Nezavisne Novine

JUGOSLAVIJA

KOMEMORACIJA

Godisnjica NATO napada na Jugoslaviju

Udruzenje Srpskih zena i ove godine je organizovala pomen i polaganje venca nastradalim u agresiji NATO alijanse na Jugoslaviju.
Jelena Mihajlovic je vodila komemoraciju a gosti Bruno Nota, bivsa predsednica zenske svetske organizacije za slobodu i mir (WILPF - Women International League for Peace and Freeedom ) Phyllis Creighton, clanica vise organizacija za mir Glasa zena, veoma aktivna u Anglikasnkoj crkvi, Stephen Njatson, predstavnik sindikata auto radnika (CAW), reverand William J. Hutton su se svi redom slozili da je napad NATO-a izvrsen mimo svih svetskih zakona i obicaja rata uz diskriminaciju prava coveka na zivot.
Ma koji razlozi i ciljevi NATO alijanse bili, nijedan nije ostvaren. Kriza u regionu ne samo da nije nestala vec je i produzena. Interesantno je da je u oblastima u kojima se nalazi NATO vojska, situacija sve gora pa se nekako samo po sebi postavlja pitanje sta bi tome mogao biti razlog?
Jedino smo sigurni da ce doci vreme kada ce svi vajni lideri ove alijanse zavrsiti na optuzenickoj klupi.
Mirko Stokanovic

Vrhovni savet odbrane SRJ

Nesuglasice oko raresenja Nebojse Pavkovica

Vrhovni savet odbrane (VSO nije juce odlucivao o predlogu predsednika SRJ Vojislava Kostunice za razresenje nacelnika Generalstaba Vojske Jugoslavije Nebojse Pavkovica, jer su preostala dvojica clanova Saveta - Milan Milutinovic i Milo DJukanovic trazili da se o tom predlogu raspravlja, saznaje agencija Beta iz dobro obavestenih izvora.
Prema tim izvorima, Kostunica, koji je i predsednik VSO, predlozio je na pocetku sastanka da Pavkovic bude smenjen i da se o tom predlogu ne raspravlja, cemu su se usprotivili predsednici Srbije i Crne Gore, trazeci raspravu o radu Pavkovica, ali i o radu vojne sluzbe bezbednosti.
Posto njihov predlog nije uvazen, odluceno je da se o kadrovskim pitanjima u Vojsci Jugoslavije raspravlja na nastavku sednice, koja je zakazana za nedelju dana, rekli su izvori bliski ucesnicima sastanka.
Vojni kabinet predsednika SRJ saopstio je nakon sednice da ce se u njenom nastavku, za nedelju dana, raspravljati o situaciji nastaloj posle hapsenja potpredsednika Vlade Srbije Momcila Perisica, o problemima finansiranja VJ, o organizaciji Inspektorata odbrane i kadrovskim pitanjima u VJ i Ministarstvu odbrane.
"Nakon razmatranja prve dve tacke dnevnog reda, sednica je zbog obimnosti tema o kojima je rasprava vodjena i zbog ranije ugovorenih obaveza clanova Saveta, prekinuta i nastavice se za nedelju dana", navodi se u saopstenju.
Vrhovni savet odbrane (VSO) podrzao je inicijativu Savezne vlade o pristupanju SRJ programu "Partnerstvo za mir" i preporucio Vladi da o toj inicijativi sto pre pribavi misljenje Savezne skupstine, kako bi "pregovori mogli blagovremeno da zapocnu".
Odluceno je da se u nastavku sednice, za nedelju dana, raspravlja o situaciji nastaloj posle hapsenja potpredsednika Vlade Srbije Momcila Perisica, o problemima finansiranja VJ, o organizaciji Inspektorata odbrane i kadrovskim pitanjima u VJ i Ministarstvu odbrane.
"Nakon razmatranja prve dve tacke dnevnog reda, sednica je zbog obimnosti tema o kojima je rasprava vodjena i zbog ranije ugovorenih obaveza clanova Saveta, prekinuta i nastavice se za nedelju dana", navodi se u saopstenju.
Vrhovni savet odbrane podrzao je inicijativu Savezne vlade o pristupanju SRJ Partnerstvu za mir i preporucio Vladi da o toj inicijativi sto pre pribavi misljenje Savezne skupstine, kako bi "pregovori mogli blagovremeno da zapocnu".
Kako je saopsteno, VSO je razmotrio i prihvatio izvestaj Generalstaba VJ o rasformiranju komandi armija, cime je realizovana prva faza Odluke Saveta o osnovama unutrasnje organizacije VJ. "Usvojeni su zadaci u oblasti dalje i potpune transformacije sistema odbrane i VJ", navodi se u saopstenju.
Pored clanova Saveta - Vojislava Kostunice, Milana Milutinovica Mila DJukanovica, na sastanku su ucestvovali i predsednik Savezne vlade Dragisa Pesic, savezni ministar za odbranu Velimir Radojevic, nacelnik Generalstaba VJ general-pukovnik Nebojsa Pavkovic i sekretar VSO kontraadmiral Dusan Stajic.

CRNA GORA

VSO ce od sada donositi odluke

Savetnik crnogorskog predsednika za bezbednost general Blagoje Grahovac ocenio je da Vrhovni savet odbrane (VSO) vise nece biti savetodavno telo.
"Do potpisivanja sporazuma u Beogradu VSO je savetovao predsednika SRJ, a sada ce VSO donositi odluke umesto predsednika", rekao je Grahovac za Radio Crne Gore.
On je dodao da se "prekompovanjem SRJ stvara politicka podloga" za reformu vojske.
"Vojska je strahovit problem cije je resavanje Crna Gora do sada zaobilazila, kazao je Grahovac i dodao da crnogorski predsednik "mora ozbiljno uci u resavanja problema reforme vojske".
Savetnik crnogorskog predsednika je kazao da reforma vojske jos nije pocela i da je najpre treba depolitizovati i "staviti pod civilnu kontrolu."

RS - Nezavisne novine:

Zasto je zatvorena ambasada SAD?

Vlada Federacije BiH nastavice sa merama predostroznosti nakon sto je americka ambasada u Sarajevu zatvorena zbog najava da bi mogla da bude na meti teroristickih napada, izjavio je za banjalucke "Nezavisne novine" neimenovani ministar Vlade Federacije BIH.
"Mislim da stanje vise nije kriticno, ali i dalje treba biti oprezan", rekao je taj ministar.
U tekstu se navodi da su medjunarodne i domace tajne sluzbe zabelezile razmenu poruka putem mobilnih telefona na relaciji Sarajevo-Bukurest, prema kome je u glavnom gradu BIH trebalo da se ponovi 11. septembar u Njujorku i Vasingtonu.
Kao mete napada oznacene su ambasade Sjedinjenih Americkih Drzava (SAD) i jos nekih zemalja, ali i objekti Ministarstva unutrasnjih poslova (MUP) Federacije BIH u Sarajevu.
Federalna policija je u prosli petak pustila iz pritvora Esada Cancara, zaposlenog u Fondu za odrzavanje grobalja sehida i poginulih boraca u Sarajevu, koji je bio osumnjicen da predstavlja opasnost po americke i britanske objekte u Sarajevu.
"Nezavisne novine", pozivajuci se na nezvanicne izvore, dalje navode da bi uskoro mogla da uslede nova privodjenja lica koja se dovode u vezu sa nerazjasnjenim okolnostima i ubistvima radnika bosnjacke obavestajne sluzbe, AID, kao i sa kampom za obuku terorista u Pogorelici, u srednoj Bosni.
List takodje navodi da je sa Cancarom uhapsen u Munib Zahiragic, direktor humanitarne organizacije "Bosanska idealna futura" (BIF) , koji je osumnjicen za spijunazu. Zahiragic se, kako stoji u tekstu, tereti da je u vreme dok je bio radnik AID-a odneo neka poverljiva dokumenta, vazna za istrage oko teroristickog kampa Pogorelica.
Prema pisanju lista, policija je tokom pretresa BIF-a pronasla spiskove instruktora i polaznika teroristickog kampa Pogorelica, kao i ispitne planove "iz kojih je vidljivo da su polaznici trenirani da izvrse atentat na jednog opozicionog politicara".
"Prema nezvanicnim saznanjima, baratalo se i sa imenima Sefera Halilovica i Fikreta Abdica, kao potencijalnim metama atentatora", pise taj dnevnik. List jos navodi da federalna policija sumnja da su se u BIF-u bavili i falsifikovanjem dokumenata, pre svega pasosa, kako bi se pomoglo sirenju teroristicke mreze u BIH.
Juce je Americka ambasada ponovo otvorena nakon sto je cetiri dana bila zatvorena zbog upozorenja da pripadnici Al Kaide planiraju napad na Amerikance u BiH.
"Jutros smo ponovo otvorili nase kancelarije. Procenili smo situaciju i odlucili da ponovo otvorimo" ambasadu, rekla je portparol ambasade Karen Vilijams (Njilliams).
Ambasada SAD je u sredu zatvorena za javnost, a u petak je u potpunosti zatvorena zbog pretnji koje Karen Vilijams nije zelela da komentarise.
Bosanski zvanicnici rekli su da clanovi teroristicke organizacije Osame bin Ladena, Al Kaide, planiraju napad na mete koje su planirali da odrede na sastanku u Bugarskoj.
Bugarsko ministarstvo inostranih poslova saopstilo je danas da bugarske vlasti traze teroriste Al Kaide koji se eventualno kriju u toj zemlji.
"Americka ambasada dala je Bugarskoj listu osumnjicenih clanova Al Kaide i ona ce biti detaljno proverena", navodi se u saopstenju ministarstva izdatom u Sofiji. Nijedno ime sa liste nije objavljeno.
Clan bosanskog antiteroristickog tima Rasim Kadic rekao je da su i americke i bosanske vlasti pretnje teroristickim napadima shvatile kao "istinite i ozbiljne".
Bosanski zvanicnici rekli su da je napad na ambasadu trebalo da se dogodi 21. marta.
Prosle nedelje jedan neimenovani bosanski zvanicnik rekao je agenciji Frans pres da su obavestajne sluzbe presrele razgovor "jednog albanskog clana Al Kaide i drugog coveka" i da je Albanac pomenuo ime Bosanca koji ce izvrsiti napad.
Bosanska policija uhapsila je u petak bivseg clana muslimanske tajne policije AID Muniba Zahiragica. Zahiragic je osumnjicen za spijunazu, ali drugi detalji u vezi sa hapsenjem nisu objavljeni.

TERORISTI I DALJE U BIH

Al Kaida planirala razorni napad na Amerikance u Sarajevu

Pripadnici teroristicke mreze Al Kaida planirali su da izvrse razorni napad na Amerikance u Sarajevu, izjavio je danas agenciji Asosijeted Pres jedan visoki zvanicnik BiH.
Zvanicnik koji je trazio da mu se ne navodi ime precizirao je da su pripadnici Al Kaide odluku o napadu u Sarajevu doneli na sastanku odrzanom u Sofiji na kome su razmatrali izbor meta u Evropi.
Zbog izvestaja obavestajnih sluzbi o sastanku u Sofiji, u cetvrtak uvece odrzana je vanredna sednica vlade BiH o mogucim pretnjama americkoj ambasadi ili ambasadama evropskih zemalja u Sarajevu, kazao je on.
Prema istom izvoru, clanovi Al Kaide su na sastanku u Sofiji odlucili da se "u Sarajevu Amerikancima desi nesto slicno onome u Njujorku proslog septembra".
Zvanicnik nije naveo kada je odrzan sastanak Al Kaide i ko mu je prisustvovao.
Clan antiteroristickog tima u vladi BiH Rasim Kadic rekao je da je taj tim prosle nedelje odrzao vanredni sastanak o mogucim pretnjama protiv americkih gradjana.
Kadic je rekao da su americki predstavnici i predstavnici BiH "razmenili informacije koje su potvrdile pretnje kao istinite i ozbiljne".
Americka ambasada u Sarajevu u sredu je zatvorena za javnost zbog informacija o mogucim teroristickim napadima. Ambasada je i tokom vikenda bila zatvorena i oko ambasade, pored regularnog americkog obezbedjenja, vidjeni i pripadnici specijalnih jedinica policije BiH.
Zvanicnici u Pentagonu su rekli da nemaju informacije o konkretnim pretnjama Al Kaide u BiH.
Bugarsko ministarstvo spoljnih poslova saopstilo je da nije dobilo informacije o sastanku Al Kaide u Sofiji "ni od vlasti BiH niti od nekih drugih izvora".

Nakon NATO AGRESIJE ostalo mnoGO neeksplodirANIH MINA

Kasetne bombe dovode do smrti mnogo cesce od nagaznih mina

Tri godine nakon NATO vazdusne kampanje, na Kosovu je preostalo mnostvo neeksplodiranih bombi od koji je poginulo 58 osoba, medju kojima je bilo i dece, navodi se u juce objavljenom izvestaju Akcije protiv nagaznih mina .
Ta organizacija, koja okuplja preko 50 humanitarnih organizacija, saopstila je da je 97 osoba ranjeno na Kosovu, od juna 1999 do maja 2001. godine, od neeksplodiranog oruzja, kao sto su kasetne bombe, minobacacke mine i rakete. U izvestaju se navodi da su dve trecine zrtava bila deca.
Takodje se navodi da za razliku od nagaznih mina, kasetne bombe mnogo cesce dovode do smrti.
Akcija protiv nagaznih mina zatrazila je da se usvoji novi medjunarodni zakon kojim bi se primorale drzave koje koriste takvo oruzje da ga uklone ili plate za njihovo uklanjanje nakon prekida sukoba, kao i da se uvede moratorijum na upotrebu ili prodaju kasetnih bombi.
Akcija protiv nagaznih mina navodi da ima mnogo vise zrtava od zaostalog neeksplodiranog oruzja, nego od nagaznih mina, i podvlaci da oni koji koriste to oruzje nemaju zakonsku obavezu da ga uniste nakon zavrsetka sukoba.
U izvestaju te organizacije se navodi da su zrtve neeksplodiranog oruzja uglavnom obavljale ruralne aktivnosti, kao sto je obradjivanje zemlje, i da prisustvo tog oruzja moze imati ozbiljne posledice, jer moze dovesti do toga da citava zajednica napusti zemlju.
Bivsi predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milosevic, kome se sada sudi pred Haskim tribunalom rekao je pred tim sudom da bi lideri NATO trebalo da budu pritvoreni zbog ubijanja civila za vreme bombardovanja, navodi agencija Rojters.
U akciji protiv SRJ uglavnom su ucestvovale SAD, Italija, Francuska, Britanija i Kanada.

MAKEDONIJA

Sve kuce premijera Ljubca Georgijevskog
Makedonska stampa nastavlja da iznosi detalje o imovini premijera Ljubca Georgijevskog, i optuzuje ga za korumpiranost. "Vest" i "Dnevnik" objavljuju fotografije "svih kuca" porodice Georgijevski, izgradjenih otkako je premijer na vlasti.
Prema tim listovima, Georgijevski poseduje: farmu, 800 hektara obradivog zemljista, robne kuce, klanicu, motel u rodnom gradu Delcevo, kucu za odmor na planini Golak (istocna Makedonija) i rezidenciju za odmor na ime stranke VMRO DPDMNE u starom delu Ohrida.
Skopski dnevni list "Vest" objavio je, pocetkom sedmice, da se u elitnom skopskom naselju Vodno gradi kuca od 1.000 kvadrata stambene i 3.500 dvorisne povrsine. "Dvorac", kako ga nazivaju mediji, prijavljen je na ime Sonje Takovske, sestre premijerove supruge, i gradi se bez placenih taksi od oko 80.000 evra.
Gradske vlasti u Skoplju pozvao je gradjevinsku inspekciju da intervenise i da srusi tu kucu, zato sto je izgradnja pocela bez placenih komunalija.
Takovska je izjavila da nije vlasnik sporne kuce, dok je premijerova supruga Snezana kazala da "porodica Georgijevski nema nista s tom kucom" i da je cilj napisa u stampi da njenu porodicu diskreditira.
Georgijevska se, u isto vreme, suocava s optuzbama da je na kriminalan nacin privatizovala gotovo sve sto u rodnom mestu njenog supruga ima neku vrednost. Premijer Georgijevski juce je, u saopstenju, najavio da ce protiv glavnog i odgovornog urednika lista "Vest" podneti krivicnu prijavu.
Georgijevski nije, medjutim, pominjao optuzbe da je prigrabio drustvenu imovinu vrednu vise desetina miliona maraka na ime privatne firme njegove supruge "Skodel".
Gradnja "dvorca" je, nakon objavljivanja afere u javnosti, iznenada prekinuta, a projektantska kuca zaduzena za gradnju povukla je citavu dokumentaciju iz ministarstva za urbanizam, pod izgovorom da treba da se napravi promena u projektu.
Nezvanicno se saznaje da je spornu kucu od porodice bivseg komunistickog funkcionera Vidoja Smilevskog kupio grcki biznismen u Skoplju Emanuel Malelis-Manoli - covek veoma blizak premijeru, i kljucni faktor u posredovanju oko privatizacije Skopske rafinerije grckom Helenik Petroleumu.
Povodom ove privatizacije, premijer je cesto prozivan da je uzeo milionsku sumu provizije, a on do danas to nije demantovao.
Malelis, koji je sada izvrsni direktor skopske "Okte", za kupovinu kuce i placa na kome se gradi "dvorac", platio je 1.200.000 evra.

BLISKI ISTOK

Zabrana putovanja Arafatu za sada ostaje

Uprkos naporima SAD da se palestinskom lideru Jaseru Arafatu omoguci da prisustvuje arapskom samitu u Bejrutu, Izrael nece ukinuti zabranu putovanja Arafatu sve dok ne preduzme odlucne korake protiv radikalnih islamskih aktivista, rekao je juce savetnik izraelskog premijera Ranan Gisin. Gisin je dodao da ce odluku o tome izraelske vlasti doneti u utorak, dan uoci samita.
Nakon jucerasnje runde palestinsko-izraelskih razgovora o primirju koji su zavrseni bez konkretnih dogovora, Arafatov odlazak na samit Arapske lige u Bejrutu doveden je u pitanje. Palestinski ministar planiranja Nabil Sat rekao je da su male sanse da ce Arafat prisustvovati samitu.
Na samitu u Bejrutu lideri arapskih zemalja razmotrice mirovni plan Saudijske Arabije za Bliski istok kojim se predvidja prekid nasilja u zamenu za povlacenje Izraela sa teritorija koje je okupirao 1967. godine.
Savetnik izraelskog premijera rekao je da ce Arafat morati da u narednim danima ulozi stvarne napore u cilju suzbijanja delatnosti radikalnih palestinskih aktivista. "Kabinet je doneo odluku da ce Arafatu biti omoguceno da ode gde god pozeli tek kada preduzme akcije protiv terorista", rekao je on.
Visoki palestinski zvanicnik koji je zeleo da ostane anoniman rekao je da Arafat trazi garancije SAD da ce posle zavrsetka samita moci da se vrati na teritoriju palestinske samouprave. Pojedini izraelski ministri trazili su od Sarona da ne dozvoli povratak Arafata.
Saron ce se veceras sastati sa ministrima kako bi razmotrio ovo pitanje. Ministar odbrane Binjamin Ben-Eliezer i ministar inostranih poslova Simon Peres podrzavaju ideju ukidanja zabrane putovanja ali se ostali ministri tome protive.

Prva konferencija ministara finansija jugoistoCne Evrope

Kosovo je veliki izvor sverca

Zemlje jugoistocne Evrope imaju dosta problema, a jedan od njih je sto dostignuca tih zemalja nisu dovoljno poznata, pa je vreme da se citava regija prezentira sa svim svojim potencijalima, zakljuceno je na prvoj Konferenciji ministara finansija jugoistocne Evrope koja je danas odrzana u Beogradu.
"Rast bruto drustvenog proizvoda u zemljama jugoistocne Evrope je izmedju 4 i 5 odsto godisnje, a predvidjeni rast u sledecih pet godina cetiri do sedam odsto dok je u ostatku Evrope taj rast izmedju 0,5 i dva odsto", rekao je ministar finansija i ekonomije u Vladi Srbije Bozidar Djelic na konferenciji za stampu odrzanoj po okoncanju skupa.
On je dodao da sve zemlje jugoistocne Evrope, sa izuzetkom Srbije, imaju jednocifrenu inflaciju pod kontrolom i da je privredni rast u tim zemljama odrziv jer se zasniva na zdravim finansijskim sistemima i ekonomijama koje su dobrim delom privatizovane.
Na konferenciji su ucestvovali ministri finansija Srbije, Hrvatske, Makedonije, Bugarske, Crne Gore i Republike Srpske Bozidar DJelic, Mate Crkvenac, Nikola Gruevski, Milen Emilov Velcev, Miroslav Ivanisevic, Milenko Vracar, zamenik ministra finansija Albanije Luan Saholari, komeracijalni atase Ambasade Rumunije u SRJ Stanislav Valentin i koordinator Ministarstva finansija SRJ Veroljub Dugalic.
"Jedini koji nisu dosli ili su bolesni ili imaju teske pregovore sa Medjunarodnim monetarnim fondom, a to dodje isto", rekao je ministar finansija u Vladi Srbije Bozidar DJelic i podvukao da je konferencija odrzana na inicijativu samih zemalja-ucesnica bez medjunarodnog patronata.
Na skupu je dogovoreno da se ministri finansija zemalja jugoistocne Evrope ubuduce sastaju dvaput godisnje. Sledeci sastanak bice odrzan u Zagrebu, pa onda u Skoplju.
Na konferenciji su, po recima DJelica, formirane tri radne grupe: za suzbijanje sverca i pranja novca, za promociju investicija i otklanjanje prepreka za poslovanje u regionu, i za pracenje ekonomskih reformi u regionu.
Kosovo je jedna od regija koje su veliki izvor sverca u regionu jugoistocne Evrope, konstatovano je na danasnjoj konferenciji ministara finansija jugoistocne Evrope u Beogradu.
"To direktno pogadja Srbiju, Crnu Goru, Makedoniju i Albaniju, ali indirektno sve zemlje u regionu,pa i zapadnu Evropu", rekao je ministar finansija Srbije Bozidar Delic, odgovarajuci na pitanje zasto nijedan predstavnik Kosova nije ucestvovao na konferenciji koja je danas odrzana u beogradu.
On je rekao da "ne bi bilo u redu to svesti samo na pitanje sverca", jer se radi i o "uskladjivanju poreskih propisa".
"U dalji rad konferencije ukljucuce se jedan predstavnik novoformiranih institucija na Kosovu", rekao je DJelic.
"Zemlje u regionu bi trebalo da u suzbijanju sverca saradjuju bar onoliko dobro koliko saradjuju oni koji svercuju sto nece biti lako jer oni saradjuju jako dobro", rekao je DJelic.
On je dodao da su se danas okupljeni ministri slozili da rade na tome da razlike u poreskim sistemima zemalja regiona ne otvaraju nove mogucnosti za preprodaju i sverc.
DJelic je rekao da su zemlje u regionu vec postigle znacajan napredak u suzbijanju sverca, ali da je problem, "mada mozda manje u Bugarskoj i Rumuniji, jos prisutan.
Na pitanje koji je deo gotovine u prometu zemalja ucesnica danasnjeg skupa, sto je u neposrednoj vezi sa sivom ekonomijom i svercom, prisutni ministri uglavnom nisu imali precizne podatke.
Zamenik ministra finansija Albanije Luan Saholari je izneo procenu nevladinih organizacija da je to ucesce izmedju 30 i 35 odsto, ministar finansija Makedonije Nikola Gruevski je rekao da je ucesce sive ekonomije u svim drzavama u regionu vrlo visoko negde oko 20-25 odsto negde izmedju 30 i 35 odsto.
"Hrvatski budzet za ovu godinu iznosu 76 milijardi kuna (1 evro-7,5 kuna), a procenjuje se da se oko 10 milijardi kuna izgubi u sivoj ekonomiji", rekao je ministr finansija Hrvatske Mate Crkvenac.
On je ocenio da je najvazniji zadatak buducih konferencija ministara finansija da rade na stvaranju uslova da poslovni ljudi u svakoj od njihovih zemalja posluju uspesno.
"Nas je zadatak da im ne stvaramo prepreke nego da im pomazemo", rekao je Crkvenac.

Saragosa

EU mora vise da ucini za svoju vojsku

Ministri odbrana EU poceli su danas razgovore u spanskom gradu Saragosi suoceni za zahtevom NATO da potrose vise novca na modernizaciju svojih oruzanih snaga ili da rizikuju marginalizaciju Evrope kao vojne sile.
"Ako Evropa ne ucini vise za vojsku, mi necemo biti u stanju da radimo zajedno sa americkim oruzanim snagama koje se brzo razvijaju," rekao je generalni sekretar NATO Lord Robertson pred pocetak skupa.
"To bi bilo porazno," izjavio je juce Roberson novinarima u Pragu pred odlazak na sastanak ministara EU.
Osim o stanju i mogucnostima evropskih oruzanih snaga, na dvodnevnom skupu ce se raspravljati o blizoj saradnji drzava EU u borbi protiv terorizma, planovima da evropske snage preuzmu od NATO-a duznost mirovnih snaga u Makedoniji i naporima da se ucvrsti razlomljeno evropsko trziste oruzja.
Sastanak se odrzava pod snaznim obezbedjenjem u Spanskoj vojnoj akadamiji u predgradju Saragose. Vise od 1.000 policajaca i cuvara rasporedjeni su da se suoce sa mogucim teroristickim napadom ili demonstracijama poput onih na proslonedeljnom samitu EU u Barseloni, koje su antimilitaristicke grupe vec najavile, navodi agencija AP.
Opaske Robertsona u ceskoj prestonici su poslednje u nizu njegovih izjava u kojima je generalni sekretar NATO optuzivao evropske saveznike da ne cine dovoljno da bi smanjili jaz izmedju evropskih i americkih oruzanih snaga koji se ponovo jasno video u visokotehnoloskoj americkoj ratnoj operaciji u Avganistanu.
Komandanti NATO se narocito zale na to da Evropljanima nedostaju teski transportni avioni potrebni za brzo prebacivanje trupa na krizna mesta, zatim precizno napadacko oruzje, elektronska ratna oprema, moderna oprema za prikupljanje podataka, raketna zastita i specijalne snage.
Podaci koje je Severnoatlantski savez objavio pokazuju da su izdvajanja SAD za vojsku od 306 milijardi dolara za proslu godinu gotovo dvostruko veca od sume koju trose sve evropske zemlje clanice NATO.
"Ako Evropa zeli da istakne svoju ekonomsku moc kada dodje do kriza na njenim vratima ili dalje, moramo modernizovati svoju vojsku i to brzo", rekao je Robertson i dodao da se to moze postici samo vecim vojnim budzetom i pametnijim ulaganjem uz efikasnije koriscenje tih sredstava.
Posto se privredna aktivnost usporava, a sredstva tanje, evropske nacije se nerado odlucuju da povecaju ulaganja u odbranu.
Znak da je Robertsonova poruka prihvacena mozda predstavlja odluka nemackog parlamenta 20. marta da odobri dugo odlagano ulaganje 5,1 milijarde evra (4,5 milijardi dolara) u novi vojni transportni avion koji ce usavrsiti Erbas (Airbus).
Nemacka planira da kupi 73 aviona A400M, a Britanija, Francuska, Spanija, Belgija, Portugal, Turska i Luksemburg jos ukupno 123. Ti avioni bi trebalo da budu ukljuceni u flotu do 2008. da bi se resio problem transportovanja vojske clanica EU.
Spanski ministar odbrane Federiko Triljo, koji predsedava na sastanku u Saragosi, smatra da clanice EU moraju blize da saradjuju u borbi protiv medjunarodnog terorizma i trazi da se poboljsa saradnja obavestajnih sluzbi i koordiniraju planovi zastite od nuklearnog, hemijskog i bioloskog oruzja.
On se takodje zalaze da se poboljsa kontrola vazdusnog saobracaja sirom Evrope, sto vojni izvori u Uniji smatraju neophodnim da bi se Evropa bolje zastitila od napada tipa onog koji je izveden na SAD 11. septembra prosle godine.
"Bitno je da clanice Evropske unije podstaknu mere saradnje medju odgovarajucim vojnim snagama da bi se povecala nasa sposobnost odbrane u svetlu novih pretnji posle teroristickog napada na SAD", porucio je Triljo svojim kolegama.

KANDIDATURA Dinkic:

Labus je covek koji ce uvesti Srbiju u Evropu

Guverner Narodne banke Jugoslavije (NBJ) Mladjan Dinkic izjavio je da je Miroljub Labus najbolje resenje za mesto predsednika Srbije.
"Labus je najbolje resenje za Srbiju i Labus je covek koji ce Srbiju uvesti u Evropu", izjavio je Dinkic novinarima nakon sastanka u Privrednoj komori Srbije na temu :"Platne kartice - stanje i perspektive", a povodom najava da ce potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus biti kandidovan za funkciju predsednika Srbije od strane G 17 plus.
Prema recima Dinkica, prirodno je da Labus bude kandidovan od strane G 17 plus, jer je clan izvrsnog odbora te organizacije i jedan od njenih osnivaca.
"Ukoliko Labus to bude licno odlucio bice nas kandidat i ne iskljucujemo mogucnost da bude podrzan i od drugih stranaka", rekao je Dinkic i dodao da nema kandidata koji Labusa moze pobediti na izborima.
G 17 plus ne moze da zna da li ce biti republickih izbora, jer redovni treba da budu tek za dve i po godine, a da li ce biti prevremenih to se ne zna, rekao je Dinkic odgovarajuci na pitanje novinara da li ce se i drugi clanovi G 17 plus kandidovati, ako bude izbora na republickom nivou.
"Politicki savet G 17 plus je zauzeo stav da Srbija treba da ima potpuno ravnopravnu poziciju sa Crnom Gorom pre nego sto pocne harmonizacija odnosa izmedju dve republike, sto znaci da ima svoju narodnu banku, carinu i nas predlog je da ima svoje ministarstvo inostranih poslova", rekao je Dinkic.

SKUPSTINA CRNE GORE

Sporazum o odnosima Srbije i Crne Gore

Crnogorska skupstina danas ce raspravljati o sporazumu o preuredjenju odnosa Srbije i Crne Gore, koji je potpisan 14. marta u Beogradu, u prisustvu visokog predstavnika Evropske unije Havijera Solane.
Rasprava o toj tacki dnevnog reda trebalo je da bude odrzana proslog petka, ali je odlozena za danas na zahtev vladajuce Demokratske partije socijalista (DPS), ciji je lider i predsednik Crne Gore Milo DJukanovic potpisao taj sporazum.
Ta partija je, takodje, prigovorila predsednici parlamenta Vesni Perovic zbog toga sto je sednicu zakazala bez konsultacija sa sefovima poslanickih klubova, ocenjujuci da nije trebalo zuriti sa raspravom o sporazumu, jer je poslednji rok do juna.
Pretpostavlja se da ce o karakteru i znacaju sporazuma za Crnu Goru na sednici govoriti predsednik te republike Milo DJukanovic.
Za beogradski sporazum, sasvim sigurno, nece glasati Socijaldemokratska partija (SDP) i Liberalni savez (LS). SDP je zapretila da ce napustiti crnogorsku vladu, ako sporazum bude usvojen u parlamentu, dok su liberali, zbog nezadovoljstva sporazumom, vec otkazali podrsku manjinskoj vladi u parlamentu.
I socijaldemokrati i liberali ocenjuju da je sporazum veoma stetan za interese Crne Gore. Obe partije su se zalagale da se vec u maju ove godine odrzi referendum o drzavnom statusu, odnosno nezavisnosti Crne Gore.
Zbog otkazivanja ucesca, odnosno, podrske vladi premijera Filipa Vujanovica, izvestan je njen pad. Medjutim, ima ideja da novu vladu cine DPS, SDP i LS, ali na novim osnovama. Ta vlada bi, prema planovima, "preuzela" cetvorogodisnji mandat vlade koja je izabrana pocetkom jula prosle godine.

Demokratska partija socijalista u SkupStini Crne Gore

Lako cemo se dogovoriti o novoj vladi

Sef poslanickog kluba Demokratske partije socijalista (DPS) u Skupstini Crne Gore Miodrag Vukovic ocenio je da ce se ta stranka "lako dogovoriti" o formiranju nove vlade sa Socijaldemokratskom partijom (SDP) i Liberalnim savezom (LS), navodeci da su, u suprotnom, neminovni vanredni parlamentarni izbori.
Vukovic je podgorickoj "Pobjedi" rekao da je za DPS vaznija nezavisnost Crne Gore "od bilo koje funkcije i fotelje".
On je socijaldemokrate i liberale, ipak, upozorio da DPS nece prihvatiti kompromis u formiranju vlade mimo "prihvatljivih granica".
"Ne mozemo, kompromisom oko vlade, menjati gabarite politickih stranaka koje ulaze u nju, a koji su utvrdjeni voljom gradjana na proslogodisnjim aprilskim vanrednim izborima", porucio je Vukovic SDP-u i LS-u.
I crnogorski predsednik i sef DPS-a Milo DJukanovic nedavno je izjavio da je njegova partija spremna da ocuva jedinstvo "suverenistickih partija" (DPS, SDP i LS), ali ne po svaku cenu.
"Ako nije moguc razumni kompromis, onda se vidimo na izborima", porucio je DJukanovic socijaldemokratima i liberalima.
Celnici liberala su krajem prosle sedmice porucili da su spremni da sa DPS-om i SDP-om formiraju novu vladu, posto se sadasnja nalazi pred padom, ali da ce cena njihovog ulaska biti veoma velika.
LS i SDP su na proslogisnisnjim izborima osvojili po sest poslanickih mandata u republickom parlamentu. DPS ima 30 poslanika.
Kriza crnogorske manjinske vlade, koju su prosle godine formirali DPS i SDP, uz parlamentarnu podrsku LS, nastupila je neposredno nakon potpisivanja sporazuma o preuredjenju odnosa Srbije i Crne Gore.
Socijaldemokrati i liberali su taj sporazum ocenili kao veoma stetan za Crnu Goru i zato su najavili da ce otkazati podrsku vladi premijera Filipa Vujanovica.

SocijalistiCka narodna partija

Clanovi ustavne komisije

Socijalisticka narodna partija (SNP) trazice na danasnjoj sednici crnogorskog parlamenta da Skupstina delegira clanove komisije koja ce raditi na pripremi ustavne povelje, na osnovu sporazuma o preuredjenju odnosa Srbije i Crne Gore.
SNP je saopstila danas da ce traziti i da u skupstinskoj odluci o prihvatanju sporazuma bude "jasno definisano pitanje odrzavanja saveznih izbora".
Ta opoziciona stranka navela je i da "nece dozvoliti" da "ostanu bilo kakva nejasnoce koje bi rezimu u Crnoj Gori koristile za nove manipulacije i prevare u cilju opstanka na vlasti po svaku cenu".
Skupstina Crne Gore sutra ce poceti raspravu o sporazumu potpisanom 14. marta u Beogradu.
Sporazum ce obrazloziti predsednik Crne Gore Milo DJukanovic, a sednici ce prisustvovati i premijer Filip Vujanovic.

CRNA GORA

DPS nece predati vlast bez izbora

Demokratska partija socijalista (DPS) potvrdila je privrzenost jedinstvu vladajuceg crnogorskog bloka, ali je porucila koalicionim partnerima da nece "praviti paktove i trgovati sa svima samo radi opstanka na vlasti, kao sto nece ni predavati vlast bez izbora".
DPS je izrazila ocekivanje da ce Socijaldemokratska partija i Liberalni savez "bez stranackih kalkulacija i nadgornjavanja doprineti realizaciji zajednickih programskih ciljeva" vladajuce koalicije.
U saopstenju, DPS je ponovila da sporazum o preuredjenju odnosa Srbije i Crne Gore "zahteva od svih demokratskih snaga u Crnoj Gori da se sa punom odgovornoscu posvete njegovom sprovodjenju".
DPS je ponovila i stav da je tim dokumentom "obezbedjena drzavnost Crne Gore".

SRBIJA-ZELEZNICA

Strajk se nastavlja, i dalje nema pregovora

Predsednik Sindikata zeleznicara Srbije (SZS) Vukasin Cvetkovic izjavio je da iz republicke vlade od petka nije bilo nikavih nagovestaja o nastavku pregovora, ali je istakao da mu je premijer Zoran DJindjic obecao da ce se licno ukljuciti u resavanje zahteva zeleznicara.
Cvetkovic je na konferenciji za novinare rekao da je u subotu u Nisu DJindjicu licno urucio predlog sporazuma o prekidu strajka i istakao da mu je srpski premijer obecao da ce se ukljuciti u pregovore.
Cvetkovic je rekao da ce na sastanku Veca Saveza sindikata Srbije traziti da svi clanovi tog saveza jednocasovnim strajkom podrze strajk zeleznicara, koji je vec usao u osmi dan.
On je odbacio optuzbe ministarstva saobracaja da je strajk nezakonit i istakao da se strajk nastavlja uz postovanje minumuma od 10 odsto vazeceg reda voznje. Ocenu zakonitosti obustave rada zeleznicara, kako je istakao predsednik SZS i Strajkackog odbora, moze dati samo sud.
Prema recima Cvetkovica, oko 29.000 strajkaca ostaju "pri svojim zahtevima i pored pristisaka i pretnji otkazima". Vlada i poslovodstvo ocigledno nisu ozbiljno shvatili strajk i verovatno su ocekivali da ce biti otkazan pet minuta pre pocetka, kao sto se dogodjalo prethodnih godina, dodao je prvi covek SZS.
On je podsetio da su tri sindikata u petak doneli predlog sporazuma o prekidu strajka kojim izlaze u susret vladi odustajanjem od zahteva da se masa plata vrati na nivo iz oktobra prosle godine i trazeci samo povecanje do pet odsto koje im pripada po vladinoj uredbi o zamrzavanju plata u javnim preduzecima.
Nije samo povecanje plata razlog za strajk, vec zeleznicari traze i usvajanje nacionalne saobracajne poitike, zakona o zeleznici, resavanje problema u Zeleznicko-transportnom preduzecu (ZTP) "Beograd", istakao je Cvetkovic.

carine izmeDJu Srbije i Crne Gore

Carina ili kontrolni punkt

Predsednici opstina Rozaje i Tutin, Nusret Kalac i Semsudin Kucevic, smatraju da bi uvodjenje carine izmedju Srbije i Crne Gore lose uticalo na privredni razvoj opstina.
Celnici opstina koje vec desetak godina razdvajaju kontrolni punktovi u razgovoru za Betu rekli su da su medjuzavisni drvopreradjivacki pogoni takvom politikom vec pretrpeli dovoljno stete.
"Ocekivao sam da potpisani sporazum olaksa protok roba i ljudi, a najava uspostavljanja carinskih sluzbi sa obe strane ce samo doprinijeti zategnutim odnosima dvije republike," kaze predsednik SO Rozaje Nusret Kalac.
On dodaje da se "nadao da ce stvari teci u sasvim drugom pravcu."
Kalac nije potvrdio, ali ni demantovao, tvrdnju nekoliko sagovornika da je u Rozaju odredjena lokacija za izgradnju kontrolnog punkta koji po svojim karakteristikama vise lici na carinsku ispostavu.
Po toj prici kontrolni punkt se sa prilaza gradu seli na samu republicku granicu prema Srbiji.
Predsednik tutinske opstine Semsudin Kucevic rekao je da su kontrolni punktovi "samo pojacali nelegalne tokove novca koje kanalisu upravo policajci."
On je dodao da "roba protice mimo bilo kakve kontrole zbog cega najnerazvijenija opstina u Jugoslaviji nije u stanju da podmiri budzetske potrebe."
Kucevic je rekao da je budzet opstine sa oko 40 hiljada stanovnika u prosloj godini iznosio svega 17 miliona dinara.
"Drzave u Evropi koje su imale carinske sluzbe ukidaju ih, a mi ih postavljamo," rekao je on.
Sa obe strane nevidljive granice govori se o jos nekoliko sasvim jednostavnih ali znacajnih razloga: posao, imovina i rodbina Rozajaca i Tutinaca cesto nisu na istoj strani medje.
Policijska i, sto se barem srpske strane tice, carinska kontrola na granici dveju republika prisutna je vec desetak godina. U kratkom razgovoru sa jugoslovenskim carinikom nije moguce otkriti sta on radi posred jos uvek zajednicke drzave.
Predsednici opstina sa obe strane medjurepublicke granice navode da se gradjani cesto zale na proceduru i lose odabran polozaj kontrolnog punkta na ovom vaznom putu.
"Ako su vec nuznost, kontrolne punktove treba postaviti sto blize granici," najcesce kazu mestani Rozaja i Tutina.
S obzirom da su oni sada na desetinu kilometara u dubinu teritorija republika, oko 5.000 zitelja pogranicnih sela svakodnevno i po nekoliko puta prolaze kontrolne punktove i ponekad moraju da dokazu da namirnice nose kuci a ne na pijacu u drugoj republici.
Problemi su, kazu, posle pada Milosevica redji, ali ih i dalje ima.
Ishak Slezovic
Novi Pazar

SKUPSTINA KOSOVA

Predsednistvo bez dogovora o predlozima za clanove Odbora

Sednica Predsednistva Skupstine Kosova prekinuta je juce u Pristini zbog nespremnosti predstavnika vodecih poslanickih grupa Albanaca da predloze svoje clanove za skupstinska tela i odbore.
Clan Predsednistva srpske koalicije "Povratak" Oliver Ivanovic rekao je Beti "da je sednica prekinuta zbog nespremnosti predstavnika poslanickih klubova Albanaca da predloze kandidate za skupstinske odbore i druga tela, sto je trebalo da bude uradjeno uoci prvog redovnog zasedanja parlamenta".
"Osim srpskih clanova Predsednistva, ostali (Albanci) nisu imali ni imena niti ovlascenja za predstavnike u odborima i drugim telima", rekao je Ivanovic.
Politicki predstavnici kosovskih Srba su zainteresovani za rukovodjenje Odborom za prava i interese zajednica na Kosovu, sto je posle Odbora za budzet, najvaznije skupstinsko telo.
Poslanici koalicije "Povratak" sastace se sutra sa sefom UNMIK-a Mihaelom Stajnerom kako bi razmotrili eventulano ucesce u Vladi Kosova.
Tom susretu, zakazanom u Pristini u 13 casova, prethodio je protekle nedelje susret poslanika koalicije "Povratak" sa predsednikom Jugoslavije Vojislavom Kostunicom, koji ih je ohrabrio u nastojanju da bez ministarstva za povratak ne prihvataju ucesce u pokrajinskoj Vladi.

KOSOVO - Redzepi

Ostra borba protiv organizovanog kriminala

Premijer Kosova Bajram Redzepi ocenio je juce da je uslov za privlacenje inostranih investitora suzbijanje negativnih pojava i najavio da ce se vlada sa njima suociti bez kompromisa.
"Uslov za privlacenje stranog kapitala je suzbijanje negativnih pojava koje su prisutne na Kosovu. Vlada ce biti beskompromisna u borbi protiv organizovanog kriminala, korupcije, ilegalne trgovine, prostitucije i drugih negativnih pojava", rekao je Redzepi na konferenciji "Uloga ulaganja u ekonomski razvoj Kosova".
Budzetske mogucnosti Vlade Kosova za ulaganja u razvojne projekte su veoma male, dodao je kosovski premijer.
"Ne mozemo ocekivati ulaganja i pomoc nasih prijatelja iz Evropske unije i SAD, ali ni od nasih sunarodnika koji rade u inostranstvu, ukoliko na Kosovu bude ljudi iznad zakona i ne bude sigurnosti za ulaganja", rekao je Redzepi.
Organizator konferencije je Privredna komora Kosova.

KOSOVO - AGIM Ceku:

24. mart 1999. najsvetliji dan u istoriji Kosova

Komandatn Kosovskog zastitnog korpusa Agim Ceku ocenio je da je 24. mart 1999. godine najsvetliji dan u istoriji Kosova. On je u sredu zajedno sa komandantom Kfora Marselom Valentenom i predsednikom parlamenta Nedzatom Dacijem, ucestvovao u specijalnoj emisiji Televizije Kosova povodom trogodisnjice natovskog bombardovanja SR Jugoslavije.
Ceku je rekao da je intervencija NATO-a promenila sudbinu Kosova i dodao da pocetak slobode Kosova datira, medjutim, jos od 1968. i 1981. godine kada su Albanci raznim demonstracijama pruzili otpor srpskom rezimu.
"Pravedna borba Oslobodilacke vojske Kosova (OVK), stalni napori naroda Kosova za slobodu ucinili su da medjunarodna zajednica shvati da narod Kosova pati zbog nevidjene represije Milosevicevog rezima i da vodimo pravednu borbu, da se borimo za nasa prava, ali i za univerzalna ljudska prava, u cemu smo dobili podrsku medjunarodne zajednice, koju uzivamo i dan danas", rekao je Ceku.
Valenten je rekao da je cilj NATO intervencije bio spasavanje civila na Kosovu i da nakon konstituisanja samoupravnih institucija, Kosovu predstoji vazan zadatak stvaranja multietnickog drustva u cemu je Kfor spreman da pomogne.
Kfor je odlucan da se na Kosovu bori protiv organizovanog kriminala i ekstremizma jos uvek prisutnih na Kosovu, rekao je Valenten i dodao da u borbu treba da se aktivno ukljuce i nove kosovske institucije.
Daci je rekao da je Kosovo posle rata bilo razoreno, ali da je za tri godine postiglo velike uspehe. On je rekao da treba ucititi sve da se kosovske institucije pretvore u nezavisne.
Mandat kosovskih institucija nije da proglasimo formalnu nezavisnost, vec je mandat i odgovornost svih da sprovodimo potpunu nezavisnost, jer parlamentu to omogucava i Ustavni okvir Kosova i sva obecanja, istakao je Daci.
On je dodao da je parlament Kosova odlucan da gradjanima Kosova stvori zdravu sredinu, bez obzira na nacionalnu ili versku pripadnost, i pozvao sve gradjane Kosova da zaborave visegodisnje patnje koje im je naneo srpski rezim i da budu maksimalno tolerantni prema manjinama.