TRENING U OBLASTI SISTEMA ZA KONTROLU VAZDUSNOG SAOBRACAJA
Jugoslovenski inzenjeri putuju u Kanadu na specijalizaciju
Cetiri inzenjera iz Instituta "Mihajlo Pupin" otputovace 21. jula u Ricmond (Richmond, British Columbia) u Kanadi, na 14-o dnevni trening program u oblasti Razvoja i Tehnologije Velikih Sistema. Trening ce ukljuciti kurseve i prezentacije kako poslovno/razvojnih procesa po medjunarodnim normama i standardima, tako i obuku za koriscenje konkretnih proizvoda, ukljucujuci kanadski sistem automatske kontrole avio saobracaja. Deo ovog projekta finansira Kanadska Agencija za medjunarodni razvoj (CIDA), kroz svoj program "Partnerstvo za buducnost".
Ovaj projekat pomoci ce Institutu "Mihailo Pupin" u njegovim nastojanjima da podrzi aktivnosti Jugoslovenskih vlasti na polju modernizacije Sistema kontrole vazdusnog saobracaja, kako bi se zamenio zastareli postojeci sistem. Na ovaj nacin pruzice se doprinos naporima da se zadovolje potrebe Jugoslavije za povecanom sigurnoscu i vecim obimom ove vrste saobracaja.
Obuku strucnjaka iz Pupina obezbedjuje kanadska kompanija Raytheon Canada Ltd (Rejtion), svetski lider u oblasti sistema za upravljanje vazdusnim saobracajem (ATM sistema), koja je izradila niz domacih i medjunarodnih ATM sistema. Trening koji ce proci inzenjeri u Raytheon-u omogucice im da prosire svoje znanja iz razvoja i standardizacije softverskih sistema, steknu nove vestine i prosire mrezu profesionalnih kontakata.
Projekat "Obuka za razvoj i tehnologiju velikih sistema" otvorice nove mogucnosti za saradnju kanadskih i jugoslovenskih strucnjaka i omogucice kanadskim partnerima da se blize upoznaju sa situacijom u ovoj oblasti u regionu jugoistocne Evrope.
Program "Partnerstvo za buducnost" za Centralnu i Istocnu Evropu
Kratak opis programa
Program "Partnerstvo za buducnost" (The Partnerships for Tomorronj Program - PTP), koji finansira Kanadska Agencija za medjunarodni razvoj i realizuje Asocijacija Kanadskih Koledza (Asociation of Canadian Community Colleges) je fond za podrsku putovanjima, kreiran sa ciljem da doprinese demokratskim i ekonomskim reformama u zemljama Centralne i Istocne Evrope (CIE).
TP podrzava manje projekte koji imaju za cilj da ojacaju partnerstva i veze, kao i profesionalne i institucionalne kapacitete u kontekstu reformi.
PTP fond pokriva troskove medjunarodnih putovanja za Kanadjane i putnike iz Centralne i Istocne Evrope. Nevladine organizacije i institucije, kao i mladi (19-30 godina) mogu podneti zahtev za pokrivanje troskova smestaja, dnevnica, komunikacija, lokalnog transporta i izradu marketinskih materijala. Pojedinci, institucije, kompanije, zaposleni u drzavnim institucijama u CIE zemljama, kao i kanadski drzavni sluzbenici mogu da podnesu zahtev za pokrivanje troskova medjunarodnih avio karata, smestaja, dnevnica i lokalnih putovanja.
Sredstva se dodeljuju na osnovu niza kriterijuma koji ce omoguciti primaocima da aktivno ucestvuju u sledecim vrstama aktivnosti:
1 - Konferencije i radionice
2 - Trening u specificnim sektorima
3 - Profesionalne razmene
4 - Studijska putovanja
5 - Institucionalno povezivanje
6 -Kratkorocne konsultacije
VruCine u Torontu
Vreme kao elementarna nepogoda
U Torontu vec nekoliko dana vladaju velike vrucine, tako da je prvo stanovnistvo upozoravano, a zatim je proglasena opasnost od vrucina, sto znaci da postoji velika verovatnoca da vreme moze nepovoljno uticati na zdravlje ljudi, posebno iz rizicnih grupa. Tu spadaju bebe, deca, stariji ljudi i bolesni od hronicnih bolesti, kod kojih cak moze doci i do smrti zbog vrucina.
Decu, a ni kucne ljubimce, ne treba ni u kom slucaju ostavljati u kolima dok 'trknete' da obavite neke neodlozne poslove, kazu strucnjaci. Oni napominju da se slicna uputstva za ponasanje ponavljaju svake godine, ali nije na odmet podsetiti koliko to u sustini nevolja moze doneti.
Kada se proglasi opasnost od vrucina, onda grad otvara 'rashladne punktove' u Metro Holu, i u gradskim centrima u Etobikoki, Skarborou i Ist Jorku. Tu se ljudi besplatno mogu skloniti od vrucine, a sem toga i smestaji za prihvat beskucnika su otvoreni tokom citavog dana. Agencije koje rade sa beskucnicima dele besplatno flasiranu vodu, koju su, takodje besplatno, dobili od kompanija.
Ovog meseca je palo mnogo manje vodenog taloga nego sto je to uobicajeno za ovo doba godine.
Ono sto je ipak dobro je da je vazduh cist, zahvaljujuci severnom vetru koji dolazi iz oblasi Dzordzijan Bej. U ostalom delu provincije, narocito u jugozapadnom, ima zagadjenja u vazduhu, koje stize iz Micigena.
Istorijska odluka ontarijskog suda
Odobreno sklapanje homoseksualnih brakova
Ontarijski Vrhovni sud je proslog petka usao u istoriju donevsi jednoglasnu odluku da lokalna vlada moze odobriti sklapanje homoseksualnih i lezbijskih brakova. To je prva odluka takve vrste bilo koje sudske instance u Kanadi i njome su izjednacena prava bracna prava ljudi iz heteroseksualnih i istopolnih zajednica. Oni su naglasili da je zabranjivanje homoseksualnih brakova protivno odredbama Povelje o pravima i slobodama, i dali su rok od dve godine Parlamentu da redefinise pojam braka.
Na ovu sudsku odluku pravo zalbe imaju i provincijska i federalna vlada.
Sud je ovim resenjem odlucio po tuzbi homoseksualnih i lezbijskih parova koji su tuzili vladu provincije sto je prosle godine uskratila zahtev da medjusobno sklapaju brakove. Stav vlade je tada bio da da je zakonom propisano da brak mogu sklapati samo osobe razlicitog pola.
Odmah nakon objavljivanja odluke nije se oglasio ni jedan predstavnik vlade da kaze da li postoji mogucnost zalbe na sudsku odluku.
"Bio bih veoma razocaran ukoliko bi se neko zalio", rekao je Kevin Burasa, koji je sklopio brak sa svojim dugogodisnjim partnerom Dzoom Vornelom u crkvi u Torontu, prosle godine. U izjavi za televiziju, on je naglasio da vlada vise ne moze da nastavi da se prema homoseksualcima i lezbijksama odnosi kao da su gradjani drugog reda.
Medjutim, kasnije je premijer Ivz rekao da provincija nema nameru da sprecava ljude da pravno regulisu svoja opredeljenja, vec da ce ostaviti federalnoj vladi se pozabavi tim pitanjem. "Ukoliko dvoje ljudi zele da zasnuju zajednicu, zasto bih se ja mesao u to ili protivio?", rekao je Erni Ivz.
I Dejvid Jang, ontarijski pravni zastupnik, slicno razmislja. On je naglasio da konacnu odluku treba da donese federalna vlada, posto to pitanje spada u njenu nadleznost.
Otava ce do 26, jula dati svoje misljenje da li ce se usprotiviti sudskoj odluci.
Jedina zemlja u svetu u kojoj su, za sada, legalizovani homoseksualni brakovi je Holandija.
NeSto neuobiCajeno iz Parlamenta
Dzon Rejnolds je domacin najboljih zabava
Da se clanovi federalnog Parlamenta ne bave samo ozbiljnim pitanjima vec da imaju vremena i prilike da pokazu da su i oni u sustini obicni ljudi, sa interesovanjima i razmisljanjima koje imamo svi mi, pokazuju rezultati ankete Hil Tajmsa.
Novinari tog nedeljnika su postavili citavu seriju pitanja parlamentarcima, zahtevajuci od njih da otkriju sta misle o svojim kolegama. Pomenucemo samo neke najinteresantnije detalje. Na listama su uglavnom pomenuti visi i najpoznatiji clanovi zakonodavnog tela, ali se medju njima nalazi i poneko manje poznato ime.
Pocnimo od bivseg ministra Pola Martina, koji je prvi u sedam kategorija i drugi u jos tri. On je, izmedju ostalog, proglasen za najboljeg govornika, najbolji je organizator ruckova na kojima se okupljaju mocnici, prikuplja najvise sredstava, najambiciozniji je, ali i najbolje obucen parlamentarac.
Ministarka za ljudske resurse Dzejn Stjuart je proglasena za najseksipilniju i najbolje odevenu clanicu Parlamenta, dok je najpozeljniji muskarac, vec cetvrtu godinu za redom, torijevac Piter MekKej.
Najgore su odeveni, po misljenju svojih kolega, Elzi Vejn i Miron Tomson, dok je najgori govornik liberal Sofija Ljung. Za najvecu 'alapacu' je okarakterisana gospodja Pedi Torsni.
Medju laskavim titulama su i one koje je poneo Dzon Rejnolds, sef poslanicke grupe Alijanse. On spada u najbolje odevene, domacine najboljih zabava i vodi na listi onih za koje je zadovoljstvo raditi.
Najmanje vaznu titulu je poneo Pjer Petigru, ministar za medjunarodnu trgovinu, i to za najbolju kosu u Parlamentu.
Premijer Kretjen je drugi u nekoliko kategorija, a jedne titule bi se svakako rado odrekao. Naime, clanovi Parlamenta smatraju da su njegove sale najgore.
Kanada i Bosna
Kanadjani u Bosni
Kanadske oruzane snage, koje su angazovane na raznim mirotvornim misijama u svetu do gotovo krajnjih granica, najavile su da ce povuci 300 svojih pripadnika iz Bosne. To bi trebalo da se uradi do kraja oktobra.
Ova najava se uklapa u odluku clanica NATO, donetu februara meseca, da smanji ukupan broj pripadnika svojih snaga. Kako se ocekuje, od sadasnjih 19.000 vojnika, tamo ce se ubuduce nalaziti 12.000 clanova razlicitih predstavnika mirotvoraca.
| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |
