BRITANSKA STAMPA - Gardijan:
SAD pripremaju rat protiv Iraka
Pentagon i americka obavestajna sluzba CIA poceli su da pripremaju napad na Irak ciji je cilj svrgavanje Sadama Huseina sa vlasti, pise britanski "Gardijan", pozivajuci se na americke i diplomatske izvore.
List navodi da bi ofanziva trebalo da bude izvedena kasnije ove godine i da bi u kampanju rusenja Sadama verovatno bilo ukljuceno oko 200.000 vojnika. Ali, moguce je i da ce te trupe biti manje brojne, a da ce biti vise tajnih i operacija specijalnih snaga.
Prema recima jednog zvanicnika Forin ofisa, vojna operacija protiv Iraka nece biti izvedena odmah, ali je to "pitanje meseca".
"Gardijan", ne navodeci izvore, pise da je ratni kabinet americkog predsednika Dzordza Busa krajem januara odlucio da treba preduzeti konkretne akcije kako bi iracki predsednik bio svrgnut sa vlasti.
Jedan izvor blizak CIA izjavio je da su planovi za rat protiv Iraka pre nekoliko dana podneti predsedniku Busu, pise list. Predsednik SAD je juce u Vasingtonu izjavio da ce "zadrzati sve opcije koje ima".
Sadam Husein "mora da shvati da sam ozbiljan kada govorim o odbrani nase zemlje", rekao je Bus, odbijajuci da otkrije opcije koje ima na raspolaganju.
Po navodima britanskog lista, centralna komanda vec je uspostavila prethodnice stabova u Golfskom zalivu, iz kojih ce svaka komponenta vojske biti u mogucnosti da koordinise rat. Stab vazdusnih snaga - Afcent - je u vazdusnoj bazi u Saudijskoj Arabiji, kopneni - Arcent - u Kuvajtu, pomorski - Navcent - u Bahreinu, gde ce biti i stab marinaca.
"Gardijan" pise i da se Francuska, Nemacka i druge clanice Evropske unije pripremaju da Busu jasno stave do znanja da ga nece podrzati u vojnoj akciji protiv Iraka, dodajuci da se nemacki ministar inostranih poslova Joska Fiser ove sedmice pridruzio francuskom kolegi Iberu Vedrinu u javnom izrazavanju zabrinutosti zbog americke politike prema Badgdadu.
Ali, britanski premijer Toni Bler i sef diplomatije Dzek Strou odbili su da se javno pridruze kritikama, dodaje "Gardijan".
svetske agencije o suDJenju MILOSEVICu:
Slobodan Milosevic krenuo u protivnapad
Bivsi jugoslovenski predsednik Slobodan Milosevic zapoceo je danas svoju odbranu pred Haskim tibunalom izlaganjem u kojem je sve svoje postupke pokusao da predstavi kao borbu protiv terorizma, a sebe kao zrtvu izvrtanja cinjenica i "podmetanja", ocenile su svetske agencije.
Agencija Asosijeted pres (AP) prenela je da je Milosevic svoje izlaganje zapoceo ostrim kontranapadom, uperenim protiv intervencije NATO u Jugoslaviji i zapadnih zemalja, koje je optuzio za raspad bivse SFRJ.
Prema oceni AP, Milosevic je nastupio sa puno borbenosti, upiruci prstom i gestikulirajuci rukama, a cini se da je njegov govor bio podjednako namenjen troclanom sudskom vecu i televizijskom gledalistu u Srbiji.
Agencija Rojters takodje je javila da je Milosevic, upiruci prstom u svezanj beleski i fotografija na svom stolu, izneo tiradu optuzbi na racun Zapada, Haskog tribunala i NATO, koje je optuzio za veliku zaveru sa ciljem da on bude "razapet" zbog odbrane Srbije.
"Pred sudom zbog najtezih od svih zlocina, u rukama svojih neprijatelja, Milosevic je delovao kao najopustenija osoba u sudu", konstatuje Rojters.
Njegovo je, kako pise Rojters, "efektno" uvodno izlaganje bilo "prozeto besom, prezirom i skepsom" u odnosu na ono sto mu se stavlja na teret, "hladnom satirom na racun tuzilaca, ledenom hladnokrvnoscu i necim sto bi njegove pristalice mogle nazvati Cercilovskim prkosom".
Dok je odbacivao navode optuznice, kod Milosevica se, prema oceni Rojtersa, nije nazirala ni trunka sumnje u samoga sebe, a kamoli osecaja krivice. "Ukoliko je Milosevic i osecao strah, od njega nije pokazao ni traga", konstatuje Rojters.
U Rojtersovoj vesti navodi se da je Milosevicev "povremeno razmetljiv" jezik odudarao od gotovo akademskog tona tuzilaca, kao i da se u nekoliko navrata hvatao za neke od brojnih, tokom devedesetih na Balkanu tako popularnih teorija zavere, poput one da mu se Nemacka sveti zbog poraza u Drugom svetskom ratu.
Rojters prenosi i izjavu Milosevicevih pravnih savetnika, prema kojoj ce bivsi jugoslovenski predsednik pozvati kao svedoke zapadne lidere koji treba da potvrde da je tokom balkanskih ratova devedesetih godina sve radio uz njihov blagoslov.
AP je preneo i da Milosevic nije bio jedini borbeno nastrojen u sudnici, i da je i u publici umalo doslo do fizickog obracuna.
Prema izvestaju te agencije, Dzerard Izrael, americki clan Komiteta pravnika za odbranu Slobodana Milosevica, u jednom se trenutku nagnuo prema sefu organizacije Hjumen rajts voc (HRNj) Ricardu Dikeru i sapnuo mu u uho "tvoja je organizacija kurvinska".
Kako je verbalni sukob izmedju Izraela i Dikera postajao sve glasniji i vatreniji, gledaoci u sudnici su poceli da se okrecu u njihovom pravcu, pa je konacno u sudnicu upuceno i nekoliko sudskih redara UN koji su uspostavili red.
Agencija Frans pres je ocenila da je Milosevic odabrao taktiku "uzasom protiv uzasa".
Snaznog glasa, Milosevic je, sa ponekom besnom grimasom, satima napadao NATO i njegove vodje i branio se recima da je radio isto ono sto sada radi americki predsednik Dzordz Bus - borio se protiv terorizma, prenosi Frans pres.
Frans pres ocenjuje da Milosevic, medjutim, nije bio mnogo pricljiv kada su u pitanju veze sa Ratkom Mladicem, Radovanom Karadzicem, masakrom u Srebrenici ili srpskim bombardovanjem Dubrovnika i Vukovara.
Odbrambena politika Slobodana Milosevica ga "nece odvesti daleko" kada sudjenje udje u cisto pravnu fazu, ocenjuju pravni strucnjani za agenciju Frans pres.
Diker je ocenio da ga "odbrana na temu -ja sam zrtva NATO-a- nece daleko odvesti. Nije odgovborio na optuzbe. Na drugima je, a ne na Milosevicum da razvijaju moralne argumene"
"Ukoliko su argumenti koje sada pruza najbolje sto ima, mislim da stvari nece ici najpozitivnije za njega", procenio je specijalista za ljudsko pravo instituta T.M.C Aser u Hagu Avril Mekdonald.
Frans pres navodi da su strucnjaci pronasli tri slabe tecke u Milosevicevoj strategiji - upotrebu medija, slabost pravnih argumenata i nepriznavanje Tribunala.
AMERICKA I BRITANSKA STAMPA
Milosevic ce igrati na kartu anti-terorizma
Vodeci americki i britanski dnevnici detaljno prate nastavak sudjenja bivsem jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Milosevicu, ali su izvestaji iz Haga sisli sa naslovnih strana.
Drugi dan iznosenja optuzbi predstavljao je verbalnu i vizuelnu turneju po nekim od najtezih zlocina pocinjenih u ratovima u Bosni i na Kosovu, pise "Njujork tajms".
List dodaje da lista svedoka optuzbe jos nije objavljena ali se spekulise da ce prvi svedok biti bivsi jugoslovenski zvanicnik koji je 1998. sa jednim Milosevicevim saradnikom razgovorao o planu da se na Kosovu primeni taktika "sprzene zemlje".
Prema pisanju americkog dnevnika medju onima koji ce se pojaviti u Hagu bice i nemacki general Klaus Nauman koji se kao zvanicnik NATO sastao sa Milosevicem u vreme rata na Kosovu, britanski politicar Pedi Esdaun koji je navodno upozorio Milosevica da njegove snage na Kosovu krse Zenevske konvencije.
Tuzilastvo, takodje, namerava da pozove i mnoge Albance koji su preziveli maskare, dok su Milosevicevi branioci najavili da nameravaju da pozovu bivseg americkog izaslanika za Balkan Ricarda Holbruka, bivseg predsednika SAD Bila Klintona, britanskog premijera Tonija Blera i bivseg drzavnog sekretara SAD Madlen Olbrajt, navodi "Njujork tajms".
"Vasington post" u izvestaju sa sudjenja navodi da je u prvom obracanju Milosevic osporio legitimitet Tribunala i optuzio tuzilastvo da vodi parlaleni poroces linca protiv njega preko medija.
Magazin "Tajm" ocenjuje da ce Milosevic u Hagu pokusati da igra na kartu antiterorizma, koncentrisuci svoju odbranu oko ideje da se u ratovima na Balkanu suocavao sa istim islamskim terorizmom protiv koga su sada zaratile SAD.
U slucaju Kosova tumacice da su operacije koje je naredjivao bile legitimne akcije jedne suverene drzave u obracunu sa teroristima iz OVK, a slicno ce pricati i za Bosnu, tvrdeci da su tamo lokalni Srbi borili protiv mudzahedina i drugih terorista.
Prema pisanju "Tajma" drugi zao lik u Milosevicevom komadu bice NATO. Milosevic ce tvrditi da je intervencija NATO bila nelegitimno mesanje u poslove suverene drzave u nastojanju da se stvori novi svetski poredak u kojem bi SAD imale kontrolu u svakom delicu sveta.
Milosevicevi pogledi o Srbima kao stalnim zrtvama agresije svojih suseda i americkih imperijalistickih zamisli imace malo odjeka na Zapadu ali bi mogli uticati na mnoge Srbe koji i dalje veruju da su kosovski Albanci teroristi finansirani iz inostranstva.
Ipak i medju Srbima koji za ratove devedestih krive iskljucivo druge, ima sve vise onih koji priznaju da Milosevic nije bio pasivan posmatrac io da je sprovodio zlocinacu politiku. Otkrice masovnih grobnic u Srbiji predstavlja nepopravaljivi dokaz da su ratni zlocini pocinjeni, ali da li ce sudjenje za Srbiju predstavljati katarzu, zavisice od toga ko ce se sve pojaviti kao svedok, zakljucuje "Tajm".
Londonski "Tajms" pise da americka administracija, iako u potpunosti podrzava tribunal nije srecna zbog velikih svota novca koje taj sud trosi i da Amerikanci zele da znaju kada ce UN biti u stanju da zatvore bankovne racune tribunala.
List dodaje da izmedju glavnog tuzioca i zapadnih politicara, postoje i politicka neslaganja. Neke zapadne diplomate na Balkanu imaju utisak da svaka izjava gospodje Del Ponte zvuci kao da joj je cilj da uvredi i iziritira ljude u regionu, cime se nanosi velika steta nastojanjima da zemlje bivse Jugoslavije na konstruktivan nacin sagledaju svoju proslost. Diplomate, kako pise "Tajms" trahuju i da bi namera gospodje Del Ponte da podigne optuznice protiv bivsih vodja OVK, moga da rezultira ozbiljnim incidentima izmedju kosovskih Albanaca i KFOR-a.
"Gardijan" pise da su vlasti u Beogradu pod snaznim pritiskom Vasingtona da u Hag posalju ostale optuzene objasnjavajuci time i ponudu vlade Srbije da za one koji se predaju tribunalu da garancije na osnovu kojih bi sud mogao da im dozvoli da na slobodi cekaju pocetak sudjenja, kao sto je ucinjeno u slucaju Biljane Plavsic.
Ukoliko niko u Hag ne ode dobrovoljno, vlada je nagovestila da ce neke od optuzenih uhapsiti do kraja marta, kada americki Kongres odlucuje o tome da li ce odobriti nastavak finansijske pomoci Srbiji.
"Gardijan" takodje tvrdi da je jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica predstavnicima Haskog tribunala dozvolio selektivni pristup drzavnim arhivama ukljucujuci i one vojne. Haski istrazitelji zalili su se do sada da zbog nedovoljne saradnje Beograda u procesu protiv Milosevica imaju vrlo malo pisanih dokaza.
"Gardijanov" kolumnista Hugo Jang ocenjuje da je, kako kaze, u stvaranju Milosevica ucestvovala i Britanija. On zamera vladi bivseg premijera Dzona Mejdzora da je za sukob u bivsoj Jugoslaviji jednako odgovornima smatrala i Srbe i Hrvate i bosanske Muslimane, odbijajuci da prizna da, kako kaze, Milosevic i Srbi snose najvecu odgovornost.
| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |
