koja do sada ima cak 151 pretendenta.
Do kraja februara, kada ce se pomenuto priznanje dodeljivati, ocekuje se da ce se broj nominacija povecati.
"11. septembar jasno je uticao na nominacije", kazao je sinoc direktor norveskog Nobelovog instituta u Oslu, Olav Njoelstad (Njoelstad).
Institut je saopstio da je kandidovano 117 pojedinaca i 37 organizacija, a 67 kandidata se prvi put takmici za ovu nagradu.
Od onih koji su predlagali kandidate zna se da se medju nominovanim nalaze americki predsednik Dzordz Bus, britanski premijer Toni Bler, bivsi njujorski gradonacelnik Rudolf DJulijani i Gi Tocoli (Guy Tozoli), inzinjer koji je osmislio izgled Svetskog trgovinskog centra, srusenog u samoubilackim napadima 11. septembra.
| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |
