film DENISa TanoviCa
"Nicija zemlja" dobio Oskara
Vest da je film bosanskohercegovackog rezisera Denisa Tanovica "Nicija zemlja" u Los Andjelesu u nedelju dobio Oskara za najbolji strani film za 2001. izazvala je veliku paznju u celoj BiH.
Svi elektronski mediji posvetili su punu paznju tom dogadjaju, a anketirane Sarajlije izrazavaju odusevljenje Tanovicevim uspehom.
"Drago nam je da ce napokon neko u svijetu za BiH cuti i u pozitivnom svjetlu", "Sokiran sam", "Prosto ne mogu da verujem da je neko iz BiH dobio tako veliku nagradu koja ce sigurno uticati na afirmaciju BiH filma", "Drago nam je sto je Denis dobio nagradu, a ne sarajevski reditelj Emir Kusturica koji se odrekao svoje drzave i pobjegao iz rata i ostavio svoje prijatelje", samo su neki od komentara gradjana BiH na vest da je Tanovicu dodeljena najveca svetska filmska nagrada.
Tanovicu su u ponedeljak cestitali clanovi Predsednistva BiH Beriz Belkic, Zivko Radisic i Jozo Krizanovic.
"U ovim trenucima radosti i slavlja za sve gradjane BIH, politicari vjerovatno imaju najmanje prava da javno cestitaju veliki uspjeh u istoriji naseg filma. Ipak, u funkciji kolektivnog sefa drzave zelimo podijeliti zajednicku radost sa svim onima koji vjeruju u buducnost i perspektivu BiH", navodi se u cestitki iz Predsednistva BiH.
Tanovicu je cestitao i premijer Federacije BiH Alija Behmen.
"Tvoj pobjedonosni uspon na tron najvecih svjetskih filmskih stvaralaca uspjeh je citave BIH, kako si i sam rekao, primajuci prestiznu filmsku nagradu Oskar", navodi se u cestitki.
Federalni premijer veruje da je Tanovic filmom "Nicija zemlja" cija je tema rat u BiH, na svojevrstan nacin poslao antiratnu poruku svetu, "poruku koja ima posebno znacenje jer dolazi sa prostora koji je prozivio najstrasniju ratnu dramu".
BEOGRAD
Predstavljena knjiga Avrama Izraela o bombardovanju Beograda
Avram Izrael, nacelnik beogradskog Centra za obavestavanje i uzbunjivanje za vreme bombardovanja SRJ 1999. godine, nije spasao Beograd od NATO-a, ali je spasao ugled i cast tog grada, receno je u petak na promociji Izraelove knjige "Dani za Beograd - gotovo".
Knjiga, koju je objavio "Nolit", nastala je iz dnevnickih zabeleski Avrama Izraela, vodjenih tokom 78 dana bombardovanja SRJ.
Izdanje je opremljeno fotografijama koje su, za vreme rata, snimljene u beogradskom Centru za obavestavanje. Korice knjige ilustruju jednu od karakteristicnih noci u Beogradu za vreme napada NATO - grad u mraku koji osvetljava samo dejstvo Protivvazdusne odbrane Vojske Jugoslavije.
Urednik izdanja Mileta Acimovic Ivkov kazao je da je delo Avrama Izraela njegov licni prilog za "opstu istoriju bescasca".
On je ocenio da je Izrael obelezio "jedno tuzno vreme", kao i da je njegova knjiga, nakon tri godine od pocetka agresije, "melem za napacene duse Beogradjana".
Prema njegovim recima, knjiga "Dani za Beograd - gotovo" je delo koje govori o "beogradoljublju" i kojom je glavni grad SRJ "dobio svog Valtera".
Autor Avram Izrael kazao je da je najveci deo njegove knjige nastao iz belezaka koje je vodio za sluzbene potrebe ili izvestaja koje je podnosio nadredjenim organima.
On je kazao da je, pored radnika u Centru za obavestavanje i uzbunjivanje, koji su herojski branili Beograd, pokusao da opise i drustveno-politicke odnose u tadasnjoj, "naizgled jedinstvenoj" Jugoslaviji.
Prema njegovim recima, u knjizi su imenovani pojedinci koji su pokusavali da Beograd ostave u informativnom mraku i sprece Beogradjane da saznaju kakve im opasnosti prete.
Izrael je naveo da je knjigu objavio tek sada, jer je ranije strahovao da bi neke cinjenice koje je izneo mogle da ugroze bezbednost njegove porodice.
On je dodao da je Beograd napade NATO-a docekao krajnje nespreman, te da je u knjizi postavio i pitanje "gde su otisle pare" koje su gradjani SRJ izdvajali za civilnu odbranu.
Prema njegovim recima, dnevnicke zabeleske trebalo bi da doprinesu da gradjani Srbije napuste zabludu o svojoj nepobedivosti i shvate da jos mnogo sredstava treba da uloze u civilnu zastitu kako bi eventualne sledece vanredne situacije docekali spremni.
Izrael je naveo da, nakon zavrsetka rata, niko od nadleznih drzavnih organa nije "ni pozvao, ni pomenuo" ljude koji su radili u beogradskom Centru za uzbunjivanje i obavestavanje. "Niko nas nije pozvao ni na kafu, iako sam se sam ponudio da kupim kafu", dodao je.
Jedan od roditelja 16 radnika Radio-televizije Srbije koji su poginuli u bombardovanju zgrade drzavne televizije u Aberdarevoj ulici zamolio je Izraela da se pojavi kao svedok u procesu koji rodbina poginulih vodi protiv drzave i tadasnjeg rukovodstva RTS, kao i da roditeljima kaze istinu o tome zasto njihova deca nisu evakuisana iz bombardovane zgrade.
On se zahvalio Izraelu sto je, uprkos svim teskocama, pripremio knjigu koja svedoci o 78 dana napada na Jugoslaviju.
Avram Izrael odbio je da na kraju promocije, za novinarske ekipe, ponovi reci kojima se obracao Beogradjanima za vreme rata - "Paznja, paznja - gotovo". Umesto toga, on je kazao:"Na zalost, jos nije gotovo".
BEOGRAD
Crni Gavrani Zelimira Gvardiola nagradjeni u Sidneju
Jugoslovenski dokumentarni film "Crni gavrani" Zelimira Gvardiola nagradjen je na upravo zavrsenom 11. Medjunarodnom festivalu kratkometraznog filma u Sidneju, saopstila je producentska kuca "Spesfilm".
Gvardiolov film dobio je veliku nagradu za dokumentarac ("Highly Commended Anjard for Documentary").
Jugoslovenska premijera ovog dokumentarca bice 29. marta na festivalu dokumentarnog filma koji ce se odrzati u beogradskom Domu sindikata.
| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |
