SAD i IRAK

Brz vazdusni udar, potom kopneni napad SAD NA IRAK

Prvo ce biti napadnuta Sadamova palata

Americki bombarderi prvo ce napasti palatu irackog predsednika Sadama Huseina a potom i druge simbole njegovog rezima, pise britanski nedeljnik "Obzerver". Kako bi irackom narodu bilo predoceno da rat nije usmeren protiv njega, na meti ce se naci i rodni grad Sadama Huseina, Tikrit, zatim najznacajnija ministarstva, kuce i posedi koji pripadaju Sadamovoj porodici i najvisim irackim zvanicnicima, dodaje nedeljnik.
"Rat ce poceti jednom ogromnom eksplozijom. Mozemo ocekivati da Sadamova baza u Tikritu dobije snazan udarac", izjavio je jedan zvanicnik za "Obzerver".
Cilj prvih vazdusnih napada bice da se "uputi poruka obicnim Iracanima, ali i vecini vojnih snaga: da ne ratujemo protiv njih, vec protiv struktura koje Sadama Huseina odrzavaju na vlasti", dodao je isti izvor.
"Sustina akcije je da budu izbegnute borbe u irackim gradovima i da iracke snage odmah shvate da se ne vredi boriti za odbranu rezima", naveo je zvanicnik.
Medju prioritetnim metama bice elitne jedinice irackog predsednika kao sto su Republikanska garda, Specijalna republikanska garda, policija i tajne sluzbe, prenosi nedeljnik.
Prema planovima SAD za okupaciju Iraka, na vojsku te zemlje bi se u prvih 48 sati srucilo vise od 3.000 navodjenih bombi i projektila, a potom bi sa severa i juga usledio kopneni napad, pise danas "Njujork tajms".
U dugackom clanku se, uz citiranje vojnih i drugih zvanicnika Pentagona, govori o oruzjima, jedinicama i taktikama koje ce biti koriscene prilikom napada na Irak. Navodi se da ce se armija SAD, u odnosu na Zalivski rat iz 1991. godine, mnogo vise oslanjati na visokoprecizna oruzja kako bi sto vise ublazila civilna stradanja i razaranja iracke infrastrukture.
Vazdusna kampanja ce, pise "Njujork tajms", biti izvedena sa oko 500 ratnih aviona, uz upotrebu letelica za ometanje radara i vazdusno snabdevanje gorivom, koje ce uzletati iz vojnih baza u Zalivu i okolini. Koristice se i letelice sa cetiri ili pet nosaca aviona. Vazdusni udari bi mogli biti okoncani u roku od nedelju dana, a potom bi usledila kopnena ofanziva.
"Prema vojnim stratezima, trenutni ciljevi ce biti slamanje borbenog morala iracke vojske, navodjenje vecih njenih segmenata na predaju ili na promenu strane u ratu - uz pruzanje oruzane zastite onima koji tako postupe. Istovremeno ce se ici na odsecanje rukovodstva u Bagdadu, sa ciljem da se iznudi brz raspad vlasti predsednika Sadama Huseina", navodi americki dnevnik.
"Njujork tajms" pise da ce kopneni napad biti izveden sa dve vojne divizije, uz podrsku prosirenog ekspedicionog korpusa americkih marinaca.
"Treca pesadijska divizija Armije SAD i veci kontingent marinaca imace zadatak da jurnu na sever, iz Kuvajta, dok ce Cetvrta pesadijska divizija - ciji su tenkovi i oklopna vozila opremljeni najsofisticiranijim sistemima digitalne komunikacije i navodjenja - poci na jug, iz Turske", pise list.
Snage za specijalna dejstva, medju kojima ce biti velik broj "rendzera" i desantnih jedinica, trebalo bi da zauzmu aerodrome i druge mete u dubini iracke teritorije, navodi "Njujork tajms" i dodaje da ce bespilotne letelice sa daljinskim navodjenjem, koje su siroko koriscene u avganistanskom ratu, imati vaznu ulogu u tim misijama.
Prema pisanju "Njujork tajmsa", britanske trupe ce se u Kuvajtu verovatno pridruziti americkim.
Vazdusnje snage SAD su u regionu Zaliva vec uskladistile 6.700 satelitski navodjenih bombi zvanih "municija za zdruzen i direktan napada", kao i 3.000 laserski navodjenih bombi, pise list, pozivajuci se na zvanicnike u americkom vojnom vazduhoplovstvu.
Strategija prema kojoj bi kopnena ofanziva pocela gotovo kad i vazdusna "imace za cilj sprecavanje irackih snaga da se posluze hemijskim ili bioloskim oruzjem, kao i osujecivanje njihovog povlacenja u Bagdad i druge gradove, gde bi vodile iznurujuc i krvav urbani rat", navodi "Njujork tajms".
U Pentagonu nisu imali trenutnih komentara na pisanje lista.

NASA izbacila sve koji su upozorili na bezbednost

Kobni 113-ti let Kolumbije

Tragedija svemirskog satla "Kolumbija", koja je u subotu odnela sedam ljudskih zivota, pokrenula je obimnu istragu, prizvala u secanje eksploziju satla "Celendzer" iz 1986. godine i pokrenula pitanja o stanju svemirskih letelica SAD, javljaju svetski mediji i novinske agencije.
Uzrok eksplozije koja je iznad Teksasa usmrtila sedmoro astronauta i raznela brod vredan dve milijarde dolara jos nije poznat. Formirana je nezavisna istrazna komisija, a federalne policijske snage i druge sluzbe SAD pretrazuju - prema opisu televizije SiBiEs (CBS) - "scenu zlocina" do sada nezabelezenih razmera - stotine kvadratnih kilometara u dve americke drzave.
Sestoro Amerikanaca i jedan Izraelac - prvi kosmonaut u istoriji te zemlje - nalazili su se u 16-dnevnoj misiji tokom koje su izvodili uspesne naucne eksperimente za americku, evropsku, japansku, nemacku i kanadsku svemirsku agenciju. Naucnici su najavili rezultate bez presedana, pise agencija Rojters.
"Kolumbija" je trebala da sleti u svemirski centar Kenedi na Floridi u 9:16 sati po lokalnom vremenu. 16 minuta pre toga, dok je rodbina astronauta cekala spustanje na Kejp Kanaveralu, kontrola leta je naglo izgubila kontakt sa posadom i letelicom. U tom trenutku, "Kolumbija" se nalazila iznad severnog Teksasa, na 62.100 metara visine.
Istovremeno, stanovnici Teksasa, Arkanzasa i Luizijane zaculi su "snazan pucanj" i potom izvestili o vatri na nebu.
Ostaci letelice rasprsili su se po nekoliko okruga u istocnom Teksasu i Luizijani. Delovi letelice su za sada pali na 70 lokacija, a posmrtni ostaci astronauta pronadjeni su kraj seoskog puta u Hemfilu, na istoku Teksasa, saopstila je policija te zemlje.
NASA je, posto je nesreca potvrdjena, upozorila javnost da su delovi letelice toksicni, zbog goriva koje je satl koristio. Armija SAD poslala je helikoptere i vojnike da pronadju i cuvaju ostatke broda koji bi mogli biti kljucni za utvrdjivanje uzroka tragedije.
Ostaci broda veoma su mali i rasprseni, a ubrzo po nesreci na popularnom sajtu za aukcije eBay pojavile su se ponude za njihovu prodaju. Te ponude su povucene isto tako brzo, saopsteno je iz rukovodstva ove kompanije.
Istrazitelji se suocavaju sa izuzetno teskim zadatkom: oni treba da prikupe parcice satla i da nakon forenzicko-metalurskih ispitivanja pokusaju da sklope mozaik nesrece.
Svi snimci tragedije koji su video-kamerama nacinili amateri bice prikupljeni i prostudirani "kadar po kadar", izjavio je Erik Engberg, penzionisani novinar SiBiES-a (CBS) koji je 1986. godine izvestavao o eksploziji satla "Celendzer". Prema njegovim recima, NASA je pozvala sve koji su snimali dogadjaj da se jave toj agenciji, smestenoj u Hjustonu. NASA je saopstila da je nesto pre katastrofe oprema svemirskog satla "Kolumbija" signalizirala tehnicke probleme. Nekoliko minuta pre prekida radio veze sa kapetanom satla, prekinuo se prenos podataka senzora za temperaturu na levom krilu, rekao je direktor programa satla Ron Ditmor novinarima u Hjustonu. Zatim se, prema njegovim recima, prekinuo prenos podataka o pritisku u gumama u levom delu opreme za sletanje.
Za sada je rano da se govori o uzrocima nesrece, dodao je on ipak.
Veruje se da se prilikom poletanja "Kolumbije", sa tanka za gorivo letelice odvojilo parce izolatorske pene i ostetilo levo krilo. Glavni sef letenja u kontroli misije na Floridi, Leroj Kejn uveravao je novinare da je, prema zakljuccima inzinjera, steta na krilu bila minorna i da nije predstavljala opasnost po satl.
Nema indikacija da se radilo o teroristickom napadu, saopstile su vlasti.
Nesreca koja je zadesila satl "Kolumbija" navela je NASU da do okoncanja istrage odlozi sve kosmicke letove. Tragedija ce, najverovatnije, pokrenuti i pitanje o stanju svemirskih brodova. "Kolumbija" je naime najstariji satl NASA, koji je prvi put poleteo 1981. godine, javila je agencija Rojters.
Nesrecni let "Kolumbije" bio je 113. misija jednog americkog svemirskog satla, a sama letelica letela je u orbitu 28. puta, izvestio je SiBiEs.
NASA je, nakon udesa satla "Celendzer" 28. januara 1986, u kome je takodje bilo sedam clanova posade, obnovila svemirske letove tek 32 meseca kasnije.
Nakon udesa "Kolumbije", ostala su samo tri americka satla - "Atlantis", "Diskaveri" i "Endejvor", a nezavisni savetnik za avijaciju Vilijam Loh kazao je da ce NASA najverovatnije napraviti cetvrti satl kako bi nadomestila poslednji gubitak.
U NASA su pre dve godine razmisljali o povlacenju "Kolumbije" iz upotrebe, izvestila je u nedelju televizija SiEnEn i dodala da je najstariji satl u svemirskoj floti SAD i ranije imao tehnickih problema.
Letelica je u septembru 1999. godine podvrgnuta generalnom remontu koji je trajao 17 meseci i kostao 90 miliona dolara. Ranije probleme na satlu niko ne dovodi u vezu sa onim sto se dogodilo u subotu.
"Kolumbija" je bila teza od svih satlova u floti i jedina nije bila prilgodjena za spajanje sa Medjunarodnom svemirskom stanicom. NASA je 2001. godine razmisljala o njenom povlacenju - iz budzetskih razloga - ali je odlucila da je zadrzi u sluzbi, delimicno zbog odrzavanja nekoliko misija koje su bile zakazane.
Satl je 1999. godine odneo u svemir mocni svemirski teleskop Candra, opremljen iks-zracima, a na palubi je imao prvog zenskog komandanta jedne kosmicke misije - Amerikanku Ajlin Kolins, podseca SiEnEn.
Ta misija je imala brojne probleme. Prilikom poletanja iz letelice je obilato curelo gorivo, te je njena orbita u kosmosu bila nepravilna, ali ipak funkcionalna.
Nekoliko sekundi po uzletanju, kratak spoj je iskljucio kompjutere koji su kontrolisala dva od tri motora na satlu. Otkazao je i pomocni kompjuterski sistem, te je posada zamalo pribegla vracanju na Zemlju.
Inace, uzletanje i ulazak u zemljinu atmosferu su najopasniji momenti svake kosmicke misije. U protekle 42 godine, koliko traju letovi ljudi u kosmos, nikada nije doslo do nesrece prilikom ulaska u atmosferu ili sletanja na Zemlju, navodi agencija Rojters.
"Celendzer" je 1986. eksplodirao nesto vise od jednog minuta po uzletanju, dok se satl "Kolumbija" juce raspao 16 minuta pre nego sto je trebalo da sleti u svemirski centar Kenedi, na Floridi.

Izbaceni eksperte koji su upozoravali na bezbednost
NASA je iz jedne strucne komisije svojevremeno izbacila pet clanova i dva savetnika, nakon sto su je upozorili da ce se svemirski satlovi suociti sa bezbednosnim problemima ukoliko ne poveca svoj budzet, pise "Njujork tajms".
Savetodavna komisija za bezbednost na kosmickim letovima imala je devet clanova, kao i dva savetnika, a neki od izbacenih tvrde da je postupak NASE imao za cilj da ugusi njihove kritike.
Svemirski satl "Kolumbija" raspao se u subotu iznad americke drzave Teksas, a svih sedam clanova posade je poginulo.
Penzionisani americki admiral Bernard Koderer toliko je bio ogorcen zbog ovih izbacivanja da je i sam napustio komisiju, navodi "Njujork tajms".
NASA je priznala da je oterala ove ljude, ali je njena predstavnica za stampu objasnila "Njujork tajmsu" da je Agencija izmenila povelju savetodavne komisije kako bi u nju mogli biti primljeni mladji i strucniji eksperti.
"Nije tu bilo nikakvog uklanjanja glasnika nesrece", izjavila je predstavnica NASE.
U poslednjem izvestaju komisije, koji potice iz marta 2002. godine, a u cijoj izradi je ucestvovalo sest izbacenih clanova, upozoreno je na "pogorsanje" dugorocne bezbednosti satlova. Zbog skucenog budzeta, naglasak je stavljen na kratkorocno planiranje, a predvidjena poboljsanja nisu vrsena, navodi "Njujork tajms".
"Nikada se nisam toliko plasio za bezbednost svemirskih satlova koliko se plasim sada. Svi moji instinkti ukazuju da trenutni (budzetski) pristup zasejava tle buduce opasnosti", izjavio je u aprilu pred Kongresom SAD predsedavajuci komisije, Ricard Blomberg.
Blombergova strahovanja nisu bila vezana "za tekuci kosmicki let, ili za sledeci let, ili za onaj nakon njega". On je Kongresu kazao da srz njegove brige lezi u tome sto "niko nece umeti sa sigurnoscu da kaze kada ce erozija bezbednosne granice otici predaleko", navodi "Njujork tajms".
Clanovi Kongresa pred kojima je Blomberg u aprilu dao iskaz izjavili su za "Njujork tajms" da ce nanovo ispitati da li su kresanja budzeta Agencije uticala na smanjenje bezbednosti. Nekolicina je izjavila da sumnja u to.
Predsednik SAD Dzordz Bus predlozice povecanje budzeta Agencije za oko 470 miliona dolara za fiskalnu 2004. godinu, saopstio je juce jedan zvanicnik administracije SAD, obecavsi da ce istrazitelji ispitati da li su ranija kresanja budzeta imala uticaja na tragediju "Kolumbije".

Imigranti sa dozvolom boravka nece moci u SAD

Viza za SAD i za Kanadjane

Imigranti sa dozvolom boravka (landed immigrants) iz vecine zemalja Komonvelta morace od 17. marta ove godine da pribave vizu za putovanje u SAD. Viza ce kostati 100 dolara.
Luis Arejga, americki konzul u Vankuveru, kaze da ce se vizu morati da pribave svi koji bi i inace morali da je imaju, u slucaju da dolaze direktno iz zemalja u kojima su rodjeni. Oni su do sada mogli nesmetano da prelaze kanadsko- americku granicu bez dodatnih papira, zato sto je postojalo posebno izuzece.
Spisak zemalja na cije stanovnike se odnosi ova promena moze se pronaci na sajt
www.usembasycanada.gov.

Evropska unija i irak

Irak tesko iskusenje za zajednicku spoljnu politiku EU

Zvanicnici EU naglasavaju da je zajednicki stav evropske petnaestorice i dalje da se iracka kriza mora resiti u sklopu UN, sto znaci da po svaku cenu treba nastojati da se spreci rat i najsnaznije zahtevati od rezima u Bagdadu da potpuno saradjuje sa inspektorima UN.
Niko u Briselu i evropskim prestonicama, medjutim, ne spori da je iracka kriza dovela u tesko iskusenje ionako mukotrpno nastojanje da se izgradi sto jedinstvenija spoljna politika EU.
Skoro je opste uverenje da Sadam Husein skriva neko hemijsko-biolosko oruzje i makar "zamrle kapacitete" za njegovu proizvodnju.
U nekim analizama se tvrdi kako rezim Sadama Huseina krije takvo oruzje, opremu i dokumentaciju cak i po dzamijama, bolnicama i skolama i ne dozvoljava irackim naucnicima da bez nadzora vlasti, recimo u inostranstvu, kazu inspektorima UN sve sto znaju.
Svakako je od presudne vaznosti koliko ce biti ubedljivi americki "dokazi" o tome, koje ce Vasington sutra izneti u Savetu bezbernosti UN. Jer upravo to i moze prevagnuti kad su u pitanju stavovi i glasovi nekih stalnih clanica SB, posebno Francuske i Rusije, koja je vec zapretila da bi se mogla pribliziti politici Vasingtona, ako Bagdad ne ucini dodatne bitne korake.
Zvanicnici i komentatori u medijima zemalja Evropske unije ukazuju na misljenje sefa tima inspektora UN u Iraku Hansa Bliksa, da bi Sadam Husein u Iraku morao uciniti isto sto i, svojevremeno, vlasti u Juznoj Africi. A to je da otvori sva skladista i pokaze sve sto ima cime bi americka strategija rata bila ozbiljno uzdrmana. Ukazuje se medjutim i na razliku izmedju prirode vlasti Nelsona Mandele i sadasnjeg vladara u Bagdadu.
Funkcioneri bliski visokom predstavniku EU Havijeru Solani i evropskom komesaru Krisu Patenu tvrde da EU ima zajednicku politiku prema ovom vrucem svetskom problemu, bez obzira na razlike izmedju onih koji su blizi francusko-nemackom stavu da je rat "najgore i poslednje resenje", i celnika osam zemalja EU koji su potpisali "pismo podrske Americi" i strategijskom evro-atlantskom partnerstvu.
Toni Bler je izgleda uspeo da americkog predsednika Dzordza Busa privoli na pristanak za izglasavanje druge rezolucije SBUN.
Iako americki izvori kazu da to nece zaustaviti odlucnost da se "razoruza Sadam", mnogi evropski analiticari smatraju da bi Bler i Francusku mogao da uveri da prihvatiti da u SBUN "kao krajnju meru" glasa za drugu rezoluciju o Iraku, ciji jedini zakljucak moze biti da Bagdad nije ispunio zahteve UN.
Ovo stanoviste temelji se i na tome da je i Pariz sve vreme cvrsto isticao da Irak mora biti lisen oruzja za masovno unistavanje. Pariz, kao i mnoge druge prestonice, dosad je zahtevao i da se pruze javni i jasni dokazi da Badad takvo oruzje krije.
To bi morala biti i osnova za izglasavanje druge rezolucije SBUN, koja bi zapecatila konacnu sudbinu, resenje slucaja Iraka.
Francuska je, smatraju evropski analiticari, ostavila otvorena vrata za ulazak u "medjunarodnu koaliciju", koju bi predvodile SAD, a koja bi uz zeleno svetlo UN imala zadatak da i vojno "razoruza Sadama".
Istovremeno se ukazuje na cinjenicu da Nemacka, iako clan "osovine Berlin-Pariz", takvu mogucnost u potpunosti iskljucuje. Iracka kriza ce zato svakako imati jos odjeka i posledica po "evropsko jedinstvo".
Komentator "Internesnel herald tribjuna", americkog lista koji izlazi u Parizu, danas likuje zbog poraza koji je stranka nemackog kancelara Gerharda Sredera pretrpela na lokalnim izborima.
To ce, kaze on, "ne samo oslabiti francusko-nemacko opiranje (americkoj politici) prema Iraku vec ce navesti vodu i na mlin onih osam partnera u EU (potpisnika pisma podrske SAD) koji jasno pokazuju da ne prihvataju Francusku i Nemacku kao samonametnute vodje Evrope".

Napada na irak sve izvesniji

Diplomate napustaju Bagdad

Americka interesna sekcija u Bagdadu ce u sredu biti zatvorena, a trojica poljskih diplomata koji su u njoj radili, otputovace u Aman, rekao je sinoc jedan predstavnik sekcije.
Predstavnici Jugoslavije i Spanije su, kako je AFP-u rekao jedan diplomatski izvor u Bagdadu, vec napustili Irak "zbog konsultacija".
"Ksistof Bernacki, konzul Vojcek Martinovic i drugi sek-retar Vojcek Bijetkovski, poljske diplomate koji predstavljaju americke interese, otici ce u sredu iz Bagdada za Aman", izjavio je jedan od te trojice diplomata agenciji Frans pres.
Bernacki (46) ce ostati dva dana u Jordanu, pre nego sto otputuje u Varsavu, dodao je isti izvor. Njegova porodica je pre dva meseca otisla iz Iraka. "On odlazi zbog dugih konsultacija u svojoj zemlji", rekao je AFP-u jedan zapadni diplomata.
Poljska predstavlja americke interese u Iraku od 1991. godine, nakon rata u Zalivu, dok iracke interese u SAD od te godine predstavlja ambasada Alzira u Vasingtonu. Prema recima jednog poljskog diplomate, "u Bagdadu zivi oko 200 americkih drzavljana". Zvanicnici u Vasingtonu nisu zeleli da komentarisu taj potez Poljske.
"Svako pitanje u vezi sa statusom poljskih diplomata u Bagdadu je za poljsku vladu", izjavio je portparol Stejt departmenta Ricard Baucer (Ricard Boucer).
Baucer je dodao da odlazak tih diplomata ne znaci da je Vasington odlucio da se upusti u vojnu operaciju protiv Bagdada. "Predsednik (Dzordz Bus) se i dalje nada da ce moci da pronadje mirno resenje", kazao je portparol.

Nosac aviona Abraham Linkoln stigao u region Zaliva

Americki nosac aviona "Abraham Linkoln" stigao je tokom vikenda u vode Omana, tako da je sada u poziciji da ucestvuje u eventualnom napadu na Irak, saopstila je juce americka mornarica.
"Linkoln je u vodama Omana", rekao je portparol mornarice.
U regionu se trenutno, pored tog broda, nalaze i nosaci aviona "Konstelejsn", u Persijskom zalivu, i "Hari S. Truman" u Mediteranu. Nosac aviona "Teodor Ruzvelt" trebalo bi tokom ove nedelje da stigne u Mediteran.

SAD I UJEDINjENE NACIJE

SAD ce predstaviti samo pretpostavke i optuzujuce elemente

Americki drzavni sekretar Kolin Pauel obecao je juce da ce Ujedinjenim nacijama,pred Savetom bezbednosti, predstaviti "nove dokaze o tome kao Irak vara" medjunarodnu zajednicu.
Pauel je, ipak, priznao da "nece imati flagrantan dokaz", nego da ce se raditi o nizu pretpostavki i optuzujucih elemenata.
"Imacemo iskrenu, uverljivu, umerenu demonstraciju cinjenice da Sadam (Husein) skriva elemente vezane za svoje oruzje za masovno unistavanje i zadrzava samo oruzje", naveo je Pauel u autorskom clanku za danasnji "Vol strit dzurnal".
Jedan visoki zvanicnik Stejt departmenta, direktor odeljenja za stratesku politiku, Ricard Has, rekao je da ce Pauel pre izneti indicije nego formalne dokaze. Americki zvanicnici rekli su poslednjih dana da su ti elementi svrstani u tri dosijea:
- Dokaze da Irak jos uvek ima ilegalno oruzje. Ovaj deo oslanja se najvise na stvari "zaboravljene" u deklaraciji o oruzju koju je Irak predstavio.
- Informacije o cinjenici da Bagdad trazi nacine da prevari inspektore. Prema americkoj stampi, Pauel bi mogao predsataviti snimke prisluskivanih razgovora irackih zvanicnika u kojima oni otvoreno govore o varanju inspektora UN.
- Obavestajne podatke o povezanosti Huseinovog rezima i pripadnika teroristicke mreze Al Kaida. Mnogi strucnjaci, medjutim, smatraju da ce to biti najteze dokazati.
Analiticari procenjuju da ce, cak i ako Pauel uspe u svojoj demonstraciji, biti veoma tesko dokazati da bi vojna intervencija velikih razmera donela vise rezultata od nastavka inspekcija.

| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |

Copyright © 1996-2003 "NOVINE"