Nezavisne Novine

JUGOSLAVIJA

ZAVRSENI LOKALNI IZBORI U CRNOJ GORI

Parlamentarne stranke zadovoljne rezultatima izbora

Parlamentarne stranke u Crnoj Gori zadovoljne su rezultatima lokalnih izbora koji su odrzani u 19 opstina.
Demokratska partija socijalista (DPS) je ocenila da je na tim izborima potvrdila svoju "superiornost".
Viski funkcioner DPS-a Miodrag Vukovic je kazao da je nakon "ubjedljive pobede suverenistickog bloka" iskljucena mogucnost odrzavanja vanrednih paralmentarnih izbora u Crnoj Gori.
"Rezultat izbora pokazuje da DPS ubedljivo najjaca stranka u Crnoj Gori i da je koalicija "Zajedno za Jugoslaviju" na putu bez povratka", kazao je Vukovic novinarima.
On je ocenio da je "druga posledica" lokalnih izbora "dokaz" da je drzavna politika Crne Gore "izuzetno utemeljena u birackom telu".
Vukovic je misljenja da su izbori protekli u fer i demokratskoj atmosferi, sto po njegovim recima pokazuje da Crna Gora ide "krupnim korakom u pravcu demokratizacije drustva".
Lider Socijademokratske partije (SDP) Ranko Krivokapic je ocenio da je na izborima pobedila "reformska Crna Gora".
"U okviru te pobede najveci je pobednik SDP, koji je osvojio preko 20 procenata novih mandata u lokalnim paralmentima", kazao je Krivokapic radiju "Antena M".
On je rekao da je uspeh liberala, DPS-a i socijademokrata dokaz da su grdjani shvatili da su "mirna vremena pravi odgovor za sve nas".
Predsednik Liberalnog saveza (LS) Miroslav Vickovic je istakao da su liberali na lokalnim izborma ostvarili najveci uspeh u istoriji svog dvanaestogodisnjeg politickog delovanja.
Vickovic je na konferenciji za novinare ocenio da su DPS i SNP, kao dve vodece snage u Crnoj Gori, nakon jucerasnjih izbora dozivele pad.
On je kazao da izbori nisu bili "slobodni, posteni i fer" i da su "predstavljali demonstraciju gole sile i moci dve najace stranke" u Crnoj Gori.
"Na ovim izborima utrosene su stotine i stotine hiljada eura iz crnih fondova dve najace stranke, a hiljade njihovih emisara obilazili su Crnu Goru, pretile, obecavale, podmicivale i naredjivale", dodao je Vickovic.
Vickovic je medjutim ocenio da su loklani izbori u Crnoj Gori prvi "znak pobune" crnogorskih gradjana protiv postojeceg stanja.
Visoki funkcioner Socijalisticke narodne partije (SNP) Vuksan Simonovic izjavio je da je jugoslovenska koalicija,"uprkos neregularnostima" u izbornom postupku, ostvarila ocekivani rezultat.
Simonovic je novinarima kazao da su stranke koje cine tu koaliciju zadrzale vlast u svim opstinama u kojima su i do sada vrsile vlast, "verifikovale fakticko stanje u Beranama"i pobedile u Savniku.
On je ocenio da je na izborima apstinirao "znacajan broj biraca" i da oni nisu bili "slobodni i demokratski".
"Rezim Mila Djukanovica je na birace primjenivao njima znane metode pritiska", dodao je visoki funkcioner SNP-a.
Prema njegovim recima u izborni postupak je bila umesana i policija, sto je doprinelo da odziv biraca bude manji u odnosu na proslogodisnje parlamentarne izbore.
Predsednik izvrsnog odbora Srpske narodne stranke (SNS) Andrija Mandic ocenio je da je ta stranka na loklanim izborima zabelezila veliki uspeh.
"SNS je najveci pobednik ovih izbora, jer je nas rast od preko 300 odsto nezabelezen na dosadasnjim izborima u Crnoj Gori", kazao je Mandic.
On je ocenio da ce LS odigrati "odlucujucu" ulogu u konstituisanju vlasti u mnogim opstinama.
Mandic je rekao da je jugoslovenska koalicija spremna da pruzi podrsku liberalima u vrsenju vlasti.
Potpresdsednik Narodne stranke (NS) Predrag Popovic kazao je da je "delimicno zadovoljan" izbornim rezultatom svoje stranke.
Popovic je novinarima kazao da je NS u predizbornoj kampanji bila na meti i vlasti i koalicionih partnera.
"Uprkos tome mi smo preziveli, jer smo paralmentarna stranka u svim opstinama ,osim u Kolasinu, gde smo doziveli neuspeh", dodao je Popovic.
Potpredsednik NS-je ocenio da jucerasnji izbori u Crnoj Gori nece nista "bitnije promeniti".
Popovic je optuzio vlast za zloupotrebu drzavnog aparata u kampanji vladajuce koalicije.

DINAR KONVERTIBILAN

Dinar u bankama u cetiri evropske zemlje

Guverner Narodne banke Jugoslavije (NBJ) Mladjan Dinkic izjavio je da se od juce dinarom mogu kupiti lokalne valute u bankama u Madjarskoj, Grckoj, Austriji i Nemackoj.
Na konferenciji za novinare, Dinkic je najavio da ce za nekoliko dana dinar biti moguce zameniti u bankama u Rimu, Londonu i Parizu.
Prema njegovim recima, dinar ce biti u svim gradovima i zemljama koje budu iskazale interes za dinarom, a NBJ je preuzela obavezu da u neogranicenim iznosima otkupljuje dinare iz inostranstva, jer ima dovoljno deviznih rezervi za taj otkup.
Devizne rezerve NBJ iznose 1,7 milijardi dolara i dovoljne su za pokrivanje prosecnom uvoza za cetiri meseca, dok su ukupne rezerve zemlje, ukljucujuci i rezerve banaka, 2,6 milijardi dolara, rekao je Dinkic.
Jugoslovenska nacionalna valuta juce je postala konvertibilna, treci put od kako je uvedena kao sredstvo placanja, a prvi put od 1946. godine kada je SFRJ postala clanica Medjunarodnog monetarnog fonda (MMF) ispunjene su sve obaveze po clanu osam Statuta tog fonda.
Stigle su u toku ove nedelje prve narudzbine za dinare od inostranih banaka, a upuceni su i detaljni opisi novcanica i odstampani i posebni plakati na grckom, madjarskom, nemackom, enegleskom i francuskom, kazao je Dinkic.
On je najavio bolje mere zastite od falsifkovanja novcanice, tako da ce nova novcanica od 5.000 dinara imati najvecu mogucu zastitu, a izradjuje se i nova novcanica od 100 dinara.
Isticuci da je SRJ uspela da uvede konvertibilnost u roku od godinu i po dana, dok je Sloveniji trebalo cetiri godine, on je dodao da je takavom status nacionalne valute doprinelo pre svega usvajanje novog Zakona o deviznom poslovanju.
Novi Zakon ce doprineti znacajnom povecanju deviznih transakcija u legalnim kanalima, jacanju deviznih rezervi i povecanju investicija, rekao je Dinkic i dodao da je potencijal Srbije da privuce godisnje od tri do 3,5 milijardi dolara.
Prema novim propisima, gradjani SRJ i stranci ce moci da u gotovini iznesu iz zemlje do 2.000 evra, a omogucen je transfer sredstava iz inostranstva preko racuna u neogranicenom iznosu do treceg stepena srodstva, s tim sto je za iznos veci od 5.000 evra potrebna dokumetacija oko namene sredstava.
Dinkic je ocenio da ce liberalniji transfer sredstava podstaci gasterbajtere da slobodnije prebacuju sredstva u Srbiju, jer ce istovremeno moci i da povuku ta sredstva ukoliko zele.
Novi zakon je omogucio i placanje nekretnina i rentiranje u devizama, ali preko bankovnih racuna, sto ce prema recima guvernera, takodje doprineti vecoj kontroli transakcija.
Govoreci o novim mogucnostima za privredu, Dinkic je istakao da je uvedena mogucnost avansnog placanja svih roba i usluga, pri cemu su rokovi produzeni sa 60 na 90 dana a isti rok je i za naplatu izvoza, a u slucaju duzeg roka posao se prijavljuje NBJ kao kreditni posao.
Uvoznici su dobili mogucnost da uzimaju devizne kredite od banaka, sto ce ponistiti gubitke na razlici izmedju kupovnog i prodajnog kursa.
Dinkic je rekao da polako opada i kamtna stopa, tako da mesecna ponderisna kamatna stopa na trzistu iznosi dva odsto, dok je pre godinu bila pet odsto. "Na dalji pad kamatne stope uticace smanjenje poreza na finansijske transkacije i ukidanje poreza na finansijske transkije na kupoprodaju deviza na medjubankraskom trzisu i za kreditiranje izmedju banaka", ocenio je guverner.

NEMACKA I SAD

Najveca akcija policije uoci dolaska Busa u Berlin

Glavni grad Nemacke priprema uoci posete americkog predsednika Dzordza Busa najvecu policijsku akciju u svojoj istoriji.
U danima neposredno pred posetu, kao i 22. i 23. maja kada ce Bus boraviti u Berlinu, u akciji ce ucestvovati najmanje 10.000 policajaca iz citave zemlje.
Nemacke vlasti racunaju da ce tokom najavljenih demonstracija protiv Busove politike, 21. i 22. maja, doci do incidenata i nasilja. Preko interneta se pozivaju demonstranti iz cele zemlje da dodju u Berlin. Policijski angazman na zastiti gosta iz Vasingtona stajace vise od dva miliona evra.
Bus ce 23. maja odrzati govor u Bundestagu. Stanovace u predsednickom apartmanu luksuznog hotela "Adlon" u neposrednoj blizini Brandenburske kapije u srcu grada. Zbog toga ce za gradjane privremeno biti nepristupacne mnoge ulice u tom delu Berlina, ukljucujuci i stanicu podzemne zeleznice.
Razlicite mirovne i levicarske organizacije, protivnici globalizacije, pozvale su na ucesce u demonstracijama protiv Busove politike. Gradske vlasti nisu dozvolile okupljanje na mestu koje su odabrali organizatori, vec samo u ulicama nesto dalje od Busovih ociju.
Zanimljivo je da se medju grupama koje pozivaju na demonstracije nalazi i ekstremno desnicaraska Nacionaldemokratska partija Nemacke (NPD) ciji rad savezna vlada zeli da zabrani.
Od partija zastupljenih u Bundestagu na demonstracijama ce se u vecem broju pojaviti samo poslanici reformisanih istocnonemackih komunista, Partije demokratskog sociojalizma (PDS).
Poslanici Zelenih, stranke ministra inostranih poslova Joske Fisera, ne planiraju "kolektivno" ucesce na protestu. Ipak nekoliko poslanika Zelenih, od ranije poznatih po pacifistickim uverenjima, zeli da ucestvuje u demonstracijama uz navodjenje da Busova politika borbe protiv terora kao i ponasanje u vezi sa protokolom o klimi iz Kjota daju povoda za kritiku i nezadovoljstvo.
Grupa poslanika vladajuce Socijaldemokratske partije Nemacke (SPD) kancelara Gerharda Sredera najavila je da doduse nece ucestvovati na demonstracijama, ali da ce se pridruziti apelu koji ce tokom posete biti upucen Busu. Slicnu poruku nameravaju da mu predaju i poslanici Zelenih, manjeg partnera u koalicionoj vladi.
U ovim pismima se, doduse uz isticanje trajnog prijateljstva i zajednistva izmedju Nemacke i Evrope i SAD, izrazava briga zbog Busove politike u Iraku i na Bliskom Istoku i kritikuju tendencije "izolacionizma" i "unilateralizma" u SAD od dolaska Busa na vlast.

premija - 34 miliona kanadskih dolara

Loto groznica u Kanadi

Hoce li u danas, 17. maja biti izvucena loto-premija od 34 miliona kanadskih dolara? To pitanje potresa milione Kanadjana koji opsedaju uplatna mesta od Atlantika do Pacifika, od granica sa SAD do severnih polarnih predela.
Najvecu premiju u istoriji bilo koje igre na srecu u Kanadi moguce je, uz "malo" srece, osvojiti minimalnom uplatom od dva dolara koliko staje tiket lotoa "super 7" sa tri sedmocifrene kombinacije.
Za premiju u ovoj igri potrebno je pogoditi svih sedam izvucenih od 47 brojeva na tiketu, ali to nedeljama nije nikome uspelo.
Po pravilima lotoa "super 7" startna premija od 2,5 miliona dolara uvecava se svakog petka za istu sumu, ali i vise, u odnosu na rast uplata.
Tako je 10. maja premija iznosila 24 miliona dolara, a u neuspesnu potragu za njom Kanadjani su ulozili gotovo trostruko vise - 66 miliona dolara.
U Kanadi je priredjivanje igara na srecu posao provincijskih lutrijskih organizacija, a loto "super 7", ustanovljen maja 1994, jedina je redovna nacionalna lutrijska igra.
Za osam godina obavljeno je 412 izvlacenja, a "super sedmica" pogodjena je 92 puta.
Najveci - gotovo 22 miliona dolara - dobitak na lotou "super 7" pripao je septembra 1997. tada 21-godisnjoj Dijani Falkoni (Diane Falconi) iz Ricmond Hila kod Toronta.
Najveca dosadasnja premija u bilo kojoj lutrijskoj igri u Kanadi iznosila je skoro 26,5 miliona dolara i izvucena je septembra 1995. na starijoj loto igri u kojoj ucesnici pogadjaju sest od 49 brojeva.
Sansa da jedna kombinacija u lotou "super 7" bude istovetna sa dobitnom iznosi 1 : 63.000.000, ali, s obzirom da minimalna uplata od dva dolara obezbedjuje tri kombinacije, ta sansa uvecava se na 1 : 21.000.000.
Prema racunici jednog eksperta, sanse prosecnog stanovnika Severne Amerike da bude zrtva teroristickog napada 140 puta su vece nego izgled da dobije lutrijsku premiju.
Vodeci dnevnik u kanadskoj prestonici "Otava sitizen" olaksava brigu potencijalnom dobitniku objavljujuci na sta sve moze utrositi premiju od 34 miliona dolara.
Putovanja prvih svemirskih turista, Denisa Tita (Dennis) i Marka Satlvorta (Shuttlenjorth) kostala su, preracunato u kanadske dolare, po 31 milion.
Ako je dobitnik skromniji i zadovoljava se samo letom oko sveta, to moze da ostvari za nekih 25 dana po ceni od "svega" 60.000 dolara. Najveca premija omogucava 566 takvih putovanja.
Onaj ko ima strah od letanja, a otporan je na morsku bolest, moze uplatiti gotovo 100-dnevni brodski aranzman za "samo" 130.000 dolara i da doplovi, recimo, do jednog ostrva kraj Novog Zelanda koje odmah moze postati njegovo za 13,5 miliona dolara u gotovom.
Ukoliko je dobitnik ljubitelj stambenih nekretnina ponudjen mu je zamak u Skotskoj za sest miliona dolara, a ako bas ne zeli da se mrdne iz Kanade moze da pazari vilu u gotskom stilu usred Toronta za 20 miliona dolara.
Uoci "sudnjeg loto dana" svaki od miliona igraca nada se da ce bas on demantovati navedene matematicke nalaze i razmotriti neku od opisanih ponuda.
Milomir Niketic

BRITANIJA- Gardijan

Amerikanci hoce da uhapse Karadzica u naredna dva meseca

Americke specijalne jedinice, koje deluju u sastavu Sfora u BiH, nameravaju da uhapse bivseg lidera bosanskih Srba Radovana Karadzica u naredna dva meseca, pise danas britanski "Gardijan".
List prenosi ocenu neimenovanog izvora britanske obavestajne sluzbe u Banjaluci da su Karadzicu dani odbrojani, odnosno da "mu je ostalo najvise nekoliko meseci". Isti izvor naveo je da je februarska akcija Sfora u Celebicima bila nacin da se ziteljima da na znanje da je Karadzicevo hapsenje blizu.
"Gardijan" pise da postoje ogranicenja u pracenju bivseg vodje bosanskih Srba jer placeni spijuni i spijunske bespilotne letelice ne mogu potpuno da pretraze bosanske planine.
Pozivajuci se na obavestajnu sluzbu BiH, list izvestava da Karadzic ni na jednom mestu ne provodi vise od 48 sati, i ocenjuje da je za americke specijalne jedinice problem kako organizovati akciju hapsenja kada se meta stalno pomera.
Izvor blizak Drzavnoj bezbednosti u Sarajevu rekao je da spisak od 19 lokacija, koju mu je predocila novinarka "Gardijana" koja je tokom rata izvestavala iz BiH, "izgleda prilicno uverljiva lista" mogucih sklonista Radovana Karadzica.
"On ima veliku podrsku u planinama u istocnoj Bosni, a skriva ga i pravoslavna crkva. Do nas dolaze podaci, ali oni ne mogu da putuju tako brzo a Karadzic ima ljude koji ga obavestavaju o svakom neobicnom pokretu na putevima. Granica je kao svajcarski sir i on moze da ulazi i izlazi", rekao je taj izvor za britanski list.
Tacku na pricu o bivsem lideru bosanskih Srba verovatno ce staviti Amerikanci, jer jedino oni imaju tehnologiju i mrezu obavestajaca sposobnu za njegovo hapsenje, zakljucuje "Gardijan".

IZBORI - DJukanoviC

Za Crnu Goru izvesna evropska buducnost

Crnogorski predsednik Milo Djukanovic izjavio je juce da je veoma zadovoljan rezultatima lokalnih izbora, jer su oni pokazali da je za Crnu Goru "izvesna evropska buducnost".
"Rezultati tih izbora potvrdili su da je Crna Gora veoma snazno, nepovratno i stabilno na putu daljih ekonomskih i demokratskih reformi i pune integracije u evropske i evroatlantske strukture", rekao je Djukanovic, koji je i lider Demokratske partije socijalista (DPS).
Prema sinoc objavljenim preliminarnim rezultatima izbora, DPS vodi na izborima u deset opstina, stranke projugoslovenske koalicije osvojile su vecinu u osam opstina, a vlast u Ulcinju zadrzale su albanske stranke.
DJukanovic je Televiziji Crne Gore kazao da ishod glasanja u 19 opstina predstavlja "ubedljivo otreznjenje" za sve koji su posumnjali da bi Crna Gora "mogla biti istrajna na proevropskom kursu".
"Zelim da zahvalim svim gradjanima u 19 crnogorskih opstina koji su ovakvim izjasnjavanjem pruzili podsticaj nama koji kreiramo drzavnu politiku da istrajemo na proevropskom kursu i sve predanije i dinamicnije realizujemo tu politiku", rekao je on.
Crnogorski predsednik kazao je i da ce nakon lokalnih izbora drzavna politika Crne Gore biti u potpunosti skoncetrisana na resavanje ekonomskih i socijalnih problema.
Djukanovic je najavio da ce odmah po zavrsetku sednice crnogorske skupstine, zakazane za 22. maj, obnoviti poziv Socijademokratskoj partiji (SDP) i Liberalnom savezu (LS) za razgovore o formiranju nove vlade.
"Imamo sve uslove da u okviru demokratskog bloka, opredeljenog za realizaciju beogradskog sporazuma, formiramo efikasnu, kompetentnu vladu koja ce biti usredsredjena na resavanje teskih socijalnih i ekonomskih pitanja u drustvu", dodao je on.

CRNA GORA - IZBORI

Suverenisticki blok pojacao politicku podrsku

Blok stranaka koje se zalazu za nezavisnu Crnu Goru osvojio je vecinu mandata u 10 od 19 crnogorskih opstina u kojima su u sredu odrzani lokalni izbori, pokazali su preliminarni rezultati podgorickog Centra za monitoring (CEMI) i beogradskog Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID).
"Raspored snaga ostao je priblizno isti. Koalicija Demokratske partije socijalista i Socijaldemokratske partije cak je pojacala podrsku u odnosu na proslogodisnje izbore, a istovremeno belezi se relativan pad stranaka clanica koalicije 'Zajedno za Jugoslaviju'", rekao je na konferenciji za novinare u Podgorici clan Upravnog odbora CeSID-a Zoran Lucic.
Preliminarni rezultati CEMI-ja i CeSID-a sa gotovo svih birackih mesta, pokazuju i da su stranke koje okupljaju Albance zadrzale vlast u Ulcinju, kao i da ce u pojedinim crnogorskim opstinama ubuduce biti i po neki odbornik koalicije Narodne socijalisticke stranke (NSS) Momira Bulatovica i Srpske radikalne stranke Vojislava Seselja.
Prema podacima CEMI-ja i CeSID-a, u opstini Niksic prevagu je odnela koalicija DPS-SDP sa 20 mandata, naspram 18 mandata koalicije "Zajedno za Jugoslaviju" (Socijalisticke narodne partije, Narodne stranke i Srpske narodne stranke).
U opstini Bijelo Polje, koalicija DPS-SDP imace u buducem parlamentu 23 mandata, koalicija SNP-SNS 13 mandata, dok bi Narodna stranka (NS) dobila jedan mandat.
Koalicija DPS-SDP i koalicija SNP-NS-SNS imace podjednak broj mandata u opstini Kotor - po 13 mandata, ali ce Liberalni savez imati sest mandata. U buducem parlamentu Kotora bice i jedan odbornik koalicije NSS-SRS.
U Baru DPS ce imati 12 mandata, koalicija SNP-NS-SNS 11 mandata, Socijaldemokratska partija (SDP) pet mandata, Liberalni savez (LS) cetiri mandata, koalicija NS-SRS jedan mandat i Demokratski savez Crne Gore dva mandata.
U opstini Budva je tesna vecina u korist "projugoslovenskog bloka". U toj opstini SNP-NS-SNS imace 15 mandata, DPS-SDP 14 mandata, a Liberalni savez tri mandata.
U Budvi, samostalni kandidat Niko Krpa, koji je nastupio pod sloganom "Volim Budvu vise od svih" nije prosao cenzus.
Koalicija DPS-SDP pobedila je u Danilovgradu sa 17 mandata, nasuprot 12 mandata koliko ce u buducem parlamentu imati koalicija SNP-NS-SNS. Koalicija NS-SRS imace dva mandata, liberali jedan a toliko i Socijalisticka partija za Jugoslaviju.
Na Cetinju, Liberalni savez Crne Gore osvojio je 16 mandata, DPS 15 mandata, SDP jedan, a koalicija SNP-SNS 1.
Na Zabljaku DPS ce imati 13 mandata, SNP 12, SNS 3, NS-SRS dva, a Narodna stranka jedan.
U opstini Berane, koalicija SNP-SNS imace 16 mandata, ali ce isto toliko imati i DPS. Narodna stranka osvojila je dva mandata, a SDP jedan.
U Kolasinu, 16 mandata pripada koalicija SNP-SNS, koalicija DPS-SDP osvojila je 13 mandata, liberali jedan i koalicija NS-SRS takodje jedan.
Izjednaceno je i u Mojkovcu. Koalicija SNP-SNS imace 15 mandata, koliko i savez DPS-SDP, a "jezicak na vagi" bice Narodna stranka koja ima jedan mandat. Ostali ucesnici izbora u toj opstini nisu prosli cenzus.
U Savniku je takodje tesno. DPS 15 mandata, koalicija SNP-SNS 15 mandata i Narodna stranka jedan mandat.
Andrijevica je pripala projugoslovenskom bloku. Ta koalicija (SNP-NS-SNS) osvojila je 19 mandata u lokalnom parlamentu, DPS devet, a koalicija NS-SRS dva mandata.
U Plavu, DPS ima 11 mandata, SDP sedam, koalicija SNP-NS-SN sest mandata, Stranka demokratske akcije cetiri, i po dva mandata za stranke koje okupljaju Albance - Demokratska unija Albanaca i Demokratski savez.
Socijalisticka narodna partija pojedinacno je najjaca u Pluzinama sa 15 mandata, SNS je osvojila pet, a NS dva (ukupno 22). DPS ce imati sedam mandata, a Savez komunista Jugoslavije-Komunisti Crne Gore dva mandata.
Jos jedan "tesan rezultat" zabelezen je u Pljevljima. Koalicija DPS-SDP 15 mandata, a SNP 14 mandata. SNS je osvojila cetiri mandata, Narodna stranka jedan, a jedan mandat osvojila je i koalicija NS-SRS.
Veliku pobedu DPS belezi u Rozajama. Ta stranka osvojila je 18 mandata, SDP pet (ukupno 23), Bosnjacka demokratska koalicija sedam mandata, a po jedan mandat imace koalicija SNP-NS-SNS, SDA-SNR i NS-SRS.
U Tivtu, koalicija DPS-SDP imace 14 mandata u lokalnom parlamentu, koalicija SNP-NS-SNS 11 mandata, libeali pet mandata, a SPJ i NS-SRS po jedan mandat.
I u Ulcinju, pobeda stranaka koje okupljaju Albance. Demokratska unija Albanaca osvojila je devet mandata, Koalicija DPS-SDP sedam mandata, Demokratski savez sest mandata, a toliko je osvojila i Partija demokratskog prosperiteta. SNP je osvojila tri mandata, liberali jedan mandat i koalicija NS-SRS takodje jedan mandat.
Predstavnici CEMI-ja i CeSID-a ne iskljucuju mogucnost neznatnih pomeranja za po neki mandat, ali smatraju da ce ovo biti konacni rezultati.

DILEMA OKO MANDATA CRNOGORKE VLADE

Razgovori o novoj vladi tek nakon 22. maja

Portparol Demokratske partije socijalista (DPS) Igor Luksic najavio je juce da ce ta stranka odbnoviti poziv Socijademokratskoj partiji (SDP) i Liberalnom savezu (LS) za formiranje nove vlade tek kada se "razresi dilema oko mandata sadasnje vlade".
Luksic je na konferenciji za novinare kazao da ce DPS sacekati da se crnogorska skupstina izjasni o poverenju vladi premijera Filipa Vujanovica i da ce nakon toga predsednistvo te stranke utvrditi "realnu" ponudu za formiranje nove crnogorske vlade.
On rekao da je crnogorski predsednik i lider DPS-a Milo Djukanovic "bio spreman" da danas obnovi poziv SDP-u i LS-u.
"Ocekivali smo danas nastavak sednice skupstine na kojoj bi se razresila pravna dilema oko mandata sadasnje vlade, ali je ta sednica pomerena za 22. maj", rekao je Luksic i dodao da ce DPS sacekati "da se prica oko statusa vlade formalno pravno zavrsi".
Predsednica crnogorske skupstine Vesna Perovic i sefovi poslanickih klubova dogovorili su danas da se sednica crnogorske skupstine koja je prekinuta 30. aprila nastavi 22. maja.

KANADSKA DELEGACIJA U POSETI JUGOSLAVIJI

Razgovori sa kanadskim parlamentarcima

Predsednik SR Jugoslavije Vojislav Kostunica razgovarao je juce u Palati federacije sa kanadskom parlamentarnom delegacijom o mogucnostima daljeg razvoja politicke i ekonomske saradnje izmedju dve zemlje, saopsteno je iz kabineta jugoslovenskog predsednika.
Delagaciju je predvodio predsednik Predstavnickog doma kanadskog parlamenta Piter Miliken.
Kako se u saopstenju navodi, gosti su odali priznanje vlastima u Beogradu na znacajnim promenama pravnog i politickog sistema zemlje u relativno kratkom vremenskom periodu, posebno na doprinosu daljoj stabilizaciji citavog regiona, koji je, kako je receno, pruzen nedavnim potpisivanjem sporazuma o redefinisanju odnosa u jugoslovenskoj federaciji.
Sagovornici su istakli da je time stvorena veoma pozitivna klima za dalji razvoj ukupne saradnje i posebno za privlacenje kanadskih investitora za ulaganja u nasu privredu.
Predsednik Kostunica je naglasio znacaj saradnje parlamenta u razmeni iskustava izmedju dve federalne drzave koje, mada su razlicite u velikoj meri, imaju i neke slicne probleme.
Kostunica se, kako se navodi, zahvalio Kanadi na dosadasnjoj humanitarnoj pomoci za prevazilazenje problema sa kojima je Jugoslavija suocena. On je takodje podvukao vaznost unapredjenja bilateralne ekonomske saradnje za resavanje teske ekonomske i socijalne situacije u nasoj zemlji.
Savezni ministar spoljnih poslova Goran Svilanovic takodje je razgovarao s delegacijom kanadskog parlamenta o bilateralnim i regionalim pitanjima, saopstilo je juce Savezno ministarstvo spoljnih poslova.
U saopstenju saveznog ministarstva se navodi da je u razgovoru "potvrdjena zajednicka zelja za jacanjem saradnje dve zemlje u politickoj, ekonomskoj i drugim oblastima od zajednickog interesa".
Kanadska parlamentarna delegacija na celu sa predsednikom Donjeg doma kanadskog parlamenta Piterom Milikenom, odala je priznanje SR Jugoslaviji za dosadasnje rezultate koje je postigla na planu demokratskih i ekonomskih reformi, dodaje se u saopstenju.

Svilanovic i predstavnici kanadskog parlamenta su istakli znacaj angazovanja SRJ, kao predsedavajuceg Procesa saradnje jugoistocne Evrope, na jacanju regionalne saradnje, kao i znacaj koji Kanada pridaje ulozi Jugoslavije u stabilizaciji, bezbednosti i ekonomskom razvoju regiona.
Predstavnici kanadskog parlamenta izrazili su podrsku Kanade naporima SRJ za ukljucenje u evropske i evroatlantske strukture.
U razgovoru je, takodje, istaknut i znacaj jugoslovenske dijaspore u Kanadi, ako vaznog faktora prijateljskih odnosa dve zemlje.
Predsednik Veca gradjana jugoslovenskog parlamenta Dragoljub Micunovic razgovarao je sa predsednikom Predstavnickog doma kanadskog parlamenta Peterom Milikenom o razvoju parlamentarne saradnje i mogucnostima kanadskog ulaganja u privredu SRJ.
Micunovic je novinarima, nakon razgovora, rekao da je cilj danasnjih susreta da se pojedine kanadske kompanije podstaknu za ulaganja u jugoslovensku privredu.
"Postoji niz projekata o kojima smo razgovarali. Ovi razgovori bili su prilika za ispitivanje mogucnosti kanadskih ulaganja u jugoslovensku privredu", kazao je predsednik Veca gradjana.
Peter Miliken je novinarima rekao da je delegacija iz Kanade spremna da ponudi svoja iskustva vezana za ustavno preuredjenje savezne drzave, ali i za saradnju sa SRJ na ekonomskom planu.
Kanadska delegacija boravice u poseti SRJ do subote, 18. maja.

SRJ - VOJISLAV KOSTUNICA

Ne treba ni preceniti ni potceniti Bajdenove poruke

Jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica ocenio je da Jugoslavija ne sme ni da potceni, ali ni da preceni izjavu americkog senatora Dzozefa Bajdena o njegovom vidjenju uslova koje SRJ treba da ispuni za nastavak americke pomoci.
"Bajdenovu izjavu o tome sta SAD treba jos da traze od Srbije valja tretirati kao daleku naznaku ili upozorenje da bi se u oktobru mozda moglo dogoditi da u Zakon o americkoj pomoci, zahvaljujuci lobistickim pritiscima, udje jos neki zahtev nasoj zemlji", naveo je Kostunica u autorskom tekstu za novi broj nedeljnika "NIN".
On je ocenio da se pred tim upozorenjem "ne smeju zatvarati oci", ali se ne treba ni uplasiti i ciniti ono sto se od zemlje ne trazi.
"Bilo bi, razume se, i besmisleno i neodgovorno da na sebe primimo zig genocidne drzave i genocidnog naroda, sto nam Bajden pripisuje, u zamenu za drugu transu americke ekonomske pomoci. To istovremeno ne znaci da mi nipodastavamo pomoc SAD ni njihov odnos prema nasem ucescu u medjunarodnim finansijskim organizacijama", naveo je jugoslovenski predsednik.
Prema njegovim recima, SRJ ne treba niko da podmicuje kako bi obavila svoj deo posla oko podizanja zemlje iz rasula, sto podrazumeva i utvrdjivanje istine o dogadjima u protekloj deceniji.
Kostunica je ocenio da je Bajden svoje stavove iskazao kao "placeni lobista", van Kongresa, na dobrotvornoj veceri jednog drustva americko-albanskog prijateljstva.
Americki senator je tada kazao da pomoc SAD Jugoslaviji treba da bude uslovljena i odustajanjem Beograda od "negativnih uticaja" na Kosovu i u Republici Srpskoj, kao i izvinjenjem Kostunice i Zorana DJindjica Albancima, Hrvatima i Bosnjacima.
Predsednik SRJ je naveo da je Jugoslaviji sada potrebno "predano sirenje autenticne predstave o tome sta jesmo i kroz sta prolazimo", kao i da se na tom poslu moraju angazovati i ljudi iz dijaspore.
On je dodao da Jugoslaviji na tom zadatku nisu potrebne ni uticajne agencije za odnose sa javnoscu.
"Potrebno nam je razumevanje ovdasnje situacije, nebrojenih problema koje smo nasledili, specificnih teskoca nase tranzicije, nezaceljenih rana i strahova koji su jos samo potisnuti, ne i odagnani. Potrebno nam je da se shvati da se neke stvari, ako se zaista zeli da se valjano obave, ne mogu obaviti preko noci", naveo je jugoslovenski predsednik.
Kostunica je ocenio da takvog razumevanja treba da bude vise i na domacoj politickoj sceni.

PRISTINA

Savic protestuje zbog gradnje u univerzitetskom naselju

Rektor pristinskog univerziteta i clan Predsednistva Skupstine Kosova Gojko Savic uputio je juce protest regionalnom civilnom administratoru UNMIK-a za Pristinu i direkciji za imovinsko-pravna pitanja "Habitat" kojim trazi zastitu imovine srpskog Univerziteta u Pristini.
Povod za protest rektora Savica bila je odluka albanskog dela Univerziteta u Pristini da za svoje nastavno osoblje izgradi stanove u Univerzitetskom naselju.
"Vec duze vreme stanovi i kuce, a od juce i zemljiste u vlasnistvu univerziteta, Albanci nasilno zaposedaju. Trazim od vas da sprecite nasilno oduzimanje imovine proteranog srpskog univerziteta, jer to moze da ima nesagledive posledice po multietnicki i povratak Srba u Pristinu", naveo je Savic u poruci administratoru i "Habitatu".
Uprkos Savicevom protestu i tome sto su britanski vojnici Kfora juce izbacili izvodjace radova, Albanci su i danas nastavili gradnju stanova u univerzitetskom naselju. Tokom radova na zemljistu u centru tog naselja ostecena je vodovodna i elektricna mreza.
Sa druge strane, Komitet za rekonstrukciju Kosova Polja odbio je 53 zahteva Srba za rekonstrukciju kuca u Kosovu Polju i okolnim selima.
Clan komiteta Svetislav Grujic rekao je da je takva odluka doneta da bi se stvorio vakuum, kako bi u medjuvremenu Albanci iz juzne Srbije mogli da po izuzetno niskim cenama otkupe preostale srpske kuce.

SKUPSTINA KOSOVO

Odbori odbacili sporazume donete bez ucesca albanaca

Odbori Skupstine Kosova za zakonodavstvo i medjunarodne odnose usvojili su juce nacrt rezolucije o Kosovskoj Mitrovici i "granici" prema Makedoniji, o cemu parlament treba da se izjasni 23. maja.
U tom nacrtu pise da su nevazeci svi sporazumi koji se ticu Kosova, a usvojeni su bez znanja i saglasnosti tamosnjih institucija.
Ta dva odbora predlazu da Skupstina Kosova zauzme stava da se takvi sporazumi ne primenjuju, posto se, kako se navodi u tom predlogu, tim aktima "ugrozava teritorijalna celovitost Kosova".
Odbori predlazu Skupstini Kosova da zatrazi od medjunarodne uprave i vlade Kosova da "obezbede celovitost teritorije Kosova".
Ta dva skupstina tela su ocenila da je sporazum o drzavnoj granici, koji su prosle godine usvojile vlasti u Beogradu i Skoplju, nije prihvatljiv, a isti stav imaju i o beogradskom sporazumu bivseg sefa UNMIK-a Hansa Hekerupa i sefa Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojse Covica.
Politicke vodje kosovskih Albanaca tvrde da sporazum Beograda i Skoplja o granici SR Jugoslavije i Makedonije nije prihvatljiv, posto nisu konsultovani, ni u tome ucestvovali predstavnici kosovskih Albanaca.
Na Kosovu je poslednjih meseci bilo vise organizovanih protesta zbog tog sporazuma Beograda i Skoplja.
Bajrami izjavio je da su na toj zajednickoj sednici ta dva odbora bili i predstavnici Srba, koji su izrazili "svoje rezerve na nacrt", ali da nisu bojkotovali rad.

STRPCE

Pet uhapsenih Srba i dalje u pritvoru

Dvojica srpskih pripadnika Kosovske policijske sluzbe i trojica Srba iz Strpca koje je uhapsio Kfor, nalaze se i dalje u pritvoru, saznala je agencija Beta od srpskih izvora u Strpcu.
Informativna sluzba Kfora potvrdila je da su americki vojnici juce uhapsili pripadnike KPS-a Srdjana Stanisica i Nebojsu Kuzmanovica, kao i trojicu Srba iz Strpca - Cvetka i Danijela Staletovica i Ivicu Boskovica.
Najpre su uhapseni Staletovici i Boskovic, zbog pokusaja da sprece postavljanje satora u selu Donja Vitina, namenjenih za smestaj albanskih izbeglica-povratnika.
Dvojica pripadnika KPS-a uhapsena su zbog ometanja tog hapsenja, javili su srpski izvori u Strpcu radio vezama.
Srbi se protive povratku Albanaca u Donju Vitinu jer zahtevaju da se postuje dogovor sa civilnom administracijom Strpca od prosle godine, kojim je utvrdjeno da ce povratak Albanaca u ovu opstinu krenuti istovremeno sa povratkom Srba u Musnikovo, Drajcice i Bogosevac u Sredackoj zupi na podrucju opstine Prizren.
Sredacku zupu je od dolaska medjunarodnih snaga na Kosovo 1999. napustilo oko 2.500 Srba koji su privremeno smesteni u Strpcu i okolini.
Telefonske linije i mobilna telefonija u Strpcu je u prekidu poslednja dva dana i veza se moze uspostaviti jedino uz pomoc radija.

KOSOVO- BOZOVIC

UNMIK jos nije odgovorio na zahtev za prebacivanje Srba

UNMIK jos nije odgovorio na zahtev Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju da sestorica Srba iz kosovskih zatvora budu prebacena u centralnu Srbiju, izjavio je danas rukovodilac Odeljenja za pravosudje i ljudska prava tog centra Vladimir Bozovic.
Bozovic je na konferenciji za novinare rekao da Koordinacioni centar za Kosovo i Metohiju trazi da jos devet Srba bude prebaceno iz kosovskih zatvora.
On je najavio da ce tim advokata zastupnika porodica povredjenih pri ubistvu Aleksandra Petrovica na Kosovu uloziti zalbu na presudu pociniocu zlocina Ronaldu Barteckom, jer smatraju da je trebalo da bude osudjen na duzu vremensku kaznu.
Okruzni sud u Pristini 10. maja je Barteckog osudio na 23 godine zatvora.
Predstavnik Odeljenja za razvoj i ekonomska prestruktuiranja Koordinacionog centra Nebojsa Masic ocenio da je program privatizacije kosovske privrede, koji je izradio sef UNMIK-a Mihael Stajner, "neprihvatljiv", prenose beogradski mediji.
Masic je naglasio da ce taj centar traziti od UN da odgovore na osnovu cega je Stajner dobio ovlascenja da napravi taj program i dodao da se njime predvidja privatizacija samo aktive firmi, a da se ne regulisu pitanja vlasnistva i potrazivanja.
On je ocenio i da Vlada Srbije mora biti aktivno ukljucena u proces privatizacije kosovske privrede.

KOSOVO - R.TrajkoviC:

Uskoro odluka o kandidatima za mesta u vladi

Sef poslanicke grupe koalicije "Povratak" Rada Trajkovic izjavila je da ce konacna odluka o srpskim predstavnicima u Vladi Kosova i kabinetu sefa UNMIK-a biti doneta nakon konsultacija sa kandidatima koje je predlozio "Povratak" i kandidatima koje je predlozio Koordinacioni centar za Kosmet.
"Vrlo brzo bice pozvani svi kandidati za ministarska mesta u Vladi Kosova koje je predlozilo predsednistvo koalicije 'Povratak' na skupu u Leposavicu, kao i ljudi koji su predlozeni za ove znacajne funcije od strane Koordinacionog centra, s obzirom da se predlozi razlikuju", kazala je danas Trajkoviceva jagodinskoj televiziji Palma plus.
Ona je navela da ce "tek nakon upoznavanja sa svim kandidatima koji su predlozeni od koalicije 'Povratak' i Koordinacionog centra, biti doneta konacna odluka ko ce predstavljati Srbe u Vladi Kosova".
Trajkoviceva je navela da su sinocne odluke koalicije "Povratak" "izuzetno znacajne, jer pravila ponasanja koja su doneta izricito obavezuju da se o vitalnim pitanjima, od kadrovskih pa nadalje, odluke donose medju clanicama koje imaju svoje poslanike u kosovskom parlamentu".
"Odluke ce se donositi dvotrecinskom vecinom, a nju ce donositi lideri stranaka i njihovi clanovi u kosovskom parlamentu. To je jedini i konacni nivo zauzimanja stavova koalicije 'Povratak' u Skupstini Kosova", kazala je Rada Trajkovic.