CESKA
Srbi nisu jos patner od poverenja, ali se lakse kontrolisu
Srbi i nakon pada Milosevica ostaju parije Evrope, a Srbija i Zapad tesko traze put jedno ka drugom, pise juce ceski dnevnik "Hospodarzske novini" povodom trogodisnjice NATO bombardovanja Jugoslavije.
"Vlada odbija da izrucuje medjunarodnom sudu optuzene za ratne zlocine, dok zemlja koju su razorili rat i autoritativna vlast spada medju najsiromasnije u evropskom regionu", pise list.
Kao glavne probleme saradnje sa Zapadom, pored pitanja ratnih zlocina, list vidi unutrasnju nestabilnost, sporove vodecih politicara i nedostatak volje i na strani zapadnih politicara, da se problemi dugorocno resavaju.
"Za Zapad Srbi jos uvek nisu parnter od poverenja, ali mnogo lakse se kontrolisu. Za finansijsku pomoc od njih (Srba) mogu da se dobiju mnogi politicki ustupci, kao sto je izrucenje optuzenih za ratne zlocine u Hag ili oslobadjanje albanskih zatvorenika iz srpskih zatvora", ocenio je za "Hospodarzske novini" francuski analiticar Frantisek Stistek.
Prema njegovom misljenju problematican je i pristup Zapada, jer se "svi akteri i zapadni i jugoslovenski, slazu - naglasak staviti na retoriku, resenja na papiru" a izbegavaju efikasna dugorocna resenja kojima svakako ne bi mogli da budu zadovoljni svi.
Stistek optuzuje Zapad da nikada nije imao dugorocne politicke ciljeve, ni kada je bombardovao Jugoslaviju, cime je ispunio samo kratkorocne ciljeve.
"Bombardovanje je zaustavilo egzodus Albanaca sa Kosova i nacelo Milosevicev rezim. Postojale su, medjutim, evidentne greske u strategiji. Nije dokazano, ali je verovatno, da je NATO racunao na to da je jugoslovenska vojska u stanju da obori Milosevica, da je treba stedeti i zato je intervencija protiv nje bila prilicno diletantska", kazao je Stistek.
"Hospodarzske novini" primecuju da sada srpska vlada na celu sa premijerom Zoranom DJindjicem nastoji da uspostavi sto bolju saradnju sa Zapadom dok je jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica "preuzeo ulogu zastitnika srpske iskljucivosti i nacionalizma".
Saragosa
EU mora vise da ucini za svoju vojsku
Ministri odbrana EU poceli su danas razgovore u spanskom gradu Saragosi suoceni za zahtevom NATO da potrose vise novca na modernizaciju svojih oruzanih snaga ili da rizikuju marginalizaciju Evrope kao vojne sile.
"Ako Evropa ne ucini vise za vojsku, mi necemo biti u stanju da radimo zajedno sa americkim oruzanim snagama koje se brzo razvijaju," rekao je generalni sekretar NATO Lord Robertson pred pocetak skupa.
"To bi bilo porazno," izjavio je juce Roberson novinarima u Pragu pred odlazak na sastanak ministara EU.
Osim o stanju i mogucnostima evropskih oruzanih snaga, na dvodnevnom skupu ce se raspravljati o blizoj saradnji drzava EU u borbi protiv terorizma, planovima da evropske snage preuzmu od NATO-a duznost mirovnih snaga u Makedoniji i naporima da se ucvrsti razlomljeno evropsko trziste oruzja.
Sastanak se odrzava pod snaznim obezbedjenjem u Spanskoj vojnoj akadamiji u predgradju Saragose. Vise od 1.000 policajaca i cuvara rasporedjeni su da se suoce sa mogucim teroristickim napadom ili demonstracijama poput onih na proslonedeljnom samitu EU u Barseloni, koje su antimilitaristicke grupe vec najavile, navodi agencija AP.
Opaske Robertsona u ceskoj prestonici su poslednje u nizu njegovih izjava u kojima je generalni sekretar NATO optuzivao evropske saveznike da ne cine dovoljno da bi smanjili jaz izmedju evropskih i americkih oruzanih snaga koji se ponovo jasno video u visokotehnoloskoj americkoj ratnoj operaciji u Avganistanu.
Komandanti NATO se narocito zale na to da Evropljanima nedostaju teski transportni avioni potrebni za brzo prebacivanje trupa na krizna mesta, zatim precizno napadacko oruzje, elektronska ratna oprema, moderna oprema za prikupljanje podataka, raketna zastita i specijalne snage.
Podaci koje je Severnoatlantski savez objavio pokazuju da su izdvajanja SAD za vojsku od 306 milijardi dolara za proslu godinu gotovo dvostruko veca od sume koju trose sve evropske zemlje clanice NATO.
"Ako Evropa zeli da istakne svoju ekonomsku moc kada dodje do kriza na njenim vratima ili dalje, moramo modernizovati svoju vojsku i to brzo", rekao je Robertson i dodao da se to moze postici samo vecim vojnim budzetom i pametnijim ulaganjem uz efikasnije koriscenje tih sredstava.
Posto se privredna aktivnost usporava, a sredstva tanje, evropske nacije se nerado odlucuju da povecaju ulaganja u odbranu.
Znak da je Robertsonova poruka prihvacena mozda predstavlja odluka nemackog parlamenta 20. marta da odobri dugo odlagano ulaganje 5,1 milijarde evra (4,5 milijardi dolara) u novi vojni transportni avion koji ce usavrsiti Erbas (Airbus).
Nemacka planira da kupi 73 aviona A400M, a Britanija, Francuska, Spanija, Belgija, Portugal, Turska i Luksemburg jos ukupno 123. Ti avioni bi trebalo da budu ukljuceni u flotu do 2008. da bi se resio problem transportovanja vojske clanica EU.
Spanski ministar odbrane Federiko Triljo, koji predsedava na sastanku u Saragosi, smatra da clanice EU moraju blize da saradjuju u borbi protiv medjunarodnog terorizma i trazi da se poboljsa saradnja obavestajnih sluzbi i koordiniraju planovi zastite od nuklearnog, hemijskog i bioloskog oruzja.
On se takodje zalaze da se poboljsa kontrola vazdusnog saobracaja sirom Evrope, sto vojni izvori u Uniji smatraju neophodnim da bi se Evropa bolje zastitila od napada tipa onog koji je izveden na SAD 11. septembra prosle godine.
"Bitno je da clanice Evropske unije podstaknu mere saradnje medju odgovarajucim vojnim snagama da bi se povecala nasa sposobnost odbrane u svetlu novih pretnji posle teroristickog napada na SAD", porucio je Triljo svojim kolegama.
Bejrut
Lideri Arapske lige ukazace na Izrael kao problem za mir
Na samitu Arapske lige, koji se ove nedelje odrzava u Bejrutu, ucesnici ce, prema najavama, ukazati da je najveci problem na Bliskom istoku to sto Izrael uskracuje prava Palestincima, a ne Irak i zemlje koje cine tzv. osovinu zla, kako je to rekao americki predsednik Dzordz Bus.
Kako prenose agencije, lideri arapskih zemalja uputice tu poruku u sklopu mirovnog plana, u kojem se Izrael podseca da ce ispuniti uslove za prijem na Bliski istok kada Siriji i Palestincima vrati teritorije koje je okupirao u ratu 1967. godine.
Ta poruka je istovremeno upucena i Amerikancima zbog njihovog neuspeha u obuzdavanju izraelskog premijera Arijela Sarona koji preduzima akcije protiv Palestinaca i zbog pretnji da je Irak sledeca meta rata protiv terorizma.
Palestinski lider Jaser Arafat namerava da ucestvuje na samitu, ali je njegov dolazak neizvestan posto su izraelske vlasti prosle nedelje saopstile da ce mu dozvoliti odlazak u Bejrut jedino ako potvrdi americki mirovni plan o obustavi nasilja i dozvoliti povratak, ako na samitu izbegne izvesne "podsticaje". Arafat se od decembra nalazi u blokadi u svom sedistu u Ramali.
Sasvim iznenadjujuce, izraelski premijer je nedavno nagovestio da bi i on mogao da dodje u Bejrut kako bi izneo izraelsko stanoviste. Medjutim, tesko je verovati da ce Saron u Libanu naici na dobar prijem, buduci da je 1982. komandovao izraelskim snagama u invaziji na tu zemlju, a mnogi ga smatraju i najodgovornijim za masakre u palestinskim izbeglickim lagorima Sabra i Satila.
Palestinski zvanicnici i vecina arapskih zemalja su vec podrzali mirovni plan saudijskog prestolonaslednika Abdulaha, ali postavlja se pitanje kakav ce biti stav Sirije koja ima bitnu ulogu u organizaciji samita.
Sirija bi mogla da insistira da rezolucija sadrzi odredbu o "normalnim mirnim odnosima" umesto "potpune normalizacije" odnosa sa Izrealom u zamenu za povlacenje sa okupiranih teritorija. Damask bi mogao da insistira i na resavanju pitanja palestinskih izbeglica.
Arapski zvanicnici, medjutim, kazu da povratak palestinskih izbeglica, pitanje koje se ne pominje u pocetnoj saudijskoj mirovnoj inicijativi, ostaje glavni kamen spoticanja medju arapskim zemljama.
Sve arapske zemlje se slazu da je u mirovnoj inicijativi neophodno jasno naznaciti to pravo na povratak, nesuglasice su se, prema recima tih zvanicnika, pojavile oko formulacije tog pitanja.
Bejrut trazi formulaciju koja "garantuje da niko od 350.000 palestinskih izbeglica nece ostati u Libanu", rekli su ti anonimni izvori.
Arapski zvanicnici su, medjutim, optimiste kada je rec o sansama da se pronadje adekvatna formulacija koja ce zadovoljiti dva tabora na samitu.
Ocekuje se da ce saveznici Vasingtona medju arapskim zemljama, kao sto su Saudijska Arabija, Jordan i Egipat, verovatno imati umereniji pristup u raspravi i da ce pokusati da ozbezbede americko angazovanje u mirovnim pregovorima.
Na samitu Arapske lige verovatno ce biti osudjen i terorizam, ali eventualni americki rat protiv Iraka radi svrgavanja Sadama Huseina nece biti podrzan. Americki potpredsednik Dik Cejni zavrsio je prosle nedelje turneju po zemljama Bliskog istoka, ali nije uspeo da dobije arapsku podrsku za takvu inicijativu.
Generalni sekretar Arapske lige Amr Musa odlucno je odbacio spekulacije da bi arapski lideri mogli da podrze rat protiv Iraka, ako SAD potpuno prihvate resavanja izraelsko-arapskog konflikta.
"Ne vidim kakva tu veza postoji. Izraelsko-arapski konflikt je jedna, a iracko-kuvajtski konflikt sasvim druga stvar", rekao je Musa.
Lideri arapskih zemalja mogli bi, takodje, da zatraze od Iraka da se povinuje rezolucijama Saveta bezbednosti UN, koje predvidjaju dolazak inspektora UN za kontrolu naoruzanja, i da rese otvorena pitanja nastala nakon invazije na Kuvajt 1990. godine.
Iracka stampa u danasnim izdanjima apeluje na lidere arapskih zemalja da na samitu u Bejrutu izraze protivljenje eventualnoj americkoj vojnoj intervenciji protiv Iraka.
Arapska liga, koja se osnovana 22. marta 1945. godine, okuplja 21 zemlju, kao i palestinsku upravu Jasera Arafata.
Njen glavni cilj je "konsolidacija veza medju clanicama i koordinacija njihovih politickih gledista kako bi se obezbedila medjusobna saradnja i sacuvala nezavisnost i suverenitet" tih zemalja.
ARAPSKI SAMIT
Izrael treba da se povuce sa teritorija osvojenih 1967.
Vodja Arapske lige Amr Musa izjavio je juce da Arapi treba da se opredele ili za pravdu i mir ili za nastavak krvoprolica.
"Ovaj samit je vrlo osetljiv... zato sto su sitacije u svetu i regionu kriticne", rekao je Musa na sastanku ministara arapskih zemalja u Bejrutu.
"Nas izbor su ili pravda, mir i napredak ili haos i eskalacija sukoba, cije posledice niko ne moze da predvidi", dodao je Musa.
Pre pocetka sastanka ministara, koji se odrzava iza zatvorenih vrata, Musa je pozvao ucesnike da preuzmu inicijativu kako bi se stvari postavile na svoje mesto nakon ucestalih napada na arapske zemlje zbog njihovih stavova koji se ticu rata, mira i buducnosti.
U uvodnoj reci, libanski ministar inostranih poslova Mahmud Hamud zatrazio je od Izraela da se povuce sa svih palestinskih, libanskih i sirijskih terirorija koje je osvojio u bliskoistocnom ratu 1967. godine.
On je, takodje, zatrazio da se dozvoli palestinskim izbeglicama da se vrate svojim kucama, da Izrael pusti na slobodu sve arapske zarobljenike i da plati odstetu arapskim zemljama zbog "stalne agresije".
Sastanku prisustvuju predstavnici 22 zemlje clanice Arapske lige, koje ce razmatrati saudijski mirovni plan, koji Izraelu garantuje mir i normalizaciju odnosa sa arapskim zemljama, ukoliko budu vracene teritorije osvojene u bliskoistocnom ratu.
Jevrejska drzava nije dozvolila palestinskom lideru Jaseru Arafatu, blokiranom u Ramali od 3. decembra prosle godine, da prisustvuje samitu.
IRAN- SAD
Iranski vojnici slozno ce odgovoriti na napad SAD
Iranci ce slozno odgovoriti na eventualni napad SAD na njihovu zemlju, izjavio je juce iranski zvanicnik Madzid Ansari.
"Nasa politika se zasniva na umerenosti, ali ako nam preti napad od SAD, svi Iranci ce slozno odgovoriti na napad", rekao je Ansari u mauzoleju vodje Islamske revolucije, ajatolaha Homeinija u Teheranu, prenosi iranski drzavni radio.
Kako javlja agencija IRNA, komandant iranskih elitnih jedinica Morteza Safari rekao je da su "iranske vojne snage spremne da se suprotstave neprijatelju i, u slucaju rata, Iran ce se podici protiv neprijatelja i odlucno se braniti".
On je, medjutim, dodao da Iranci ne zele rat.
Americki predsednik Dzordz Bus izjavio je ranije da Iran, zajedno sa Severnom Korejom i Irakom, cini "osovinu zla" i na taj nacin oznacio Iran kao eventualnu metu u ratu protiv medjunarodnog terorizma.
| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |
