Madrid
Rat zavrsen, zrtava nije bilo
Spanske oruzane snage izbacile su jedinicu marokanskih vojnika sa majusnog, spornog sredozmenog ostrva Perehil koje je decenijima bilo nenastanjeno. Zrtava nije bilo, saopstila je vlada u Maridu.
Marokanska vlada je zapretila da "nece propustiti da deluje" u odgovoru na spansku operaciju u kojoj su sestorica marokanskih vojnika bili zarobljeni i u zarobljenistvu proveli nekoliko sati.
Spanija je krenula u akciju posle konsultacija sa Savetom bezbednosti UN i svojim saveznicima, navodi se u saopstenju premijera Hoze Marije Aznara .
"Spanska vlada je imala obavezu da naredi izbacivanje marokanskog odreda koji se ulogorio na ostrvu Perehil", kaze se u saopstenju i dodaje da su kralj Huan Karlos i sve politicke partije obavestavane o toku dogadjaja.
Novinski izvori kazu da je operacija izvedena jutros, nesto posle sest sati, uz ucesce pomorskih jedinica, specijalnih pesadijskih snaga i jednog ratnog aviona.
Sestorica Marokanaca su odvedeni u Seutu, spansku severnoafricku enklavu, pet kilometara udaljenu od ostrva. Oslobodjeni su nekoliko sati kasnije.
Zarobljenici, obuceni u zelene radne kombinezone, presli su granicu spanske enklave sa Marokom snuzdeni i cuteci, kazu novinski izvestaci.
Sa uzvisice Belijunesa, marokanskog primorskog sela, udaljenog oko 200 metara od Perehila, sad se mogu videti dve spanske zastave kako leprsaju nad ostrvom.
Najmanje dvanaset spanskih vojnika se ukopalo u odbrambenim pozicijama duz obale. Dvojica vojnika patroliraju ostrvom, dok pet spanskih ratnih brodova krstari obliznjim vodama.
Marokanski vojni sator, podignut na pocetku suocavanja, nalazi se i dalje gde je bio, sem sto je sad prazan.
Spansko ministarstvo inostranih poslova je objavilo da je jutrosnji potez preduzet "posto nije bilo zadovoljavajuceg odgovora" Rabata na "brojne spanske proteste" oko marokanskog pokusaja zauzimanja ostrva.
U Rabatu, neimenovani visoki marokanski zvanicnik je potrvdio da je "do operacije doslo", ali nije zalazio u pojedinosti. On je rekao da vlasti Maroka "nece propustiti da deluju".
Spanski potez je dosao kao iznenadjenje, jer su zvanicnici u Madridu ponavljali da zele diplomatsko resenje krize.
Kriza je izbila proslog cetvrtka, kada se grupa marokanskih vojnika iskrcala na ostrvo velicine fudbalskog igralista, podigla sator i razvila zastavu svoje drzave.
Uprkos vojne akcije, u saopstenju vlade u Madridu se kaze da Spanija i dalje zeli da "zadrzi plodne, prijateljske i odnose saradnje" sa marokanskom kraljevinom, i dodaje da je voljna da pokrene razgovore koji bi vodili u tom pravcu.
Ministar odbrane, Federiko Triljo, izjavio je novinarima da ce fregata "Kastilja" stici danas u Seutu da bi se pridruzila floti od cetiri spanska ratna broda u svernoafrickim vodama.
Ostrvce, poznato Spancima kao Isla Perehil, a Marokancima kao Leila, pripada Spaniji od 1668. godine, ali Maroko na njega polaze pravo. Nikakvog spanskog prisustva na Perehilu nije bilo tokom poslednjih 40 godina.
Vlada u Rabatu je u prosli ponedeljak objavila da su ljudi koji su se iskrcali na ostrvo policajci, a ne vojnici, kako se navodilo. Sef marokanske diplomatije je tad rekao da je jedinica poslata na Perehil u operaciju "izvidjanja osetljive zone" i da ce tamo "za sad ostati".
Maroko je tvrdio da je cilj odlaska na Perehil uspostavljanje izvidjackog punkta "u okviru borbe protiv terorizma i ilegalnog krijumcarenja imigranata".
"Ostrvo je uvek bilo integralni deo marokanske teritorije", izjavio je sef marokanske diplomatije.
U Kairu, generalni sekretar Arapske lige, Amr Musa, kaze da 22 drzave lige podrzavaju marokanski zahtev, ali da pregovori Spanije i Maroka moraju da budu nastavljeni.
Evropska unija je podrzala Spaniju, koja je optuzivala Maroko da nije stao na put krijumcarskim bandama koje godisnje prevoze desetine hiljada ilegalnih imigranata preko voda Gibraltara.
GRCKA I TERORIZAM
Grupa 17. novembar - teroristi iz porodicne radinosti
Grcka policija saslusava tri brata Ksiros za koje se sumnja da su, zajedno sa cetvrtim bratom, ranjenim u eksploziji bombe u Pireju, cinili operativno jezgro najsmrtonosnije grcke teroristicke grupe "17. novembar" (17N).
Grupa 17N je, prema navodima iz sopstvenih proglasa, od 1975. godine naovamo likvidirala 23 grcka i strana drzavljanina - vecinom zvanicnika - i izvela vise od 70 raketnih i bombaskih napada.
Svestenicki sin, ikonopisac Savas Ksiros (40), tesko je ranjen 29. juna dok je u pirejskoj luci pod kiosk za prodaju brodskih karata postavljao bombu rucne izrade. Nastradao je u eksploziji detonatora.
Na osnovu Ksirosovog svedocenja u bolnici, gde se nalazi pod snaznim obezbedjenjem, kao i oruzja i opreme koje je pronadjeno na mestu eksplozije, policija je sprovela opseznu istragu i pocetkom jula u centru Atine otkrila dva skrovista 17N. Takodje je otkrila oruzje, opremu i tragove clanova 17N, saslusala nekoliko desetina potencijalnih svedoka i nesluzbeno privela nekolicinu.
Policija je saopstila da je privela Savasovu bracu Hristodulosa (44) i Vasilisa (30) Ksirosa, kao i Vasilisovog druga Dionisisa Georgijadisa (26). Jos dvojicu brace Ksiros pustila je na slobodu posle danonocnog saslusanja u Solunu.
Braca Ksiros i Georgijadis privedeni su u Atini i Solunu. Oni koji su uhapseni u Solunu prebaceni su vojnim avionima, u spektakularnoj akciji koju su pratile TV-stanice.
Prema nekim izvorima, objavljivanje privodjenja ukazuje na cvrste dokaze o povezanosti privedenih sa 17N, posto novi antiteroristicki zakon dopusta apsolutnu tajnost prethodne istrage.
Po nezvanicnim tvrdnjama, anarhizmu skloni Hristodulos Ksiros je svog sada ranjenog mladjeg brata Savasa uveo u anarhizam i terorizam. Sa njime i sa bar jos jednim od ukupno jedanestoro brace i sestara, predstavljao je izvrsno jezgro "nove generacije" 17N koja je delovala od druge polovine 80-tih.
Traganje za sefom "druge generacije" 17N, izvesnim Dimitrisom Kufodinasom (44) - koji je u ilegali ziveo vise od 20 godina - i dalje je obavijeno velom misterije.
Iz Policije cure informacije da ga snage bezbednosti u jednom grckom gradu drze u okruzenju, ali da za sada izbegavaju da ga uhapse posto je tesko naoruzan. To se, prema izvorima, cini iz zelje da Kufodinas po svaku cenu bude uhvacen ziv - bar da bi svedocio.
Po preovladjujucoj poluzvanicnoj verziji, jos neuhvacena prva generacija politickog rukovodstva i izvrsilaca 17N povukla se iz aktivnog zivota do polovine 80-ih, kada je regrutovala podmladak. Taj podmladak se nekoliko godina kasnije osamostalio i, uz terorizam, upustio u pljacke banaka, placena ubistva i drugu vrstu kriminala.
Prva generacija 17N potice iz borbe protiv vojne diktature u Grckoj 1967-74, pa se pretpostavlja da njeni pripadnici danas imaju oko 60 godina. Ideologija te generacije zasnivala se na izazivanju "socijalne revolucije" putem terorizma.
Odstupanje podmlatka 17N od prvobitnog cilja organizacije, uz klizanje u kriminal, jeste razlog zbog kojeg je bar jedan iz "generacije osnivaca" progovorio pred policijom i predao joj "naslednike", kazu pobornici preovladjujuceg misljenja i dodaju da je pomenuti "osnivac", na osnovu novog zakona, dobio anonimni status zasticenog svedoka.
Policija je saopstila da je jedan od pistolja nadjenih u skrovistima 17N upotrebljen za osam likvidacija od 1980. godine naovamo. Za najspektakularnije se smatra ubistvo britanskog vojnog atasea Stivena Sondersa, juna 2000. u Atini. Njega je 17N u potonjem saopstenju optuzila za organizaciju napada NATO na SRJ iz 1999. godine.
Istim pistoljem je 1989. godine ubijen zet bivseg premijera Kostasa Micotakisa, Pavlos Bakojanis, poslanik desnicarske stranke Nova demokratija, saopstila je grcka policija.
Balistickom analizom su krajem prosle i pocetkom ove nedelje identifikovana jos dva oruzja upotrebljenia u tri ubistva i drugim akcijama kojima se svojevremeno hvalio 17N. Ona su koriscena u pljackama i sukobima sa policijom, nerazjasnjenim jos od 1983. godine
Vlada zvanicno ukazuje da ce istraga trajati mesecima. Ona se, inace, vodi i u inostranstvu, uz pomoc britanske i americke policije, kao i francuske obavestajne sluzbe.
Britanci, Amerikanci i Francuzi su se snazno angazovali u istrazi posle ubistva britanskog vojnog atasea Sondersa.
SLOVACKA I JAR
Bivsi sef
obavestajne sluzbe
izrucen Slovackoj
Juznoafricka Republika juce je Slovackoj izrucila Ivana Leksu, nekadasnjeg svemocnog sefa slovacke obavestajne sluzbe (SIS) iz vremena vlade Vladimira Mecijara.
Leksa, koga od 2000. godine, kada je pobegao iz Slovacke, trazi i Interpol, po podne je prebacen u Bratislavu gde ce biti smesten u istrazni zatvor, javili su slovacki mediji.
"Prvog medju Mecijarovim obavestajcima" cak 10 optuznica tereti za mnoga krivicna dela, izmedju ostalih i za otmicu sina prethodnog sefa slovacke drzave Mihala Kovaca, po nalogu tadasnjeg premijera Mecijara, s namerom da se predsednik diskredituje.
Medju optuznicama su i sabotaze, neovlasceno koriscenje prislusnih uredjaja, ucenjivanje, finansijske malverzacije, kao i zloupotrebu sluzbenog polozaja.
Krivicna istraga protiv Lekse pokrenuta je tek kada je Mecijarov Pokret za demokratsku Slovacku (HZDS) doziveo poraz na parlamentarnim izborima 1998. godine.
Bivsi premijer, da bi zastitio Leksu i sebe od pretnje da ce se ovaj neugodni svedok pojaviti pred sudom, odrekao se odmah svog poslanickog mandata u korist Lekse.
Parlament je, medjutim, tada uslisio zahtev istrage da sefa SIS lisi imuniteta.
Leksa je proveo izvesno vreme u istraznom zatvoru, ali je, kada je pusten 2000. godine, pobegao iz zemlje, da bi ga nakon dve godina, na osnovu medjunarodne poternice Interpola, u nedelju uhapsila juznoafricka policija.
Leksini advokati su pokusali da sprece njegovo izrucenje Slovackoj. Juzna Afrika ga je, medjutim, posto se koristio laznim pasosem, deportovala bez uobicajene komplikovane procedure.
Predstavnici HZDS, ciji je Leksa jos uvek poslanik, optuzili su vladu Mikulasa Dzurinde da je Leksa uhapsen upravo uoci septembarskih parlamentarnih izbora, s ciljem da se u spektakularnom sudjenju, uoci samih izbora, diskredituje opozicija.
Leksini advokati u Juznoafrickoj Republici su danas pokusali da sprece izrucenje, ali su potvrdu o privremenom odlaganju deportacije na aerodrom doneli kasno.
SAD I TALIBAN
Americki taliban priznao krivicu
Americki taliban Dzon Voker Lind uhapsen prosle godine u Avganistanu, izjasnio se krivim, posto je sa tuziocem postigao iznenadni dogovor i tako izbegao dozivotni zatvor i dugotrajni sudski proces.
"Osecam se krivim", rekao je Lind (21) pred federalnim sudom u Aleksandriji, gradu u Virdziniji nedaleko od Vasingtona, i priznao da je radio sa talibanima i "prevozio eksploziv".
Prema postignutom dogovoru sa tuzilastvom, odbaceno je devet od ukupno 10 tacaka optuznice protiv Linda.
On je, takodje, priznao da je "svesno" prekrsio americki zakon zato sto se naoruzao puskom "kalasnjikov" i dvema bombama, dok se borio na strani talibana.
Ocekuje se da Lind bude osudjen na 20 godina kazne zatvora, dodatnih sest godina uslovne kazne, kao i na novcanu kaznu od pola miliona dolara. Presuda ce biti izrecena 4. oktobra.
Lind se unapred odrekao prava na zalbu, ako prizna krivicu, ali samo pod uslovom da presuda ne bude veca od 20 godina zatvora.
Njegov advokat Dzejms Brosnahan, medjutim, smatra da bi njegov klijent mogao da bude pusten na slobodu posle 17 godina zatvora, zbog dobrog vladanja.
"On je bio pripadnik talibana. Uradio je to zbog vere. On je to ucinio kao musliman", objasnio je advokat.
Mladic ce, prema dogovoru, pruziti sve informacije americkim vlastima, bice podvrgnut testu lazi i ispitivace ga istrazitelji obavestajne sluzbe.
"Vrativsi se u Avganistan i boreci se na strani talibana, Dzon Voker Lind se pridruzio teroristima koji odbacuju nase vrednosti slobode i demokratije, i okrenuo ledja SAD", kazao je on.
Lind je uhapsen krajem novembra 2001. godine u Avganistanu, u blizini Mazar-i-Sarifa.
Poreklom iz imucne kalifornijske porodice, Lind je u 16. godini primio islam da bi zatim otisao na skolovanje u Jemen, pa u Pakistan, a kasnije se pridruzio talibanima. Sudjenje ce poceti krajem avgusta.
INDIJA
Musliman Abdul Kalam izabran za predsednika Indije
Muslimanski naucnik Abdul Kalam izabran je za predsednika Indije velikom vecinom glasova glasaca, izjavio je clan izborne komisije. Izbor Kalama, kljucne figure u domenima raketnog, nuklearnog i kosmickog programa, za predsednika Indije, bio je puka fomalnost, posto su ga u junu podrzale sve politicke partije, osim komunistickog bloka.
Uz Kalama (71) koji je dobio 90 odsto glasova glasaca, kandidat za predsednika bio je i komunista Lasmi Sagal (87).
Sefa indijske drzave bira 4.896 elektora, poslanika u skupstinama svih indijskih drzava i federalnog parlamenta.
Prema ustavu, funkcija predsednika Indije je pocasna. Nekoliko predsednika uspelo da stekne odredjeni autoritet i uticaj na vazne odluke vlade.
Kalam ce na mestu sefa drzave naslediti Koserila Ramana Narajanana, ciji petogodisnji mandat istice 24. jula.
Izbor novog predsednika ocenjuje se kao "politicki korektan", posto on pripada muslimanskoj manjini.
Indijska stampa novog predsednika je nazvala "covek-raketa". On je ranije bio naucni savetnik vlade.
Kalam je igrao kljucnu ulogu u izradi indijskih nuklernih, balistickih i kosmickih programa, a od 1983. godine do penzionisanja 2000. godine vodio je program razvoja navodjenih raketa.
| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |
