Posle Svetskog dana katoliCke omladine
Neki posetici, ipak, traze izbeglicki status
Bez obzira sto je radjena veoma stroga kontrola pri izdavanju viza za dolazak hodocasnika za Svetski dan katolicke omladine, neki od posetilaca traze dobijanje izbeglickog statusa. Istina njihov broj nije veliki, koliko se za sada zna, on je negde ispod deset.
Portparol Ministarstva za imigraciju Rezan Kantlon je, medjutim, odbio da specifikuje iz kojih su oni zemalja.
Prosle nedelje je ministar za imigraciju Deniz Koder izjavio da je Ministarstvo odbilo jednu cetvrtinu zahteva za izdavanje viza za veliki skup, sto je vise nego obicno. U Ministarstvu kazu da se broj odbijenih u normalnim okolnostima krece oko 20 odsto.
I portparol manifestacije Pol Kilbertas je naglasio da to nije bila zelja organizatora. Poenta dogadjaja je, po njegovim recima, bila je - doci, lepo se provesti, napuniti spiritualne baterije i otici kuci.
Stroza kontrola je bila tema za brojne zamerke ljudi koji su pomagali organizaciju dolaska u Kanadu, ali i advokata koji se bave pitanjima izbeglica. Oni su sada zacudjeni da nema vise zahteva za izbeglicki status, posto prethodna iskustva sa drugih velikih manifestacija, tipa Olimpijada i Igara Komonvelta, ukazuju da neki ucesnici to vide kao mogucnost da nesto promene u svom zivotu.
Lekari Kvebeka protiv novog zakona
Provincijska vlada ce moci da odredjuje gde i kada ce lekari raditi
Proslog ctvrtka je u Kvebeku, nakon sto je i Demokratska akcija Kvebeka glasala za zajedno sa vladom, te su nadglasali opozicione liberale, donet zakon po kome moze da se odredjuje lekarima gde ce i kada raditi. Status lekara ce se promeniti, pa ce od nezavisnih, postati zaposleni po ugovoru. Novi zakon odredjuje i kazne, do pet hiljada dolara dnevno, ukoliko lekar odbije da radi po pozivu. Za unije kazne mogu da idu do 125 hiljada dolara, dnevno, plus penali.
Zakon ce stupiti na snagu od sledece jeseni, a obuhvatice i lekare koji rade na privatnim klinikama. Oni ce morati da sklope ugovore sa bolnicama ili regionalnim zdravstvenim telima, koja ce definisati prioritete i obaveze za lekare, ukoliko zele da obavljaju lekarsku praksu na teritoriji provincije. Cilj je ne samo obezbediti strucnjake za rad u hitnoj medicinskoj pomoci, vec i za rad u regionima gde nedostaje odgovarajuci kadar, posto pre svega zele da se sagledaju potrebe pacijenata.
Prethodni pregovori sa preopterecenim lekarima, zaposlenim u hitnoj sluzbi, nisu urodili plodom, posto su oni odbili da se odreknu godisnjih odmora, a ostali nisu zeleli da se odazovu pozivu da ih zamene u medjuvremenu.
Vlada je prvobitno imala nameru da iz zakona izuzme specijaliste, medjutim, ipak su i oni obuhvaceni.
Od pre nekoliko godina slicni propisi vaze i za medicinske sestre i ostalo medicinsko osoblje.
Zdravstveni radnici su najavili protest protiv zakona kojim bi trebalo da ova provincija postane prva u kojoj se obezbedjuje da sluzba hitne pomoci radi dvadeset cetiri sata, sedam dana u nedelji. Momentalno su neke od sluzbi zatvorene zato sto su lekari na godisnjim odmorima.
Renald Dutil, predsednik kvebecke Federacije lekara opste prakse, kaze da je to nedostatak postovanja, te da oni nameravaju da sagledaju mogucnosti za pravno resenje nastalog problema. Drugi, pak, smatraju da je zakon korak unazad.
Oni ne vide nacin na koji ce on dovesti do resavanja sadasnje situacije, posto ce se pojaviti izuzetno veliki broj nezadovoljnih.
Tvrdi se da problem nije u lekarima, vec u odgovarajucem planiranju zdravstvene zastite.
Solcberg Grej, predsednik Kanadske asocijacije za zdravstvenu zastitu, primecuje da se u drugim provincijama poseglo za drugacijim, pre svega materijalnim resenjima za nocna dezurstva i rad u seoskim sredinama.
Postoje podaci da je Kvebeku sada ima 650 lekara manje nego pre pet godina, a posle donosenja ovog zakona strahuje se da ce njihov broj jos vise opasti.
Internet i statistika
Broj korisnika interneta se uvecava
Statisticka sluzba je obradila podatke o koriscenju interneta kod kuce i ustanovila da se broj korisnika i dalje uvecava, ali nesto malo slabijim tempom. U polovini kanadskih domacinstava je bio makar jedan redovni posetilac elektronske mreze koji se prikljucivao kod kuce, dok je jos deset odsto domacinstava prijavilo da su njihovi clanovi imali pristup internetu na raznim drugim lokacijama, pocevsi od posla i skole, do internet-kafea. Oni koji su to radili kod kuce, uglavnom su imali cilj, tako da je jedna polovina surfovala radi rada na projektima, ucenja ili obuke. Sem toga, oni su koristili mrezu za komunikaciju sa nastavnicima i kolegama, za zavrsavanje administrativnih poslova, i slicno.
U devet stotina hiljada domacinstava, od ukupno 12 miliona, koliko ih ima u Kanadi, bar jedan clan porodice je bio na netu zbog dodatnog posla
Ostaje i veliki deo populacije koji se internetom sluzi u druge, zabavnije svrhe, bilo da kupuje ili pak da se dopisuje.
Jedna trecina domacinstava je kablovski povezana za internet, dok ostali koriste telefonske linije.
Skup u Torontu zavrSen misom
Pola miliona mladih katolika pozdravilo papu
Na zavrsetku velikog skupa Svetske katolicke omladine u Torontu, bila su dva okupljanja za pamcenje - bdenje, u subotu uvece, sa pocetkom u 19.30, i velika misa, takodje u Daunsvju parku, sa pocetkom u nedelju u devet.
Velicanstvenost skupa je, na zalost, pokvarilo nevreme. Ipak, Bdenju je, uprkos kisi, prisustvovalo skoro pola miliona iskislih vernika, hodocasnika, ali i znatizeljnika, svih godina, iz svih delova sveta, uz muziku, igru, druzenje. Koliko se zna, gostiju iz inostranstva je bilo skoro cetiri stotine hiljada, iz vise od 170 zemalja. Bilo je tu i mnogo kardinala i biskupa, takodje iz citavog sveta.
Mogli su da se cuju razni svetski jezici, ali su svi delili isto osecanje da je predivno biti na ovakvom mestu, pod okriljem verovanja u ljubav, jednakost, jedinstvo, ili kako je Papa naglasio u svojoj besedi, u cetvrtak, na otvaranju, pod okriljem Hristovog verovanja u zivot, nadu, prastanje, pravdu i mir.
Vreme se cudno menjalo - bilo je pljuskova, sunca, vetra. Medicinske ekipe, njih dvanaest, imale su posla, jer su neki bili promrzli zbog kise, a drugi su imali toplotni udar.
Iako vremenske neprilike nisu umanjile velicinu trenutka kod vecine prisutnih, bilo je i onih koji vise nisu mogli da izdrze. Ma koliko su zeleli da ostanu, kisa je ucinila svoje i odlazili su. Ostali su oni najizdrzljiviji, najuporniji, koji ni za sta na svetu ne bi propustili ovaj dogadjaj, ubedjeni da ce tesko ponovo imati prilike da mu prisustvuju.
U svom obracanju velikom skupu, Papa se, na pocetku, osvrnuo na potrebu da kod mladih postoji vera, licna odgovornost i moralne norme. Svet koji im stariji ostavljaju zahteva nove poglede na bratstvo i solidarnost medju ljudima, a mladi mu trebaju 'kao najbolji na zemlji i svetlost sveta'. Oni treba da promene i poprave istoriju covecanstva. Papa Jovan Pavle II je istakao da oni moraju svojom verom, nadom i ljubavlju, inteligencijom, hrabroscu i istrajnoscu da svet u kome zivimo ucine humanijim.
Ipak, primeceno je da Papa nije pomenuo ekumenske odnose sa drugim hriscanskim ili ostalim religijama, iako se vec godinama prica o tome, posebno u multikulturnim i multietnickim zajednicama, gde je takva vrsta razumevanja imperativ.
U nastavku svog govora, on je izrazio zaljenje i stid zbog svestenika koji su ukaljali profesiju. Steta koju su oni naneli i crkvi i vernicima, posebno mladima i nezasticenima, ipak, ne bi trebalo da ucini da se zbog njih i njihovih nedela zaboravi sve ono sto je cinila i cini ogromna vecina posvecenih i velikodusnih svestenika.
Diveci se mladosti publike, Jovan Pavle II je rekao da se on, iako star i pomalo umoran, i dalje poistovecuje sa njihovim nadama i aspiracijama, i pozvao prisutne da ne dozvole da ih nada napusti.
Svoju besedu je zavrsio molitvom Bogu i Majci Bozjoj za mlade. Posto se, na kraju, Papa zahvalio svim organizatorima skupa, gradjanima Toronta, volonterima, policiji i vatrogascima, i predstavnicima vlade na svim nivoima, kao i Biskupskoj konferenciji Kanade i Organizacionom komitetu, sto su pomogli da manifestacija uspe.
Prisutni su veoma pazljivo pratili govor Jovana Pavla II, cesto ga prekidali odobravanjem i skandiranjem.
Sledeci Svetski dan katolicke omladine ce se odrzati 2005. godine u Kelnu, Nemacka.
| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |
