Nezavisne Novine

JUGOSLAVIJA

SKUPSTINA SRBIJE

DSS-u prvo vraceni pa onda oduzeti mandati

Administrativni odbor Skupstine Srbije usvojio je sinoc zahtev Predsednistva DOS-a da poslanicima Demokratske stranke Srbije (DSS) bude oduzeto 45 poslanickih mandata, nakon sto je ta stranka iskljucena iz koalicije.
Pre donosenja te odluke, Administrativni odbor ponistio je svoju odluku od 11. juna, kojom su 21 najneredovnijem poslaniku DSS-a oduzeti mandati a koju je Savezni ustavni sud u petak proglasio neustavnom.
Za te odluke glasalo je deset prisutnih clanova Odbora, jedan je bio uzdrzan, dok je jedan clan Odbora u prvom slucaju bio protiv, a o ponistavanju prethodne odluke Odbora nije glasao.
Sef poslanicke grupe DOS -a Ceodmir Jovanovic kazao je na sednici Odbora da skupstina, odnosno Administrativni odbor, ne mogu da se ogluse o odluku Saveznog ustavnog suda.
On je rekao da se sa tom odlukom Suda ne slaze "u politickom smislu" i ocenio da ona nije u skladu sa zakonom i praksom Saveznog ustavnog suda, ali je dodao da je "postuje, iako se sa njom ne slaze".
Predsednik Odbora Bosko Ristic odbacio je nakon toga primedbu clana odbora iz redova DSS-a Petra Cvetkovica da Republicka izborna komisija i Skupstina Srbije sada treba da konstatuju da su 21 clan DSS-a ponovo poslanici i stavio na glasanje odluku o oduzimanju svih mandata DSS-a.
Za taj zahtev Predsednistva DOS-a, koje je DSS iskljucilo iz koalicije, glasalo je 10 clanova Odbora, poslanik Socijalisticke partije Srbije Zoran Nikolic bio je uzdrzan, a poslanik DSS Petar Cvetkovic protiv.
Tokom dvocasovne rasprave najvise polemike bilo je o tome da li Predsednistvo DOS-a moze da odlucuje o mandatima poslanika.
Poslanici DSS-a koji su prisustvovali sednici Odbora osporavali su pravo DOS-u da raspolaze njihovim mandatima, dok je suprotno stanoviste branio sef poslanickog kluba DOS -a Cedomir Jovanovic koji je naveo da Predsednistvo DOS-a, ako je raspolagalo mandatima SD, "raspolaze mandatima i svih drugih stranaka".
Na primedbu Bojane Aleksic (DSS) da DOS, za razliku od DEPOS-a i koalicije Zajedno, nije registrovana koalicija, te da izbornu listu nije podneo DOS vec 18 stranaka, odgovorio je Ceodmir Jovanovic tvrdnjom da je Predsednistvo DOS-a ovlasceno za raspodelu funkcija u vladi i u Skupstini Srbije.
Milan Radulovic (DSS) ocenio je da nije rec samo o oduzimanju mandata vec i o ostavljanju biraca, pristalica DSS-a, "bez prava da imaju predstavnike u parlamentu".
U raspravi su pominjani mandati Socijaldemokratije, koalicije Stranke srpskog jedinstva, Stranke penzionera i Partije srpskog progresa, ali i nekadasnje koalicije SPS-JUL-Nova demokratija.
Meho Omerovic (SD) kazao je da je Administartivno odbor prihvatio zahtev za oduzimanje madata poslanika Vojislava Obradovica, iako koalicija SSJ-Stranke penzionera, Seljacke stranke i "partije Kikija Vujovica" nije bila registrovana.
On je kazao i da su mandati Nove demokratije svojevremeno oduzeti, iako koalicija te partije sa SPS i JUL takodje nije bila registrovana.

Zeneva

Kako je svercovano oruzje za Hrvatsku

Svajcarske vlasti vode istragu u slucaju francuskog drzavljanina Zan-Bernara Lanoa, uhapsenog na francusko-svajcarskoj granici na temelju medjunarodne poternice za upletenost u sverc argentinskog oruzja u Ekvador i Hrvatsku izmedju 1991 i 1995, kada je na snazi bio embargo UN na isporuke naoruzanja zbog ratnih sukoba na podrucju bivse Jugoslavije.
Istragu u Zenevi vodi tuzilac Karol Barbe, po nalogu svajcarskih federalnih vlasti.
Dosad se jedino zna da Lano, cije je pravo ime Fransoa Lanoski, odbija da bude izrucen vlastima u Buenoj Ajresu. On stalno zivi na Floridi, gde ima eksport-import firmu "Karibijen grup'.
Iz Buenos Ajresa je za njim upucena poternica Interpola, pod optuzbom da je posredovao u ilegalnoj dostavi argentinskog oruzja Ekvadoru i Hrvatskoj, u vrednosti od 100 miliona dolara, kako tvrdi za obavestajna pitanja specijalizovani francuski informativni servis "Indigo".
"Tokom rata na Balkanu", kako se navodi, "u takve operacije je bilo upleteno vise hrvatskih licnosti i zvanicnika, medju njima i general Ante Gotovina koji je sad u bekstvu od optuzbe i poternice koju je za njim izdao Haski sud."
U izvestaju se navodi da je od 1991. do 1995. godine iz argentinske vojne industrije "Fabrikasiones militares" Ekvadoru i Hrvatskoj isporuceno sest i po hiljada tona oruzja, uz upotrebu najpre panamskih i venecuelanskih carinskih deklaracija, da bi potom na posiljke bile nalepljene i deklaracije o "konacnom korisniku."
U kasu "Fabrikasiones militares" se za to slilo 40 miliona dolara. Tako da se postavlja pitanje gde je razlika u vrednosti do 100 miliona dolara. "Indigo" tvrdi da su to "za posredovanje" uzeli najvecim delom ljudi bliski bivsem predsedniku Argentine, Karlosu Menemu.
Dosadasnja istraga vlasti u Buenos Ajresu, narocito otkako je 3. aprila uhapsen glavni optuzeni za sverc oruzja, bivsi argentinski ministar ekonomije, Domingo Kavalo, "sto je izazvalo veliko uznemirenje u uticajnim krugovima kako u Buenos Ajresu, tako i u Zagrebu", pokazala je da je "mozak" cele krijumcarske operacije bio Monzer Al Kasar.
Al Kasar je naturalizovani Argentinac sirijskog porekla (isto kao i bivsi predsednik Menem i njegova porodica), a "dobro je poznat americkoj obavestajnoj sluzbi CIA, kao svojevremeni organizator otmice broda 'Akile Lauro' u Jadranu i talaca, putnika koji su bili na njemu."
Al Kasar je, kako sve ukazuje, bio kljucna veza sada u Svajcarskoj uhapsenom Lanoskom za ilegalne nabavke oruzja u Argentini. Lanoski je ove nezakonite poslove obavljao i preko iranske kompanije "Modeleh," za sta je za njim i u Francuskoj podignuta optuznica pre dve godine.
Upravo je tad i svajcarski sud zaplenio 3,3 miliona dolara na racunu Monzera Al Kasara u "Audi banci," pod sumnjom da to potice od ilegalne prodaje, ovog puta, poljskog oruzja Hrvatskoj i Bosni.
Sudski izvori, na koje se poziva "Indigo", su potvrdili da su mahom "panamski poslovni ljudi, odnosno lica s panamskim drzavljanstvom, medju kojima je i izvesni Ante B., kod vlasti u Panama-Sitiju nabavljali deklaracije o 'konacnom korisniku', cime bi prodaja oruzja Hrvatskoj bivala ozvanicena.
Ti panamski 'poslovni ljudi' su bili posrednici koji su delovali za racun hrvatskog ministra odbrane Gojka Suska i jednog od njegovih glavnih pomocnika, Vladimira Zagoreca. Zagorec je i dalje na polozaju u hrvatskom ministarstvu odbrane.
U izvestaju se navodi da za istragu o svercu oruzja u Hrvatsku zaduzeni "argentinski istrazni sudija, Hulio Speroni, izgleda zeli da utvrdi ko je sve bio u tom lancu ne samo od Buenos Ajresa do Panama-Sitija, vec i u Zagrebu, koji je glavni korisnik."
Ako bi argentinska istraga urodila plodom, onda bi "to bio skandal koji bi znacio da na kazne robije od 4 do 12 godina moraju racunati bivsi ministar Domingo Kavalo i druge argentinske licnosti, pocev od sefova carine, pa do nekadasnjeg predsednika Menema i bivseg argentinskog ambasadora u Rimu, Antonija Ermana Gonsalesa, u to vreme "jako zagrejanog za hrvatsku stvar."
Menem ima dva racuna sa deset miliona dolara u jednoj zenevskoj banci, koji su sad blokirani.
Dragan Blagojevic
Brisel

VJ po pravilima sluZbe i zakonu

Rafal upozorenja za hrvatsku delegaciju

Nacelnik Odeljenja pogranicne sluzbe Vojske Jugoslavije (VJ), pukovnik Radomir Milosavljevic izjavio je juce da je VJ postupala po pravilu sluzbe, zakonu i ustavu kada je juce zaustavila camce sa hrvatskom delegacijom na Dunavu kod Backe Palanke.
Na konferenciji za novinare u kasarni u Backoj Palanci Milosavljevic je rekao da VJ nije bila upoznata sa jucerasnjom posetom hrvatske delegacije ostrvcetu na Dunavu zvanom Sarengradska ada.
On je naveo da su pogranicne jedinice VJ tri puta upozoravale hrvatsku delegaciju koja se kretala u cetiri camca ka tom ostrvu, a da je pripadnik pogranicne sluzbe VJ tek nakon toga ispalio rafal upozorenja pored camaca.
Prema Milosavljevicevim recima, posle toga privedena su 24 hrvatska drzavljanina i jedan drzavljanin SRJ, a odmah je pusteno cetvoro dece i cetvoro staraca, koji su se takodje nalazili na camcu.
Milosavljevic je naveo da su medju privedenima bili i zupan vukovarsko-sremski Nikola Safer, gradonacelnik Backe Palanke Zvezdan Kisic i zamenik gradonacelnika Iloka Zeljko Sladetic.
On je kazao i da je VJ privedene ispitivala dva i po sata i nakon toga ih predala policiji, koja ih je vratila u Hrvatsku.
Milosavljevic je odbacio tvrdnje pojedinih hrvtaskih medija da je VJ namerno izazvala pomenuti incident, uz ocenu da taj dogadjaj ne bi ni dobio takav publicitet da na camcima nisu bili hrvatski funkcioneri.
Gradonacelnik Backe Palanke Zvezdan Kisic u danasnjem saopstenju za javnost optuzio je hrvatsku stranu da je namerno izazvala pomenuti incident, jer se oglusila o njegova upozorenja da se ne ide prema Sarengradskoj adi.
On je takodje naveo da se sa hrvatskom delegacijom uputio prema tom ostrvu, na insistiranje hrvatske strane.
Sarengradska ada je bila u sastavu Hrvatske do 1991. godine, kada ju je zauzela VJ, a medjunarodni spor oko tog ostrvceta na Dunavu jos nije okoncan.

Britanija se pripreme za napad

Sve izvesniji vojni napad na Irak

Britanska stampa posvecuje veliku paznju sve izvesnijem vojnom napadu na Irak. List "Sandej tajms" pise o pripremama britanske mornarice za taj napad i tvrdi da bi se invazija na Irak odvijala sa kopna, iz Kuvajta, i sa mora, iz Persijskog zaliva.
Zbog toga je, navodi list, otkazano ucesce najelitnijeg britanskog broda, Okean, na manifestaciji Dani mornarice u Plimutu iduceg meseca. Taj brod moze da ponese 18 helikoptera, cetiri aviona i 600 marinaca.
Prema pisanju "Sandej tajmsa" napad sa mora i kopna bi se odvijao istovremeno sa bombardovanjem, za sta bi bila koriscena baza Indzirlik u Turskoj.
I dok americki zvanicnici najavljuju da bi operacija mogla da pocne vec u oktobru, u Britaniji, prema najnovijim anketama javnog mnjenja, raste otpor prema takvoj akciji.
Naime, 51 odsto Britanaca protivi se napadu na Irak, a 49 odsto smatra da je premijer Toni Bler "pion" americkog predsednika Dzordza Busa.
Dnevnik "Indipendent on sandej" u urednickom komentaru poziva premijera Blera da, kako pise, prestane da izbegava odgovore na pitanja u vezi sa eventualnim ratom protiv Iraka.
List ocenjuje da vlada nije iznela dokaze da Sadam Husein stvarno gomila oruzje za masovno unistavanje i da razmislja o ucescu u vrlo riskantnom medjunarodnom sukobu samo na osnovu spekulacija.
Odnosi Busa i Blera su ucvrsceni posle napada na SAD od 11. septembra prosle godine kada su dvojica drzavnika imali veliku moralnu prednost, koju bi sada, ocenjuje list, mogli da izgube ako napadnu Irak bez nekog ociglednijeg razloga.
Bler je ranije ove sedmice rekao da napad na Irak nije iminentan.

IRAK

Sadam Husein smatra da je napad SAD na Irak neizbezan

Iracki predsednik Sadam Husein uveren je da je americki napad na Irak neizbezan bez obzira na to da li ta zemlja ponovo primi ili odbije inspektore za naoruzanje UN, ocenjuju aparski i zapadni analiticari.
Iracki analiticar koji radi u Londonu Mustafa Alani izjavio je za Rojters da je "Sadam zakljucio da predstoji americki napad i da on to moze samo da odlozi ili oteza njegoov izvrsenje".
Sadam Husein, koji vlada Irakom vise od tri decenije, za sada moze da bude relativno miran, posto je britanski premijer Toni Bler nedavno izjavio da jos nije doneta nikakva odluka o vodjenju rata protiv Iraka.
Generalni sekretar UN Kofi Anan je ove nedelje iskljucio mogucnost novih razgovora o povratku inspektora za naoruzanje ukoliko Bagdad ne pokaze spremnost da ih ponovo primi. Irak je naveo da se to moze dogoditi jedino ako SAD prekinu da prete "promenom rezima".
Bagdad takodje trazi da se sporazumom utvrdi put ka ukidanju sankcija, koje su Iraku uvedene nakon invazije na Kuvajt 1990. godine, kao i ukidanje americko-britanske zone zabrane letenja na severu i jugu Iraka.
Posmatraci UN napustili su Irak 1998. godine, cemu je usledilo americko-britansko bombardovanje u cilju kaznjavanja Iraka zbog nedovoljne saradnje.
Arapske i evropske zemlje izrazavale su nadu da bi Sadam Husein mogao da odobri inspektorima nastavak rada, i na taj nacin Vasingtonu oteza opravdavanje invazije koja bi mogla da destabilizuje region i ojaca ekstremizam usmeren protiv Zapada.
Medjutim, izjave predsednika SAD Dzordza Busa mozda su Sadama lisile svakog razloga da saradjuje sa UN.
"Bagdad strahuje da ce inspektori biti korisceni samo da Vasingtonu obezbede dodatne obavestajne podatke o nekonvencionalnom oruzju kojim Irak raspolaze, lisavajuci Bagdad preostalih kapaciteta za sprecavanje (agresije)", navodi Petroleum fajnans korporejsn sa sedistem u Vasingtonu.
Bus je ranije oznacio Irak, Iran i Severnu Koreju kao "osovinu zla" koja moze dati naoruzanje za masovno unistenje teroristima a ovog meseca najavio da ce iskoristiti "sva sredstva" da svrgne Sadama.
Takve pretnje slabe bilo kakve pobude irackog lidera da se uzdrzi od upotrebe oruzja za masovno unistenje protiv agresorskih snaga predvodjenih SAD i njihovih saveznika u regionu, kao sto je Izrael, iako neki analiticari stavljaju u pitanje navode da Irak ima nekonvencionalno oruzje.

IZBORI NA JUGU SRBIJE - CeSID:

Glasalo 60 odsto biraca u Bujanovcu

Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) saopstio je sinoc da je na osnovu 98 odsto obradjenog glasackog materijala, u 59 birackih mesta u Bujanovcu na vanrednim lokalnim izborima glasalo 60 odsto od 37.000 upisanih biraca.
Prema procenama CeSID -a, za kandidata Partije za demokratsko delovanje (PDD) Albanaca za predsednika opstine u Bujanovcu Nagipa Arifija glasalo je preko 56 odsto izaslih biraca, dok je kandidat Koalicije za Bujanovac Novica Manojlovic dobio skoro 44 odsto glasova.
U skupstini Bujanovca najvise odbornika imace PDD, koja je dobila skoro 35 odsto glasova, druga je Koalicija za Bujanovac, a slede Grupa gradjana predlozena od Pokreta za demokratski progres, srpska Koalicija "Za opstanak".
Ostale stranke i grupe gradjana, prema podacima CeSID-a, nece imati odbornike u Skupstini Bujanovca.
Izborna Komisija u Bujanovcu ima obavezu da u roku od 24 sata od zatvaranja birackih mesta saopsti zvanicne rezultate izbora. Kako su pojedina biralista bila otvorena jutros do pet sati, veceras ne bi trebalo ocekivati zvanicne rezultate.
Izborni stab PDD-a je prvi saopstio konacne rezultate u Bujanovcu.
Prema tim podacima, takodje, PDD je u Bujanovcu osvojila najvise odbornickih mesta, a njen kandidat Nagip Arifi dobio najvise glasova biraca za predsednika Opstine.

Prema obradjenom glasackom materijalu sa svih 60 birackih mesta u bujanovackoj opstini, stab PDD-a je naveo da je ta partija u buducem sazivu lokalne skupstine osvojila 16 odbornickih mesta. Pokret za demokratski progres Albanaca, iznikao iz rasformirane Oslobodilacke vojske Preseva, Bujanovca i Medvedje, imace sedam mesta.
Srbima ce u bujanovackoj skupstini pripasti 17 odbornickih mesta. Kandidat za predsednika opstine u Bujanovcu Novica Manojlovic dobio je 9.731 glas, sto nije ni priblizno optimizmu koji su predstavnici srpske koalicije gajili uoci izbora.
Kandidat PDD-a Nagip Arifi je prema Izbornom stabu te partije dobio 12.369 glasova, sto je 55 odsto od broja izaslih na izbore.
U Presevu je pobedu takodje odnela lista Partije za demokratsko delovanje, a u Medvedji je pobedila srpska Koalicija za Medvedju, sastavljena od vecine stranaka DOS-a.
Izvori bliski republickim vlastima u Bujanovcu, navode da se podaci stranaka u mnogome slazu sa izvestajima Izborne komisije, koje sa objavljivanjem rezultata odugovlace zbog mogucih prigovora.

AVGANISTAN - Tajms:

Da li je SAD prikrile dokaze

Ujedinjene nacije pripremaju izvestaj u kome se tvrdi da su SAD mozda prikrile dokaze u vezi sa vazdusnim napadom u Avganistanu pocetkom jula, u kome je na jednom svadbenom skupu poginulo oko 50 osoba, pise britanski list "Tajms".
List pise da se u preliminarnom izvestju UN navodi da nisu pronadjeni dokazi za tvrdnje SAD da je americki avion izvrsio napad nakon sto je na njega sa tla otvorena vatra. U istrazi su otkrivena i druga odstupanja od americke verzije tog dogadjaja.
Avganistanske vlasti su saopstile da je 48 osoba poginulo i 117 ranjeno kada je americki avion izvrsio napad na svadbeni skup u Des Ravudu, u centralnoj avganistanskoj provinciji Uruzgan. Incident se dogodio 1. jula.
Mestani su rekli da je na svatove otvorena vatra kada su poceli da u znak veselja pucaju u vazduh.
"Tajms" pise da su, prema preliminarnom izvestaju UN, americke snage dosle na mesto nesrece ubrzo nakon vazdusnih napada i da su "ocistile podrucje", uklanjajuci ostatke srapnela, metaka i tragove krvi.
Americke snage su, takodje, prekrsile ljudska prava posto su zenama na mestu nesrece vezivali ruke.
Portparol UN je rekao za "Tajms" da izvestaj sadrzi ocene koje nisu dovoljno potkrepljene, i da ce uskoro biti zavrsen opsezan izvestaj u kome ce biti vise detalja.

REAGOVANjA - Mihajlov:

Odluke skandalozne i pravno smesne

Funkcioner Demokratske stranke Srbije (DSS) Dejan Mihajlov ocenio je kao "skandaloznu i pravno smesnu" danasnju sednicu Administrativnog odbora Skupstine Srbije, na kojoj su najpre vraceni mandati 35-ici poslnika DOS-a, a potom oduzeti svi mandati poslanicima DSS-a.
"Nakon ove sednice umesto Ustavom propisanih 250 poslanika Skupstina Srbije broji 285 poslanika, jer je protivzakonito stavljena van snage odluka tog istog Administrativnog odbora od pre skoro dva meseca kada su navodno zbog neprisustvovanja sednicama oduzeti mandati DSS-u i usvojene ostavke 13 poslanika ostatka DOS-a", rekao je Mihajlov agenciji Beta.
"Dosli smo u situaciju da sve odluke koje je Skupstina Srbije donosila od 11. juna do danas, ukljucujuci i rekonstrukciju Vlade Srbije, budu nelegalne zato sto su za njih glasali poslanici kojima, po danasnjoj odluci, nije ni poceo mandat", rekao je Mihajlov.
"Danasnja odluka ima retroaktivno dejstvo. Tacnije, ponistena je odluka kojom su konstatovane ostavke poslanika DOS-a, te oni nisu ni prestajali da budu poslanici", rekao je Mihajlov, uz ocenu da Administrativni odbor ne postuje "nijedan zakon sem odluka Predsednistva krnjeg DOS-a".
"Ovakvim postupanjem Administrativnog odbora Srbija je dovedena u stanje pravnog haosa, Skupstina je potpuno izgublila svoj legitimitet i odgovornost za krizu koja je ovom odlukom nastala i mislim da sada treba uzeti strucnjake da utvrde ko je sve poslanik u Skupstini", kazao je on.
Mihajlov je ocenio i da je pomenutom odlukom Srbija "potpuno otisla u diktaturu", a da skupstina "vise nije ni dekor, vec je postala poligon za lose rezirane politicke farse".
On je kazao i da ce DSS za nekoliko dana, nakon sto detaljno analizira situaciju, saopstiti koje ce korake preduzeti ovim povodom.
"DSS ce preduzeti sve pravne korake da zastiti prava svojih poslanika, a narocito da zastiti prava gradjana Srbije koji su svoje poverenje dali listi 'DOS-dr Vojislav Kostunica', jer je odlukom Administrativnog odbora oko milion gradjana ostalo bez poslanika u Skupstini Srbije, za koje su glasali", rekao je Mihajlov.
"O konkretnim potezima javnost ce biti obavestena u narednim danima, s obzirom da pravna situacija u kojoj se sada nalazimo mora da bude dobro analizirana", rekao je Mihajlov.

DSS najavljuje krivicne prijave zbog oduzimanja mandata

Demokratska stranka Srbije (DSS) najavila je danas da ce podneti krivicne prijave protiv svih koji su ucestvovali u nelegalnom oduzimanju mandata republickim poslanicima te stranke.
Clan predsednistva DSS-a Dejan Mihajlov rekao je, na konferenciji za novinare, da ce krivicne prijave biti podnete protiv clanova Administrativnog odbora Skupstine Srbije, Republicke izborne komisije i Sinise Nikolica koji je podneo zahtev za oduzimanje mandata u ime DOS-a.
Prema njegovim recima, prijave ce biti podnete zbog zloupotrebe polozaja i prekrajanja izborne volje gradjana.
DSS je najavila da ce istrajati u svojoj borbi i da ce se protiv "nelegalnih odluka krnjeg DOS-a boriti svim demokratskim sredstvima", ukljucujuci i obracanje medjunarodnim institucijama.
Mihajlov je rekao da ce biti interesantno kako ce se, po pitanju krivicnih prijava, ponasati okruzni javni tuzilac, koji je istovremeno i clan RIK-a.
On je rekao da ce, najverovatnije, pri postupku oduzimanja mandata DSS-u i izbora novih poslanika, takodje biti krsen zakon, kao i da ce "krnji DOS" desetak poslanickih mesta koliko im fali sa izborne liste, dodeliti opozicionim strankama.
"Postoji varijanta da poslanik bude i premijer Zoran Djindjic, kao i Goran Vesic koji je podneo ostavku na poslanicku funkciju i po pravilu ne moze vise da bude biran", kazao je Mihajlov.
Oduzimanje mandata DSS-u, Mihajlov je nazvao najozbiljnijim drzavnim udarom, kojim se dovodi u pitanje sve sto je u zemlji do sada uradjeno, kao i pristupanje Srbije i SRJ evropskim integracijama.
Potpredsednik DSS-a Dragan Marsicanin je rekao da je u Srbiji nastavljeno politicko i pravno nasilje i da su "Zoran Djindjic i njegovi trabanti uveli zemlju u diktaturu i bezakonje".
On je rekao da je, ipak, zadovoljan jer vise nema lazi i prevara i sada se zna "da smo suoceni sa grupom opasnih ljudi koji ce vlast zadrzati svim sredstvima i koji su za partijsku i drzavu bezakonja".
Prema Marsicaninovim recima, ne radi se o 45 mandata DSS -a, nego o sudbini drzave i njenih gradjana.
"Ocekujemo da demokratska javnost da otpor toj tiraniji i bezakonju, jer ne smemo da zaboravimo ideale slobode za koje smo se izborili 2000. godine", kazao je Marsicanin.

PODGORICA - VESNA PEROVIC:

Crna Gora vise nema Ustavni sud

Politicari i strucnjaci u Crnoj Gori polemisu oko isteka mandata dvojici sudija Ustavnog suda Crne Gore, odnosno o tome da li sudije kojima je istekao mandat i dalje mogu da obavljaju funkciju u Ustavnom sudu.
Predsednica Skupstine Crne Gore Vesna Perovic rekla je da Crna Gora "vise nema Ustavni sud", posto je juce istekao devetogodisnji mandat dvojici sudija, odnosno posto je "u mandatu" samo jos jedan od ukupno petoro sudija Ustavnog suda.
I Blagota Mitric, bivsi sudija Ustavnog suda, kaze da je Crna Gora "formalno ostala" bez tog suda, posto je dvojici sudija danas istekao mandat.
Vesna Perovic je odbacila tumacenja prema kojima sudije, kojima je istekao mandat, ostaju na toj funkciji do izbora novih sudija. Ona je rekla da u "ovom slucaju nema pravnih praznina" i da analogija sa drugim drzavnim funkcijama, poput vlade ili Skupstine "ne dolazi u obzir".
"Danom isteka mandata sudijama prestaje ta funkcija i svaka druga izjava nema veze sa pravom", izjavila je Vesna Perovic.
Prema njenoj oceni, jedini izlaza iz te situacije je da da predsednik Crne Gore Milo Djukanovic u najkracem roku predlozi kandidate koji ce imati parlamentarnu vecinu da budu izabrani.
Doskorasnji sudija Ustavnog suda Blagota Mitric kaze da crnogorskim ustavom precizno nije propisano sto se desava kada je sudijama prestao mandat, a u medjuvremenu nisu izabrane nove sudije.
Predsednik Socijaldemokratke partije (SDP) Ranko Krivokapic ocenio je da bi Ustavni sud mogao da radi u postojecem sastavu do izbora novih sudija, uz trvdnju da sudijama mandat ne moze prestati dok se na izaberu nove sudije.
Poslanici crnogorskog parlamenta, glasovima nove parlamentarne vecine Liberalnog saveza i projugoslovenske koalicije odbili su prosle nedelje da za nove sudije Ustavnog suda izaberu cetvoricu kandidata koje je predlozio crnogorski predsednik Milo DJukanovic.

CRNA GORA - SKUPSTINA

Usvojeni medijski i izborni zakoni

Skupstina Crne Gore ponovo je juce usvojila medijske i izborne zakone koje je predsednik Milo Djukanovic vratio u parlament na ponovno razmatranje.
Predlagac tih zakonskih akata, Liberalni savez (LS), ocenio je da nema osnova da se uvaze razlozi koje je Djukanovic naveo u zahtevu za ponovno razmatranje.
Djukanovic je u tom zahtevu ocenio da Izmene zakona o izboru odbornika i poslanika, Izmene zakona o javnom informisanju i Zakon o nacinu predstavljanja stranaka u izbornoj kampanji, narusavaju demokratske vrednosti drzavnog sistema Crne Gore.
Prisutni poslanici LS i koalicije "Zajedno za Jugoslaviju" jednoglasno su usvojili pomenute zakone. Sednici nisu prisustvovali poslanici Demokratske partije socijalista, Socijaldemokratske partije i albanskih partija.
Usvojenim zakonom o izboru odbornika i poslanika se clanovima birackog odbora i licima koja prate izbore zabranjuje da za vreme glasanja vode bilo kakvu evidenciju na biralistima o biracima koji su glasali.
Usvojene Izmene zakona o javnom informisanju predvidjaju da se glavni i odgovorni urednici drzavnih medija smenjuju prostom a ne dvotrecinskom vecinom clanova upravnih odbora.
Poslanicki klubovi ce biti predstavljeni sa po dva predstavnika u programskim odborima, dok su do sada parlamentarne stranke imale po jednog predstavnika u programskim odborima drzavnih medija.
Zakonom o nacinu predstavljanja starnaka u izbornoj kampanji, koji ce vaziti samo u vreme te kampanje, ogranicava se prostor koji drzavni mediji mogu posvetiti unutrasnjim i spoljnopolitickim aktivnostima najvisih drzavnih funkcionera.

POVRATAK NA KOSOVO I METOHIJU

Dvojica Srba sprecena da obidju svoje kuce u Bici

Petnaestak clanova srpskih porodica raseljenih sa Kosmeta krenuli su danas iz Kraljeva u selo Bica kod Kline u "idi-vidi" posetu, da bi obisli napustene kuce i videli lokaciju na kojoj je planirana izgradnja naselja za povratak.
U Bici je pre dolaska medjunarodnih snaga na Kosovo zivelo stotinak srpskih porodica koje su se iselile, tako da u tom selu vise ne zivi ni jedna.
Dvojica Srba iz Bica, Stojan Doncic i Svetozar Stankovic, stigli su, medjutim, samo do Zvecana jer im predstavnici Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR) nisu dali da idu dalje, posto nisu bili na spisku koji je napravila kancelarija UNHCR-a u Kraljevu.
Doncic i Stankovic tvrde da su uredno popunili upitnik i smatraju da je sprecavanje odlaska u Bicu - pokusaj da se njihov povratak spreci.
Svih 15 Srba iz Bice su se nekoliko sati zadrzali u Zvecanu, jer ni ostali putnici nisu zeleli da produze bez Doncica i Stankovica.
Njih dvojica su, medjutim, nagovorili povratnike da ipak odu do Bice, ali najavljuju da ce prvom prilikom doci u svoje selo.
"Oticicu milom ili silom", rekao je agenciji Beta Doncic.
O dogadjaju je obavesten i potpredsednik Skupstine Kosova Oliver Ivanovic koji je pokusao da resi problem, ali nije uspeo.
"Predstavnici medjunarodne zajednice traze fiktivne probleme i tamo gde ih nema, samo da ne bi bilo povratka Srba", rekao je Ivanovic agenciji Beta.

AMERIKANCI OPET KROJE JUGOSLAVIJU

"Eksperti" predlozili osam resenja za status Kosova

Grupa eksperata vasingtonskog Instituta za mir iznela je nakon visemesecnih analiza i posmatranja situacije na Kosovu, u Srbiji i Crnoj Gori, osam mogucih opcija za resavanje konacnog statusa Kosova.
U "Izvestaju o Kosovu" koji je uradila "Balkanska inicijativa" Instituta za mir, a koji danas objavljuje pristinski dnevnik "Koha ditore", navedene su opcije koje bi, prema oceni americkih eksperata, mogle biti prakticno resenje za buducnost Kosova, u trenutku kada mogucnost da sadasnja Jugoslavija postane clanica Evropske unije postaju realne i kada je sve neophodniji pragmaticni odnos Pristine i Beograda.
U izvestaju su za sada iskljucene mogucnosti da Kosovo postane potpuno nezavisna drzava, kao i da vlasti u Srbiji, ma koliko se demokratizovale, ponovo upravljaju Kosovom.
Eksperti navode da je vazno da Kosovo bude sposobno da raznim sporazumima regulise odnose sa svojim susedima.
Oni pritom smatraju da se rasprava o konacnom statusu Kosova ne moze dugo odlagati.
Prva opcija koju navode strucnjaci "Balkanske inicijative" jeste da Kosovo ostane stalni medjunarodni protektorat, druga da bude kantonizovano i decentralizovano, treca je da postane clanica labave federacije, cetvrta da postane clanica zajednice tipa komonvelta, a peta da u odredjenom roku odluku donese grupa predstavnika medjunarodne zajednice.
Kao sesti predlog navedena je "uslovna nezavisnost", kao sedma "nezavisnost unutar postojecih granica", a kao osma nezavisnost sa podelom Kosova.
"Ni Srbi ni Albanci izgleda nisu spremni da duze vreme odrzavaju kolebanja koja postoje oko otvaranja pitanja konacnog statusa Kosova", smatraju eksperti Instituta za mir.
Oni navode da su mnogi u Beogradu poceli da veruju da Srbija moze da se resi Kosova kao "teskog tereta" koji nosi, ili barem dela Kosova vecinski nastanjenog albanskim stanovnistvom.
U izvestaju se upozorava i da ce pitanje konacnog statusa uskoro postati glavna tema, posto Jugoslavija zeli da se do 2004. godine pridruzi EU, pise Koha ditore".

JUG SRBIJE

Manja tuca u Bujanovcu noc uoci izbora

U centru Bujanovca nocas su se pobila tri Srbina i tri Albanca, a zatim je policija sprecila grupu od stotinak Srba da podju za trojicom Albanaca koji su otisli sa mesta incidenta, saopstio je pres centar Koordinacionog tela za jug Srbije.
Kako se navodi u saopstenju, incident dogodio tridesetak minuta nakon ponoci kod benzinske pumpe u centru grada, "posle obostranih provokacija iz putnickih vozila".
Trojica Albanaca su iz automobila "golf" trojici Srba pokazivali dva prsta, na sta su Srbi iz automobila "mercedes" odgovorili podizuci tri prsta. "Golf" je onda preprecio put "mercedesu", a njegovi putnici su, kako navodi Koordinaciono telo, napali ljude iz "mercedesa".
"Doslo je do tuce koja je kratko trajala. Lica albanske nacionalnosti brzo su se udaljila sa mesta dogadjaja i otisla u pravcu Velikog Trnovca, a ucesnici srpske nacionalnosti odvezli su se do Doma zdravlja u Bujanovcu", gde je utvrdjeno da su dvojica Srba zadobili lakse povrede, navelo je Koordinaciono telo.
Tokom policijske intervencije, pise u saopstenju, "okupilo se stotinak gradjana srpske nacionalnosti koji su hteli da krenu u Kosmetsku ulicu, gde su se zaputila lica albanske nacionalnosti", ali su "u tome spreceni od strane policije".
"Upotrebe sile od strane pripadnika policije nije bilo, a prema izvestaju MUP-a, pocinioci ovog dela su poznati organima gonjenja", navelo je Koordinaciono telo.
U Bujanovcu i jos dve opstine na jugu Srbije danas se odrzavaju vanredni lokalni izbori, prvi visestranacki i multietnicki izbori u poslednjih deset godina, jer je albanska zajednica u Bujanovcu, Presevu i Medvedji bojkotovala glasanje, nezadovoljna ranijim izbornim zakonima.