KOJI SU PRAVI INTERSI SAD, EVROPE I OSTALIH PRI NAPADU NA IRAK
EU podeljena oko planova SAD za svrgavanje Sadama Huseina
Dobro obavesteni diplomatski izvori u Briselu ocenjuju da je za pripremu napada na Irak potrebno najmanje pet-sest meseci, iako britanski dnevnik "Gardijan" jucetvrdi da bi SAD mogle pokrenuti vojni udar vec u oktobru, i da u tome imaju "punu podrsku Velike Britanije", dok pariski "Mond" pise o "zveckanju sablji oko Iraka".
Francuski specijalizovani informativni servis za obavestajna pitanja "Indigo" potvrdjuje procene diplomatskih izvora u Briselu, uz opasku da americko ministarstvo odbrane nece sada moci da raspolaze onako velikim logistickim bazama u Saudijskoj Arabiji kao 1991. godine.
Jedan deo snaga bi, objasnjava servis, pored Kuvajta, Katara, Omana i Emirata morao biti smesten i u Turskoj. Turske vlasti jako oklevaju da u ovom trenutku u potpunosti podrze americki napad na Irak, zato sto ce se u Turskoj odrzati izbori, pa bi to moglo da ojaca islamiste.
Drugi analiticari ukazuju i na to da Ankara trazi jemstvo da u slucaju raspada irackog rezima, to nece dovesti do stvaranja nezavisne drzave Kurda, koji zive i u Iraku i u Turskoj.
Prema "Indigu", Ankara trazi i da se unapred odrede i turski interesi za, u tom slucaju, izglednu preraspodelu udela u naftnim poljima Kirkuka i Mosula.
Iz Jordana bi, takodje, trebalo da krene deo americkih i "saveznickih" vojnih snaga, i to iz baze Mufak al-Salti, koja se uveliko gradi.
Kad je rec o novom politickom poretku, na nedavnom sastanku 70 vodecih irackih opozicionih lidera u Londonu se doslo blizu konsenzusa da u Bagdadu bude ponovo uspostavljena hasemitska monarhija. Ova dinastija je zbacena s vlasti 1958, a sada bi na iracki presto bio vracen princ prestolonaslednik Hasan bin Talal, koji uziva podrsku svog bliskog rodjaka, jordanskog kralja.
"Njujork tajms" je "provalio" planove Pentagona o upucivanju snaga od 250 hiljada vojnika, "Volstrit dzornal" je potom tvrdio da bi bilo dovoljno 50 do 70 hiljada vojnika, ali uz zestoke vazdusne udare najpreciznijim bombama i raketama "visoke tehnologije".
Vasington je spremio tri moguca resenja za uklanjanje "Sadamovog diktatorskog rezima" koji je svrstan u zemlje "osovine zla" koje i hemijskim, bakterioloskim i nuklearnim oruzjem prete svetu.
To su spoljna vojna akcija uz podrsku unutrasnjih opozicionih demokratskih snaga, zatim "masovna pobuna" u zemlji i, konacno, cist vojni udar.
Za dve poslednje varijante je, ocigledno, procenjeno da su krajnje tesko izvodljive.
Rec je o pripremi odgovarajucih trupa i naoruzanja, logistike, baza u okolnim zemljama, pokretanju psiholoske kampanje i utvrdjivanju potpuno pouzdanih saveznika, kao i pripremi unutrasnjih snaga u samom Iraku koje bi pomogle uklanjanje Sadamovog rezima.
U Vasington je pozvano sest irackih opozicionih grupa, koje treba da se dogovore o tome kako postupiti da bi se odmah irackom narodu i svetu ponudila ubedljiva demokratska alternativa vlasti.
U Evropskoj uniji, pa i medju americkim saveznicima u NATO, nema velikog raspolozenja da se odmah krene u vojnu akciju za obaranje rezima Sadama Huseina.
"Evropa jako zeli da se odmah resi palestinsko-izraelski sukob, a Vasington bi da srusi rezim Sadama Huseina u Iraku", objasnio je jedan visoki evropski zvanicnik kljucni raskorak izmedju EU i SAD u spoljnopolitickim prioritetima.
Visoki predstavnik EU, Havijer Solana, je, medjutim, naznacio da Sadam Husein mora dozvoliti da inspektori UN dodju u Irak i provrere da li on zaista pravi oruzje za masovno unistavanje, za sta ga optuzuju Amerikanci i zato spremaju vojnu intervenciju protiv njega.
U protivnom, kaze Solana, rezim u Iraku nece moci da izbegne sve posledice koje slede. Mozda je Bagdad dosao do spoznaje da je "djavo odneo salu", jer je iracka vlada upravo uputila poziv britanskom premijeru Toniju Bleru, besumnje glavnom savezniku Vasingtona, da u Irak posalje "misiju za proveru", osvedoci se da "Irak nema oruzje za masovno unistavanje... i o tome izvesti SAD".
IRAK I SAD
Pocela kampanja mobilisanja naroda
Iracki parlament ozvanicio je juce kampanju za mobilizaciju Iracana protiv SAD koje prete napadom na njihovu zemlju.
Predsednik parlamenta Sadun Hamadi je kampanju koja ce trajati od 31. jula do 4. avgusta nazvao "Dole Amerika! Dole cionizam", sto je napisao na podu, na ulazu u skupstinu u Bagdadu, javlja Frans pres.
Cilj kampanje jeste da se "objasne americke pretnje (protiv Iraka) i cionisticka ofanziva protiv palestinskog naroda", rekao je Hamadi, predvidajuci "neuspeh" SAD i Izrael.
"Iracki i palestinski narod ce pobediti", rekao je on, dodajuci da su Iracani "ujedinjeni... oko predsednika Sadama Huseina".
Predsednik parlamentarne komisije za arapske i medjunarodne odnose Salem Al-Kubaisi rekao je ce iracki narod pruziti otpor americkim pretnjama, dodajuci da je ta zemlja "u potpunosti spremna da prkosi agresiji i da je ucini neuspesnom".
"Ceo iracki narod je treniran da koristi oruzje i kampovi za obuku su puni boraca", dodao je on.
Kubaisi je rekao da je je iracki parlement "na raspolaganju da primi delegaciju Kogresa (SAD), koja bi ukazala na realnost u Iraku".
Evropska javnost na granici panike
Da li je evropska privreda zdravija od americke?
Dok celnici Evropske unije nastoje da uvere gradjane, akcionare i poslovne krugove da je "evropska privreda zdravija od americke" i da Evropi ne preti tezi potres zbog finansijske krize u SAD, evropska javnost je na granici panike i na prvim stranama zapadnoevropskih listova su osvanili naslovi: "Kad ce nas pojesti veliki slom?", "Cena kraha" i "Stanje rovito".
Uprkos posle duzeg vremena prvom zamasnijem skoku vrednosti berzanskih akcija, u Zapadnoj Evropi i dalje vlada velika uznemirenost i bojazan od ekonomskog sloma zbog teske krize americkog finansijskog trzista, sto vidno pogadja i evropska finansijska trzista i privrede.
Nagli preksinocnji porast vrednosti akcija na Njujorskoj berzi u Volstritu i jucerasnji nesto umereniji oporavak evropskih berzi, docekan je s krajnjim oprezom i skoro nevericom.
Hitne konsultacije su tim povodom odrzali kljucni komesari za unutrasnje trziste i finansije Evropske komisije, Fric Bolkenstajn i Pedro Solbes. Predsednik Evropske komisije Romano Prodi je, nastojeci da umiri sve veci strah od krize i recesije, saopstio da je "ona prava ekonomija" u Evropskoj uniji "veoma dobrog zdravlja i da su njeni temelji dobri."
On je time zeleo da podvuce kljucnu ocenu evropskih institucija, vlada, pa i mnogih poslovnih krugova, da je problem prevashodno izazvan lomom i olujom na finansijskom trzistu SAD i bankrotima velikih americkih kompanija zbog teskih pronevera i odsustva drzavne kontrole, sto je za sobom povuklo i pad poverenja na evropskim berzama.
Evropski celnici su, medjutim, ubedjeni da "realna ekonomija," odnosno proizvodnja roba i usluga u Evropskoj uniji, uopste nije ugrozena i da na nju ne moze dugorocno i snaznije imati uticaja privremena kriza finansijskih trzista. Dokaz je i paritet koji je evropska valuta - evro, postigla u odnosu na dolar.
U Prodijevoj poruci, koja jasno odrazava stav cele EU, podvlaci se da "postoji zabrinutost zbog nestabilnosti na finansijskim trzistima i trzistima akcija. Problemi upravljanja preduzecima u SAD teski su, i zahtevaju temeljito preispitivanje. U tom pogledu je nuzna budnost i u Evropi."
EU, preko Prodija, podvlaci da treba ocuvati poverenje. "U prvom redu poverenje u to da je nasa privreda mocna i sposobna da podrzi razvoj, stvara poslove, nova radna mesta i bogatstvo", rekao je Prodi.
Njegova poruka sadrzi i ono konkretno vezano za strahove miliona malih stedisa i akcionara, a to je da treba imati "poverenje u politike Evropske unije i njenu sposobnost da izradi snazan pravni okvir za upravljanje firmama".
Time se jasno pravi razlika u odnosu na teske propuste u americkom sistemu, sto je i dovelo do sadasnjeg haosa na trzistima u SAD.
Istice se da zakoni i propisi koji regulisu delovanje preduzeca i kompanija u Evropi, isto kao i vlasti koje ih sprovode, "dobro deluju", mada se dodaje da ce morati da se prilagode "razmerama unutrasnjeg trzista EU, koje ce ubrzo biti uvecano za deset zemalja."
U tom smislu, komesar Bolkenstajn izjavio je da se "mora biti miran ali i oprezan". "Mi moramo evropske investitore, stedise i vlasnike papira od vrednosti uveriti da su zasticeni od one vrste malverzacija u kompanijama, kojih smo u poslednje vreme bili svedoci u SAD", dodao je.
Oporavak evropskih berzi, u velikom iscekivanju sta ce se dogadjati na Volstritu u Njujorku, zato je sirom Evrope naisao na vrlo uzdrzano reagovanje.
Opste je uverenje da su tek prvi, vrlo zakasneli korak, upravo usvojene mere americkog Kongresa za znatno delotvornije sprecavanje malverzacija u firmama i vestackom "naduvavanju" akcija, na stetu malih akcionara i stedisa.
Americki predsednik Dzordz Bus i administracija u Vasingtonu su, misle evropski zvanicnici i analiticari, previse oklevali i sebe i svet doveli u dramaticnu situaciju.
Evropski analiticari ukazuju, medjutim, na cinjenicu da su se u SAD veoma brzo pokrenuli mediji, udruzenja sitnih akcionara i penzionera, razni nezavisnih sektori - dakle "civilno drustvo"- a sada je ocigledno da i vlasti krecu u okrsaj sa sopstvenim manjkavim sistemom i prevarantskom praksom kompanija, narocito onih velikih i njihovih menadzera.
Dragan Blagojevic
Brisel
BANDAR SERI BEGAVAN
Pad akcija pogadja i privredu jugoistocne Azije
Poremecaj na berzama u svetu predstavljaju novu pretnju koja bi mogla da ugrozi jos uvek nedovoljno jak privredni oporavak jugoistocne Azije od finansijske krize iz 1997-98, izjavio je danas brunejski sultan Hasanal Bolkija.
Posledice stanja na svetskim berzama su jedna od najvaznijih tema na dvodnevnom sastanku ministara spoljnih poslova clanica Udruzenja zemalja jugoistocne Azije (ASEAN), koji je poceo juce u Bruneju. Iako su glavne teme tog skupa borba protiv terorizma u svetu i regionalna bezbednost, ocekuje se da ce ministri podrzati inicijative za podsticanje ekonomske integracije i trgovine u jugoistocnoj Aziji.
Brunejski sultan je ocenio da je u tom regionu postignut realni napredak u oporavku od finansijske krize iz 1997, ali se zemlje ASEAN-a jos uvek suocavaju sa veoma velikim teskocama, sto se odrazava na berzama.
Skandali oko knjigovostvenih prevara u americkim korporacijama, kao sto su Enron i VorldKom , potresli su ove godine svetske berze, a indeksi akcija na Vol stritu pali su na najnizi nivo od 1997. godine. Tome je doprinela i danasnja vest da je americka telekom kompanija Kvest saopstila da je od 1999. do 2001. primenjivala nepravilne metode u vodjenju svojih knjiga.
Malezijske akcije su u protekle tri sedmice opale za cetiri odsto, indonezanske su u petak na zatvaranju berzi bile najnize od februara, singapurske su prosle sedmice vredele najmanje za osam meseci, a filipinske su ove godine pale za gotovo pet odsto.
Analiticari kazu da su, uprkos potresima, berze u jugoistocnoj Aziji na opste iznenadjenje uglavnom odolevale, tako da je osnovni indeks akcija u Tajlandu od pocetka godine porastao za 21 odsto, u Indoneziji za preko 13 odsto, Maleziji za 3,3 odsto.
Jos uvek su povoljne i perspektive rasta bruto domaceg proizvoda (BDP), navode analiticari i ove godine ocekuju tri odsto u proseku, dok se u Maleziji, Singapuru, a mozda i u Tajlandu, ocekuje jos visa stopa rasta.
Na otvaranju skupa brunejski sultan Bolkija je naglasio da je najteze odrzati neophodni nivo stranih ulaganja u region ASEAN-a, koji obuhvata Brunej, Kambodzu, Mijanmar, Laos, Singapur, Maleziju, Filipine, Indoneziju, Vijetnam i Tajland.
Direktna strana ulaganja u region ASEAN-a znatno su opala tokom 2001. zbog zabrinutosti oko stanja privrede u SAD koja je kljucno izvozno trziste za clanice tog udruzenja.
U prvoj polovini 2001. direktna strana ulaganja u ASEAN smanjena su na 450 miliona dolara u poredjenju sa dve milijarde u istom periodu 2000. godine, a izvoz iz ASEAN-a u SAD istovremeno je opao za 4,7 odsto na 25 milijardi dolara.
Nastojeci da smanje svoju veliku zavisnost od izvoza u SAD, zemlje clanice ASEAN-a pokusavaju da razviju domaca trzista u okviru slobodne trgovinske zone koja je otvorena ove godine, a planiraju i da za 10 godina uspostave slobodnu trgovinsku zonu sa Kinom.
Analiticari kazu da ima znakova da se izvoz i direktna strana ulaganja oporavljaju, ali region bi mogao da postane privlacniji za investitore ako se oslobodi politicke nestabilnosti i straha od terorizma.
KAKO TO VIDE DRUGI - NEMACKA STAMPA
O kandidaturi Milosevica i losem sudjenju u Hagu
Nemacka stampa kao bizarnu ocenjuje najavu Socijalisticke partije Srbije (SPS) da Slobodana Milosevica predlozi kao kandidata na septembarskim izborima za predsednika Srbije.
Istovremeno se uglavnom negativno ocenjuje dosadasnji tok sudjenja bivsem jugoslovenskom predsedniku pred Medjunarodnim sudom za ratne zlocine u Hagu.
"Tagescajtung" smatra da Milosevic najverovatnije ipak nece biti zvanicni kandidat za predsednika, ali da je od toga vaznije da ideja SPS-a potvrdjuje da je "njegov duh i dalje prisutan" u Srbiji.
"Najveci problem Srbije ostaje to sto nema ni govora o suocavanju sa prosloscu. Ne mali deo Srba jos uvek veruje u zaveru svetske zajednice protiv srpskog naroda", pise "Tagescajtung".
"Tagesspigel" navodi da bi "Miloseviceva bizarna kandidatura bila korisna barem zato sto bi se konacno saznalo koliko Srba jos uvek stoji uz ovog coveka iz proslosti".
"Medjutim, kao merilo nacionalizma ova kandidatura ne moze da posluzi, jer u mracnim nacionalistickim vodama odavno love i drugi, pre svih jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica", pise "Tagesspigel".
Uoci letnje pauze na sudjenju Milosevicu, nemacki mediji ponavljaju vec ranije vise puta izrecenu procenu da je proces nedovoljno dobro pripremljen.
"Tagescajtung" pise, pozivajuci se na misljenjan strucnjaka za medjunarodno pravo, da je "optuznica osrednje pripremljena, da su istrazitelji radili neprecizno i da su svedoci razocarali".
Kao jedine svedoke koji su imali ozbiljne iskaze koje podupiru optuzbu, ovaj list navodi bivseg norveskog ministra inostranih poslova i predsedavajuceg OEBS-a Knuta Volebeka i sadasnjeg visokog predstavnika za Bosnu Pedija Esdauna.
Nemacki dnevnik navodi da je Esdaun bio jedini svedok koji je imao i sopstveni pisani dokument u korist optuzbe, ali dodaje da i taj dokument "pravno gledano ima premalu tezinu da bi pomogao da se Milosevic osudi za genocid".
| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |
