Nezavisne Novine

JUGOSLAVIJA

PREDSEDNICKI IZBORI U SRBIJI

Bata Zivojinovic predsednicki kandidat SPS-a

Glumac Velimir Bata Zivojinovic predsednicki je kandidat Socijalisticke partije Srbije (SPS) na izborima koji ce u Srbiji biti odrzani 29. septembra.
"Zivojinovic je najgledaniji u Jugoslaviji. On je obelezio prethodni vek svojim ostvarenjima. Ne postoji Jugosloven koji se nije divio njegovim delima i koji svojom sirinom moze predstavljati Srbiju u svetu", rekao je na konferenciji za novinare generalni sekretar SPS-a Zoran Andjelkovic.
On je kazao da je Zivojinovic kandidovan na sinocnjoj sednici Izvrsnog odbora stranke.
Predsednicki kandidat socijalista nije zeleo da govori o svom izbornom programu, ali je rekao da mu je SPS "postavio najtezi zadatak", te da ce mu kandidatura biti i "najteza uloga do sada", ali da ce se truditi da mu bude najbolja.
Upitan da li je dobio podrsku Slobodana Milosevica za svoju kandidaturu, Zivojinovic je rekao da je nije dobio, ali i da je nije ni trazio, dok je potpredsednik stranke Branko Ruzic rekao da je Milosevic "obavesten i o odlukama Glavnog odbora i o sinocnjoj odluci Izvrsnog odbora".
"Nisam dobio podrsku Slobodana Milosevica, a nisam je ni trazio. On je nas predsednik... Bilo bi dobro da demantuje sam sebe i okrene one clanove koje je zvao da glasaju za (lidera radikala Vojislava) Seselja, ali on to nece nikada uraditi", kazao je Zivojinovic.
On je ocenio da su od predsednickih daleko vazniji parlamentarni izbori, jer bez vecine u Skupstini Srbije, kako je kazao, predsednicka funkcija nema veceg znacaja.
"Nemojte ocekivati od mene da kao svi kandidati obecam nesto... Molio bih (gradjane) da ne glasaju za mene, vec za onog koji govori u svoje ime i u ime naroda. Dozvolite da ostanem ono sto sam bio. Ovo je krajnje komplikovana uloga... Ne bih se usudio da slazem u interesu politike... Svi mi pomalo glumimo", rekao je Bata Zivojinovic, koji je i poznati srpski glumac.
On je rekao da mu je zao sto SPS nista nije ucinila "da se ova vlast skloni, jer ima mesta u belom svetu da se skloni gde hoce" i kazao da "svi koji su klekli treba da ustanu i izadju na izbore".
"Kako treba da se vlada, to cu tek da pitam glasace. To ce da kosta stranku (izborna kampanja), koja ce morati da odresi kesu... iako nemamo ni dinara", rekao je Zivojinovic.
On je kazao da ce sam formirati izborni stab i demantovao tvrdnje da ce njegov partijski kolega Milutin Mrkonjic voditi izborni stab Vojislava Seselja.
"Ako neko pristupi drugom izbornom stabu nije vise clan SPS-a", kazao je predsednicki kandidat socijalista.
Novinarima je na konferenciji za novinare podeljen i dopis funkcionera SPS-a Milutina Mrkonjica, koji je takodje bio jedan od kandidata socijalista za predsednika Srbije, koji je obavestio Glavni odbor svoje stranke da daje punu podrsku Zivojinovicu.

PREDSEDNICKI IZBORI U SRBIJI

Vuk Draskovic podneo kandidaturu

Lider Srpskog pokreta obnove (SPO) Vuk Draskovic predao je juce Republickoj izbornoj komisiji (RIK) potrebnu dokumentaciju i vise od 14.000 potpisa gradjana koji su podrzali njegovu kandidaturu za predsednika Srbije na predstojecim izborima.
Nakon zvanicnog podnosenja kandidature, Draskovic je izjavio novinarima da je odlucio da se kandiduje da bi "ponudio izlaz iz teskog ekonomskog i politickog stanja u zemlji".
On je ocenio da dva izborna kruga neminovna i izrazio uverenje da ce uci u drugi.
iti", rekao je Draskovic, koji je do sada bio tri puta predsednicki kandidat, na izborima 1990 i dva puta 1997. godine (u septembru i decembru).
On je ocenio da su gradjani razocarani i izrazio nadu da nece glasati za "one koji su na vlasti", vec za njega.
"Gradjani su razocarani zbog promena kojih nema i nadam se da na izborima nece glasati za one koji su na vlasti, koji nisu ispunili nijedno obecanje dato narodu i da ce glasati upravo za mene, jer dobro znaju da znam sta treba ciniti i da mogu, uz podrsku gradjana, da sve promenim na bolje".
Draskovic nije zeleo da proceni ko bi mu bili glavni protivkandati.
"Ja razmisljam o svom programu, a o tome ko je glavni protivkandidat ne razmisljam, to je u nadleznosti biraca", rekao je lider SPO-a.
Izrazavajuci nezadovoljstvo zbog paznje koju mediji pridaju njegovim aktivnostima, Draskovic je naveo kao primer da je proteklih pet dana u Zlatiborskom okrugu obisao desetak gradova i "na desetine sela", gde je "neposredno razgovarao sa nekoliko hiljada gradana", ali da domaca "javnost o tome nista ne zna".
"Takva je medijska situacija, ali ja radim onako kako sam radio i dok je vladao (Slobodan) Milosevic - od kuce do kuce, od sela do sela, od varosi do varosi", rekao je Draskovic.
Clanovi RIK-a prethodno su obavestili Draskovica i njegove predlagace da ce resenje o prihvatanju kandidature dobiti u roku od 24 casa, odnosno do sutra u podne.

SRJ I KANADA

Kanada otpisala Jugoslaviji dug od 155 miliona evra

Potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus i ambasadorka Kanade u Beogradu Andjela Bogdan potpisali su juce ugovor o reprogramu duga izmedju Jugoslavije i Kanade, koji podrazumeva otpis duga Jugoslaviji u iznosu od 155 miliona evra.
"Ugovor predstavlja realizaciju dogovora u okviru Pariskog kluba, ukupan dug Jugoslavije prema Kanadi je 234 miliona evra, a Kanada je pristala da otpise 155 miliona evra Jugoslaviji", rekao je Labus novinarima nakon potpisivanja ugovora u Palati federacije. Labus je rekao da su od Kanade dobijeni povoljni uslovi vezani za kamate i za nova placanja duga.
"Blizu smo da zavrsimo ceo posao u vezi otpisa duga prema Pariskom klubu, a od 18 zemalja ovo je 15. ugovor i jos teku pregovori sa Italijom, Rusijom i Japanom", rekao je Labus.
Postoji veliki interes kanadskih investitora da dodju u Jugoslaviju, rekao je Labus i dodao da je za to, kao preduslov, bio potreban bilateralni sporazum o otpisu duga Jugoslaviji.
"Ugovor je znacajan korak u normalizaciji odnosa Jugoslavije i medjunarodne finansijske organizacije i istovremeno je preduslov za kanadsku eksportnu kreditnu agenciju da obezbedi osiguranja za kreditiranje poslova u Srbiji", rekla je ambasadorka Bogdan.
Bogdan je najavila da zahvaljujuci razgovorima sa Narodnom bankom Jugoslavije i Kanadskom korporacijom za hipoteke i stambenu politiku postoji mogucnost da jugoslovenski gradjani dobijaju sredstva za poboljsanje stambenog statusa, u okviru plana za osiguranje stanova.
Bogdan je izjavila da je ugovor izmedju dve zemlje dokaz efikasnosti sa kojom jugoslovenska vlada radi u reprogramu duga Pariskom klubu.
"Reprogram ce podstaci investicije i trgovinu u Jugoslaviji, sto je za nju od velikog znacaja", rekla je Bogdan.
Kanada je oprostila dug Jugoslaviji od 250 miliona kanadskih dolara, a sa obzirom da Kanada ima 30 miliona stanovnika, to je veoma znacajan otpis duga, uzimajuci u obzir broj stanovnika Kanade.
Ambasadorki Bogdan potpisivanje ugovora je bilo poslednje vrsenje duznosti na mestu ambasadora Kanade u Beogradu, jer odlazi na novu duznost.

JUGOSLOVENSKI KOSARKASI OTPUTOVALI U AMERIKU

Daleko od maksimuma

Kapiten "Plavih" Dejan Bodiroga, pred odlazak na zavrsni deo priprema u SAD pred svetsko prvenstvo u kosarci u Indijanopolisu, rekao je:
"Ako se izuzmu povrede kojih je ove godine bilo znatno vise nego pred Evropsko prvenstvo, mislim da su pripreme protekle dobro. Daleko smo ipak od maksimuma, u preostalih nekoliko dana cemo u hodu resavati probleme, kroz trening meceve i utakmice u prvoj fazi takmicenja pokusacemo da podignemo formu."
Ambicije naseg drzavnog tima su uvek najsjajnije:
"Od reprezentacije Jugoslavije se ocekuju najbolji rezultati. Toga smo svi svesni, ne pada nam tesko da nosimo tu odgovornost. Osnovna pouka koju smo mogli da izvucemo iz ovih nekoliko poraza, a uz nas i cela javnost, jeste da ne pricamo prerano o finalu. Svaki rival zasluzuje puno postovanje i respekt. Znamo da imamo kvalitet, mozemo da ga pokazemo samo ako razmisljamo od protivnika do protivnika, od meca do meca. Svesni smo sta nas ceka na takmicenju, zato cemo vreme do pocetka sampionata da iskoristimo kako bismo duele docekali sto spremnije", rekao je predvodnik ove generacije kosarkasa.
Pred polazak u Ameriku, trener reprezentacije Jugoslavije u kosarci Svetislav Pesic delovao je vrlo zabrinuto, mozda cak i vise nego sto je potrebno.
"Imamo jos sedam, osam dana da uredimo ekipu, da se osvezimo i spremno docekamo prvu rundu", rekao je Pesic.
Ozbiljno je istakao:
"Znam da svi u ovoj zemlji zele finale i pobedu u njemu. Naravno, i ja to zelim, ali moram, prvi put u karijeri, pred odlazak na neko takmicenje da kazem da su sanse mog tima vrlo male. To je realnost, nema potrebe da se palimo, jer samo objektivno sagledavanje situacije moze da nam pomogne. Posle proaza, bilo je komentara da smo probali neke stvari, da je i to deo taktike. Moram da kazem da nismo taktizirali, sve smo meceve zeleli da dobijemo", veoma ostro je rekao Pesic.
"U borbu za medalju mozemo ako budemo barem jednako motivisani kao nasi protivnici. Kao sto sam vec rekao, ako treba, moramo i da idemo glavom na kopacku. Zbog velikih zdravstvenih problema koje smo imali, narocito po povratku sa turnira u Istanbulu, nije uradjeno sve sto sam planirao, prvenstveno na kondicionom planu. Nije pitanje da li igraci zele da daju maksimum, vec da li ce za to objektivno imati dovoljno snage u sistemu takmicenja koji nas ocekuje. U sedam dana odigracemo sest meceva od cega pet sa kandidatima za najvisi plasman. Tek posle toga predstoje nam eventualne borbe za medalje."
Pesic je sumirao i ucinak u dosadasnjim kontrolnim utakmicama:
"Odigrali smo 11 utakmica, dobili sedam, izgubili 4. U Beogradu smo se obrukali iz razlicitih razloga, koje nisam zeleo da navodim da ne bi ispalo da se pravdamo. Tih 11 meceva pomogli su nam da podignemo formu i poboljsamo igru, prvenstveno u odbrani, ali i u napadu. Imamo jos osam dana u kojima uporedo moramo da popravimo kondiciju i da pazimo da ne dodje do povreda. Predstoje nam i mecevi sa Portorikom i sa selekcijom americkih igraca koji ce nam dobro doci."
Trener "Plavih" je naveo i poduzu listu ekipa koje ce nam biti konkurenti:
"Amerikanci su bez sumnje najveci favoriti. Pored njih i nas, kandidati za medalje su: Spanija, Kanada, Brazil, Rusija, Argentina, Turska, Nemacka, pa cak i Portoriko.
Pravo svakog trenera je da bude autonoman i da bira igrace koji ce po njegovom misljenju doprineti ispunjenju cilja. Zbog toga je bilo suvisno pitanje o izostanku Scepanovica. Pesic je vec nekoliko puta naglasio da ne vodi 12 najboljih vec da zeli snazan kolektiv. Ipak, trener je spomenuo Smiljanica i Cabarkapu, najmladje u reprezentaciji.
"To su dva igraca koja su se ove godine nametnuli igrom. Apsolutno su zasluzili da idu na put, dobro su trenirali i radili. Naravno, nisu igrali kao ostali, ali koliko smo mogli da proverimo sta mogu u poredjenju sa standardnim reprezentativcima, to su uradili na najboljem mogucem nivou i mislim da ce biti korisni clanovi ekipe.
I sa Rakocevicem sam zadovoljan. Izvanredno je trenirao i borio se za mesto i status u timu. Mogu da kazem da je mnogo naperdovao u ophodjenju prema igri u izvrsavanju zadataka. Ti mladji igraci su se nametnuli odnosom", porucio je Pesic.

Iznenadna odluka PREMIJERA KANADE

Zan Kretjen najavio povlacenje

Posle gotovo cetiri decenije u Parlamentu, dvanest godina na celu Liberalne stranke i devet godina u premijerskoj fotelji, premijer Zan Kretjen je i zvanicno rekao da se povlaci za osamnaest meseci, tacnije februara 2004. godine, cime je prakticno oznacio pocetak predizborne trke.
Ovome se posebno obradovao Pol Martin, jer napokon moze da otpocne otvorenu kampanju. Jedna grupa njegovih pristalica je, pak, pocela da zahteva da se ranije odrzi liderska konvencija.
I ostali potencijalni kandidati, Alan Rok, Dzon Menli, Marton Koson, Denis Koder i Sila Kops bice Martinovi rivali u borbi za vodecu politicku funkciju u zemlji.
Po objavljivanju odluke, premijer i lider liberala je bio burno pozdravljen, u znak priznanja i zahvalnosti za visegodisnje zalaganje na svojoj, ni malo lakoj, funkciji. U obracanju clanovima svog poslanickog kluba, Kretjen je naglasio da je u mnogobrojnim kontaktima, koje je ostvario tokom leta, pokazivana kako zelja da on ostane na vlasti, tako i potreba za promenom. Medjutim, kod svih je jasno potencirano da treba zavrsiti zapoceti posao i, sto je pre moguce, naznaciti termin povlacenja. On smatra da ima razloga za zadovoljstvo postignutim rezultatima i uveren je da je pred Kanadom svetla buducnost. Po njegovom misljenju, fokus aktivnosti treba ponovo vratiti na upravljanje zemljom, jer je to ono sto treba Kanadjanima. On se nada da ce se ovim prekinuti losa atmosfera u redovima stranke i ponovo ostvariti toliko potrebno jedinstvo. Time je aludirao na sve vidljivije okupljanje oko Martina, koji je u svoje ruke gotovo preuzeo kontrolu nad strankom.
Upuceni smatraju da je ovim potezom kontrola privremeno vracena. Martin ce tada imati 65 godina, sto je uslov za starosnu penziju.
Kretjen je novinarima je rekao da zaista nema nameru da se ponovo kandiduje, vec da do kraja mandata, kada se njegova uloga zavrsava, zeli da svoju energiju usmeri ka upravljanju zemljom. Potrebno je da zavrsi planirane poslove oko siromastva dece, starosedelaca, zdravstvene zastite, zivotne sredine, gradske infrastrukture i etickih pitanja u javnom sektoru. Istakao je da odluka o povlacenju datira jos od pre novembarskih izbora 2000. godine, kada je definitivno resio da mu taj mandat bude poslednji.
Sudeci po nekim izvorima, konacna odluka o tome kada ce to i zvanicno obelodaniti je od pre tri nedelje.
Izvrsni odbor stranke sada treba da razmotri kakvu ce ulogu imati najavljeno februarsko izjasnjavanje poverenja Kretjenu. Predsednik stranke Stiven Le-Dru je rekao da su se stekli razlozi da do toga uopste ne dodje naredne godine, a ne vidi potrebu ni da se novi lider izbere pre dana Kretjenovog povlacenja.
Reakcije na Kretjenovu odluku su razlicite. Njegove pristalice smatraju da je proMartinova grupa prakticno naterala lidera stranke da najavi svoje povlacenje, ali ima i onih koji su osetili olaksanje.
Njegov otvoreni rival Pol Martin je, odajuci mu priznanje, naglasio da je Kretjen hrabar covek koji je citav svoj zivot sluzio narodu, stranci, a najvise od svega svojoj zemlji. Po njegovim recima, Liberalna stranka treba da bude umnogome zahvalna upravo Kretjenu za uspehe koje je postigla u poslednje vreme.
Sila Kops, takodje jedna od mogucih kandidatat za Kretjenovog naslednika, istice da ce on ostati upamcen kao najistaknutiji premijer u citavom dvadesetom veku.
Lider Alijanse Stiven Harper negoduje sto ce predizborna trka trajati predugo, sto nije dobro za zemlju. Aleksa MkDona, lider NDP-a, ovo opisuje kao usporenu ostavku.
Dzo Klark, vodja Progresivne konzervativne stranke, nije zeleo da daje svoj komentar pre stranacke konvencije u Edmontonu.
I posle povlacenja Kretjen
ostaje u Otavi
Iako je iznenada najavio povlacenje iz politickog zivota, premijer Kretjena je izjavio da njegova supruga Alin i on nameravaju i dalje da zive u Otavi. Oni su kupili stan u glavnom gradu, neposredno posle novembarskih izbora 2000. godine.
Oni takodje poseduju kucu u Sevinigenu, Kvebek, tako da ce najverovatnije svoje penzionerske dane provoditi na te dve lokacije.

KOSOVO I METOHIJA - R.TrajkoviC:

Moguca masovna grobnica Srba u Suvoj Reci

Sef poslanicke grupe srpske koalicije "Povratak" u Skupstini Kosova Rada Trajkovic izjavila je da ima informaciju da je kod Suve Reke pronadjena grobnica u kojoj se, kako se pretpostavlja, nalaze lesevi nekoliko stotina Srba.
"Dobila sam informaciju da je kod Suve Reke, iza fabrike 'Balkan', identifikovana jama u kojoj se pretpostavlja da ima nekoliko stotina srpskih leseva", izjavila je Trajkoviceva sinoc jagodinskoj televiziji "Palma plus".
Ona je kazala da ta informacija nije zvanicno potvrdjena, ali da "prve identifikacije ukazuju da su podaci o novoj masovnoj grobnici tacni".
Portparol UNMIK-a Andrea Anjeli nije mogao da potvrdi navode Trajkoviceve. On je agenciji Beta rekao da se ekshumacije vrse vec izvesno vreme na nekoliko lokacija na Kosovu, ali da nema nikakve precizne informacije o grobnici u Suvoj Reci.
Rada Trajkovic je jos kazala da nedavna hapsenja pripadnika bivse Oslobodilacke vojske Kosova nemaju veze sa zlocinima nad Srbima, vec da je "u funkciji prekidanja lanca trgovine drogom i oruzjem".
(Bivsa) "OVK i Kosovski zastitni korpus uspostavljaju cvrste veze sa iranskom obavestajnom sluzbom, a zbog gubljenja podrske u albanskom narodu, postaju sve nervozniji", kazala je ona.
"Oni pokusavaju da homogenizuju Albance na antisrpskom programu koji je pre dva dana definisao ministar u Vladi Kosova Jakup Krasnici, koji je zapretio da ce hapsenje vodja OVK direktno ugroziti pravo povratka Srba i stabilizaciju zivota na Kosmetu", rekla je Rada Trajkovic.
Rada Trajkovic izjavila je da zbog pokusaja hapsenja lidera Srpskog nacionalnog veca (SNV) severnog Kosova Milana Ivanovica, ta koalicija razmatra mogucnost da napusti parlament.
Trajkoviceva je u izjavi koju prenosi pristinski list na albanskom "Zeri", navela da su joj medjunarodni izvori potvrdili da nema dovoljno dokaza za Ivanovicevu krivicu.
Policija UNMIK-a i Kfor pokusali su da uhapse Milana Ivanovica, osumnjicenog za pokusaj ubistva prilikom demonstracija u Kosovskoj Mitrovici 8. aprila ove godine.
Ivanovic je odbacio te optuzbe i najavio da se nece predati kosovskim vlastima dok ne dobije pismene garancije UNMIK-a i vlasti u Beogradu da ce mu biti omogucena odbrana sa slobode.

Peking

Planirano 37 milijardi dolara za Olimpijadu

Kad se pogleda najnovija mapa Pekinga, na severu grada se vidi velika zelena oaza protkana sportskim objektima i nizovima zgrada okruzenih bujnim vrtovima. To je Olimpijsko selo koje, u stvari, jos ne postoji.
Prostor na kome su predvidjeni najmoderniji stadioni, zelene povrsine i vijugavi potocici trenutno je zbrka oronulih stambenih zgrada, malih prodavnica i prasnjavih poljana.
Ucrtavanje Olimpijskog sela na kartu grada, sest godina uoci letnje Olimpijade 2008, treba da pokaze kako ce se glavni grad Kine do tada urediti.
Peking planira da potrosi 37 milijardi dolara na pripreme za Olimpijadu koja je postala izvor nacionalnog ponosa u zemlji koja je odlucna u nameri da dokaze da je moderna svetska sila.
Gradski zvaniccnici kazu da ce lavovski deo novca ici na saobracajne projekte kao sto su 300 kilometara autoputeva i 140 kilometara zeleznickih i metro linija.
Peking, na zlu glasu zbog prasine i smoga, utrosice 15 milijardi dolara iz planiranog budzeta na takozvane zelene projekte, kao sto je sadjenje hiljada stabala koja treba da ulepsaju centar. Vise od 1,4 milijarde dolara bice utroseno na objekte vezane za Olimpijadu, a jos 1,9 milijardu za uredjenje postojecih zdanja.
Olimpijsko selo prostirace se na povrsini dugackoj sest kilometara, od severnog do juznog dela grada, i sirokoj tri kilometra, sa istoka na zapad, navodi Rojters.
Kako bi se ugostile armije sportista, poslovnih ljudi i turista, koji se ocekuju na prvoj Olimpijadi na kineskom tlu, bice potrebne nove poslovne zgrade, stanovi, hoteli i prodavnice.
Dok je nekada Sangaj ponosno nosio titulu sampiona izgradnje, izgleda da ce mu je sada preoteti Peking.
"Sada je red na Peking", kaze Dzejms Hoki iz firme "Kusman end Vejkfild" koja se bavi prodajom nekretnina. "Olimpijada ce biti pokretac. Infrastruktura Pekinga se nije menjala poslednjih deset godina, dok je Sangaj svoju potpuno promenio u tom periodu."
Ocekuje se da ce zbog Olimpijade biti uredjeno 800.000 kvadratnih metara trgovinskog prostora, sto je skoro cetvrtina od 3,4 miliona kvadratnih metara koliko je vec sada podignuto.
Dok su gradski planeri Olimpijsko selo zamislili kao najvazniji projekat vezan za Olimpijadu, ostali gradjevinski poduhvati vezani za nju jos su neodredjeni, kazu eksperti za nekretnine.
"Zelimo da se ukljucimo. To je ogromna prilika, ali je pitanje kako je iskoristiti. Potrebno je jos istrazivanja", kaze Vu Si iz "Singlong" kompanije za trgovinu nekretninama.
Peking vrvi od gradilista. Novine su pune tekstova o planovima za nove gradjevinske projekte kao sto su Centralni poslovni kvart ili Medijski grad sutrasnjice.
"Kineski narod ima tradicionalno strast prema grandioznom, sto je opasno", upozorava profesor ekonomije Di Ruipeng na Cingua univerzitetu.

Tokio

Grad kao ostrvo toplote

Nije to problem samo vrucine ili vlage - naucnici kazu da je Tokio postao tako prenaseljen da akumulirana toplota, proizvod ljudskih aktivnosti, menja lokalnu klimu. To bi bilo nesto kao globalno otopljavanje ali na nivou jednog grada.
U glavnom gradu Japana jutarnja izmaglica je stvar proslosti. Vecernje grmljavine, nekada simbol leta, sad se pre dogadjaju nocu ili u zoru. Pljuskovi su jaci i cesci. A i pozivi za pomoc su u stalnom porastu.
"Nije to samo obican porast temperatura", kaze za AP Suhei Akasi iz japanske centralne meteoroloske agencije. "Menjaju se i obrasci padavina i vlage."
Zagrevanje Tokija, u kome je temperatura cesto za stepen ili dva visa nego u okolini grada, deo je fenomena zvanog "ostrvo toplote", za koji naucnici kazu da utice na vreme u gradovima sirom sveta, od Toronta, preko Los Andjelesa do Sangaja.
"Ostrva toplote" rezultat su velike koncentracije ljudi. Njihovi automobili i klima uredjaji, koji izbacuju vruc vazduh i gasove koji stvaraju efekat staklene baste, dizu temperaturu za nekoliko stepeni vise nego u okolini gradova.
Kompjuteri i druge elektricne masine u poslovnim prostorijama dodaju jos toplote, asfalt i beton daju svoj doprinos jer apsorbuju suncevu toplotu, a nedostatak zelenila znaci manje hladovine.
Tokio je primer kako "ostrvo toplote" moze da utice na grad.
Iako je proslo leto bilo relativno blago, u Tokiju je u 2000. godini zabelezeno je 67 dana sa temperaturom od 30 ili vise stepeni. Njegovih 12 miliona gradjana znojilo se 41 noc kada su temperature bile iznad 25 stepeni. Deceniju ranije, takvih noci bilo je samo 23.
Strucnjaci kazu da zagrevanje grada predstavlja i ozbiljan zdravstveni rizik za stare, decu, astmaticare i osobe osetljive na vrucinu. U Tokiju je 2000. godine od bolesti vezanih za vrucinu umrlo 207 ljudi, 152 vise nego 1996, pokazuju podaci ministarstva zdravlja.
Postoje i druge, nevidljive opasnosti. Kombinacija toplote i sunceve svetlosti moze da dovede do povecanja koncentracija ozona na nivou tla. Iako ima blagotvorno dejstvo u stratosferi, ozon je zagadjivac pri zemlji i steti zdravlju.
U borbi protiv vrucine zvanicnici Tokija sugerisu da se prilikom gradnje novih zdanja na krovovima urede vrtovi.
Druga ideja, sirih razmera, jeste da se grad rashladjuju upumpavanjem morske vode kroz podzemni sistem cevi.
Studija napravljena po porudzbini ministarstva gradjevine predlaze da se iz tokijskog zaliva ispumpava hladna voda koja bi se sprovodila do centra grada, dok bi se zagrejana voda iz grada vracala u more. Procenjuje se da bi taj projekat kostao oko 330 miliona dolara.

EVROPSKA UNIJA I CRNA GORA

EU odbacuje optuzbe DJukanovica

Evropska unija (EU) odbacila je optuzbe da se mesa u dogovore oko uredjenja odnosa izmedju Srbije i Crne Gore i istakla da tezi jedino napretku u izradi ustavne povelje njihove buduce zajednice, javila je danas agencija Rojters.
Portparol visokog predstavnika EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Havijera Solane izjavila je da unija ne pokusava da promeni sporazum izmedju Srbije i Crne Gore.
"Mi samo ohrabrujemo dve strane da finalizuju ustavne procedure sto pre je to moguce, kako bi one mogle biti ratifikovane pre izbora u Crnoj Gori", izjavila je Solanin portparol Kristina Galjak.
Predsednik Crne Gore Milo DJukanovic nevoljno je u martu pristao na osnivanje nove i labavije unije sa Srbijom. Njegov pristanak usledio je nakon jakog pritiska EU, koja je strahovala da bi nezavisnost Crne Gore mogla izazvati nova otcepljenja na nestabilnom Balkanu.
DJukanovic je u utorak ocenio da antireformski politicari u Jugoslaviju pokusavaju da primoraju Crnu Goru na tesnje veze sa Srbijom, i da su u tom cilju sada uspeli da privuku paznju "nekih politickih krugova u Briselu i nekim zapadnoevropskim zemljama".
"Nekoliko meseci birokratija EU u Briselu zapravo pokusava da ponovo pise sporazum", napisao je DJukanovic u autorskom tekstu za "Vasington post".
Galjakova je, medjutim, istakla da upravo zvanicnici Srbije i Crne Gore, uz savete strucnjaka iz EU, pokusavaju da izrade ustavnu povelju nove unije.
Ona je Rojtersu rekla da EU zeli da povelja bude ratifikovana do kraja ovog meseca, pre parlamentarnih izbora u Crnoj Gori zakazanih za 6. oktobar.
Kljucni savetnik Havijera Solane za Balkan, Stefan Lene, stize u posetu Beogradu i Podgorici, ali ne kao odgovor na DJukanoviceve opaske, vec da bi razgovarao o napretku postignutom u izradi povelje.
Jedan evropski diplomata u Briselu izjavio je da su DJukanovicevi komentari skoro sigurno namenjeni domacoj publici.
"DJukanovic je pod velikim pritiskom zbog promena u koalicijama", kazao je taj diplomata koji je zahtevao anonimnost. "Posto se izbori priblizavaju, to je poruka namenjena samoj zemlji", kazao je.
DJukanovicev koalicioni partner koji se zalaze za nezavisnost, Liberalni savez, napustio je njegovu vladu cim je on pristao da Crna Gora ostane u labavoj uniji sa Srbijom na najmanje tri godine.
Izbori ce biti test poverenja u DJukanovica, koga su u poslednje vreme opterecivali skandali, kao i test koliko ce ga Crnogorci orijentisani ka nezavisnosti kazniti zbog dogovora na koji je pristao.
Evropski diplomatski izvori su i agenciji Beta preneli tumacenje da su DJukanoviceve tvrdnje motivisane "prevashodno unutrasnjepolitickim potrebama".
Kako je Beti rekla Kristina Galjak, zakljucak Lenea, koji je u proteklih tri dana telefonom bio u kontaktu sa zvanicnicima u Beogradu i Podgorici, jeste da su svi glavni cinioci u Beogradu i Podgorici "vrlo spremni" da uloze dodatni napor za nagodbu o povelji.
Ona je naznacila da ce Solana od Lenea, koji do subote ostaje u Jugoslaviji, dobiti podroban "snimak" napretka u izradi ustavne povelje i "politicke volje" kljucnih nosilaca dogovaranja, o cemu je Solanu izvestio i Kostunica.
Solana ce, na temelju toga, podneti izvestaj nezvanicnom zasedanju sefova diplomatija Evropske unije, 30.i 31. avgusta u Elsinoru, u Danskoj, kada ce i biti odluceno da li je potrebno i korisno da visoki predstavnik EU otputuje u Beograd.

CRNOGORSKA OPOZICIJA

Kritika DJukanovicevog poziva Vasingtonu

Crnogorske opozizione stranke negativno su ocenile poziv predsednika Crne Gore Mila DJukanovica Vasingtonu za direktno ukljucenje u dogovor o buducoj drzavnoj zajednici Crne Gore i Srbije, prenosi danas podgoricka stampa.
Lideri Socijalisticke narodne partije (SNP) Predrag Bulatovic i Narodne stranke (NS) Dragan Soc, kao i portparol Liberalnog saveza (LS) Slavko Perovic ostro su kritikovali DJukanovica zbog autorskog teksta objavljenog u "Vasington postu", kojim je pozvao SAD da se ukljuce u dogovore o buducoj zajednici Srbije i Crne Gore.
Bulatovic je ocenio da DJukanovicev clanak "odise ogromnom panikom coveka koji je dugo bio na vlasti".
Prema njegovoj oceni, DJukanovic je u tom tekstu pokazao da nema podrsku gradjana Crne Gore, a "velike sile pozvao je da mu omoguce vecinu, jer su mu tu vecinu obezbedjivale u nekom ranijem periodu".
Lider SNP-a ocenio je da je DJukanovic tim tekstom pokusao da obezbedi alibi za "poraz i nepristajanje Demokratske partije socijalista (DPS) da mirnim putem ode sa vlasti", dodajuci da bi zbog toga najvise trebalo da budu zabrinuti Evropa i SAD.
Portparol LS takodje je ocenio da je DJukanovic zeleo da stvori podlogu za poruku da "bez nasilja i ne daj Boze krvi nece napustiti poziciju predsednika republike".
"DJukanovic, kao predsednik DPS-a, ima pravo da na tako retrogradan i nazadan nacin misli, ali posto je zloupotrebio funkciju predsednika Republike i optuzio parlamentarnu vecinu, odnosno polovinu svog naroda kao izdajnike, antireformiste i antievropejce i kao ljude koji ukidaju pravo nacionalnim manjinama, onda je to samo po sebi skandalozno", ocenio je Perovic.
Lider NS Dragan Soc ocenio je da je DJukanovic svestan da u Crnoj Gori "vise ne drzi poluge vlasti niti kontrolise vlast", te da ga je to nateralo da objavi tekst u "Vasington postu".
DJukanovic je u autorskom tekstu u "Vasington postu" naveo da od potpisivanja Beogradskog sporazuma, "kombinacija snaga unutar Jugoslavije", koje je nazvao "destabilizujucim" i "antireformskim", pokusava da "uzurpira pregovaracki proces i natera Crnu Goru u uzu srpsku orbitu".
"Medju tim snagama su snage lojalne bivsem jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Milosevicu, militanti koji podrzavaju ratnog vodju bosanskih Srba Radovana Karadzica, lideri LS i razni clanovi jugoslovenskih bezbednosnih sluzbi", ocenio je DJukanovic.
"Dalje unazadjivanje politicke situacije u Crnoj Gori moglo bi ugroziti njena demokratska dostignuca u koja su americka administracija, Kongres i narod ulozili mnogo proteklih godina. Bez direktnog i nepristrasnog ukljucivanja Vasingtona, pokusaji Evropske unije da izgradi drzavnu zajednicu mogli bi izazvati ozbiljnu novu krizu na Balkanu narednih meseci", dodao je on.

CRNA GORA - IZBORI

Poziv na formiranje saveza projugoslovenskih stranaka

Lider Socijalisticke narodne partije (SNP) Predrag Bulatovic pozvao je projugoslovenski orijentisane stranke u Crnoj Gori na formiranje saveza uoci vanrednih parlamentarnih izbora, ali prve reakcije u Narodnoj socijalistickoj stranci (NSS) na taj poziv nisu ohrabrujuce.
Clan Predsednistva NSS-a Emilo Labudovic rekao je agenciji Beta da im je Bulatovic uputio poziv samo preko medija i ocenio da lider SNP-a time pre svega pokusava da "konsoliduje redove unutar" svoje stranke i da se amnestira od "antipatriotskih i antidrzavnih poteza koje je povukao u poslednje tri godine".
"Ne moze lider koji je otvoreno izdao najvitalnije drzavne interese pozivati na okupljanje patriotske snage, a pogotovu ne moze biti na celu jednog takvog bloka", rekao je Labudovic.
Labudovic je rekao i da lider SNP-a zaboravlja da je NSS vec u koaliciji sa Srpskom radikalnom strankom i da poziv iskljucivo moze biti upucen na adresu Patriotske koalicije za Jugoslaviju, koju cine NSS i radikali.
"Ako ikada stigne poziv, a mi otvoreno sumnjamo da hoce, organi koalicije ce ga razmotriti i odgovoriti na nacin na koji zasluzuje", rekao je funkcioner NSS, ciji je pocasni predsednik nekadasnji lider SNP-a Momir Bulatovic.
Momir Bulatovic, nekadasnji jugoslovenski premijer i crnogorski predsednik, napustio je SNP zbog neslaganja sa tadasnjim potpredsednicima stranke Predragom Bulatovicem, Zoranom Zizicem i Srdjom Bozovicem. Ubrzo zatim osnovao je NSS.
Pored NSS, celnici koalicije Zajedno za Jugoslaviju odlucili su da na formiranje predizbornog saveza pozovu i Socijalisticku partiju Jugoslavije (SPJ).
Jedan od lidera koalicije Zajedno za Jugoslaviju i predsednik Srpske narodne stranke Bozidar Bojovic rekao je juce agenciji Beta da ce poziv NSS i SPJ biti upucen i zvanicno.
"Sinoc smo se saglasili da zaista pozovemo sve stranke koje se programski zalazu za ocuvanje zajednice Srbije i Crne Gore i stranke koje se deklarisu za ocuvanje zajednicke drzave. Razgovaracemo o svemu jos, kako nijedan glas tako opredeljenih biraca ne bi bio izgubljen na izborima", rekao je Bojovic.
On je optuzio vlast u Crnoj Gori da na sve nacine vrsi pritisak na birace, kako bi opstala, a ocenio je da je u takvoj situaciji normalan pokusaj da se mobilisu "svi demokratski i patriotski potencijali" za ocuvanje zajednicke drzave i oslobadjanje od politike crnogorskog predsednika Mila DJukanovica.

KOSOVO I METOHIJA

U Mitrovici istovremeni protesti Albanaca i Srba

Nekoliko hiljada Albanaca protestovalo je juce u Decanima i juznom delu Kosovske Mitrovice trazeci oslobadjanje uhapsenih pripadnika bivse Oslobodilacke vojske Kosova, dok je u severnom delu Mitrovice nekoliko hiljada Srba protestovalo zbog pokusaja UNMIK -a da uhapsi lidera Srpskog nacionalnog veca severnog Kosova Milana Ivanovica.
Svi protesti protekli su bez incidenata.
Jucerasnji protest u Decanima bio je miran, za razliku od poslednjih nasilnih demonstracija u tom gradu, tokom kojih je povredjeno vise desetina ucesnika i pripadnika UNMIK policije i Kfora.
U Decanima su se mogli videti transparenti sa slikama bivsih komandanata OVK i Kosovskog zastitnog korpusa uhapsenih poslednjih meseci na Kosovu.
Za vreme skupa nisu primecene jace snage reda.
Jedan od organizatora protesta Abdilj Muskolaj rekao je okupljenima da protesti u Decanima nece prestati dok ne budu oslobodjeni oni koji su, kako je rekao, Kosovu doneli slobodu.
Muskolaj je najavio novi protest u Decanima za sledeci cetvrtak.
U centru juznog dela Kosovske Mitrovice prvi put je odrzan protest zbog hapsenja bivsih pripadnika OVK. Ucesnici skupa zatrazili su njihovo oslobadjanje, te da se ne omalovazavaju vrednosti borbe koju je OVK vodila.
Istovremeno, na Trgu Sumadija u severnom delu Mitrovice protestovali su Srbi, zbog pokusaja hapsenja Milana Ivanovica, koga UNMIK policija trazi zbog sumnje da je pokusao ubistvo medjunarodnih policajaca tokom demonstracija Srba u Mitrovici 8. aprila.
U ime radnika Zdravstvenog centra u severnoj Mitrovici govorio je doktor Radoslav Orlovic, koji je rekao da je "svima jasno da Ivanovic nije kriv" za dela koja mu se stavljaju na teret. On je zatrazio od predstavnika medjunarodne zajednice da Ivanovicu "omoguce da svoju nevinost dokaze sa slobode".
Clan izvrsnog odbora SNV-a severnog Kosova Vladimir Rakic najavio je da ce se Srbi sa severa Kosova suprotstaviti namerama da se skolstvo, zdravstvo i opstinske vlasti prebace u nadleznost UNMIK-a, jer te institucije u severnom delu pokrajine "nisu paralelne, vec institucije Srbije".
Novi protest Srba takodje je zakazan za naredni cetvrtak u 12 sati, ponovo na Trgu Sumadija.

KOSOVO-KFOR

Pretnje Kforu i UNMIK-u u Pristini

Komandant Multinacionalne brigade Centar (MNB) britanski general Sajmon Mejel potvrdio je danas da je u zoni odgovornosti te brigade bilo pretnji napada na pripadnike Kfora i UNMIK policije.
"Dobili smo pretnju da nepoznati pojedinci planiraju napad na Kfor i UN policiju, konkretno da ce podmetnuti eksplozivnu napravu", rekao je Mejel na konferenciji za novinare u Pristini.
Dojava za podmetanje eksploziva Kforu je stigla iz Severne Irske a "cilj upozrenja je bio da nam stavi do znanja da se radi o ozbiljnoj pretnji", naveo je britanski general.
On je dodao da su posle toga britanski i ostali vojnici iz MNB Sever podigli nivo bezbednosti.
Britanski general je rekao da su njegovi vojnici u pripravnosti pred najavljene opste demonstracije kosovskih Albanaca u petak u Pristini zbog hapsenja pripadnika bivse Oslobodilacke vojske Kosova (OVK) i oficira Kosovskog zastitnog korpusa (KZK).
Najavljujuci da Kfor u potpunosti saradjuje sa UN policijom, general Mejel je pozvao ucesnike demonstracija da protestuju na demokrastki i miran nacin, jer u suprotnom snage bezbednosti nece tolerisati ekstremizam i kriminalne aktivnosti i remecenje mira i stabilnosti u pokrajini.
Gneral Mejel je najavio smanjenje vojnika Kfora na osnovu preporuka NATO-a sa sadasnjih 38 na 33 hiljade vojnika.
Do kraja 2003. godine planira se smanjenje broja vojnika Kfora za deset hiljada.

KOSOVO I METOHIJA - KFOR:

Uhapseni Alzirci snimali vojne objekte

Pet osoba alzirske nacionalnosti uhapseno je jer su snimali vojne objekte na Kosovu, rekao je neimenovani zapadni diplomata.
"Vlasti istrazuju da li su (uhapseni) povezani sa ekstremistickim islamskim organizacijama koje bi mogle biti umesane u teroristicke aktivnosti", rekao je zvanicnik koji je trazio anonimnost.
Pripadnici Kfora uhapsili su, tokom protekle dve nedelje, pet alzirskih drzavljana na Kosovu pod optuzbom da predstavljaju pretnju po stabilnost juzne srpske pokrajine, rekao je danas portparol Kfora Toni Adams. Uhapseni su pritvoreni u americkoj bazi Bondstil.
Zvanicnici NATO odbili su da iznesu detalje o prirodi pretnje koju su Alzirci predstavljali, kao i njihove licne podatke.

Predsednik VeCa graDJana Savezne skupStine

Sukob Kostunice i DJindjica destabilizuje zemlju

Predsednik Veca gradjana Savezne skupstine Dragoljub Micunovic kritikovao je borbu za vlast vodecih politickih licnosti u Beogradu, ocenjujuci da ona steti zemlji i koci njen ekonomski razvoj.
U intervjuu koji juce objavljuje berlinski dnevnik "Tagescajtung", on je rekao da "borba za vlast izmedju predsednika SRJ Vojislava Kostunice i premijera Srbije Zorana DJindjica nije nanela stetu samo DOS-u, vec i drzavi".
"Ta borba za vlast (izmedju Kostunice i DJindjica) destabilizovala je zemlju i ucinila je manje atraktivnom za inostrane investitore. Pod znakom pitanja mogao bi da se nadje i prijem u Savet Evrope. Reforme su zakocene, i to ne samo ekonomske vec i politicke i socijalne", ocenio je predsednik Veca gradjana.
Na pitanje sta smatra sustinskim problemom u toj borbi, Micunovic je odgovorio da je to "neobuzdana pozuda za politickom moci".
On je dodao da "ne postoji volja da se vodi mirna, konstruktivna politika dijaloga i kompromisa".
"Vecina politicara nosena je slavom iz vremena rusenja rezima Slobodana Milosevica. Izgleda da svako veruje da bas on ima za to najvecu zaslugu, a da u podeli vlasti ne ucestvuje u dovoljnoj meri. Takav stav izaziva stalne sukobe", rekao je Micunovic.
Osvrcuci se na to da jos nije gotova Ustavna povelja buduce drzavne zajednice Srbije i Crne Gore, predsednik Veca gradjana je ocenio i da "pojedini politicki rukovodioci podsticaj za otpocinjenje procesa integracije koji dolazi od Evropske unije (EU) dozivljavaju kao nametnuto resenje koje ugrozava suverenitet republika".
"Pri tome se zaboravlja da smo mi zemlja zavisna od finansijske pomoci. EU vrsi odgovarajuci pritisak na Srbiju i Crnu Goru, tako da se nadam da cemo se na kraju ipak sporazumeti o modelu zajednicke drzave", rekao je Micunovic.

KOSOVO - IVANOVIC:

Sa Kostunicom i DJindjicem postignut dogovor o jedinstvu

Politicki predstavnici kosovskih Srba postigli su u razgovorima sa predsednicima Jugoslavije i Vlade Srbije - Vojislavom Kostunicom i Zoranom DJindjicem - saglasnost da se zajednicki stane u zastitu zvanicnika Srpskog nacionalnog veca severnog Kosova Milana Ivanovica, koga UNMIK tereti za pokusaj ubistva u aprilskim nemirima u severnom delu Mitrovice.
U saopstenju sa susreta u kabinetu srpskog premijera, navodi se da je UNMIK-u i visokom predstavniku UN Mihaelu Stajenru upucen apel da se Milanu Ivanovicu omoguci odbrana sa slobode uz pruzanje garancije da ce se odazvati pizivima suda i da nece ugroziti istrazni postupak.
Predsednik Regionalnog odbora Demokratske stranke Srbije za Kosovo i Metohiju Marko Jaksic izjavio je Beti posle susreta kod predsednika Jugoslavije, da su delagacije Srpskog nacionalnog veca Kosova i Metohije i severnog dela pokrajine, kao i predstavnici drugih politickih organizacija sa Kosova, zakljucili da je u ovom trenutku potrebno da skupa stanu iza Milana Ivanovica.
"Nesmemo da dozvolimo da se bilo ko igra sudbinom Srba, da se i dalje podizu lazne i politicki inspirisane optuznice. Zalozili smo se da takva praksa mora da prestane i da se u u zajednickom nastupu kosovskih Srba i republickih i saveznih vlasti dodje do prave istine o Milanu Ivanovicu", rekao je Jaksic.
"Konstatovali smo da nema simetrija izmedju srpskih humanista kao sto je doktor Ivanovic i albanskih terorista i u tom kontekstu potrudicemo se zajednicki da se dodje do istine", rekao je Jaksic.
On je dodao da tokom sastanka sa Kostunicom i DJindjicem, kojima je prisustvovao i potpredsednik Vlade Srbije Nebojsa Covic, nije bilo drugih tema razgovora sem kako se postaviti u slucaju podizanja optuznice prema Milanu Ivanovicu.
U saopstenju sa sastanka, iz kabineta premijera Srbije je jos navedeno da republicka Vlada podrzava izlazak Srba na predstojece lokalne izbore na Kosovu i njhovo ucesce u uspostavljanju institucija u pokrajini.
Na sastanku su ucestvovali i vladika rasko-prizrenski Artemije, sef poslanicke grupe srpske koalicije "Povratak" u Skupstini Kosova Rada Trajkovic, republicki poslanici Vuko Antonijevic i Momcilo Trajkovic i drugi.