proseCna starost stanovnika Kanade dostigla rekordnih 37,6g.
Potrebno je vise useljenika
Kanadska vlada, iznenadjena najnovijim statistickim podacima koji pokazuju da stanovnistvo u Kanadi veoma brzo stari jer natalitet opada, najavila je da ce uciniti sve da se poveca broj imigranata.
Statisticari, medjutim, kazu da ce povecano useljavanje poboljsati stanje na trzistu radne snage, ali nece znatnije doprineti podmladjivanju stanovnistva.
Kanada je jedna od malobrojnih zemalja u svetu koje jos uvek prihvataju veliki broj useljenika, ali njen predsednik Zan Kretjen kaze da imigracioni sistem treba preurediti da bi se sprecilo da dodje do toga da se smanji broj poreskih obveznika koji ce izdrzavati sve veci broj penzionera.
"Radimo na reformi tog sistema jer Kanada ne privlaci toliko useljenika koliko bi zelela", prenela je agencija Rojters Kretjenove reci posle sastanka vlade.
"Moramo da obezbedimo broj stanovnika koji je neophodan da se odrzi privredni rast i dovoljan broj poreskih obveznika da bi se omogucio nivo prihoda za finansiranje socijalnih programa," dodao je on.
Iako Kanada svake godine nastoji da privuce oko 300.000 imigranata, sto cini jedan odsto njenog stanovnistva, ta brojka nikada nije dostignuta. Obicno se u Kanadu godisnje useli oko 225.000 do 250. 000 imigranata, a kriticari tog sistema kazu da je suvise spor i komplikovan.
Prema upravo objavljenim podacima iz popisa 2001, prosecna starost stanovnika Kanade dostigla je rekordnih 37,6 godina, znatno vise od 35,3 iz 1996. godine.
Statisticari isticu da iako se u Kanadu u periodu od 1991. do 2001. uselilo 2,2 miliona imigranata, prema 1,4 miliona u prethodnoj deceniji, prosecna starost stanovnistva je u obe dekade porasla za cetiri godine.
Iako je useljavanje doprinelo poboljsanju situacije na trzistu radne snage, imalo je samo ogranicen uticaj na starenje stanovnistva, dodaje se u izvestaju agencije za statistiku.
Zvanicni podaci upozoravaju da ce povecanje broja penzionera imati veliki uticaj na trziste radne snage, privredu, socijalni i sistem zdravstvene zastite, a u tom pogledu Kanada je u najlosijoj poziciji medju zemljama clanicama Grupe osam najrazvijenijih zemalja (G8).
Statisticari navode da ni u jednoj clanici G8 nema takvog kontrasta u odnosu mladje i starije populacije u najvaznijim grupama radno aktivnog stanovnistva.
Isto toliko zabrinjava i niska stopa nataliteta posto je broj dece mladje od cetiri godine od 1991. do 2001. opao za 11 odsto na 1,7 miliona.
Do 2011. gotovo jedna trecina Kanadjana imace 45 do 64 godine, dok ce broj starijih od 80 godina porasti sa sadasnjih 932.000 na 1,3 miliona.
Promene u broju stanovnika razlicitih starosnih grupa imaju dalekosezan socijalni, ekonomski i politicki uticaj, posto broj predskolaca, djaka, zaposlenih - od pocetnika do onih na kraju karijere, kao i penzionera, ima veoma veliki uticaj na trziste radne snage, izgradnju porodicnih kuca, traznju proizvoda i usluga, upozoravaju kanadski statisticari.
Kanadski premijer kaze da se jos ne razmatra ideja o ponudi vladinih kredita porodicama da bi se podstaklo radjanje, posto je to socijalni problem i smatra da budzetske mere ne bi bitnije izmenile situaciju.
Ministar finansija Dzon Menli dodaje da iako je vlada vec preduzela mere da obezbedi opstanak drzavnog penzionog fonda, treba vise da se pozabavi pitanjem imigracije jer je na kanadskom trzistu radne snage sve vise ljudi koji se blize penziji.
SRBIJA
Predsednicki izbori 29. septembra
Predsednica Skupstine Srbije Natasa Micic raspisala je juce izbore za predsednika Srbije za 29. septembar.
Rokovi za vrsenje izbornih radnji pocinju da teku od 29. jula, a sprovesce ih organi za sprovodjenje izbora na osnovu odredaba Zakona o izboru predsednika Republike, navodi se u odluci o raspisivanju izbora.
Odluka o raspisivanju izbora stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Sluzbenom glasniku Republike Srbije".
Predsednicki izbori u Srbiji bice odrzani 29. septembra, odlucila je juce predsednica parlamenta Natasa Micic.
Sadasnji predsednik Srbije je Milan Milutinovic kome mandat istice 29. decembra. On je na duznost stupio 29. decembra 1997 godine. Haski tribunal tereti Milutinovica za ratne zlocine.
Ocekuje se da ce najveci rivali u izbornoj trci za predsednika Srbije biti jugoslovenski predsednik i lider Demokratske stranke Srbije Vojislav Kostunica i potpredsednik jugoslovenske vlade i jedan od celnika organizacije G 17 Plus Miroljub Labus.
Za sada ni Kostunica, ni Labus nisu zvanicno saopstili da ce se kandidovati za predsednika Srbije.
Potpredsednik Demokratske stranke Srbije (DSS) Dragan Marsicanin rekao je da ce DSS u "najkracem roku" odluciti da li ce ucestvovati na predsednickim izborima i ko ce biti eventualni kandidat te stranke.
Miroljub Labus takodje jos nije obelodanio kandidaturu za predsednik a Srbije, ali su njegove izjave i poseta Mionici u javnosti shaveceni kao pocetak izborne kampanje.
U jednom intervjuu Labus je rekao da je o svojoj nameri vec obavestio Kostunicu i premijera Srbije Zorana DJindjica, ali da ce zvanicno kandidaturu objaviti kada se raspisu izbori.
"Novi predsednik Srbije mora biti ujedinitelj, a ne politicar koji navija za svoju partiju. Naravno da bi za moju kandidaturu podrska G17 Plus i DOS - u celini ili najvaznijih partija - bila od presudnog znacaja. Medjutim, osim njih i drugi se pitaju i njihova podrska je nuzna. Tu pre svega mislim na mlade, na generaciju moje dece", izjavio je Labus u nedavnom intervjuu beogradskom dnevniku "Danas".
Labusovu kandidaturu do sada su podrzali Gradjanski savez Srbije i Socijaldemokratska partija, clanice DOS-a.
Sef poslanicke grupe DOS u Skupstini Srbije Cedomir Jovanovic izjavio je da ce Labus imati podrsku DOS.
"Posto je Labus clan DS, logicno je da ce imati nasu podrsku u meri u kojoj to od nas bude trazio", rekaoje Jovanovic.
On je rekao da DOS zeli da u vremenu tranzicije na mestu predsednika Srbije vidi osobu koja moze biti kljucna u uspostavljanju sistema vrednosti, koja ce podrzati reforme i kritikovati i korigovati svaki pogresan potez izvrsne i zakonodavne vlasti.
"Srbiji je potreban (Vaclav) Havel, Srbiji je potreban (Dzimi) Karter i mi trazimo takvu licnost, a sto se nas tice Labus je osoba u kojoj prepoznajemo te presudne kvalitete i karakteristike", rekao je Jovanovic.
Stranka Reformisti Vojvodine, takodje clan DOS-a, saopstila je da ce podrzati kandidata DOS-a za predsednika Srbije koji je "opredeljen za punu autonomiju Vojvodine u okviru Srbije".
Iz stranaka DOS-a vise puta je najavljeno da postoji mogucnost da bude jos nekih kandidata.
Predsednik Nove Srbije i gradonacelnik Cacka Velimir Ilic do sada je u vise navrata jasno iskazivao zelju da nasledi Milana Milutinovica, a i iz Demohriscanske stranke Srbije najavili su mogucnost da se i lider te stranke i ministar pravde Srbije Vladan Batic kandiduje za predsednika.
U toj stranci su rekli i da ce sacekati sednicu Predsednistva DOS na kojoj ce biti reci o predsednickom kandidatu.
Svoje predsednicke kandidate najavile su i najjace opozicione stranke - Srpska radikalna stranka, oba krila Socijalisticke partije Srbije, kao i Srpski pokret obnove.
Krilo SPS na cijem je celu Mirko Marjanovic saopstice ime predsednickog kandidata do kraja ove nedelje, najavio je generalni sekretar stranke Zoran Andjelkovic.
Drugo krilo SPS, koje predvodi Branislav Ivkovic takodje je najavilo svog predsednickog kandidata i izrazilo ocekivanje da ce druge "male partije podrzati kandidata SPS".
Predsednik Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislav Seselj pozvao je juce sve opozicione partije da na predstojecim predsednickim izborima nastupe sa zajednickim kandidatom.
Na konferenciji za novinare Seselj je rekao da bi taj kandidat trebalo da bude neko ko se afirmisao kao strucnjak i patriota i da pritom ne mora da bude stranacka licnost.
Kao moguce kandidate Seselj je naveo istoricara Slavenka Terzica i univerzitetskog profesora Mirka Zurovca, ali je dodao da njihova imena pominje samo primera radi i da do sada nije kontaktirao sa njima.
Lider SRS je naveo da bi zajednicki opozicioni predsednicki kandidat trebalo da se suprotstavi "kandidatu DOS-a Miroljubu Labusu", koga ce, kako je ocenio, favorizovati mediji i "srpski neprijatelji iz inostranstva".
On je naveo da ce, ukoliko ne bude moguce da opozicija nastupi sa zajednickim kandidatom, radikali odluciti ko ce biti kandidat stranke za predsednika Srbije.
Kandidature za izbore do sada su nedvosmisleno potvrdili lider opozicione Stranke srpskog jedinstva Borislav Pelevic i predsednik Narodne stranke Pravda i poznati beogradski advokat Borivoje Borovic.
"Spremni smo na izbore i smatram da cu biti jedan od najozbiljnijih kandidata za predsednika...Bicu predsednik Srbije", rekao je Pelevic agenciji Beta povodom odluke o raspisivanju predsednickih izbora za 29. septembar.
Glavni odbor Srpske levice objavio je 15. jula kandidaturu lidera stranke Sinise Vucinica na predstojecim predsednickim izborima u Srbiji.
"Iako je nas predsednicki kandidat najmladji politicki lider u Srbiji, SL smatra da ce se veoma lako probiti u drugi krug predsednickih izbora i dostojanstveno se suprotstaviti najozbiljnijem predsednickom protivkandidatu Miroljubu Labusu, cija je pobeda gotovo izvesna", navodi se u saopstenju.
CRNA GORA
Skupstini skracen mandat, na redu vanredni izbori...
Poslanici crnogorskog parlamenta skratili su sinoc manadat postojecem sazivu skupstine, cime su se stekli uslovi za raspisivanje vanrednih paralmentarnih izbora u Republici.
Za odluku o skracenju manadata skupstini glasali su poslanici Liberalnog saveza (LS) i koalicije "Zajedno za Jugoslaviju", dok predstavnici Demokeratske partije socijalista (DPS), Socijaldemokratske partije (SDP) i albanskih stranaka nisu prisustvovali glasanju.
Obrazlazuci inicijativu jugoslovenske koalicije poslanik Socijalisticke narodne partije (SNP) Momcilo Vucetic je kazao da su kriza vlasti u Crnoj Gori moze resiti jedino vanrednim paralmentarnim izborima.
"Skracenje mandata ce biti nacin da se ova politicka kriza prevazidje i da predsednik raspise nove paralmentarne izbore", kazao je Vucetic.
Skupstina ce raditi do izbora nove, a odluka o skracenju mandata stupa na snagu po danu objavljivanja u Sluzbenom listu.
Poslanici crnogorskog parlamenta usvojili su danas i predloge Zakona o izmenama zakona o javnom informisanju i izboru odbornika i poslanika, kao i predlog Zakona o nacinu predstavljanja podnosilaca izbornih lista u privatnim i drzavnim medijima za vreme izborne kampanje, koje je skupstini na usvajanje ponudio Liberalni savez (LS).
Ti zakoni su usvojeni glasovima liberala i jugoslovenske koalicije, dok glasanju u znak protesta nisu prisustvovali poslanici DPS-a, SDP-a i albanskih stranaka.
Usvojenim zakonom o izboru odbornika i poslanika se clanovima birackog odbora i licima koja prate izbore zabranjuje da za vreme glasanja vode bilo kakvu evidenciju na biralistima o biracima koji su glasali.
Predstavnik predlagaca, lider LS-a Miodrag Zivkovic je ocenio da se usvojenim zakonskim resenjem ukida princip "siguran glas koji su godinama koristile najace stranke u Crnoj Gori".
"Dve stranke su koristeci taj princip vodile evidenciju o izaslim i nasilno dovodili na biralista gradjane koji nisu glasali. Time je glasanje pretvoreno u obavezu, a ne u pravo", naveo je Zivkovic.
Tom recenju ostro su se suprostavili poslanici DPS-a i SDP-a koji su ocenili da se time ogranicava kontrola izbornog postupka.
"Svetska praksa ne poznaje primere da se izborna pravila menjaju u sred izbornog postupka", kazao je predstavnik DPS-a Predrag Boskovic i dodao da je predsednik Crne Gore raspisao vanredne izbore u Podgorici za 6. oktobar.
Posle izlaganja Boskovic je napustio salu u kojoj nije bio prisutan nijedan predstavnik DPS-a.
Poslanik SDP-a Ranko Krivokapic je kazao da izmenjenim resenjem strani posmatraci nece moci da prate tok izbornog postupka.
Poslanici su usvojili i izmene zakona o javnom informisanju, u kome su promenjene dve odredbe u odnosu na dosadasnji zakon.
Usvojenim resenjima se glavni i odgovorni urednici drzavnih medija smenjuju prostom a ne dvotrecinskom vecinom clanova upravnih odbora.
Poslanicki klubovi ce prema izmenjjenim aktima biti predstavljeni sa po dva predstavnika u programskim odborima, dok su do sada parlamentarne stranke imale po jednog predstavnika u programskim odborima drzavnih medija.
Poslanik LS Miodrag Zivkovic ukazao je da usvojene izmene, predstavljaju samo prelazno resenje do usvajanja seta medijskih zakona, koje je pripremila meosvita radna grupa u saradnji sa Savetom Evrope.
Poslanik SDP-a Ranko Krivokapic je kazao da nije trebalo ici protiv preporuka SE i usvajati ovakva zakonska resenja.
Bez rasprave usvojen je i predlog zakona o nacinu predstavljanja podnosilaca izbornih lista na drzavnim i privatnim medijima za vreme izborne kampanje.
Novim zakonom koji ce vaziti samo u vreme izborne kampanje ogranicava se prostor koji drzavni mediji mogu posvetiti unutrasnjim i spoljnopolitickim aktivnostima najvisih drzavnih funkcionera.
Skupstina je donela odluku da se broj poslanika smanji sa 77 sa 75 poslanika, zbog smanjenja broja biraca.
Paralment nastavlja rad danas u 11 sati.
PODGORICA
Savet Evrope zabrinut zbog neusvajanja zakona o medijima
Savet Evrope (SE) izrazio je zabrinutost zbog toga sto tri zakona iz oblasti medija, u cijoj su pripremi ucestvovali i eksperti te organizacije, nece biti usvojeni na tekucoj sednici crnogorskog parlamenta.
"Zapanjeni smo sto zakoni, koji su u sladu sa standardima medjunarodne zajednice, ne mogu blagovremeno biti usvojeni u parlamentu, i razocarani sto oni nece biti osnova za buduce politicke dogadje u Crnoj Gori", kazala je za podgoricki radio "Antena M" sef kancelarije SE u Podgorici Eva Korpolina.
Crnogorska skupstina odbila je danas predlog Vlade da se, po hitnom postupku, u dnevni red sednice uvrsti set medijskih zakona koje je Vlada utvrdila na vanrednoj sednici.
Predsednica crnogorskog parlamenta Vesna Perovic, kazala je da su predlozena zakonska resenja Skupstini Crne Gore dostavljena tek danas i da zbog toga ne mogu biti uvrstena u dnevni red tekuce sednice.
U pismu koje je danas uputila specijalnom izaslaniku SE u Beogradu Vereni Tajler, Peroviceva je navela da predlozi Vlade mogu biti stavljeni na dnevni red nove sednice koja bi bila odrzana po zavrsetku ili po prekidu sednice koja je u toku.
"Ovim odlaganjem koje je doslo zbog krize Vlade koja nema legitimitet, usvajanje medijskih zakona nije ugrozeno, i njihovo donosenje moze se ocekivati u najskorije vreme", navodi se u pismu.
MUP BIH nema saznanja o pokuSaju atentata na KoStunicu
Da li je planiran atentat na ucesnike skupa u Sarajevu?
Ministarstvo unutrassnjih poslova Federacije BiH nema saznanja o navodnom pokusaju atentata na jugoslovenskog predsednika Vojislava Kostunicu za vreme njegovog boravka na trojnom samitu u Sarajevu 15. jula, receno je juce Beti u uredu za odnose s javnoscu ovog ministarstva.
"Kao sto ste i vidjeli, cijela posjeta je prosla bez problema. MUP Federacije BiH je radio na osiguranju tog skupa, vidjeli smo kako je sve proteklo, a ostalo je suvisno govoriti", rekli su u MUP-u.
U sluzbi za odnose s javnoscu federalne policije, nisu zeleli da komentarisu jucerasnju izjavu portparola banjalucke kancelarije Ujedinjenih nacija Aluna Robertsa, koji je kazao da su neke ekstremne islamske organizacije planirale atentat na ucesnike sarajevskog skupa.
"O saznanjima ne mozemo govoriti nista. To je Robertsova izjava i njega treba pitati ko su ti ljudi ili organizacije", dodao je izvor Bete.
Portparol banjalucke kancelarije Ujedinjenih nacija Alun Roberts izjavio je juce da je "Glavni stab UN-a u Sarajevu dva dana pre Samita predsednika BiH, SR Jugoslavije i Hrvatske imao odredjene podatke koji su ukazivali da bi se mogle desiti odredjene negativne aktivnosti".
On je naveo "da su postojale informacije o mogucim aktivnostima koje bi bile usmerene protiv nekih zvanicnika koji su ucestvovali na sarajevskom samitu", dodajuci da su nakon toga "usledile zajednicke aktivnosti Snaga za stabilizaciju mira (Sfor) i medjunarodnih policijskih snaga (IPTF) u Kantonu 6 Federacije BiH".
Ministarstvo unutrasnjih poslova Republike Srpske (MUP RS) od MUP-a Federacije BIH nije dobilo nikakav zvanican dopis o tome da je pripreman ili sprecen napad na jugoslovenskog predsednika Vojislava Kostunicu, prilikom njegove posete Sarajevu 15. jula.
To je agenciji Beta rekao portparol MUP-a RS Zoran Glusac, navodeci da je policija RS o tome upoznata iz medija.
"Ukoliko se tako nesto zaista i desavalo, o tome su se stvari resavale izmedju medjunarodnih mirovnih snaga i policije Federacije BIH, na cijoj teritoriji je i odrzan Samit sefova BIH, SR Jugoslavije i Hrvatske i koja je bila odgovorna za bezbednost ucesnika skupa", dodao je Glusac.
Betin izvor blizak Koordinacionom timu BIH za borbu protiv terorizma rekao je da je nepotvrdjene najave o pripremi atentata na jugoslovenskog predsednika Vojislava Kostunicu, iskoristila medjunarodna zajednica kako bi pojacala svoje prisustvo u Travniku, koji se, uz Zenicu, smatra centrom islamskih radikalnih grupa u BIH.
"Oni su na taj nacin hteli da provere odredjene strukture u Travniku za koje sumnjaju da su u direktnoj vezi sa islamskim teroristickim organizacijama", istakao je ovaj izvor.
Bijeljinski nedeljnik "Ekstra magazin" javio je da su nekoliko dana uoci Kostunicinog dolaska u Sarajevo obavestajci zapadnih zemalja imali pouzdane podatke da jedna medjunarodna ekstremisticka islamska organizacija priprema atentat na jugoslovenskog predsednika.
List takodje navodi da su pripadnici Sfora u noci izmedju subote na nedelju u okolini Travnika "upali u jedan tajni magacin, gde su zaplenili nekoliko sanduka protivavionskih raketa tipa "strela" za koje se veruje da su bile pripremljene za rusenje Kostunicinog aviona".
KOSOVO I METOHIJA - RIA NOVOSTI:
Kosovo centar sverca oruzja i narkotika od dolaska UN
Medjunarodne misije na Kosovu a pre svih UNMIK i Kfor, nisu uspele da u protekle tri godine razoruzaju zvanicno raspustenu Oslobodilacku vojsku Kosova (OVK), ocenjuje ruska agencija RIA "Novosti", dodajuci da se u posedu albanskih civila i dalje nalazi preko 50.000 komada streljackog oruzja, nabavljenog ilegalnim kanalima.
U osvrtu povodom najavljene sednice Saveta bezbednosti posvecene trogodisnjici od preuzimanja uprave na Kosovu od strane UN, ruska agencija istice da je srpska pokrajina postala kljucni deo regiona za sverc oruzja i narkotika, koji stizu iz juznoazijskih predela i Avganistana.
"Takvi su zapravo danas, malo utesni rezultati operacije zapocete 1999. godine od strane Severnoatlantske alijanse za zastitu ugnjetavanih kosovskih Albanaca", navodi agencija.
Njen komentator naglasava da "razvoj situacije na Kosovu ne moze a da ne izazove bojazan ako se uzme u obzir 'rodoslov' nekih aktuelnih kosovskih politicara".
"Mnogi od njih su bivsi komandiri OVK, poznati po svojim tesnim vezama sa razlicitim teroristickim organizacijama i mafijaskim strukturama", podseca ruska agencija, dodajuci da je "tu ociglednu cinjenicu morao nedavno da prizna i sam sef UN Misije Mihael Stajner".
"Ako ne poklanjamo duznu paznju Kosovu, odavde uskoro Evropi moze zapretiti opasnost, analogna avganistanskoj", prenosi agencija Stajnerovu strepnju.
U tom kontekstu RIA "Novosti" navodi kako Stajner smatra da rad misije UN na Kosovu "ima mnogo zajednickog sa borbom protiv 'Al-Kaide', jer, iako se ne moze sa sigurnoscu utvrditi da se teroristi Bin Ladena nalaze na Kosovu, mnogi znaci primoravaju nas na oprez i bojazan da se oni mogu aktivirati u ovoj pokrajini".
Agencija podseca da su kosovski Albanci dobili potpunu kontrolu kako u lokalnim organima vlasti, tako i u parlamentu i da su za predsednika Kosova izabrali nacionalistu Ibrahima Rugovu.
Sef civilne Misije UN na Kosovu ne jednom je izjavljivao, podseca agencija, da ce stvaranje struktura vlasti na Kosovu doprinositi daljim "demokratskim transformacijama" u pokrajini i postovanju osnovnih odrednica Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN u kojoj se, pored ostalog, navodi da je Kosovo neodvojivi deo Srbije i Jugoslavije.
Medjutim, primecuje, ruska agencija, lideri kosovskih Albanaca na to gledaju sasvim drugacije.
"Oni, doduse, nikada nisu ni krili da je njihov krajnji cilj - nezavisnost pokrajine, njeno odvajanje - ne samo fakticko, nego i pravno - od Jugoslavije".
"Samim tim je prakticno dat zamajac za aktiviranje seperatistickih pretenzija kosovskih Albanaca", podvlaci RIA "Novosti", navodeci kao primer da je Ibrahim Rugova otvoreno izjavio, "da je program njegove partije u sustini strategija drzave Kosovo".
RIA "Novosti" zakljucuju da izjave komande NATO "mirovnjaka", sefova misija UN i OEBS-a na Kosovu, da je u pokrajini "postignut znacajan napredak, nema ama bas niceg zajednickog sa stvarnoscu".
BALKAN - DROGA
Policije zemalja regiona zaplenile oko 2,3 tone droge
Regionalni centar za borbu protiv prekogranicnog kriminala u Jugoistocnoj Evropi zaplenio je tokom jednomesecne akcije oko 2,3 tone narkotika, saopstila je danas Savezna uprava carina.
U saopstenju se navodi da Regionalni centar radi u okviru Inicijative za saradnju u Jugoistocnoj Evropi.
Akcija je sprovedena u periodu od 10. juna do 11. jula, sa ciljem da se spreci krijumcarenje droge takozvanim Balkanskim putem.
Regionalni centar je osnovan 2000. godine i u okviru te institucije 11 zemalja Jugoistocne Evrope razmenjuje informacije i obavestenja u vezi sa razlicitim kriminalnim aktivnostima.
Zajednicka akcija sprovedena je u Albaniji, BiH, Bugarskoj, SRJ, Makedoniji, Nemackoj, Grckoj, Madjarskoj, Moldaviji, Rumuniji, Turskoj, Ukrajini i SAD.
Akciju zemalja Jugoistocne Evrope podrzale su nemacke i americke institucije za borbu protiv sverca narkotika.
Ukupno je izvrseno 33 zaplene i 46 hapsenja. Pored vise od 2,3 tone droge, zaplenjeno je 14 sadnica marihuane i 1.574 metrickih tona hemikalija.
Pored droge, zaplenjeno je 24,8 kilograma nakita, 60.413 evra, 11.398 americkih dolara, pet pistolja i 170.150 paklica cigareta.
U saopstenju se navodi da su zajednicke akcije zemalja regiona najbolji nacin za borbu protiv medjunarodnih kriminalnih grupa, a zbog uspeha operacije najavljene su i nove akcije u okviru Regionalnog centra.
Kosovo u senci mafije i Al Kaide - POLjSKA STAMPA:
KFOR svesno stvara uslove za etnicko ciscenje na Kosovu
Varsavski "Nedeljni pregled" u najnovijem broju optuzuje poljske medije da neobjektivno informisu o situaciji na Kosovu i precutkuju mnoge cinjenice, koje kompromituju ideologe agresije NATO na Jugoslaviju.
Varsavski nedeljnik u clanku pod naslovom "U senci mafije i Al Kaide" tvrdi da KFOR ne izvrsava nijedan od zadataka koje mu je poverila medjunarodna zajednica, a uz to "svesno stvara uslove za etnicko ciscenje na Kosovu".
"Posle ulaska medjunarodnih snaga na Kosovo iz tog dela Srbije prognano je oko 350.000 pripadnika nealbanskog stanovnistva! Ubijeno je vise od hiljadu pripadnika etnickih manjina (Srba, Crnogoraca, Roma...)", pise ovaj list i dodaje da je KFOR omogucio "useljavanje 250.000 Albanaca iz Albanije i Turske".
Pozivajuci se na razgovor sa generalom Nebojsom Pavkovicem, kao i na izvestaje "nezavisnih medija" na Zapadu, autor clanka tvrdi da je NATO smisljeno odugovlacilo sa prebacivanjem svojih trupa na Kosovo kako bi teroristi OVK mogli da nesmetano proteruju i terorisu nealbansko stanovnistvo.
"U Poljskoj smo izolovani od tih izvestaja", pise dalje varsavski nedeljnik i naglasava da su poljskim gradjanima uskracene i informacije "o ratnim zlocinima izvrsenim u toku natovskog bombardovanja Jugoslavije".
"NATO je u Jugoslaviji izvrsilo ratne zlocine. Unistavao je civilnu infrastrukturu drzave. Koristio je kasetne bombe protiv civilnog stanovnistva", konstatuje "Nedeljni pregled" i dodaje da na Kosovu i dalje deluju ne samo mafije, nego i grupe terorista, opremljene najmodernijim americkim naoruzanje, iako SAD vodi rat protiv terorizma.
"Takva oprema kupuje se od specijalnih sluzbi, a ne na buvljim pijacama", zakljucuje autor clanka.
SRJ - HRVATSKA
Svilanovic razgovarao sa delegacijom Srba iz Hrvatske
Jugoslovenski ministar inostarnih poslova Goran Svilanovic razgovarao je juce u Beogradu sa delegacijom Srba iz Hrvatske o rezultatima popisa u Hrvatskoj, o povratku izbeglih Srba i regulisanju prava na njihovu imovinu, povratku stanarskog prava, kao i o nacrtu ustavnog zakona o manjinama.
Svilanovic je izrazio ocekivanje da ce Hrvatska u sto skorije vreme usvojiti nacrt zakona o polozaju manjina, jer je to, kako je podsetio, jedna od obaveza Hrvatske prema Savetu Evrope.
"To ce nam omoguciti da ucinimo sledeci korak u nasim odnosima, a to je bilateralni sporazum o polozaju manjina", rekao je Svilanovic i dodao da je o tom sporazumu vec bilo reci u dosadasnjim razgovorima SRJ i Hrvatske.
U razgovoru sa srpskom delegacijom, koji je trajao duze od predvidjenog vremena, bilo je reci i o stanju zatvorenika uhapsenih u vreme hrvatskih vojnih operacija "Oluja" i Bljesak", kao i o mogucnosti revizije sudskih postupaka vodjenih protiv gradjana srpske nacionalnosti tokom ratnih zbivanja u Hrvatskoj.
Svilanovic je ocenio da je u dosadasnjim razgovorima sa hrvatskim vlastima postignut "ozbiljan napredak" po pitanju resavanja sudbine nestalih lica.
On je istakao da je neohodno omoguciti dalji rad Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR) u Hrvatskoj, koji je prema njegovim saznanjima pred zatvaranjem zbog nedostatka finansijskih sredstava.
Jugoslovenski ministar je ocenio da su odnosi SRJ i Hrvatske u poslednjih godinu dana znacajno napredovali i da su obe drzave "u ovom trenutku u stanju da se ozbiljno bave najtezim temama u medjusobnim odnosima".
Predsednik Srpskog narodnog veca (SNV) Milorad Pupovac, rekao je da, nakon popisa u Hrvatskoj, Srbi koji su izbegli u SRJ, "ne smeju biti tretirani kao ljudi koji su za Hrvatsku proslost i prema kojima ta drzava vise nema obaveza".
Pupovac je izjavio da su tokom poslednje dve nedelje intenzivirani razgovori izmedju hrvatskih vlasti i srpske zajednice u Hrvatskoj o promenama predlozenog nacrta ustavnog zakona o manjinama.
"Nema sumnje da je centralno pitanje povratka izbeglih resavanje problema njihove imovine" rekao je Pupovac i dodao da je u tom smislu neophodna pomoc medjunarodne zajednice, pre svega UNHCR.
On je istakao neophodnost ukidanja viznog rezima izmedju dve zemlje i omogucavanja ne samo slobodnog protoka robe, vec i slobodnog kretanja ljudi.
"(Ukidanje viznog rezima) je vazno i za povratak izbeglica, ali i za ostvarivanje elementarnih ljudskih i gradjanskih prava, koje postojeci tvrdi rezim viza ogranicava", rekao je Pupovac.
STARA DEVIZNA STEDNjA
Poziv stedisama Dafiment banke i Jugoskandika
Guverner Narodne banke Jugoslavije (NBJ) Mladjan Dinkic pozvao je juce sve stedise Dafiment banke i Jugoskandika da svu svoju dokumentaciju o stednji u toj banci - ugovore, stedne knjizice ili njihove kopije, potvrde o podizanju novca - preporucenom posiljkom dostave na adresu Diplomatska kolonija 22, Beograd.
"Isplata stedisa Dafiment banke pocece u septembru, a Jugoskandika kad se sredi sva dokumentacija, a ocekuje se da ce to biti do kraja novembra", rekao je Dinkic na danasnjoj konferenciji za stampu.
Dinkic je izrazio ocekivanje da ce srpska vlada do 1. avgusta doneti odluke potrebne za primenu zakona o namirenju obaveza prema Dafiment i Jugoskandik stedisama.
"Stedise ce imati rok od tri meseca od objavljivanja te odluke da svoja potrazivanja prijave, ko taj rok propusti smatrace se da njegova potrazivanja ne postoje", rekao je Dinkic.
On je rekao da je svoje potrazivanje prema Dafiment banci i Jugoskandiku Trgovinskom sudu u Beogradu vec podnelo oko 30 odsto stedisa i da bi oni samo telefonom trebalo da se informisu da li je sve u redu. Telefon na koji bi gradjani trebalo da se jave je 661-295.
Za to nadlezna Komisija ce, nakon obrade dokumentacije, obavestiti svakog stedisu o izdavanju potvrde o njegovoj stednji, mestu i vremenu njenog podizanja.
Stedise Dafiment banke i Jugoskandika dobice glavnicu bez kamate umanjenu za dosad podignutu kamatu.
"Isplatu stedisa Dafiment banke i Jugoslandika najverovatnije ce vrsiti Nacionalna stedionica, a ovogodisnja rata iznosi 280 evra", rekao je Dinkic.
Direktor Direkcije za zakonodavno-pravne poslove NBJ Dusan Lalic i dodao da ce stedise pismenim putem biti obavestene ukoliko neki od dokumenata nedostaje.
On je rekao da dokumentaciju preporucenom posiljkom treba da posalju samo oni koji istu dokumentaciju nisu vec predali Trgovinskom sudu u Beogradu.
"Oni koji su to ucinili, nemaju potrebe da postupak ponavljaju", rekao je Lalic.
IZBORI - REAGOVANjA
Odluka o kandidatima na sednici DOS-a
Premijer Vlade Srbije Zoran Djindjic najavio je juce, u izjavi agenciji Beta, da ce u narednih desetak dana biti odrzana sednica predsednistva DOS-a na kojoj ce se biti odluceno koliko ce DOS imati kandidata na danas raspisanim predsednickim izborima.
"U ovom trenutku ne znam koliko ce DOS imati kandidata. To ce biti odluceno na predstojecoj sednici predsednistva, ali ja ne verujem da ce biti nekih dramaticnih odluka. Za sada DOS ima dva kandidata (Labus i Ilic), i jedino na cemu ce biti insistirano jeste da ne bude negativne kampanje izmedju njih", rekao je Djindjic.
Na pitanje kog kandidata za predsednika Srbije ce Demokratska stranka (DS) podrzati, premijer Djindjic je rekao da DS "ne moze da se ponasa kao da je sama u DOS-u", i da ce to biti odluceno nakon sednice predsednistva DOS-a.
"Miroljub Labus jeste clan DS, ali mislim da ce kandidat reformskog bloka biti u tako velikoj prednosti, da mu neka posebna kampanja i podrska nece biti potrebna", kazao je DJindjic.
Prema njegovim recima, izbori su raspisani u "ustavom predvidjenom roku", i ostavljeno je dovoljno vremena da novi predsednik bude izabran do kraja decembra i u slucaju "drugog kruga izbora".
Predsednica Skupstine Srbije Natasa Micic najavila je danas da ce predsednicki izbori u Srbiji biti odrzani 29. septembra.
HAG -DUSAN MASIC:
Rade Markovicdanas stize u Hag
Advokat Dusan Masic izjavio je veceras da "ocekuje" da ce njegov klijent, bivsi sef Resora drzavne bezbednosti Srbije Radomir Markovic sutra biti prebacen u Hag kako bi svedocio na sudjenju Slobodanu Milosevicu.
"Ocekujem da ce on sutra biti prebacen, ali nemam nikakvih zvanicnih obavestenja o tome. Ocekujem da ce se to desiti sutra, ali nisam siguran, jer sve zavisi od logistike Haskog tribunala", rekao je Masic, koji je vec u Hagu, u telefonskom razgovoru za Betu.
Upitan da li je Haski tribunal izdao obavezujuci nalog da Markovic svedoci, Masic je odgovorio: "On je pristao na svedocenje, nikakav obavezujuci nalog ne postoji".
Rade Markovic je bio sef RDB od kraja 1998. do pocetka 2001. godine, a u Srbiji je, posle toga, osudjen na godinu dana zatvora zbog odavanja drzavne tajne, a protiv njega se vodi i pravosudni postupak zbog toga sto je, kako se pretpostavlja, ucestvovao u organizovanju i izvodjenju ubistva cetiri zvanicnika Srpskog pokreta obnove na Ibarskoj magistrali, u oktobra 1999. godine. Markovic se od hapsenja, u martu 2001. godine, nalazi u Centralnom zatvoru u Beogradu.
Bivsi predsednik SRJ Slobodan Milosevic optuzen je za zlocine protiv covecnosti na Kosovu i u Hrvatskoj i genocid u BiH. Od pocetka sudjenja u Haskom tribunalu, 12. februara, tuzioci izvode dokaze za kosovski deo optuznice.
Haski tribunal juce je saopstio da sudjenja Milosevicu nece biti do ponedeljka zbog visokog krvnog pritiska optuzenog.
SKUPSTINA SRBIJE
Formirana Anketna komisija o slucaju Pavkovic
Skupstina Srbije donela je juce odluku o formiranju Anketne komisije koja ce se baviti navodima o prisluskivanju predsednika SR Jugoslavije i navodnim nalogom vojsci da intervenise u prostorijama Vlade Srbije.
Predsednica Skupstine Srbije Natasa Micic zakazala je za danas u 12 sati konstitutivnu sednicu Komisije.
Sef poslanicke grupe DOS -a u Skupstini Srbije Cedomir Jovanovic rekao je agenciji Beta da ce sve sednice komisije biti javne, a da ce konstitutivnu sednicu prenositi drzavna Radio-televizija Srbije.
Anketna komisija ima 19 clanova, od kojih ce 13 biti iz redova stranaka koje cine vladajucu koaliciju DOS. Demokratska stranka Srbije najavila je da nece ucestvovati u radu anketne komisije, jer njeno formiranje smatra nelegitimnim. U komisiji nece ucestvovati ni Srpska radikalna stranka.
Opozicione Socijalisticka partija Srbije i Stranka srpskog jedinstva uslovile su ucesce u komisiji prihvatanjem nekih amandmana, ali celnici tih stranaka su tokom rasprave u parlamentu takodje najavili da nece ucestvovati u radu komisije.
U skupstinskoj odluci o formiranju anketne komisije, navedeno je da partije mogu da ukljuce svoje predstavnike u rad komisije i u toku njenog rada.
Za clanove anketne komisije poslanicka grupa DOS-a predlozila je sedam poslanika - Vojislava Jankovica, Milana Stanimirovica, Simu Radulovica, Ljubodraga Grbica, Sredoja Mihajlova, Branka Gligorica i Radoslava Nektarijevica.
Predstavnik Nove Srbije u komisiji trebalo bi da bude Dragan Kovacevic, Demohriscanske stranke Srbije Predrag Stojanovic, Demokratsku alternativu predstavljace Dragan Subasic, a Ligu socijaldemokrata Vojvodine i Ligu za Sumadiju Branislav Kovacevic.
Predstavnik Reformista Vojvodien i Sandzacke demokratske partije bice Ratimir Svircevic, a Saveza vojvodjanskih Madjara Anton Biaci.
Anketni odbor u Skupstini Srbije formiran je nakon sto je u jugoslovenskom parlamentu propao predlog DOS-a da formira Anketnu komisiju o tom slucaju.
Zahtev za obrazovanje anketnog odbora usledio je zbog tvrdnji Pavkovica da su savetnici jugoslovenskog predsednika Vojislava Kostunice zahtevali proslog juna upad vojske u Biro za komunikacije Vlade Srbije sa obrazlozenjem da se iz tih prostorija prisluskuje Kostunica.
KOSOVO I METOHIJA
Kfor nece obezbedjivati obnovu manastira u Zocistu
Komandant multinacionalne brigade "Jug" nemacki general Volf Diter Skodovski porucio je episkopu rasko-prizrenskom Artemiju da vojnici KFOR-a nece obezbedjivati obnovu manastira Zociste kod Orahovca i da ce crkva uzeti na sebe odgovornost, ukoliko se nesto nezeljeno bude desilo, saopstava Informativna sluzba eparhije.
U pismu vladici Artemiju nemacki general indirektno je zapretio vladici da moze suspendovati zastitu srpskih pravoslavnih svetinja koje su u njegovoj zoni odgovornosti.
U saopstenju eparhije dostavljenom medijima, ocenjuje se da "pismo generala Skodovskog je konacno pokazalo da KFOR ne zeli da obezbedi obnovu manastira Zociste koji je unisten od strane tzv. OVK, nakon njihovog dolaska na Kosovo i Metohiju", dodaje se u saopstenju.
Prema oceni Eparhije, "pravi razlog ovog stava jeste u tome sto KFOR ne zeli da rizikuje eventualni konflikt sa albanskim ekstremistima koji jos nisu razoruzani po obavezi Kumanovskog sporazuma".
Eparhija je saopstila da su turski vojnici zabranili protosindjelu Petru iz Velike Hoce da slika porusene ostatke manastira Zociste, a pre svega stetu nacinjenu, u pozaru kojeg su Albanci podmetnuli na ostacima rusevina, posle nedeljne liturgije, kojom je zvanicno pocela obnova porusenih manastira i crkava na Kosovu.
Vladika Artemije je u Beogradu rekao da Pravoslavna crkva na Kosovu nece odustati od obnove manastira i crkava, bez obzira na protivljenje Albanaca i nerazumevanje medjunarodnih misija u pokrajini.
KOSOVO I METOHIJA
UNMIK policija uklonila plakate koji izazivaju mrznju
UNMIK policija tokom vikenda je skinula vise plakata koji "podsticu mrznju" medju etnickim zajednicama, izlepljenih na vise mesta na Kosovu, izjavio je portparol medjunarodne policije.
Na plakatima su bile slike coveka u srpskoj uniformi koji kolje albanskog decaka na kolenima, uz natpis "Ne dozvolite povratak kriminalaca".
"Ti plakati su nelegalni. Oni podsticu etnicku mrznju. U ovom slucaju, prema Srbima", izjavio je za Frans pres Beri Flecer .
Prema njegovim recima, UNMIK policija smatra da su oni "besramni" i da su njeni pripadnici posmatrali reakcije dece na plakate, kao i ljudi koji su zaklanjali oci.
Policija UN na Kosovu ocenila je da su ti posteri izlepljeni u okviru kampanje sprecavanja povratka izbeglih Srba.
| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |
