HASKI TRIBUNAL - ZDENKO TomanoviC:
Milosevic ce pozvati lidere Zapada za svedok
Bivsi predsednik SRJ Slobodan Milosevic pozvace danas lidere NATO i vodecih zapadnih zemalja za svedoke u procesu koji se protiv njega vodi u Haskom tribunalu, izjavio je juce Milosevicev pravni savetnik Zdenko Tomanovic.
"Ti ljudi ce morati da objasne sadrzaj razgovora sa Milosevicem i zbog cega su mu osam godina davali podrsku, a sada tvrde da je to bilo vreme genocida i zlocina, na celu s njim", rekao je Tomanovic za Betu u Haskom tribunalu.
On je precizirao da ce Milosevic, po optuznici za Kosovo, predloziti tridesetak svedoka, medju kojima su Bil Klinton, Zak Sirak, Toni Bler, Vesli Klark, Gerhard Sreder i drugi.
Tomanovic je kazao da su oni "davali podrsku Milosevicu i njegovoj politici, da bi danas iste te drzave, u liku Karle del Ponte, tvrdile da je ta politika bila zlocinacka i genocidna".
Milosevic, koji je optuzen za genocid u BiH i zlocine protiv covecnosti u Hrvatskoj i na Kosovu, juce je zapoceo uvodnu rec odbrane. On je odbio da imenuje branioce i brani se sam.
Prema Tomanovicevim recima, Milosevic ce sutra nastaviti svoju uvodnu rec prikazivanjem jos jednog filma inostrane produkcije o dogadjajima koji su navedeni u optuznici.
Tomanovic je kazao da je Milosevic juce prikazao nemacki film o zbivanjima u Racku, 15. januara 1999. godine, zato sto njegov sadrzaj "objasnjava te dogadjaje potpuno drugacije od tuzioca".
"To izaziva ozbiljne sumnje u verodostojnost svedoka koje je tuzilac predlozio", naglasio je on.
Milosevic je, uz to, sudu pokazao fotografije zrtava NATO bombardovanja SRJ zato da bi se "identifikovao pocinilac zlocina na teritoriji Jugoslavije" i da bi se "ukazalo na razloge zasto je podignuta optuznica protiv njega", zakljucio je Tomanovic.
BELGIJSKA STAMPA - KARLA Del Ponte:
Optuznica protiv OVK do kraja godine
Glavni tuzilac Haskog suda Karla del Ponte izjavila je belgijskom listu "Soar" da vodi tri istrage protiv bivsih pripadnika Oslobodilacke vojske Kosova (OVK) i da "iako su te istrage veoma teske, ima jaku nadu" da ce do kraja godine podici optuznicu za ratne zlocine.
Delponteova je objasnila da su te istrage o zlocinima pripadnika OVK "i dalje teske, iako se saradnja s Beogradom poboljsala... ali jedino oko tih predmeta".
"Nasuprot tome, dok je saradnja s Beogradom o tom dosijeu dobra, sasvim je drugacije kad je u pitanju medjunarodna zajednica", rekla je ona.
Glavni tuzilac Haskog suda je naznacila da je "saradnja manje-vise dobra s Republikom Srbijom, iako nestrpljivo jos uvek cekam na hapsenja". Istovremeno, kako u tekstu intervjua prenosi "Soar", "mnoge teskoce postoje kad je rec o SRJ".
"Nemam pristupa vojnim arhivama, a znam da se vise optuzenih, medju kojima i general Mladic, nalaze pod zastitom armije. Osim toga SRJ priprema i zakon koji treba da omoguci saradnju s Haskim sudom... Teorijski, jer sam ja bila u prilici da proucim nacrt tog zakona", kaze Karla del Ponte.
"Utvrdila sam", dodala je ona, "da ce taj zakon saradnju uciniti tezom, jer ce svi nasi zahtevi ici na odobravanje savezne vlasti. To znaci i kraj direktne saradnje sa Srbijom. Zato smo, poluzvanicno, preneli nase nezadovoljstvo saveznim vlastima".
Glavni tuzilac Haskog suda je rekla i da bi, ako to zatrazi Slobodan Milosevic, na njegovom sudjenju mogli da se pojave i neki sadasnji ili bivsi sefovi drzava i vlada, kao Zak Sirak i Bil Klinton. "Zasto da ne ako bi to bilo u interesu sudjenja? Ali takva odluka je u nadleznosti sudija. Sve zavisi od razloga koje bi on naveo", rekla je ona.
Ona je naznacila da vise nece biti dopuna sada jedinstvene optuznice protiv Milosevica za Bosnu, Hrvatsku i Kosovo, dodavsi da "imajuci u vidu nadleznost Suda, ne izgleda mi da ce doci i do optuzbe za genocid i za Hrvatsku".
Na pitanje da li je sa nekima "od dvadesetak lica koja su nekad bila bliska Milosevicu", a koja su mozda takodje na spisku optuzenih, a pojavice se kao svedoci, "doslo do nagodbe u stilu - ako saradjujes bice ti smanjena kazna", Delponteova kaze da "zasad nema dogovora, u pravom smislu reci".
Po njenim recima, "tacno je da u ovom trenutku jedan broj lica trazi da razgovara s nama. A ta lica mogu biti pod istragom mog tuzilastva. Neki to znaju, neki to mogu da sumnjaju. Medjutim, zasad nema dogovora u pravom smislu reci", zakljucila je Karla del Ponte.
SEDNICA SAVEZNE VLADE I VLADE SRBIJE
Do jula usvojiti efikasnije ekonomsko zakonodavstvo
Jugoslovenska vlada i Vlada Srbije dogovorile su se juce da do kraja juna budu usvojeni efikasni ekonomski zakoni.
Nakon zajednickog sastanka dveju vlada srpski ministar finansija Bozidar DJelic rekao je novinarima da je razmotreno oko 40 projekata koji bi ekonomsko zakonodavstvo trebalo da ucine "sto efikasnijim i sto privlacnijim za investicije".
On je kazao da je na sastanku pre svega bilo reci o setu zakona koji kasne. Ti zakoni ticu se trzista kapitala: zakon o hartijama od vrednosti, zakon o investicionim fondovima i zakon o berzama.
Guverner Narodne banke Jugoslavije (NBJ) Mladjan Dinkic rekao je da su se predstavnici dveju vlada dogovorili da do sredine marta eksperti pocnu izradu ekonomskih zakona, izdvojivsi pritom zakon o deviznom poslovanju koji bi trebalo da to trziste "znacajno liberalizuje".
Srpski ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Goran Pitic kazao je da ce se dogovoreni set zakona odnositi na sve relevante oblasti ekonomije - od privatizacije i socijalnih pitanja do stvaranja ambijenta za strana ulaganja.
On je kazao da je na sastanku bilo reci i o problemima u oblasti telekomunikacija, zeleznice i plovidbe Dunavom.
Ministar trgovine Srbije Slobodan Milosavljevic rekao je da su razmotreni i zakoni o preduzecima, o stecaju, zalozi, hipoteci, kao i o slobodnim carinskim zonama.
Savezni premijer Dragisa Pesic rekao je da su dve vlade analizirale svoj ucinak od novembra prosle godine, kada je odrzan prvi sastanak na istu temu, te da je ocenjeno da je od tada ucinjen napredak, ali i da bi trebalo ubrzati rad ekspertskih grupa koje rade ekonomske zakone.
Ministri su sastanak okarakterisali kao dobar, a Bozidar DJelic dodao je da je medju predstavnicima savezne i republicke vlade bilo i nesuglasica kada je rec o modelu ekonomskog zakonodavstva.
On je kazao da se predstavnici savezne vlade zalazu za kontinentalni model u kom je organizacija trzista strogo regulisana, a da su predstavnici republicke vlade blizi anglosaksonskom modelu koji "daje vise inicijative za samoregulativu ucesnika na trzistu".
Na pitanje da li je na sastanku bilo reci o saradnji sa Haskim tribunalom, svi ucesnici kazali su da se o tome nije razgovaralo.
Pesic je kazao da bi, kada je rec o Hagu, trebalo da najpre koalicioni partneri na saveznom nivou postignu politicki dogovor, a da potom "daju opcije pravnog delovanja i izrade tog zakona saveznoj ili republickoj vladi".
Potpredsednik Vlade Srbije Nebojsa Covic izrazio je ocekivanje da ce se Predsednistvo DOS-a "vrlo brzo" sastati i razmotriti saradnju sa Hagom, a na pitanje kada bi to moglo da bude rekao je da ocekuje da se lideri vladajuce koalicije sastanu iduce nedelje.
"Mislim da moramo da napravimo nacin saradnje sa Hagom, a da on ne bude vise predmet medjustranackog i medjuliderskog prepucavanja i popravljanja ili smanjivanja rejtinga", rekao je Covic.
Ministar pravde Srbije Vladan Batic ranije danas rekao je da je "vrlo moguce" da ce dve vlade raspravljati o "pitanju saradnje sa Haskim tribunalom u sirem kontekstu", ali nije iznosio detalje.
AMERICKA STAMPA - VaSington tajms:
SAD i Klinton umesane u operaciju Oluja
Pojedini americki gradjani ili cak i sam bivsi americki predsednik Bil Klinton mogli bi biti pozvani da svedoce pred Haskim tribunalom, zbog umesanosti Vasingtona u dogadjaje na prostorima bivse Jugoslavije u protekloj deceniji, pise juce americki list "Vasington tajms".
List pise da je Klintonova administracija, kako bi izbegla upucivanje svojih snaga na Balkan, u avgustu 1995. godine saradjivala sa hrvatskom vojskom u operaciji "Oluja" na podrucjima u Hrvatskoj naseljenim Srbima.
"Hrvatske snage su proterale Srbe, ali dokazi ukazuju da je Vasington osmislio i kontrolisao celu operaciju", tvrdi list.
Prema pisanju londonskog list "Obzerver", Klinton je Hrvatima dao zeleno svetlo za napad, dok americki diplomata Ricard Holbruk otkriva u svojim memoarima da su SAD kontrolisale celu operaciju, navodi "Vasington tajms". SAD su upucivale Hrvate kada da pocnu napad, koje gradove da zauzmu i gde da se zaustave, dodaje americki list.
"Holbruk je jasno naveo da su oni uradili upavno ono sto smo mi zeleli", pise americki list i dodaje da bi SAD, takodje, mogle biti odgovorne za tu operaciju koju je glavni tuzilac Haskog tribunala Karla del Ponte opisala kao kampanju etnickog ciscenja.
"Vasington tajms" pise da bi princip komandne odgovornosti mogao da bude primenjen i na Klintona.
Klinton bi, naravno, sve to negirao, ali mu poricanja nece pomoci s obzirom da bi na osnovu izjava njegovih bliskih saradnika, mogao biti otvoren slucaj protiv bivseg predsednika SAD.
Pravo pitanje je da li medjunarodni sudovi, kakav je Haski tribunal, mogu imati nadleznost da u celom svetu kaznjavaju lidere koji su dozvolili upotrebu oruzane sile, kada oni koji izvrsavaju njihova naradjenje pogresno postupe.
U tom slucaju nijedan buduci predsednik nece moci mirno da spava, brinuci o tome o cemu razmislja neki kaplar, pise "Vasington tajms".
Klinton i drugi Amerikanci bi mogli da budu pozvani da svedoce pred Tribunalom, posto je americki Senat krajem prosle godine usvojio "Akt o zastiti pripadnika americkih snaga" kojim se pripadnici americke vojske stavljaju van nadleznosti buduceg Medjunarodnog krivicnog suda, ali ne i van Haskog tribunala.
BERLIN - Mihael Stajner:
Necemo odstupiti od pravne drzave
Medjunarodna zajednica na Kosovu nece ni za dlaku odstupiti od postovanja principa pravne drzave, izjavio je novi sef civilne misije Ujedinjenih nacija za Kosovo (UNMIK) Mihael Stajner u razgovoru sa dopisnikom Bete iz Berlina.
Stajner, koji je do novembra bio spoljnopoliticki savetnik kancelara Gerharda Sredera, na duznost u Pristini stupa danas. Njegov prethodnik Danac Hans Hakerup podneo je krajem prosle godine ostavku na funkciju sefa UNMIK-a.
Na pitanje koji ce biti prioriteti u njegovom radu, Stajner je istakao da ce "najpre nastojati da pomogne formiranje vlade, potom raditi na popravljanju ekonomske situacije i na stvaranju takve sigurnosne situacije koja ce omoguciti da ljudi mogu da se vrate na Kosovo i tamo dugorocno bezbedno zive".
Zapitan da li ga vec unapred obeshrabruju dogadjaji poput nereda 8. fabruara do kojih je doslo nakon hapsenja trojice Albanaca osumnjicenih za zlocine i koji su bili upereni protiv UNMIK-a i imali elemente mrznje prema strancima, Stajner istice da je "UNMIK postupao po jasnim, jednoznacnim zakonskim i pravnim osnovama".
"Ko zeli u klub evropskih demokratija, mora da prihvati principe pravne drzave. Kad su pravne pretpostavke za hapsenje date, onda UNMIK mora u skladu sa tim i da postupi. U tom smislu zelim sasvim jasno da kazem da mi necemo ni za dlaku odstupiti od principa pravne drzave", rekao je novi sef UNMIK-a.
Nemacki mediji nedavno su citirali stav neimenovanih Stajnerovih saradnika prema kojem se sa resenjem pitanja Kosova racuna tek za 15 do 20 godina. Medjutim, u razgovoru za Betu novi sef UNMIK-a nije zeleo da pominje nikakav vremenski okvir za resavanje statusnog pitanja Kosova.
"To nije vremensko, vec kvalitativno pitanje. Ono ce moci da se resi tek kada budu stvorene potpune pretpostavke - politicki predstavnici koji deluju odgovorno, bezbednost gradjana i ekonomski razvoj", istakao je Stajner.
Dodao je da je za resavanje statusa Kosova nuzno da se povede "ozbiljan dijalog" uz napomenu da se "geografija nikako ne moze zanemariti".
"Geografija je data. Pozitivna, dugorocna resenja za status Kosova moguca su samo ako se traze, naravno, u sopstvenom interesu, ali i u interesu celokupnog regiona", ocenio je Stajner.
Na pitanje da li je moguce resenje za Kosovo, ukoliko su i dalje nestabilne upravo susedne zemlje, Stajner je nagovestio da "UNMIK sada ulazi u fazu u kojoj ne sme da se prati samo kakva je situacija na Kosovu, vec se mora baviti i time sta se dogadja u susedstvu".
Stajner je, od kada je imenovan za sefa UNMIK-a, vise puta govorio o tome da je resenje statusa ove pokrajine pod protektoratom UN moguce samo ako se "otvori evropska perspektiva za Kosovo".
Da li je to iluzorno s obzirom na tamosnje siromastvo, losu privrednu situaciju, kriminal, nedostatak demokratske tradicije. Pored toga, u Briselu niko ozbiljno ne govori o skorom prijemu ovog dela Balkana u Evropsku uniju (EU).
"O skorom prijemu balkanskih zemalja u EU ne govorim ni ja, to bi bilo zamazivanje ociju. Ali, za taj prijem treba biti spreman i to ne vazi samo za Kosovo. Samo otvaranjem evropske perspektive mogu se prevazici uzroci traumaticnih iskustava iz proslosti.
Ako ljudi na Kosovu, nezavisno od toga kojoj etnickoj grupi pripadaju, dobiju osecaj da medjunarodna zajednica i njeni predstavnici imaju ozbiljne namere i hoce da im pomognu da predju taj trnovit put, bice energije da se i u teskim situacijama pronadju resenja", rekao je Stajner.
Nemacki diplomata, koji je bio i zamenik visokog predstavnika za BiH, je ponovio da ce "vrhunsko merilo njegovog rada biti interesi gradjana Kosova", podsecajuci da i "izabrani predstavnici na Kosovu imaju obavezu da rade samo u skladu sa tim interesima".
Na pitanje da li ce UNMIK, zajedno sa KFOR-om, biti u stanju da obezbedi podnosljivije zivotne uslove za srpsku manjinu u enklavama na Kosovu, Stajner je rekao da "iskustvo iz Bosne govori da je to moguce, ukoliko se ne radi ishitreno".
"Njihova bezbednost zahteva tesnu saradnju KFOR-a i UNMIK-a. Ali i promenu u svesti unutar razlicitih etnickih grupama. Ako se u tom smislu zaista i radi uprkos problemima, uveren sam da je moguce da se obezbedi normalan zivot i u enklavama", ocenio je Stajner.
U vezi sa tim nemacki diplomata istice da je "prema rezoluciji 1244 UN na Kosovu UNMIK" i da "niko ne zeli duple strukture", ali dodaje da "je dobra saradnja sa Beogradom neizbezna, jer dijalog nema alternativu".
Mihael Stajner - briljantan strucnjak, tezak covek
Nemacki diplomata Mihael Stajner, koji stupa na duznost novog sefa UNMIK-a, za razliku od svog prethodnika Danca Hansa Hakerupa ima visegodisnje i raznoliko iskustvo na Balkanu.
Pre nego sto je 1998. postao spoljnopoliticki savetnik kancelara Gerharda Sredera, Stajner se bavio problemima na prostoru bivse Jugoslavije. Taj 52-godisnji diplomata je pocetkom devedesetih vodio Nemacki ured za humanitarnu pomoc u Zagrebu.
Od 1992. do 1996. Stajner je rukovodio "Specijalnim stabom za mirovne aktivnosti u Bosni i Hercegovini" pri Ministarstvu inostranih poslova u Bonu. Istovremeno je Stajner bio i nemacki predstavnik u medjunarodnoj Kontakt-grupi za Balkan. Nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma, taj pravnik sa 20-godisnjim diplomatskim stazom, bio je zamenik visokog predstavnika za BiH u Sarajevu.
Kao Srederov savetnik Stajner je, kako su vise puta tvrdili nemacki mediji, u nekoliko navrata dolazio u nesporazume sa sefom diplomatije Joskom Fiserom i njegovim saradnicima koji su smatrali da ih Stajner zaobilazi u vodjenju kancelarovih spoljnopolitickih aktivnosti.
Stajnera bije glas, kako pise nedeljnik "Spigl", da je "brilijantan strucnjak, i istovremeno tezak covek".
Krajem novembra novi sef UNMIK-a podneo je ostavku na mesto kancelarovog savetnika posle tzv. kavijar-afere. Stajner je jesenas na aerodromu u Moskvi, prilikom povratka sa duzeg putovanja sa kancelarom po Aziji, "iznervirao" personal nemacke avijacije.
Navodno je najpre zatrazio da bude posluzen kavijarom, a nakon sto ga nije dobio vredjao je osoblje recima koje mediji nerado citiraju. Na to se nemacki vojni atase u Moskvi pismeno pozalio.
Stajner se zbog afere javno izvinio i krajem novembra 2001. podneo ostavku. Pojedini mediji su tek nakon ostavke pisali da dogadjaj u Moskvi i nije bas izgledao onako kako ga je opisao vojni atase.
Stajner je proteklih godina bio veoma angazovan i kada je rec o nemackoj politici prema Jugoslaviji i Srbiji. Cesto je u poslednje dve godine rezima predsednika Slobodana Milosevica primao politicare srpskih demokratskih stranaka, ali i predstavnike politickog zivota na Kosovu.
Vise puta se sastajao sa crnogorskim predsednikom Milom DJukanovicem i sa sadasnjim premijerom Srbije Zoranom DJindjicem, kako u novije vreme tako i u periodu dok je ovaj jos bio u opoziciji. "Dobre veze" i u Beogradu mogle bi da budu ono sto Stajnera bitno razlikuje i od Hakerupa i od prvog sefa UNMIK-a, Francuza Bernara Kusnera.
PAKT STABILNOSTI I KORUPCIJA U SRBIJI
Misija pozitivno ocenila pocetak borbe protiv korupcije
Predsednik Antikorupcijske inicijative Pakta za stabilnost jugoistocne Evrope DJuzepe di DJenaro ocenio je juce da su prvi koraci preduzeti u Srbiji u borbi protiv korupcije uspesni, ali da predstoji dug i tezak proces transformacije drustva.
"Nakon prvih kontakata sa predstavnicima Vlade Srbije i civilnog drustva u Srbiji optimistam sam, jer nema sumnje da postoji snazna odlucnost za ulazak u borbu protiv korupcije", rekao je DJenaro na konferenciji za novinare u Vladi Srbije, povodom posete Misije Antikorupcijske inicijative Beogradu.
Misija Antikorupcijske inicijative razgovarala je sa premijerom Srbije Zoranom DJindjicem, Ministarstvom finansija, predstavnicima vise nevladinih organizacija i sindikata, a posetila je i antikorupcijske timove u beogradskoj policiji.
DJenaro je rekao da su predstavnici Srbije izrazili politicku spremnost i za povezivanje na regionalnom nivou u borbi protiv korupcije.
Isticuci da ce borba protiv korupcije biti dug i tezak proces, on je ukazao na potrebu povezane akcije na vise nivoa.
Neophodno je reformisati zakone kako bi njima bile obuhvacene sve oblasti korupcije, u javnu upravu postaviti kadrove sposobne za borbu protiv korupcije, kreirati specijalne policijske timove za tu borbu i unaprediti informisanje javnog mnenja, rekao je DJenaro.
On je posebno istakao da su za uspesnu borbu protiv korupcije vazni civilno drustvo i mediji koji imaju mogucnost da prate rad vlade i parlamenta i slobodno kritikuju nihove aktivnosti ako je potrebno.
Ministar finansija Srbije Bozidar DJelic najavio je da ce krajem februara biti zavrsen izvestaj Misije Antikorupcijske inicijative Pakta za stabilnost jugoistocne Evrope u kojem ce biti navedeno sedam kljucnih pocetnih koraka za borbu protiv korupcije u Srbiji.
On je dodao da je Misija Antikorupcijske inicijative pozvala predstavnike Srbije da krajem aprila ucestvuju na konferenciji zemalja jugoistocne Evrope posvecenoj problemu korupcije.
Konferencija ce biti odrzana u Vasingtonu, a predstavnici Vlade Srbije ce tom prilikom predstaviti svoje projekte za borbu protiv korupcije i pokusace da dobiju podrsku donatora.
Predstavnici Antikorupcijske inicijative Pakta za stabilnost prisustvovali su juce i sednici Saveta za borbu protiv korupcije, koji je predlozio Vladi Srbije da preporuci lokalnim organima vlasti da saopste podatke o ucechu svojih clanova u upravnim odborima preduzeca.
Savet je preporucio i da bude donet kodeks o ponasanju drzavnih sluzbenika i da diskreciona ovlascenja budu zamenjena u sto vecoj meri jednostavnijim i formalizovanim procedurama.
U preporukama Saveta dostavljenim novinarima takodje se navodi da Savet ne odobrava ukljucivanje pripadnika drzavne bezbednosti u rad timova za otkrivanje korupcije, jer u toj sluzbi "nije ni blagovremeno, ni sveobuhvatno doslo do ocekivanih promena, zbog cega nema dovoljnih garancija da pod izgovorom borbe protiv korupcije nece ciniti zloupotrebe i ponovo formirati dosijea gradjana".
Clan tog Saveta Predrag Jovanovic je objasnio da je ta preporuka doneta jer "nije uobicajeno da drzavna bezbednost bude ukljucena u antikorupcijske timove".
Nacionalni predstavnik Srbije u Antikorupcijskoj komisiji Aleksandra Drecun je istakla da policija i tuzilastvo, nakon prijave o slucaju korupcije, saradjuju sa predstavnicima drzavne bezbednosti u procesu prikupljanja dokaza o korupciji, jer ta sluzba ima tehniku i obucene kadrove.
TRIBUNAL-MILOSEVIC
Milosevic negira da je sa Tudjmanom pricao o podeli BiH
Bivsi predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milosevic negirao je juce pred Haskim tribunalom da je sa bivsim predsednikom Hrvatske Franjom Tujdmanom razgovarao o podeli Bosne i Hercegovine.
U uvodnoj reci, treceg dana sudjenja na kojem odgovara za zlocine protiv covecnosti u Hrvatskoj i na Kosovu i genocid u Bosni i Hercegovini Milosevic je nazvao "izmisljotinom" tvrdnje da je sa Tujdmanom u Karadjordjevu razgovarao o podeli Bosne.
"Ja se jesam sastao u Karadjordjevu sa Tudjmanom, i to ne samo u Karadjordjevu. Prvo je on dosao kod mene u Karadjordjevo ... posle desetak ili 15 dana sam ja isao kod njega u posetu isto tako, u blizini smo se sastali u objektu koji je slican Karadjordjevu, obavestili javnost .. smatrali smo da treba unapredjivati odnose".
"Ne kazem da nije bilo ideja, ali nikad mojih i nikad od mene prihvacenih, o podeli Bosne, jer sam ja smatrao da se nijedno resenje ne moze doneti koje ce biti na stetu bilo kog naroda u Bosni i Hercegovini", izjavio je Milosevic.
"Dejton je u stvari uspeo na formuli za koju sam se zalagao svih tih godina javno" istakao je.
Milosevic je odbacio sve optuzbe i sve sto su tuzioci izlozili u dvodnevnoj uvodnoj reci i optuzio Tuzilastvo i Tribunal da su orudje zlocina i rata protiv Srbije, srpskog naroda i njega licno.
Vi nemate nista i zato morate da izmisljate to sto u Jugoslaviji svako na prvi pogled zna da je neistina, a na drugi pogled znace i svako u svetu, izjavio je Milosevic. On je nazvao "posebno besmislenim i zlonamernim tvrdnje" da je bio opredeljen za vojno resenje na Kosovu.
"To demantuje nase uporno nastojanje da se postigne politicko resenje, koje je objavljeno. Jedina tacka spoticanja u razgovorima sa americkom delegacijom o tom dokumentu, jer su se oni ispostavljali kao partner, osim par razgovora koje sam imao sa Rugovom,... bilo je to da se politicko resenje zasniva paralelno na ravnopravnosti gradjana i nacionalnih zajednica, jer na Kosovu zivi vise nacionalnosti", rekao je Milosevic.
On je rekao da to resenje nije prihvaceno "da bi bio stvoren izgovor za invaziju na Jugoslaviju" dok se "danas pred ocima citavog sveta pravi etnicki cisto Kosovo samo od Albanaca i velika Albanija...".
"To je ta neonacisticka ideja po kojoj je razbijena Jugoslavija i po kojoj se prekraja karta Balkana i stvara Velika Albanija koja je u pozadini i ovoga sto smo ovde culi od tuzilastva", izjavio je Milosevic i ocenio da tuzilac u uvodnoj reci nije slucajno pomenuo Nirnberg.
"Njima je malo sto su izvrsili zlocin nad Jugoslavijom i osvetili se za srpsku ulogu u njihovom porazu u oba svetska rata. Oni zele da nas, koji smo zrtve njihovog zlocina, proglase za krivce, a mene simbolicno, uz pomoc ovog suda, da izvedu pred Nirnberg da bi se promenile uloge".
"Taj zlocin ubistva Jugoslavije i moje razapinajne oni vrse danas ovde rukama danasnjih saveznika, a svojih nekadasnjih neprijatelja. Svetska javnost to nece moci da previdi...a jugoslovenska javnost, i ne samo ona, vec zna pravu istinu", izjavio je Milosevic.
On je prigovorio da se Tuzilastvo bavi srpskim dobrovoljcima koji su otisli da pomognu braci "a uopste vas ne intersuje koliko je mudzahedina doslo u Bosnu ili na Kosovu" i iz Saudijske Arabije da pomogne Aliji Izetbegovicu.
"Kako uopste mozete da govorite o takozvanoj politici etnickog ciscenja koja je navodno lansirana iz Beograda kad svako u Srbiji zna da se taj izraz upotrebljava iskljucivo za zlocin", pitao je Milosevic.
Na tvrdnju tuzilaca da njegova slika lebdi kroz sve zlocine za koje je optuzen Milosevic je odgovorio da "lebdi slika neonacizma koji je rasturio Jugoslaviju i zlocina koji su napravljeni i u Hrvatskoj i u Bosni i na Kosovu, lebdi..avet novog kolonijalizma".
"Moja slika moze tu da lebdi samo s ponosom otpora prema tom novom kolonijalizmu, prema tom porobljavanju i rasturanju jedne zemlje koja je sluzila za primer celom svetu po svojim medjunacionalnim odnosima, slobodi demokratiji, bezbednosti, razvoju ....", rekao je.
Posto je optuzen za zlocine tokom troipogodisnje opsade Sarajeva Milosevic se branio: "Sta dokazujete u vezi sa Srbijom pricom o bombardovanju Sarajeva kada mozete da nadjete cak i u novinama koliko puta je Srbija u zvanicnim izjavama vlade dok sam ja bio predsednik osudila bombardovanje Sarajeva".
"U vreme kada je Dobrica Cosic bio predsednik SRJ od 1992, koji moze da posvedoci... njemu i meni su jednom celo rukovodstvo.... Srba iz Bosne u Dobanovcima cvrsto obecali, na nas zahtev, da nikakva naseljena mesta nece gadjati", izjavio je Milosevic.
Kako vi zamisljate, pitao je Milosevic, "da neko ima kontrolu u drugoj drzavi?"
"Kad sam cuo da postoje neki logori trazio sam objasnjenje 'zar je moguce da Srbi prave logore', i dobio objasnjenje 'ne postoje nikakvi logori, postoje samo zatvori za ratne zarobljenika koji su tamo zadrzavaju kratko po principu svi za sve... Danas se ovde srecem sa ljudima koji su radili u logorima i koji kazu da smo svi bili obmanuti oko toga, a mozda i oni gore u rukovodstvu RS, jer gotovo ne mogu da poverujem da ljudi mogu da na takav nacin bilo koga obmanjuju".
DS - boris TadiC:
Ocekujemo objektivno sudjenje Milosevicu
Demokratska stranka (DS) ocekuje objektivno sudjenje bivsem predsedniku SRJ Slobodanu Milosevicu pred Haskim tribunalom, izjavio je juce potpredsednik DS-a Boris Tadic.
Tadic je na konferenciji za novinare kazao da ce sudjenje Milosevicu biti "maratonski proces optuzbi i kontraoptuzbi", naglasivsi da SRJ od isporucenja bivseg jugoslovenskog predsednika "nema sustinski veze" sa tim procesom.
"Vrlo je tesko u ovom trenutku davati ocene o samom toku sudjenja jer su stvari na samom pocetku. Tako da cemo pazljivo pratiti kako ce Haski tribunal izvoditi svoj dokazni postupak i kako ce teci odbrana", kazao je potpredsednik DS-a. On je pozvao sve optuzene sa spiska Haskog tribunala da se predaju sudu i dodao da ce im, u tom slucaju, biti omogucene garancije Vlade Srbije za privremeno pustanje na slobodu.
"Ocekujemo da se svi sami predaju Haskom tribunalu jer, u suprotnom, i ova zemlja i ovaj narod bivaju taoci tih ljudi", ocenio je Tadic. Tadic je "potpuno legitimnim" ocenio zahtev Republike Srpske da se svi gradjani BiH optuzeni za ratne zlocine koji se nalaze u Srbiji isporuce toj drzavi. On je naglasio da je taj zahtev uslov za saradnju Republike Srpske sa medjunarodnom zajednicom.
Potpredsednik DS-a je kazao da ce "krajem ove ili pocetkom sledece nedelje" biti odrzana sednica predsednistva DOS-a na kojoj ce "biti moguc i razgovor o buducnosti" te koalicije.
Tadic je naglasio da ce na tom sastanku "ako bude potrebno" biti donet i novi koalicioni sporazum i dodao da clanicama dve suprotstavljene strane u okviru DOS-a nisu potrebni "nikakvi posrednici" u razgovorima.
Po njegovoj oceni, u tom sukobu "ne postoji simetrija" jer se u njemu nalazi 17 clanica DOS-a s jedne i Demokratska stranka Srbije (DSS) sa druge strane. "DSS-u su otvorena vrata za ulazak u Vladu Srbije, ali su potpuno jasni principi pod kojima ona to moze da ucini", kazao je Tadic.
Tadic je izrazio ocekivanje da ce novi sef misije UNMIK-a za Kosovo i Metohiju Mihajl Stajner postovati Rezoluciju 1244 UN, sto nisu cinili njegovi prethodnici. On je zatrazio rasvetljenje svih zlocina pocinjenih na Kosovu i Metohiji, potsetivsi da je sutra godisnjica od napada terorista na autobus "Nisekspresa" u kome je poginulo 13 Srba, i koji jos uvek nije istrazen.
SRS - VOJISLAV SeSelj:
Svedocicu u Hagu ako me Milosevic pozove
Predsednik Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislav Seselj izjavio je juce da je spreman da svedoci pred Haskim tribunalom, ako ga Slobodan Milosevic pozove kao svedoka odbrane.
"Isao bih da pobedim tribunal, ali mi ne daju vizu da idem u Hag", kazao je Seselj na konferenciji za novinare SRS-a.
Seselj je ocenio da Haski tribunal "nema nikakvih dokaza" u slucaju protiv Milosevica, naglasivsi da se sudjenje bivsem predsedniku SRJ pretvara u sudjenje NATO paktu. "Milosevic ispravno prelazi u napad", rekao je lider radikala, dodavsi da liderima NATO "mozda nece suditi sudovi, ali ce im suditi istorija".
Seselj je negirao navode haskog tuzilastva da je sa bivsim ministrom policije Srbije Radmilom Bogdanovicem razgovarao o naoruzavanju doborovoljaca SRS-a, istakavsi da sa Bogdanovicem susretao samo u Skupstini Srbije.
"Kod dobrovoljaca SRS-a nije bilo pljacki i bezakonja, i oni su bili pripadnici regularnih snaga JNA, Vojske Republike Srpske i Vojske Republike Srpske Krajine", rekao je predsednik SRS-a.
On je ponovio stav svoje stranke koja se protivi dobrovoljnom izrucenju jugoslovenskih drzavljana Haskom tribunalu.
TRIBUNAL - SLOBODAN MILOSEVIC:
UCK i NATO su isterivali Albance
Bivsi jugoslovenski predsednik Slobodan Milosevic izjavio je juce pred Tribunalom u Hagu da tuzioci hoce da mu pripisu odgovornost za sve zlocine koje je zapravo izvrsio NATO.
"Sa Kosova je stanovnistvo isterivao UCK naredbama, prebijanjem i ubijanjem, i NATO bombardovanjem", izjavio je Milosevic na sudjenju za zlocine na Kosovu, u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.
Milosevic je juce zapoceo svoj uvodnu rec, posto su tuzioci prethodna dva dana izlozili bitne elemente optuzbi protiv Milosevica i kako ce nastojati da ih dokazu. Na Kosovu Milosevic je okrivljen za deportaciju i raseljavanje vise od 800.000 Albanaca 1999. godine i za ubistvo vise od 900 Albanaca.
Pre nego sto je poceo da govori, Milosevic je prikazao 50-minutni film nemacke televizije o Kosovu, cija je osnovna poruka da srpske snage nisu vrsile zlocine na Kosovu i da su tvrdnje o humanitarnoj katastrofi i zlocinima nad Albancima bili propaganda NATO kao izgovor za vojnu intervenciju.
Milosevic je rekao da je istina o Kosovu ta da je stanovnistvo bezalo iz mesta gde su bili sukobi sa teroristima i NATO bombardovanje, dok tuzioci to nazivaju ubijanjem i deportacijama. "Cela konstrukcija je laz, a ovo bezanje koje zovete deportovanjem to je maniupuacija", izjavio je Milosevic.
On je optuzio tuzioce da "takvu strasnu i neverovatnu laz upotrebljavaju kao sredstvo zlocina".
REAGOVANjA DS, GSS, DSS:
Milosevic svaljuje licnu krivicu na narod
Vladajuce stranke u Srbiji optuzile su bivseg jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica da licnu krivicu pred Haskim tribunalom prebacuje na srpski narod i drzavu.
Milosevic je juce na sudjenju pred Haskim tribunalom za ratne zlocine u Hagu rekao je da taj sud sudi srpskom narodu, a ne njemu kao pojedincu. Funkcioner Demokratske stranke (DS) Goran Vesic nazvao je Milosevica "kukavicom koja pokusava da se sakrije iza gradjana Srbije".
"Milosevic odgovara tamo (pred Tribunalom) za ono sto je licno uradio. Umesto da izadje pred taj sud i pokusa da se odbrani, on pokusava da se sakrije iza gradjana Srbije, ali posto je bio kukavica tokom citavog svog mandata, ne bih ni ocekivao da se pojavi drugacije na sudu, nego da se krije iza nekog drugog", kazao je Vesic agenciji Beta.
Potpredsednik Gradjanskog saveza Srbije (GSS) Dragor Hiber kazao je Beti da Milosevic "ima pravo da se brani kako god hoce", ali da je njemu "na cast i na obraz pokusaj da se brani zaklanjajuci se iza drzave i iza naroda".
"Ovo nije sudjenje drzavi, nego Slobodanu Milosevicu. Ova odbrana je potpuno za mene politicki neprihvatljiva, a pravno neutemeljena. Bilo ko da je bilo koga birao, bilo koliko da je ko na izborima posteno ili kradjom imao glasova, to ga ne abolira za krivicna dela koja je izvrsio", ocenio je Hiber.
Potpredsednik Demokratske stranke Srbije (DSS) Dragan Marsicanin ocenio je da ce sudjenje Milosevicu "ostaviti posledice i na drzavu, iako se radi o sudjenju pojedincu". "Nesumnjivo je da ce sudjenje imati posledica i po narod i po drzavu, kao sto je i NATO bombardovanje opravdavano laznim razlozima ostavilo posledice upravo na gradjane Srbije. Tako ce biti, bojim se, i u ovom slucaju.
HAG- REAGOVANjA - KOSTA CavoSki:
Sudjenje ce samo stvoriti kolektivnu krivicu
Profesor beogradskog Pravnog fakulteta Kosta Cavoski izjavio je juce da ce sudjenje Slobodanu Milosevicu pred Haskim tribunalom stvoriti kolektivnu krivicu i naroda i drzave, i dovesti do rizika da SRJ plati ratnu odstetu BiH i Hrvatskoj.
"Sudjenje Milosevicu nije ni malo bezazleno. To nije otklanjanje kolektivne krivice, vec upravo stvaranje kolektivne krivice i naroda i drzave. Milosevic je bio sef drzave i ono sto je cinio pada na dusu ne samo njegovu licnu, vec i drzave i naroda koji je predstavljao", rekao je Cavoski agenciji Beta u Novom Sadu.
On je podsetio da se uporedo sa procesom koji se vodi protiv Milosevica, vodi i postupak pred Medjunarodnim sudom pravde u Hagu, po tuzbama koje su protiv SRJ podnele BiH i Hrvatska, "zbog navodne povrede Konvencije o sprecavanju i kaznjavanju zlocina genocida".
"Ukoliko bi, ne daj Boze, Milosevic bio osudjen pred Medjunarodnim krivicnim sudom u Hagu, onda bi ta presuda bila jedan od krupnih dokaza ne samo za njegovu licnu krivicu vec i nase drzave pred Medjunarodnim sudom pravde u Hagu. A tuzbeni zahtevi BiH i Hrvatske dosegli bi sumu od 40 milijardi americkih dolara", naveo je Cavoski.
On je ocenio da zbog svega nabrojanog Milosevica nije trebalo izruciti u Hag, vec mu je trebalo organizovati sudjenje u Srbiji, pred domacim sudovima.
"Milosevic nema nikakvih izgleda pred tim sudom, on je unapred osudjen. Pretpostavljam da ce dobiti tri dozivotne robije, pa ce izdrzati koliko bude mogao", ocenio je Cavoski.
Cavoski je u Novom Sadu prisustvovao osnivanju Gradskog odbora Srpskog narodnog pokreta "Svetozar Miletic".
CRNA GORA I SRBIJA
DJukanovic obavestio LS o pregovorima u Briselu
Crnogorski predsednik Milo DJukanovic obavestio je predstavnike Liberalnog saveza (LS) o "pozicijama" Crne Gore u razgovorima o preuredjenju SRJ.
Liberale su na tom sastanku predstavljali politicki lider Miodrag Zivkovic i predsednica parlamenta Vesna Perovic, u svojstvu republickog poslanika.
Predstavnici LS, posle razgovora sa DJukanovicem, nisu dali izjave, najavljujuci da ce danas izdati saopstenje.
Radio Crne Gore javio je da su predstavnici LS-a rekli DJukanovicu da je bilo "krajnje vreme da ih obavesti o razgovorima o preuredjenju odnosa u SRJ i najnovijem predlogu visokog predstavnika EU Havijera Solane".
Crnogorski predsednik i lider Demokratske partije socijalista Milo DJukanovic je o briselskom razgovoru sa Solanom obavestio celnike Socijaldemokratske partije, sa kojom cine koaliciju "Pobjeda je Crne Gore".
Predsednik SDP-a Ranko Krivokapic juce je izjavio da ce ta partija napustiti crnogorsku vladu, ako se do maja ne odrzi referendum o drzavnom statusu Crne Gore.
Predsednistvo vladajuceg DPS-a odrzace veceras redovnu sednicu, na kojoj ce se najverovatnije analizirati i najnovija ponuda Solane o novim odnosima Srbije i Crne Gore.
U sedistu DPS-a agenciji Beta je receno da veceras nece biti izjava za javnost, vec ce stavovi sa sednice Predsednistva biti saopsteni na sutrasnjoj konferenciji za novinare.
CRNA GORA I SRBIJA
Nova drzava imace naziv "Unija Srbije i Crne Gore"
Ime Jugoslavija ce biti ukinuto, a nova drzava, umesto nje, zvace se Unija Srbije i Crne Gore, pisu podgoricke "Vijesti" pozivajuci se na pouzdane izvore u Briselu i Podgorici.
List pise da je takav predlog zvanicnik EU Havijer Solana ponudio crnogorskom predsedniku Milu DJukanovicu prosle nedelje na njihovom sastanku u Briselu.
Unija bi, kako navodi list, imala jednu zastavu u UN, ali bi stolica bila rotirajuca. Nova drzava bi imala predsednika, ali ne i saveznu vladu, vec "koordinaciono ministarsko telo".
Crna Gora bi zadrzala sve sadasnje funkcije monetarne suverenosti, ukljucujuci i evro kao zvanicnu monetu.
Crna Gora i Srbija bi, na primer, na svim medjunarodnim takmicenjima nastupale samostalno, a samo bi na olimpijadama nastupala reprezentacija Unije.
SAVEZNI USTAVNI SUD
O pravnoj regulativi referenduma
Savezni ustavni sud jejuce odlucio da o celokupnoj problematici pravnog regulisanja i sprovodjenja referenduma pribavi misljenje naucnih radnika i o tome, pre donosenja konacne odluke, odrzi jos jednu sednicu.
Jucerasnja javna rasprava u Sudu odrzana je povodom predloga Stranke deviznih stedisa Crne Gore iz Herceg Novog da se clan 8. i clan 30. stav 1 crnogorskog Zakona o referendumu proglase neustavnim.
Po sluzbenoj duznosti sam Sud je pokrenuo postupak za ocenu ustavnosti clanova 4. i 37. istog Zakona, iako se ni ranija odluka suda o neustavnosti jednog clana prethodnog Zakona o referendumu u Crnoj Gori u toj Republici nije postovala.
Pred sudom su postavljene dve dileme: da li na referendumu glasa gradjanin ili drzavljanin i da li je odluka na referendumu obavezujuca i za Skupstinu SRJ.
Sporno je i: da li se odluka donosi vecinom glasova gradjana koji su glasali pod uslovom da je na referendum izasla vecina onih koji imaju pravo izjasnjavanja.
Ovoj dilemi je sudija Aleksandar Simic dodao jos jednu: da li srpski Zakon o referendumu sadrzi odredbu identicnu onoj koju je Savezni ustavni sud u crnogorskom zakonu vec ocenio kao neustavnu da, naime, pravo na izjasnjavanja na referendumu ima gradjan koji, U SKLADU SA PROPISIMA O IZBORIMA, ima biracko pravo.
Ucestvujuci u javnoj raspravi advokat Jovan Pejovic optuzio je OEBS da podrzava secesiju Crne Gore i savetuje Vladu te Republike kako da protivustavnom definicijom birackog prava "menja granice Balkana".
"Tako ce, prema uputstvu OEBS-a, koji je priznao autorstvo u crnogorskom zakonu o referendumu, na referendumu o nezavisnosti Crne Gore moci da glasaju drzavljani Hrvatske i Albanije koji zive u Crnoj Gori, a ne i drzavljani Republike Srpske, moci ce da glasaju drzavljani Crne Gore koji zive van SRJ, ali ne i njeni drzavljani koji zive u Srbiji", rekao je Pejovic.
On je "odredjeni organ pri OEBS-u" nazvao "centrom za izborne manipulacije i spekulacije" nasta je ostro reagovao sudija Simic rekavsi da je SRJ clanica OEBS-a i da nije u njenom interesu da se "OEBS tako naziva".
Pejovic je rekao Simicu da nema pravo da ga prekida dok govori, a Simic njemu da ne samo da ima pravo da ga prekida nego i da ga sa sednice udalji.
NOVI SAD
Uskoro treci blok partija unutar DOS-a
Liga za Sumadiju, Sandzacka demokratska partija, Savez vojvodjanskih Madjara, Reformisti Vojvodine i Liga Socijaldemokrata Vojvodine (LSV) hitno ce pristupiti stvaranju treceg bloka unutar koalicije DOS, saopstila je LSV.
Tih pet partija od ranije cine koaliciju Savez demokratskih partija (SDP), a ta koalicija usla je u DOS za savezne izbore septembra 2000. godine.
U saopstenju se navodi da je u Novom Sadu juce odrzan sastanak lidera pet partija Branislava Kovacevica, Rasima Ljajica, Jozefa Kase, Miodraga Isakova i Nenada Canka na kojem je zakljuceno da se "zbog situacije u zemlji i krize u DOS-u hitno pristupi institucionalizovanju i formalizovanju strukture SDP i stvaranju trajnih koalicionih organa".
"SDP ce se profilisati kao osnova za stvaranje treceg, uveliko nedostajuceg bloka na politickoj sceni Srbije. Taj blok treba da cine organizacije gradjanske, regionalisticke i socijaldemokratske orijentacije", pise u saopstenju.
Dodaje se da ce SDP zajedno sa drugim srodnim organizacijama dati svoj puni doprinos stabilizaciji prilika u DOS-u kao i zemlje u celini.
Sledeci sastanak novoformiranog bloka bice odrzan u Novom Sadu i tom prilikom ce biti usvojena platforma buduceg organizovanja i delovanja.
U saopstenju se ne precizira kada ce taj sastanak biti odrzan.
KOSOVSKA MITROVICA
Delegacija protesta danas sa Nebojsom Covicem
Nekoliko stotina gradjana severnog dela Kosovske Mitrovice protestovalo je i zbog ukidanja Skupstine opstine u tom pretezno srpskom delu podeljenog grada i namere UNMIK-a da umesto nje ustanovi kancelariju zajednica.
U protestu ispred zgrade starog rektorata, gde treba da bude smestena sporna kancelarija, zaposlenima u Skupstini opstine pridruzili su se i radnici Zdravstvenog centra, skola, kao i gradjani severne Mitrovice.
Clan izvrsnog odbora SNV severnog Kosova i predsednik udruzenja "Most Svetog Dimitrija" Vladimir Zakic rekao da je formiran "Odbor za odbranu opstine", cija ce delegacija, kako je najavio, sutra u Beogradu razgovarati sa predsednikom Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojsom Covicem.
"Nastojacemo da objasnimo da se ne razmislja o radnim mestima i funkcija, nego o opstanku jedne srpske institucije na Kosovu", najavio je Zakic.
UNMIK planira da u severnom delu Mitrovice otvori kancelariju zajednica, a da prizna samo jednu Skupstinu opstine u podeljenom gradu, u juznom, pretezno albanskom delu.
Predsednik opstine Nikola Radovic ocenio je da je nedopustivo da opstina u severnoj Mitrovici bude ukinuta jer je ona direktno povezana sa "pitanjem opstanka srpskog naroda na severu Kosova".
Predsednik Srpskog nacionalnog veca severnog Kosova Milan Ivanovic rekao je da su "svi argumenti" na strani ucesnika protesta i da je opstina neophodna za "stvaranje uslova za povratak prognanih Srba".
"UNMIK ce nastaviti sa ukidanjem institucija jer je Misija UN ovih dana raspisala konkurs za popunu rukovodecih mesta u Domu zdravlja Kosovska Mitrovica, koji ce biti pod ingerencijom opstinske administracije" u juznom delu grada, rekao je Ivanovic.
JUG SRBIJE - OPSTINA KOSOVSKA KAMENICA
Bacene bombe na dve srpske kuce u kosovskom selu Kololec
Na kuce Zivorada Ristica i Hranislava Arsica u Kololecu u opstini Kosovska Kamenica bacene su dve rucne bombe iz automobila koje su pricinile manju stetu, saopstilo je juce u Bujanovcu Koordinaciono telo za jug Srbije.
Bomba koja je u utorak uvece bacena na kucu Zivorada Ristica, direktora osnovne skole, nije eksplodirala i nju je na licu mesta unistio tim ruskog kontingenta Kfora, navodi se u saopstenju.
Koordinaciono telo dodaje da su zbog "nedovoljnih preventivnih mera" prilikom unistenja bombe popucala stakla na prozorima i vratima kuce, a delimicno je ostecena i fasada.
Druga bomba bacena je iste veceri na kucu Hranislava Arsica, na prodavnicu mesovite robe u toj kuci, koja u jednom delu ima salon za video igre. To je "jedino mesto gde se okuplja tamosnja omladina" i u trenutku napada u prodavnici se nalazilo nekoliko Srba. Bomba je srecom udarila u kapiju i eksplodirala na ulici, pa nije bilo povredjenih i objekat je neznatno ostecen, pise u saopstenju.
Koordinaciono telo navodi da je Hranislav Arsic ranjen u septembru 2001., kada je na njega pucano iz automatskog oruzja dok se vozio kombijem sa Trajanom Trajkovicem, koji je poginuo. Istog dana, 28. septembra 2001, bacena je bomba na kucu Zivorada Ristica, ali ni tada nije eksplodirala.
U utorak, 12. februara u selu Koretin kamenovan je i automobil koji je vozio Srbin Dejan Trajkovic iz Kosovske Kamenice, a nesto kasnije automobil Roma DJemailja Kruezijua. Ni jedan ni drugi vozac nisu povredjeni, ali su im vozila znatno ostecena, pise u saopstenju.
Koordinaciono telo je saopstilo i da je ekipa Vojske Jugoslavije zapocela identifikaciju bombe u vranjskom naselju Raska 2, zaostale od NATO bombardovanja.
Nakon identifikacije bice napravljen plan otkopavanja, demontaze i transporta te bombe, dodalo je Koordinaciono telo.
KOSOVO
U Vitini pojacane patrole zbog napada na Srbe
Medjunarodne vojne snage na Kosovu pojacale su patrole u opstini Kosovska Vitina zbog dva napada tinejdzera kamenjem na kosovske Srbe u Klokotu i Mogili, saopstio je Kfor.
Jedan kosovski Srbin je juce obavestio patrolu Kfora da je petnaestoro ili dvadesetoro dece prethodna dva dana kamenovalo njegovu kucu. Komandant te patrole je razgovarao sa predstavnicima lokalne vlasti i zatrazio pomoc u sprecavanju daljih incidenata, pise u saopstenju.
Dvadesetak albanskih tinejdzera su juce uvece u Mogili kamenovali dva Srbina u kolima, ali nikakva steta nije naneta automobilu, niti je iko povredjen, navodi Kfor.
"Kfor je povecao broj patrola u ovoj oblasti i komandant je razgovarao sa gradonacelnikom o tom incidentu u pokusaju da se uspostavi kontrola lokalne zajednice nad postupcima tinejdzera", pise u saopstenju.
| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |
