CRNA GORA - CESID
Koalicija Za evropsku Crnu Goru osvojila apsolutnu vecinu
Koalicija "Demokratska lista za evropsku Crnu Goru - Milo Djukanovic" osvojila je apsolutnu vecinu u Skupstini Crne Gore, pokazuju konacni nezvanicni rezultati vanrednih parlamentarnih izbora, koje su saopstili podgoricki Centar za monitoring (CEMI) i Centar za slobodne izbore i demokratiju (CESID) iz Beograda.
Prema proceni CEMI-ja i CESID-a, koalicija "Za evropsku Crnu Goru", osvojila je 39 poslanickih mandata, dok je koalicija "Zajedno za promene" osvojila 30 mandata, a Liberalni savez (LS) cetiri.
Demokratska koalicija Albanci zajedno osvojila je dva mandata.
Crnogorska Skupstina ima 75 poslanickih mesta.
Prema rezultatima CEMI-ja i CESID-a, na izbore je izaslo 77,2 odsto graana upisanih u biracki spisak.
Prema rezultatima CEMI-ja i CESID-a, koalicija "Za evropsku Crnu Goru" osvojila je 164.692 glasova, odnosno 47,7 odsto glasova biraca izaslih na izbore.
Koalicija "Zajedno za promene" osvojila je 130.789 glasova, odnosno 37,8 odsto.
Za LS je glasalo 19.846 biraca, sto je 5,7 odsto glasova izaslih na izbore.
Demokratska koalicija "Albanci zajedno" osvojila je 8.593 glasova, odnosno 2,5 odsto podrske graana koji su glasali.
Patriotska koalicija za Jugoslaviju osvojila je 2,7 odsto glasova i prema sadasnjim rezultatima, nije usla u parlament, buduci da je cenzus tri odsto.
Predstavnici CESID-a i CEMI-ja nisu iskljucili mogucnost da ta koalicija pree cenzus i osvoji dva mandata, u slucaju da bude izvesnog pomeranja u odnosu glasova, ali su ocenili da su sanse za to minimalne.
U tom slucaju, koalicije "Za evropsku Crnu Goru" i "Zajedno za promene" izgubile bi po jedan mandat, ali bi ukanoviceva koalicija sacuvala apsolutnu vecinu u novom sazivu crnogorskog parlamenta.
MILO DjukanoviC:
"Crna Gora poslala u proslost retrogradne snage"
Crnogorski predsednik Milo Djukanovic ocenio je da je na jucerasnjim parlamentarnim izborima Crna Gora "dobila najvazniju i jednu od poslednjih odlucujucih bitaka", kojom je, kako je rekao, "u istoriju poslala jednu konzervativnu i retrogradnu politiku".
Djukanovic je u svom prvom obracanju posle pobede na parlamentarnim izborima, u rodnom Niksicu, rekao da su pobedom koalicije "Za evropsku Crnu Goru" sacuvani "drzavni temelji i otvorena evropska perspektiva" te republike.
"Tokom poslednje decenije borbe za svoj mir, slobodu, drzavne temelje i dostojanstvo svih njenih naroda, Crna Gora je ekonomski osiromasila i koliko vec danas, nasa Vlada, na cijem formiranju pocinjemo da radimo, mora se uhvatiti u kostac sa tim problemom i poceti resavati teske socijalne probleme", rekao je Djukanovic.
Komentarisuci izborni poraz svojih politickih protivnika, ukanovic je istakao da mu je "poverenje Crnogoraca" na proteklim izborima pomoglo da "posalje u politicku proslost jednu politiku neprimerenu dostojanstvu Crne Gore".
"Jucerasnjim rezultatom izbora Crna Gora je postavila na svoje mesto i one koji su bili zagovornici unitarne drazave, kao i one koji su zbog licnih, sicardzijskih interesa, zaboravili na njene interese i casnu politiku Liberalnog saveza u zadnjih deset godina preobratili u politiku podrske velikoj Srbiji", naglasio je Djukanovic.
On je dodao da ce tim akterima politickog zivota Crna Gora "umeti da pokaze njihovo mesto", ocenivsi da ce oni biti "marginalizovani".
Prema preliminarnim podacima, na jucerasnjim vanrednim parlamentarnim izborima u Crnoj Gori vecinu mandata, 39, osvojila je koalicija Demokratske partije Socijalista i Socijaldemokratske partije, dok je koalicija "Za promene", koju pored SNS cine i Socijalisticka narodna partija i Narodna stranka, osvojila 30 mandata u Skupstini Crne Gore.
MeDJU najbogatijim u regionu i dvojica srpskih milionera
M. Panic - 1,2 milijarde i B. Karic - 500 miliona dolara
U postkomunistickim zemljama siromastvo ide ruku pod ruku sa sticanjem ogromnog bogatstva. Spori razvoj nacionalnih privreda nije u stanju da prati munjeviti rast novih kompanija, stvorenih "ni iz cega", zahvaljujuci preduzimljivosti novih biznismena koji su u raspadu starog rezima i prelasku na kapitalisticko trziste videli neponovljivu sansu.
Najveca bogatstva sticali su pojedinci i klanovi u zemljama u kojima je na pocetku tranzicije vladao pravni i finansijski haos. Zato nije nikakvo cudo sto su na listi 25 najbogatijih u ovom delu Evrope, objavljenoj u najnovijem broju poljskog nedeljnika "Vprost," vodeca mesta zauzeli Rusi, cija se imovina procenjuje na vise od 20 milijardi dolara.
I ruske i ostale novobogatase u ovom regionu povezuje jedna karakteristika: svi su pocinjali karijeru, a neki od njih je i dalje grade, na uspesnim poslovima sa drzavom i uz podrsku uticajnih politicara i visokih funkcionera drzavne administracije.
Medju 25 najbogatijih ljudi u regionu svrstana su i dvojica srpskih milionera - Milan Panic sa 1,2 milijarde dolara, na 12. mestu, i Bogoljub Karic sa 500 miliona dolara, kao 22. na listi.
Prvog tigra postsovjetskog kapitalizma Borisa Bjerezovskog, ciju je imovinu 1997. godine americki magazin "Forbes" ocenio na tri milijarde dolara, sve vise potiskuju mladi i agresivni ruski biznismeni. Tako se na celu liste poljskog nedeljnika nasao 38-godisnji Mihail Hodorovski, vlasnik petrolejske kompanije Jukos, vredne 3,7 milijardi dolara.
Kao saradnik tehnickog instituta Hodorovski ne bi preziveo da 80-ih godina nije prodavao drvene "matrjoske" sa likom Gorbacova. Prve vece pare zaradio je prodajom kompjutera, a zatim je (kao 24-godisnjak) osnovao sopstvenu banku Menatep, kojoj je predsednik Gorbacov poverio finansiranje otklanjanja posledica katastrofe nuklearke u Cernobilu.
Uskoro je postao zamenik ministra energije Rusije, a zatim se nasao meu direktorima kompanije Rosprom, da bi 1995. godine kupio od drzave "po povoljnoj ceni" koncern Jukos, koji kontrolise eksploataciju nafte u zapadnom Sibiru.
I drugo mesto na listi najbogatijih zauzima ruski biznismen, 35-godisnji Roman Abramovic, cija se imovina procenjuje na vise od tri milijarde dolara. Zajedno sa Bjerezovskim on je stvorio petrolejsku kompaniju Sibnjeft, u kojoj ima 36 odsto akcija, a 2000. godine preuzeo je kontrolu nad 70 odsto ruske proizvodnje aluminijuma. U poslednje vreme "oslobodio se" svog kapitala i preuzeo duznost guvernera Cukotke.
Na trecem mestu je najbogatiji Poljak, 52-godisnji Jan Kulcik sa kapitalom od 2,9 miliardi dolara. Na listi 400 najbogatijih Evropljana mesecnika "EuroBusines," Kulcik je ove godine zauzeo 64. mesto. Njegova firma je poslednjih godina investirala vise od dve milijarde u telekomunikacije, osiguranje, energetiku i infrastrukturu.
Meu najbogatijim su se svrstala jos cetvorica Poljaka: Aleksander Gudzovati (64), koji se sa imovinom vrednom oko 1,3 milijarde dolara nasao na 11. mestu, osnivac grupe firmi Prokom Risard Krauze (20. mesto), kao i vlasnici privatnih televizijskih stanica Zigmunt Soloz (19. mesto) i Jan Bohdan Vejhert (24).
Cetvrto i peto mesto na listi nedeljnika "Vprost" zauzimaju ruski bogatasi Mihail Fridman (37) i Vladimir Potanjin (40), a sesto Ukrajinac Renat Ahmatov, koji kontrolise takozvanu donjecku grupu, rudarsko-industrijski bazen Donbas.
Od Rusa, ciji kapital prelazi sumu od jedne milijarde dolara, na listi se nalaze i Vladimir Bogdanov (Sugutnjeftjegaz), Vagit Alekpjerov (Lukoil), Oleg Deripaska (holding Basic Element), Rem Vjahirjev (Gazprom), bivsi premijer Viktor Cernomirdin, kao i dvojica biznismena, koji su danas u emigraciji - Boris Bjerezovski i Vladimir Gusinski.
Prema oceni poljskog nedeljnika, elitne grupe biznismena, koje se mogu nazvati "deca tranzicije", prisutne su i u drugim zemljama, ali raspolazu znatno skromnijim finanijskim sredstvima. Meu izuzecima je 42-godisnji Ilija Pavlov iz Bugarske, ciji se kapital procenjuje na 1,5 milijardu dolara i koji investira u celom svetu, a u poslednje vreme i u Hrvatskoj, Sloveniji i Crnoj Gori.
U Ukrajini se za najbogatijeg coveka smatra predsednik Leonid Kucma, mada njegovog imena nema ni na jednoj listi. Meu stanovnicima ove zemlje, koja grca u siromastvu, nikoga nije zacudilo kada je jedan od potpredsednika vlade poklonio Kucmi za roendan jahtu vrednu 10 miliona dolara. Predsednik Kucma, inace, je taj koji deli poslove ukrajinskim "baronima", granskim "kraljevima" i "princevima."
Mnogo teze je meu veoma bogatim ljudima naci Maare i Cehe, mada se i meu njima nalaze veoma preduzimljivi i uspesni biznismeni. Analiticari "Vprosta" ocenjuju da su ove dve zemlje najbrze prosle kroz prelazni period i postale "normalne," oslobodivsi se sumnjivih veza izmeu privatnog biznisa i politike.
Poljski nedeljnik zakljucuje svoju analizu recima Aristotelesa Onasisa, koji je prve milione stekao svercujuci alkoholna pica za turske vojnike, okupatore Grcke: "Velike karijere u biznisu pocinju prilikom haosa, izazvanog ratovima ili revolucijama. Prirodno je da je sa rusenjem starog poretka vecina oseca izgubljena, ali pojedinci su u stanju da izostre sva svoja cula, pre svega ze za posedovanjem."
ODLICNA IGRA VECITIH RIVALA RAZGALILA LjUBITELjE FUDBALA
Evro izlog u Humskoj Partizan - Crvena zvezda 2:2 (1:1)
Atomski derbi u Humskoj razgalio je fudbalsku Jugoslaviju. U 119. poglavlju storije "veciti" Partizan i Crvena zvezda ispisali su jednu od najlepsih i najzanimljivijih prica u poslednjoj deceniji i bez pobednika okoncali bitku o kojoj ce se pricati do zavrsetka fudbalskog rata u prolece 2003. godine.
Bodovni saldo primorao je vecite rivale da u subotnji derbi uu reseni: Partizan da vec posle prve trecine prvenstva odluci sampionsku trku, Crvena zvezda da eventualnom pobedom spasi sto se spasiti moze. Sve takticke zamisli o cekanju greske rivala pale su u vodu vec u 3. minutu. Posto je Radisa Ilic prvi put izvadio loptu iz mreze, bilo je jasno da 119. derbi nece biti jos jedna u nizu prosecnih prica. "Crno-beli" su se potpuno otvorili, "Crveno-beli" se nisu branili, a sto nisu pobedili, mogu da zale jer sanse Pjanovica, Mre i u finisu Bogavca, bile su lepse i od penala…
Posle primljenog gola Partizan je uspostavio terensku inicijativu iz prostog razloga sto su pored izuzetno nadahnutog Zvonimira Vukica "Crno-beli" na sredini terena imali jos dobrog Sasu Ilica, odlicnog Igora Duljaja i na poziciji zadnjeg veznog ratnicki raspolozenog Alberta Naa. Upravo jaka veza prouzrokovala je veliku dominaciju Partizana iz koje je sampion u naredna 43 minuta uspeo samo da izjednaci do odlaska na odmor. U veznom kvartetu Crvene zvezde lucidnoscu je odskakao Branko Boskovic, ali, logicno, usamljen nije mogao da donese prevagu na "crveno-belom" tasu. Tumbakovicevi puleni imali su u prvom delu meca pre i posle gola jos tri poluprilike. Lazovic (9') volejem je iznudio samo korner posle kojeg je, ovog puta glavom, sutirao pored gola. U 22' Dudic je morao sa gol linije posle Vukicevog udarca da iz mrtvog ugla izbacuje loptu, a u 29' Vidic da otklanja opasnost, kako su mnogi mislili i videli, rukom. "Crno-beli" su trazili penal, ali su se vec minut kasnije zadovoljili izjednacujucim golom, da bi samo pet minuta posle odusevljenja ostali bez daha posto je izvanredni Boskovic spojio Pjanovica sa golom. kada su svi vec ocekivali Ilicevu kapitulaciju, sut Zvezdinog centarfora je izblokiran, sansa je otisla u nepovrat.
Zoran Filipovic je ocigledno hteo nesto da promeni i da bi uspostavio ravnotezu u vezi prebacio je Marjana Markovica u sredinu sto se ispostavilo kao pun pogodak. Sto zbog ovog poteza i probuenih "Crveno-belih" fudbalera, sto zbog "produzenog odmora" na kojem su ostali "Crno-beli", gosti su u nastavku meca iz brzih konrtanapada primorali Radisu Ilica da bravuroznim intervencijama spasava sampiona od poraza. Prvi put je golman Partizana zaplivao kroz vazduh u 47. minutu i posle odlicnog suta Dudica glavom krajnjim naporom uhvatio loptu. Ipak, u 54. minutu nije mu bilo spasa. Zvezda je materijalizovala odlicnu igru.
Da je velik, Tumbakovicev tim je pokazao vrativsi se u igru kada su svi ocekivali novu pobedu Crvene zvezde. I posle izjednacenja, "Crno-beli" su nastavili u ritmu u kojem su i zavrsili prvo poluvreme, a nisu izgubili zahvaljujuci sreci i promasajima Mre, Pjanovica i Bogavca. Mladi centarfor "Crveno - belih" je u 64. minutu, kao za rubriku Verovali ili ne sa pet metara od prazne mreze promasio celu loptu, posle petnaestak sekundi nakon ulaska u igru Bogavac je reprizirao promasaj Mre, a kada su "Crveno-beli" nastelovali nisanske sprave, razgoropadio se golman domacih Radisa Ilic. Prvo je fantasticnom intervencijom odbranio sut Pjanovica sa desetak metara i dok je lezao na travi posle novog udarca sa jos manjeg rastojanja uspeo je da ukroti novi topovski sut.
Uzbuenje na drugoj strani doneo je Ivica Ilijev u 77. minutu kada je pogodio stativu ciljajuci donji desni ugao Ranelovicevog gola. Posle svih propustenih sansi i "Crveno" i "Crno beli" su ipak morali da se zadovolje miroljubivim neresenim ishodom velike fudbalske bitke.
Strelci: 0:1 - Boskovic u 3, 1:1 - Iliev u 30, 1:2 - Pjanovic u 54, 2:2 - S. Ilic u 60
Partizan: R. Ilic, Trobok, Savic, Bajic, Miskovic, Duljaj, Na, S. Ilic, Vukic (Cakar 88'), Iliev (Ivic 83'), Lazovic (Delibasic 73')
Crvena zvezda: Ranelovic, Dudic, Vidic, Lalatovic, Markovic, Kovacevic (Milovanovic 60'), Mladenovic, Boskovic, Gvozdenovic, Pjanovic, Mra (Bogavac 72')
Stadion Partizana, gledalaca oko 18.000.
Sudija Mihajlo Jeknic (Beograd)
Zuti kartoni: Miskovic, Duljaj, Na, Bajic, Savic (Partizan), Lalatovic, Mladenovic (Crvena zvezda)
Crveni karton: Na - drugi zuti u 81' (Partizan)
Igrac utakmice: Radisa Ilic
NATO - Vesli Klark:
Perisic nikada nije bio americki spijun
Bivsi glavnokomandujuci snaga NATO za Evropu, americki general Vesli Klark izjavio je da bivsi nacelnik Generalstaba Vojske Jugoslavije Momcilo Perisic nije nikada bio "americki spijun".
"To je smesno, general Momcilo Perisic nije nikada bio americki spijun. General Perisic je bio lojalan i ponosan oficir Vojske Jugoslavije", rekao je Klark za Radio Glas Amerike.
Prema njegovim recima, Perisic je bio "tvrd pregovarac" i veoma zabrinut zbog toga sto je bivsi predsednik SRJ Slobodan Milosevic zloupotrebljavao Vojsku Jugoslavije.
"On nije zeleo da bude unistena tokom NATO kampanje (1999. godine). Ne, nemam nikakve indikacije da je bio americki spijun. Meni svakako nikada nista nije odao. Uvek sam ga smatrao patriotom. Voleo bih da je bio nas spijun, ali nazalost nije", rekao je Klark.
Na pitanje da li bi se odazvao pozivu da svedoci na suenju Milosevicu u Haskom tribunalu, americki general je izrazio slaganje sa politikom americke vlade da bi prethodno trebalo ustanoviti pravila takvog svedocenja.
Klark je, govoreci o izgledima za prijem balkanskih zemalja u NATO, rekao da ce Srbiji i Crnoj Gori biti upucena dobrodoslica u Partnerstvo za mir kada za to doe vreme.
"Tesko je zamisliti da ce Srbija i Crna Gora biti pozvane da se pridruze Partnerstvu za mir dok ne bude ispunjen jedan od glavnih uslova, puna saradnja sa Hagom i dok je reforma u Srbiji tako neizvesna i fragmentirana", rekao je on.
"Nadam se da ce (predsednik SRJ Vojislav) Kostunica, koji je po svemu sudeci veoma popularan politicar u Srbiji, shvatiti u kojoj se situaciji nalazi njegova zemlja i da se nece jedino zalagati za pravni formalizam i da nece biti glas koji iskljucivo zagovara srpski ponos, nego da ce Srbiju povesti ka savremenom svetu sto podrazumava otvorenost prema svim narodima i razlaz sa mrznjom iz proslosti", rekao je americki general.
On je dodao da demokratija podrazumeva civilnu kontrolu nad vojskom i drugim snagama bezbednosti.
"U demokratiji snage bezbednosti jednostavno moraju biti pod kontrolom demokratski izabrane civilne vlasti, a to znaci da jugoslovenska vojska ne moze vise da drzi u tajnosti svoje aktivnosti niti da brani civilnoj vlasti pristup vojnim objaktima. Njen rad mora da kontrolise civilna vlast", naglasio je Klark.
Francuski "Mond"
Djelic pun nade za Srbiju, iako krivudavo napreduje
Francuski "Mond" pise juce, u izvestaju iz Beograda, da je "mladi predvodnik reformi u Srbiji", ministar Bozidar Djelic "pun nade za Srbiju, iako priznaje da zemlja krivudavo napreduje".
Srpski ministar finansija, dodaje se u clanku, poucen iskustvom i greskama tranzicije u drugim evropskim zemljama, "odbija da sprovede sok terapiju", vec je za to da se "slusa" kakvo je reagovanje naroda, da se "otvoreno govori i da se ima pazljiva socijalna politika".
elic kaze i da je izostanak "ciscenja" u strukturama vlasti, vojske i tajnih sluzbi, "jako povezanih s mafijom", zakocio reforme u zemlji, uz ocenu da je za to kriv i "legalizam" predsednika SRJ Vojislava Kostunice koji se tome protivio.
elic, za koga "Mond" istice da je na Forumu u Devosu proglasen za jednog od "100 svetskih lidera buducnosti", naglasava da ga "ocarava Srbija, zemlja krajnosti" u kojoj "postoji izvanredna energija".
"Deset godina je ona bila razaralacka, sad je treba iskoristiti da bi se osvojila zlatna medalja", smatra Djelic.
Pariski dnevnik ukazuje da je londonska Evropska banka za obnovu i razvoj "odala priznanje Srbiji za najsnazniji napredak od svih zemalja gde ova banka aktivno deluje" i istakla da su srpske reforme "najdelotvorniji i najdosledniji plan u Istocnoj Evropi od pada berlinskog zida".
Naglasavajuci da je srpski ministar finansija zavrsio elitne francuske skole i da je "ak Harvarda", pariski dnevnik dodaje da je americki poslovni casopis "Biznis vik" elica svrstao meu "pedeset lidera koji ostvaruju preobrazaj Evrope".
elicevi "mentori" su, dodaje se u clanku, bili jedan od najuticajnijih francuskih menadzera, generalni direktor kompanije "Tomson", Alen Gomez, kao i cuveni svetski ekonomista Dzefri Saks, sa kojim je otisao u Varsavu i Moskvu, gde je bio savetnik za tranziciju poljskoj i ruskoj vladi.
"Tu i u drugim zemljama, gde je takoe bio konsultant, Djelic je jasno uocio kakve su greske pocinjene u haoticnim tranzicijama, koje opasnosti nosi privatizacija, kakve su patnje stanovnistva. On za Srbiju odbija sok terapiju", pise "Mond".
Ukazujuci na ogromnu volju i energiju sa kojom radi srpski ministar finansija, pariski list navodi da on ne porice da je izmeu kljucnih ljudi nove vlasti, Vojislava Kostunice i Zorana Djinica, "doslo do politicke krize".
"Ja sam se nadao", prenosi "Mond" eliceve reci, "da ce Kostunica biti most izmeu dve Srbije, one konzervativne i one reformske, da ce nam povratiti nasu velicinu. Verovao sam u to..."
Srpski ministar je francuskom listu ispricao i da je "jako nezadovoljan sto se njega vise plase poreski obveznici nego mafija".
Naveo je da je podneo 146 tuzbi za krau javnih para, od kojih se 36 tice Milosevicevih ministara, medju kojima je i njegov prethodnik, ali je do danas odrzano samo jedno suedjnje.
"Izvrsne vlasti napreduju, pravosudne blokiraju", rekao je Djelic.
Hall Of Fame 2002. - KuCa Slavnih 2002.
Majstori Realnog Aikidoa
Po prvi put u nasoj istoriji, istaknuti majstori Realnog Aikidoa, g-din. Ljubomir Vracarevic i g-din. Vladimir Djorevic su se nasli u Americkoj Kuci Slavnih za borilacke vestine. "Kuca", poznata po tome sto prima samo najbolje i najistaknutije sportiste danasnjice.
Manifestacija "Hall Of Fame" za 2002. godinu se odrzala 3. avgusta u Americkom gradu St. Louis. Koktel je poceo da se sluzi u 17:00 c, a vecera od 20:00 c. U toku vecere manifestaciju je govorom otvorio direktor "Kuce Slavnih" profesor Marty Cale, a nakon njega predsednik Americke Asocijacije za borilacke vestine g-din, Philip Porter se obratio prisutnima pozeleo im dobrodoslicu, odrzao kratak govor o "Kuci slavnih", americkoj asocijaciji za borilacke vestine i nakon toga su krenuli sa dodelama... Od no-minovanih, zelela bi' da izdvojim :
-Frank Shamrock, najbolji ful kontakt borac trenutno na planeti i pobednik mnogih "Ultimate Fights"
-Richard Bustillo, najveca ziva legenda u svetu borilackih vestina, student Bruce Lee-a
-David Castro, jujitsu takmicar sa preko 600 borbi u razlicitim stilovima
-Philip Porter, predsednik americke asocijacije za borilacke vestine
-Marty Cale, direktor "Kuce slavnih" i zaista mnoge druge poznate licnosti ...
Za mene licno, najvece zadovoljsvo mi je bilo cuti i videti imana nasih ljudi koji su se nasli po prvi put ravnomerno rame uz rame sa najpoznatijim svetskim licnostima.
Da podsetimo...
G-din, Ljubomir Vracarevic, crni pojas 9. DAN za Realni Aikido i JuJitsu. Aikido-om poceo da se bavi davne 1968., da bi 1969. otvorio i zvanicno prvu skolu Aikido-a u Jugoslaviji. Tranirao je Aikido kod najvecih svetskih majstora Kisomaru Ujesibe, Gozo Siode i drugih. Izdvojivsi nekoliko stotina tehnika, odstranivsi elemente istocnjacke tradicije i filozofije, precistio i modifikovao je elemente iste i uneo svoja znanja iz drugih borilackih vestina, sto je uvecalo efikasnost i primenljivost te-hnika i tako stvorio svoj stil Realni Aikido. Programi specijalne obuke policije, vojske, telohranitelja, doneli su mu meunarodnu reputaciju.
1979-80. pocinje sa obukom telohranitelja jugoslovenskih ambasadora, a 1980-82. obucava telohranitelje Zimbabvea, Roberta Mugabea. Od 1982-85. zivi u Libiji gde obucava specijalne jedinice i licno obezbeenje Moamera El Gadafija. Obucavao je ruske specijalne jedinice "Alfe" i "Kobre".
Pocetkom 1986. osniva Aikido Savez Jugoslavije, a 1993. Svetski Centar Realnog Aikido-a. Organizacija koja usmerava rad u 25 svetskih zemalja i ima preko 190 klubova.
Autor je 12 knjiga i video kaseta iz oblasti Realnog Aikido-a i samoodbrane.
Trener, profesor, akademik, Ljubomir Vracarevic, sa sigurnoscu nase najvece ime u svetu borilackih vestina.
G-din, Vladimir orevic, crni pojas 4. DAN za Realni Aikido i JuJitsu. Trenira karate od svoje 7.godine, a Taeknjondo i Ful Kontakt kroz citavo osmogodisnje obrazovanje. Vec kao srednjoskolac pocinje da se takmici u Ful Kontaktu, a kasnije u Savate-u i Kik Boksu. Sluzeci vojni rok u vojnoj policiji i u jedinicama specijelne namene, za kratko vreme postaje jedan od instruktora za borenje. Trenirajuci i usavrsavajuci svoje tehnike sa ostalim instruktorima iz specijalnih jedinica, upoznaje se Aikidom, Judom i JuJitsom. Sam izlazak iz vojske i poznanstvo sa Ljubomirom Vracarevicem odlucuje njegov dalji zivotni put. Trenirajuci Realni Aikido i usavrsavajuci svoje tehnike Vladimir drzi obuku za mnoge firme obezbeenja kao i za odreeni broj telohranitelja.
1998. odlazi u Majami ( Amerika ) i tamo u skoli Mat Burro-a (pobednik 5. otvorenih takmicenja u slobodnom stilu) pocinje da radi kao instruktor za borenje. Vec 1999. ima mec sa Met-om u slobodnom stilu koji ce trajati 48 minuta, a borba je proglasena "No Njinner" (bez pobednika). Posle borbe Mat je izjavio: " Zbog njegove brzine i snaznih niskih udaraca (Lonj Kick) , mislio sam da kad ga oborim na zemlju da cu lakse da zavrsim mec, ali jenom kad smo poceli borbu na parteru, jednostavno nisam mogao da ga skinem sa sebe."
Krajem 1999. Vladimir odlazi u Cikago, gde trenira i drzi casove u privatnoj akademiji. 2001. otvara svoju prvu skolu za borilacke vestine u Americi, a juna 2002. joj daje ime Americki Centar Realnog Aikido-a ( United States Center Of Real Aikido ) Kroz njegovu skolu do sada je proslo na stotine studenata, dece i odraslih, a od posebnih programa izdvajamo: Lepsi pol- jaci pol (samo za zene ), Specijalna obuka (obezbeenje, telohranitelji, policija, vojska). Vladimir upravo zavrsava svoju prvu knjigu, koja bi trebala da izae iz stampe krajem godine pod nazivom: Realni Aikido-Nas Nacin (Real Aikido - Our Njay ) i od nedavno je koreograf za scene borenja za filmove koji se snimaju u Midnjestu ( oblast koja obuhvate nekoliko drzava u Americi.)
Kada su prozvali ime g-dina, Ljubomira Vracarevica i kada su procitali deo njegove biografije, svi su bili prijatno iznenaeni, odusevljeni i rekla bi primetno uzbueni. Bio je i red da se covek takvih kvaliteta i meunarodne reputacije napokon nae tamo, gde odavno i pripada. Za Ljubomira Vracarevica nominaciju "Grand Master"(Veliki Majstor) je primio njegov ucenik g-din, Vladimir Djorevic.
Ne zadugo posle Ljubine no-minacije, procitali su ime g-dina, Vladimira orevica prop-rateci ga njegovom biografijom, a na nominaciji pored njegovog imena krupnim slovima je pisalo "Instruktor" instruktor godine.
Verujem da bi se moglo jos mnogo, mnogo, toga dodati, dopi-sati i reci o nasim svakako sada priznatim svetskim majstorima, zvezdama, ali i sama rec "Hall Of Fame" govori za sebe, za njih, za nas.
Rosie
KANADA - PREDLOG O'TULA
Zabrana upotrebe mobilnih telefona u voznji
Dzon O'Tul, predstavnik u ontarijskom Parlamentu, predlozio je zakonodavnom telu zakon o zabrani upotrebe mobilnih telefona u kolima. On predlaze da se od zabrane izuzmu telefoni koji ostavljaju ruke slobodnima, jer zeli da se zadrzi mogucnost komunikacije, ali uz zastitu od potencijalnih udesa usled nepaznje.
Upotreba telefona bi bila dozvoljena jedino u izuzetnim situacijama.
Ovaj predlog je prosao drugu fazu preispitivanja i bice prosleen komitetu na dalju reviziju i prikupljanje misljenje javnosti.
Ocekuje se da bi do kraja godine ovaj zakon mogao da stupi na snagu.
Gospodin O'Tul je naglasio da vecina zeli da se u potpunosti zabrani telefoniranje iz kola, dok se njegov predlog zadrzava na ocuvanju bezbednosti na drumovima. On predlaze da kazna bude ravna onoj koja se naplacuje za nenosenje pojasa.
Protiv njegovog predloga su se izjasnili jedino liberali, koji su pomenuli da je telefon samo jedna od brojnih stvari koje mogu ometati vozaca. Oni smatraju da je poednako opasno namestanje stanice na radio-aparatu u automobilu. Ministar za saobracaj takoe nije ubeen da ce se bezbednost drasticno popraviti, kada zabrana bude pocela da vazi.
Uraeno je vise studija koje su pokazale da postoji direktna povezanost izmeu telefoniranja i saobracajnih nesreca. Pre pet godina su na Univerzitetu u Torontu ustanovili da je cetiri puta veca opasnost da vozac napravi prekrsaj ili izazove nesrecu ako telefonira dok vozi.
Do sada je u svetu u 22 zemlje zabranjena upotreba mobilnih telefona tokom voznje.
Podgorica
Trinaesti izbori za dvaneset godina
Graani Crne Gore su od 1990. godine do sada 12 puta izlazili na biralista, glasajuci za poslanike, odbornike i, u prvom i drugom krugu, za predsednika Republike. Izlazak na izbore u nedelju 20.oktobra, bice trinaesti u kratkoj istoriji crnogorskog politickog visestranacja.
Najveci odziv biraca, 76 odsto od upisanih, bio je na vanrednim parlamentarnim izborima u maju 1998.godine. Najmanji odziv, oko 67 odsto, zabelezen je u novembru 1996.godine, takoe, na parlamentarnim izborima.
Biracko telo se kretalo od 403.000, na prvim visestranackim izborima u decembru 1990. godine, do 458.000, koliko je punoletnih graana bilo upisano u biracke spiskove u maju 1998.godine.
Pravo glasa na nedeljnim izborima, 20.oktobra, ima 455.791 lice.
Graani Crne Gore su do sada cetiri puta glasali na predsednickim izborima: u decembru 1990 godine, u jesen 1992, u drugom krugu u januaru 1993, i u oktobru 1997 godine. Novi predsednicki izbori bice odrzani 22.decembra ove godine.
Cetiri puta se u Crnoj Gori glasalo i za poslanike saveznog parlamenta, sto se u svim slucajevima nije poklopilo sa republickim parlamentarnim izborima.
Poslednji put su Crnogorci imali priliku da biraju savezne poslanike u septembru 2000. godine. Tada je na biralista izaslo manje od 25 odsto upisanih, jer su gotovo sve partije, osim Socijalisticke narodne partije, te savezne izbore bojkotovale.
Prvi izbori u Crnoj Gori, ali bez pravih politickih partija i njihove predizborne kampanje, odrzani su pocetkom proslog veka, u vreme vladavine kralja Nikole. Prve crnogorske politicke partije formirane su tek u Narodnoj skupstini knjazevine Crne Gore. To su bile Klubaska, kao opoziciona, i Pravaska kao vladajuca stranka.
Prvi pravi parlamentarni izbori u Crnoj Gori, sa ucescem politickih stranaka i uz predizbornu agitaciju, odrzani su 1920. godine. Tada su ubedljivo pobedili komunisti, koji su osvojili oko 38 odsto glasova, a drugi su na listi bili republikanci.
Politicko-stranacka mapa Crne Gore, prema istrazivanju istoricara Serba Rastodera, dugorocnije je uoblicena tek na drugim parlamentarnim izborima, 1923. godine, kada su se konsituisale politicke opcije, koje u raznim izdanjima traju do danas.
Rastoder je, na osnovu svojih istrazivanja, nasao da je "nihlizam prema proslosti opsta pojava u novijoj politickoj istoriji Crne Gore." Posle 1918. godine, svi izbori u Crnoj Gori su prolazili u znaku optuzbi na racun proslosti.
Tako je, kako je Rastoder utvrdio, na izborima 1920. godine vazilo geslo "Za sve je kriv kralj Nikola," 1945. godine "Kriva je trula Jugoslavija," a 1989. godine "za sve je krivo staro rukovodstvo".
Parlamentarni izbori poslednjih godina, pa i ovi u nedelju, su za vecinu partija, pod znakom "krivice" drugih. Buducnost, po svemu sudeci, nije profitabilna politicka tema u Crnoj Gori.
Ilija Despotovic
Podgorica
CRNA GORA - IZBORI
P.Bulatovic cestitao pobedu vladajucim partijama
Predsednik Socijalsticke narodne partije (SNP) Crne Gore Predrag Bulatovic cestitao je izbornu pobedu koaliciji Demoktratska lista za evropsku Crnu Goru i dodao da ce SNP nastaviti svoje demokratsko delovanje.
"Mi prihvatamo rezultate parlamentarnih izbora. To je u ovom trenutku izbor vecine graana Crne Gore. Ta vecina nije htela promene vec kontinuitet dosadasnje vlasti", kazao je Bulatovic novinarima.
On je rekao da je rezultat koalicije Za promene znatno ispod ocekivanja i najavio da ce SNP u cilju nastavka i jacanja politickog delovanja napraviti krupne i korenite unutrasnje promene.
"Prvo cemo napraviti kadrovske pa onda svake druge promene. Odluku o tome donece Kongres partije koji ce uskoro biti odrzan", kazao je Bulatovic.
On je ocenio da je los rezultat koalicije "Za promene" posledica ogromne apstinencije biraca te koalicije kao i neostvarivanje sirikog bloka koji se zalaze za zajednicku drzavu.
"Nije utesno, ali je istina da je ogromna apstinencija nasih biraca, njih blizu 2.000, i neostvarivanje sirokog bloka na cemu sam insistirao, omogucilo DPS-u da ostvari apsolutnu vlast", kazao je lider SNP-a.
On je pozvao pristalice SNP da nastave borbu za ocuvanje zajednicke drzave sa Srbijom i da zadrze "cvrstinu i istrajnost".
CRNA GORA - LS
Zivkovic cestitao ukanovicu
Politicki lider Liberalnog saveza (LS) Miodrag Zivkovic cestitao je sinoc izbornu pobedu crnogorskom predsedniku i lideru Demokratske partije socijalista (DPS) Milu Djukanovicu i njegovoj koaliciji, ali i ocenio da je na ovim izborima "najveci gubitnik Crna Gora".
"Verovali smo da je Crna Gora spremna za promene i u ove izbore usli smo sa sloganom 'Crna Gora to moze'. Nakon ovih rezultata mislim da Crna Gora nije mogla", kazao je Zivkovic Televiziji Crne Gore, uz ocenu da je Crna Gora na izborima pokazala da je "nespremna da promeni samu sebe".
On je ocenio da je LS na izborima pretrpeo "znacajan poraz", dok je ukanovicu i njegovoj koaliciji cestitao pobedu, a Crnoj Gori, u ironicnom tonu, pozeleo "puno srece kakvu je imala svih ovih godina".
Zivkovic je ocenio i da ce nakon jucerasnjih izbora u Crnoj Gori biti "nastavljeni negativni trendovi", odnosno procesi koji su trajali proteklih 12 godina a koji, prema njegovoj oceni, Crnoj Gori u buducnosti nece doneti "nista dobro".
"Mislim da ce to biti nastavak negativnih trendova, ali je ocigledno da su graani to ovog puta zeleli. Crna Gora je dobila ono sto je trazila", zakljucio je Zivkovic.
LS sinoc nije saopstavao rezultate glasanja, vec je saopstio da smatra konacnim rezultate koje su objavile nevladine organizacije koje su posmatrale izbore.
Prema nezvanicnim rezultatima Centra za monitoring iz Podgorice i Centra za slobodne izbore i demokratiju iz Beograda, na parlamentarnim izborima ukanoviceva koalicija "Za evropsku Crnu Goru" osvojila je 39 mandata, koalicija "Zajedno za promene" 30 mandata, Liberalni savez cetiri, a albanske stranke dva mandata od ukupno 75 u crnogorskom parlamentu.
DJinDJiC o izborima u crnoj gori
Dobro je sto vlada ima sigurnu vecinu
Premijer Srbije Zoran Djindjic izjavio jejuce da je dobro sto je parlamentarnim izborima u Crnoj Gori "zavrsena visegodisnja nestabilnost" i sto je Crna Gora dobila "vladu koja ce imati sigurnu vecinu".
"Vrlo sam zadovoljan zbog demokratskog nacina na koji je privhacen rezultat izbora, sto je jos jedan faktor stabilizovanja situacije. Ta nova situacija ubrzace postupak donosenja Ustavne povelje i resavanja svih preostalih pitanja oko nove zajednice", rekao je Djindjic agenciji Beta.
On je izrazio ocekivanje da ce "odmah, u roku od dan ili dva" da se ponovo sastanu predstavnici parlamenata SRJ, Srbije i Crne Gore i da definitivno utvrde datume izglasavaja povelje u skupstinama i nacin na koji ce otvorena pitanja biti resena, kao i da ce tako biti "deblokiran proces evropske integracije, koji je na ledu zbog cekanja povelje".
"Pozitivan signal je da je Crna Gora izassla iz perioda nestabilnosti i unutrasnje blokade, pozitivan je signal da su se graani racionalno opredelili, da su umerene snage dobile i da u sadasnjoj (parlamentarnoj) vecini i manjini preovladavaju umerene snage. Nema ni levih ni desnih ekstrema i voleo bih da taj primer imamo i na sledecim izborima u Srbiji", rekao je Djindjic.
Na pitanje o buducoj saradnji vlada Srbije i Crne Gore, inic je kazao da ce nakon jucerasnjih izbora "biti lakse pronaen odgovor na tehnicka pitanja u vezi sa velicinom i cenom savezne administracije".
"I Nova vlada Crne Gore i Vlada Srbije zainteresovane su za to da Srbija i Crna Gora ne placaju previse za nepotrebne funkcije savezne administracije i o tome vec odavno postoji saglasnost, jer i mi i oni kuburimo sa republickim budzetima i neumerenim izdacima za neke savezne institucije koje ni same nisu znale cemu sluze", rekao je inic.
"Mnogo nam je lakse da sacinimo program stednje na saveznom nivou sa DPS-om koji nije u saveznim institucijama, nego sa Socijalistickom narodnom partijom, koja ucestvuje u saveznoj vlasti i koja prirodno ima interes da konzervise postojece stanje", rekao je srpski premijer.
SRBIJA - POTVRENI REZULTATI IZBORA
Vrhovni sud odbio zalbu DSS-a
Vrhovni sud Srbije odbio je zalbu Demokratske stranke Srbije (DSS) na izborne rezultate predsednickih izbora u Srbiji, koje je proglasila Republicka izborna komisija (RIK), izjavila je sekretar RIK-a Ljiljana Santic.
Ona je naglasila da su time potvreni rezultati izbora prema kojima nijedan kandidat nije izabran u drugom izbornom krugu, jer na izbore nije izaslo vise od 50 odsto biraca, kako je predvieno zakonom.
Sekretar RIK-a rekla je da DSS vise nema pravo zalbe i da su rezultati RIK odlukom Vrhovnog suda Srbije "postali definitivni".
Ona je podsetila da je DSS trazila tom zalbom ponistavanje resenja RIK-a o izbornim rezultatima, ponovno utvrivanje broja biraca i, nakon toga, ponovno utvrivanje rezultata glasanja.
Predstavnici DSS, ovlasceni za izbore predsednickog kandidata te stranke Vojislava Kostunice, Nebojsa Bakarec i Gradimir Nalic, izjavili su da jos nisu dobili resenje Vrhovnog suda Srbije o zalbi DSS-a na izborne rezultate RIK -a.
Oni su naveli da su iz medija saznali da Vrhovni sud Srbije danas zaseda povodom zalbe DSS-a.
Prema tvrdnjama DSS-a, u biracke spiskove je upisano vise od 600.000 nepostojecih biraca, sto podrazumeva da je drugi krug predsednickih izbora bio uspesan, jer je na njega izaslo vise od polovine glasackog tela.
Prema konacnim rezultatima RIK, na 8.615 birackih u Srbiji glasalo 45,46 odsto birackog tela, odnosno 2.979.254 biraca.
Za Kostunicu je glasalo 66,86 odsto izaslih, odnosno 1.991.947 biraca, a za kandidata grupe graana Miroljuba Labusa 30,92 odsto ili 921.094 biraca.
Od ukupno 6.577.992 glasacka listica, upotrebljeno je 2. 978. 468, od kojih je 2.913.041 bilo vazecih (97,8 odsto), a 65.427 nevazecih (2,20 odsto).
KOSOVO
I dalje bez stava o lokalnim izborima na Kosovu
Politicki predstavnici kosovskih Srba odlozili su za utorak donosenje odluke o eventualnom ucescu na lokalnim izborima u pokrajini 26. oktobra.
Oni ce do tada od najvisih zvanicnika Srbije i Jugoslavije zatraziti preporuke za garancije da ce danasnja ponuda sefa UNMIK-a Mihaela Stajnera o formiranju podopstina biti realizovana.
Sestoclana delegacija predstavnika kosovskih Srba sastali su se kasno sinoc u Beogradu sa predsednikom Jugoslavije Vojislavom Kostunicom i predsednikom Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojsom Covicem.
Ucesnici konsultacija meu kosovskim Srbima u Mitrovici nisu prihvatili koncept decentralizacije koji je u Pristini prezentovao Mihael Stajner, objasnivsi da u njemu nema nikakvih garancija.
Stajner je rekao da njegov koncept decentralizacije pruza mogucnost da "krupnije nevecinske zajednice ustanove opstinske jedinice, sastavljene od jednog ili vise tela, a koje bi obuhvatale vise naselja ili gradskih cetvrti unutar opstine".
"Te opstinske jedinice mogu biti ustanovljene na osnovu zahteva izabranih poslanika skupstina opstina ili na osnovu peticije stanovnika u oblastima u kojima je ta zajednica znacajno ucestvovala u izborima", rekao je on.
Tim povodom Stajner je pozvao voe glavnih politickih partija i koalicija, koje ucestvuju na lokalnim izborima na Kosovu, na razgovor o decentralizaciji 1. novembra u Gljilanu.
IZBORI NA KOSOVU I METOHIJI
Biracka mesta u centralnoj Srbiji i Crnoj Gori
U Srbiji i Crnoj Gori van Kosova ce u subotu, 26. oktobra, biti otvoreno 212 glasackih mesta na kojima ce raseljena lica moci da glasaju na kosovskim lokalnim izborima, rekao je agenciji Beta portparol Misije OEBS -a na Kosovu Aleksandar Benc.
U 92 mesta bice otvoreni "biracki centri" u kojima ce se nalaziti po nekoliko birackih mesta. U Srbiji ce biti otvoreno 78 birackih centara, odnosno 194 birackih mesta, a u Crnoj Gori 14 birackih centara, odnosno 18 birackih mesta, rekao je Benc.
Pravo da glasaju na tim birackim mestima ima oko 109.000 registrovanih biraca sa prebivalistem u Srbiji i Crnoj Gori, rekao je on i dodao da je na proslogodisnjim parlamentarnim izborima na Kosovu pravo glasa imalo oko 105.000 biraca sa prebivalistem u Srbiji i Crnoj Gori.
Ukupno biracko telo, koje ukljucuje glasace sa prebivalistem na Kosovu, u Srbiji van Kosova, Crnoj Gori i one u inostranstvu, koji glasaju postom, broji oko 1,32 miliona ljudi. Za proslogodisnje izbore biracko telo brojalo je 1,25 miliona glasaca.
Raseljenima je, da bi glasali, potrebna licna karta ili pasos, kao i da budu evidentirani u biracki spisak.
U Beograd je u subotu stiglo stotinak meunarodnih supervizora koji su trenutno na obuci, a koji ce biti rasporeeni u svim glasackim centrima, rekao je Aleksandar Benc.
| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |
