Jeftinije karte Britis ervejza do 30. novembraAviokompanija Britis ervejz najavila je juce da ce do kraja novembra prodavati jeftinije karte za vise svetskih destinacija.
Kako se navodi u saopstenju, po nizem cenovniku povratna karta za London kosta 180 evra, umesto dosadasnjih 210 evra, a za Njujork cena karte je 410 evra, umesto 540 evra. Iz Britis ervejza isticu da za te dve destinacije vlada i najvece interesovanje putnika.
Povratna karta do Filadelfije i Toronta pojeftinila je sa 550 na 480 evra. Cena povratne karte za Boston i Vasington, koja je bila 590 evra, takodje kosta 480 evra, kolika je i cena karata za Majami, Cikago i Montreal, koje su inace do sada kostale 600 evra.
Po nizim cenama prodaju se i povratne karte za Vankuver 645 evra, a bile su 715 evra, dok se po ceni od 790 evra prodaju karte za Buenos Aires, Johanesburg, Hong Kong i Peking. Do sada je karta do Johanesburga kostala 800 evra, do Pekinga 820 evra, Hong Konga 850 evra, a do Buenos Airesa 895 evra.
Maksimalni boravak na destinacijama za koje se prodaju karte po snizenim cenama je do tri meseca, stoji u saopstenju.
Ankete pokazuju da je Izrael najveca pretnja miru
Zvanicnici Evropske unije nastojali su danas da umanje znacaj ankete u kojoj je 59 odsto gradjana EU kazalo da je Izrael veca pretnja za svetski mir nego bilo koja druga zemlja.
Zvanicnici EU su rekli da ta anketa nece uticati na politiku Unije.
U istrazivanju javnog mnenja, koje je obavljeno na nivou EU, 59 odsto ispitanih je pozitivno odgovorilo na pitanje da li Izrael predstavlja "pretnju za mir u svetu".
Nesto manje od toga - 53 odsto - pozitivno je odgovorilo i na slicno pitanje u vezi Irana, Severne Koreje i Sjedinjenih Americkih Drzava.
Palestinska samouprava nije bila obuhvacena anketom jer se ona ne smatra drzavom, izjavio je predstavnik za stampu EU Gerasimos Tomas .
"Ne stavljamo prevelik naglasak na rezultate jedne ankete. Politika se definise na osnovu brojnih faktora i brojnih ulaznih podataka", rekao je Gerasimos Tomas.
Istrazivanje, ciji su prvi rezultati procureli u javnost prosle nedelje, vec je izazvalo ostre reakcije Izraela i jevrejskih grupa.
Iracani slave obaranje americkog helikoptera
Zitelji irackog sela Baisa, gde je poginulo najmanje 15 americkih vojnika u oborenom helikopteru, kazu da im je to najbolji moguci poklon za islamski praznik Ramazan.
"Obicno proslavljamo Ramazan krajem ovog meseca. Sada slavimo na pocetku, posto su oni nevernici Amerikanci oboreni", izjavio je danas taksista Abdulah Hisein.
Komentarisuci nadletanje americkih helikoptera okolnim podrucjem, Hisein je kazao da prizeljkuje da i oni budu oboreni.
U blizini sela Baisa juce je projektilom oboren helikopter "cinuk", u kojem je poginulo najmanje 15 americkih vojnika i vise od 20 ranjeno, sto je najkrvaviji napad na americke snage od svrgavanja Sadama Huseina, u aprilu.
Kako javlja izvestac Rojtersa, dugo je tinjao gnev zitelja Baise, sela koje se nalazi u sredistu podrucja poznatog po podrsci Sadamu Huseinu. Oni kazu da su americke snage cesto sprovodile brutalne racije u selu, nakon napada u obliznjem gradu Faludza, koji je postao simbol otpora okupacionim snagama.
Nekoliko seljana je ispricalo da je vise ljudi uhapseno u brutalnim racijama americkih snaga, posto nisu pruzili odgovarajuce informacije.
"Poznajem nekoliko ljudi koje su uhapsili, medju njima je i mesni svestenik i njegova porodica", rekao je poljoprivrednik Karim Mansur. "Stavljali bi vrece ljudima na glavu i odvodili ih", dodao je on.
Americki zvanicnici stalno optuzuju formacije lojalne svrgnutom irackom predsedniku i muslimanske ekstremiste koji dolaze iz inostranstva za napade na snage SAD, u kojima je poginulo 136 vojnika od kada je predsednik SAD Dzordz Bus, 1. maja, proglasio obustavu vecih borbenih operacija.
Nekoliko zitelja Baise je reklo da poznaju Sirijca koji obucava pobunjenike. Drugi su naveli da iza napada stoje Huseinove pristalice. Svi su, medjutim, saglasni u oceni da su americke snage u nedelju uvece, kada su pucale na sve sto se krece, stvorile sebi jos vise neprijatelja.
"Pucali su u sve sto se krece. Culi bi buku a onda su pucali na nasu kravu. Kad smo stajali na krovu i upalili svetlo, oni su pucali u lampu", kaze carinik Husein Isavi.
Bus gubi podrsku javnog mnjenja
Predsednika SAD Dzordza Busa podrzava sve manje Amerikanaca, navodi se u objavljanom istrazivanju javnog mnjenja.
Busovu politiku u Iraku ne podrzava 51 odsto anketiranih, dok se 47 procenata sa njom slaze, navodi se u anketi Ej-bi-si Njuza i "Vasington posta".
Tek svaki deseti Amerikanac je misljenja da je Bus SAD ucinio prosperitetnijim, dok 58 odsto smatra da predsednik ne razume njihove probleme.
Kada je u pitanju ekonomija, 45 odsto Amerikanaca podrzava Busovu politiku, a 53 procenta ne, dok 62 procenta gradjana SAD smatra da je ekonomija veci problem od terorizma. Za 35 procenata Amerikanaca terorizam je ipak na prvom mestu.
Vecina od 54 odsto Amerikanaca, medjutim, i dalje smatra da je rat u Iraku bio potreban, sto je manje nego u aprilu kada je tako mislilo 70 procenata ispitanih. Za 62 procenta ispitanih americke zrtve u toj zemlji su neprihvatljive.
Istrazivanje je obavljeno od 26. do 29. oktobra, a gradjanima su pitanja postavljana telefonom.
Tudjmanu i Izetbegovicu treba suditi
Lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik izjavio je juce da bi bivsem hrvatskom predsedniku Franji Tudjamnu i ratnom lideru bosanskih Muslimana Aliji Izetbegovicu i nakon smrti trebalo suditi za njihova dela i odgovornost za pocinjene ratne zlocine.
"Problem je sto se nakon smrti Franje Tudjmana i sada Alije Izetbegovica obustavlja svaki proces po pitanju njihovog ucesca u ratnim zlocinima. Smatram da bi se i nakon njihove smrti trebalo suditi njihovim delima. Na taj nacin bi se mogla stvoriti celovita slika o svemu sto se desavalo tokom rata", rekao je Dodik novinarima u Banjaluci.
Lider SNSD-a je jos rekao da njegova stranka podrzava formiranje odeljenja pri drzavnom sudu BiH za procesuiranje ratnih zlocina, dodajuci da bi licima odgovornim za ratne zlocine trebalo da sude i ostali sudovi u BIH.
Komentarisuci desavanja u "Telekomu Srpske" nakon objavljivanja izvestaja specijalnog medjunarodnog revizora prema kome to preduzece zbog loseg rukovodjenja i tenderske prakse godisnje gubi 38 miliona konvertibilnih maraka, Dodik je kazao da je "potpuno jasno da su ljudi iz politickog vrha RS apsolutni pokrovitelji onoga sto se desava u tom preduzecu".
"Jasno je da Vlada i vladajuca struktura u RS taj kriminal pokrivaju svojim neefikasnim potezima", ocenio je on.
SDS protiv inicijative SDA za promenu simbola RS
Za Srpsku demokratsku stranku potpuno je neprihvatljiva inicijativa Stranke demokratske akcije (SDA) za promenu simbola Republike Srpske (RS), izjavio je danas portparol SDS Dusan Stojicic.
On je novinarima rekao da SDS u parlamentu RS nece podrzati inicijativu poslanickog kluba SDA za usaglasavanje zakona o zastavi, grbu i himni RS, kao i zakona o pecatima i lokalnoj samoupravi sa usvojenim ustavnim amandmanima o konstitutivnosti svih naroda na celoj teritoriji BIH.
Narodna skupstina RS bi inicijativu poslanicke grupe SDA trebalo da razmatra u nastavku skupstinskog zasedanja, koji je zakazan za 5. novembar.
Portparol SDS smatra da ova inicijativa predstavlja "udar na dobre politicke odnose unutar RS i proces reformi koji je u toku".
Stojicic je izrazio uverenje da ce i rasprava u parlamentu RS pokazati da ovakva inicijativa "nema izgleda na uspeh".
BIH - INFORMISANjE
Neprihvatljiv zakon o javnim emiterima u BiH
Granski sindikat informisanja i graficke delatnosti RS saopstio je juce da je za njega apsolutno neprihvatljiv zakon o javnim emiterima koji je entitetaksim vladama i Savetu ministara BiH dostavila Kancelarija Visokog predstavnika.
U saopstenju se ocenjuje da ponudjena zakonska resenja vode "potpunom gasenju Radio-televizije RS i gubitku njene uredjivacke nezavisnosti i institucionalne samostalnosti, sto je suprotno Dejtonskom sporazumu, ustavima RS i BiH, kao i preporuci Komisije ministara Saveta Evrope".
Kancelarija Visokog predstavnika je dostavila nacrte zakona o javnim emiterima BiH prema kojima bi u ovoj zemlji postojala tri javna emitera - Javni televizijski servis BiH (PBS), RT RS i Federalna televizija, s tim sto bi sva njihova imovina i upravljanje tom imovinom bilo objedinjeno.
Rec je, kako se dodaje u saopstenju, o "nastavku pogresnih poteza dobro placenih cinovnika OHR, koji vec godinama suvereno vladaju medijima u RS i BiH, bez trunke moralne odgovornosti za katastrofalan ekonomsko-socijalni polozaj zaposlenih u ovoj oblasti".
Sindikat je, medjutim, podrzao reforme u oblasti javnih RTV servisa, ali "ne na stetu RT RS, koja mora ostati javni servis svih gradjana ovog entiteta sa posebnim kanalom, frekvencijom, kao i uredjivackom i programskom samostalnoscu".
Sindikat takodje smatra da je Kancelarija Visokog predstavnika odgovorna za katastrofalan materijalni i socijalni polozaj radnika RT RS.
Kako se dodaje u saopstenju, izlaz iz aktuelne situacije jeste donosenje novog zakona o RT RS i naplata obavezne rtv pretplate u iznosu od cetiri konvertibilne marke.
POLICIJA BIH
MUP nezadovoljan planom borbe protiv organizovanog kriminala
Ministarstvo unutrasnjih poslova Republike Srpske (MUP RS) ima ozbiljne primedbe na nacionalni plan borbe protiv organizovanog kriminala, koji je Savet ministara BiH usvojio 30. oktobra, i trazi od vlade RS da plan bude razmotren na posebnoj sednici.
Kako je juce saopstilo to ministarstvo, vlada bi nakon razmatranja nacionalnog plana o rezultatima trebalo da obavesti nadlezna tela skupstine RS. Nacionalni akcioni plan borbe protiv organizovanog kriminala predvidja reforme policijskih nadleznosti, ovlascenja i zakonskih resenja u oblasti bezbednosti.
Ministarstvo policije smatra da svi aspekti nacionalnog plna, kao i najavljeni zakoni u vezi s tim pitanjem, treba da se razmotre u institucijama RS kako bi "bili izbegnuti ili na najmanju mogucu meru svedeni moguci nepovoljni uticaji na stanje i kretanje bezbednosti".
Do toga moze doci pre svega zbog sukoba nadleznosti i ovlascenja i paralelizma u vrsenju policijskih poslova, navodi se u saopstenju MUP-a.
Makedonski zvanicnici dogovorili akcioni vojni plan za 2004
Makedonski visoki zvanicnici dogovorili su danas u Skoplju akcioni vojni plan za 2004. koji izmedju ostalog predvidja da policija preuzme od vojske kontrolu granice.
Na sastanku makedonskog predsednika Borisa Trajkovskog sa visokim drzavnim i vojnim zvanicnicima dogovoreno je formiranje jedinice za specijalne operacije, sastavljene od pripadnika vojske i policije, koja ce delovati u kriznim situacijama.
Pripadnici te jedinice ce ucestvovati i u mirovnim operacijama u okviru programa NATO Partnerstvo za mir.
Na sastanku je dogovoreno da pocne transformacija vojske kojom je predvidjeno izjednacavanje broja pripadnika rezervnog i aktivnog sastava vojske odnosno da ih bude po 16.000.
Makedonski zvanicnici su takodje dogovorili formiranje Centra za krizni menadzment koji ce biti nadlezan za sve bezbednosne snage i upravljati kriznim situacijama.
Makedonski predsednik Boris Trajkovski je zatrazio definisanje dugorocnog budzeta vojske.
Na tom sastanku je takodje istaknuto da je potrebno obratiti paznju na zastupljenost etnickih zajednica u vojsci.
Moskva
Novi kurs u Kremlju
Odlazak Aleksandra Volosina sa mesta sefa predsednicke administracije oznacava kraj epohe uticaja ljudi bivseg predsednika Borisa Jeljcina u Kremlju i pobedu nove, "peterburske ekipe", koju je doveo Vladimir Putin.
Administracija predsednika u Rusiji u sustini predstavlja vladu u senci. Ona kreira politiku i bez njene dozvole se ne donose nikakva vazna resenja.
Volosin se smatrao sivom eminencijom Kremlja. Donosio je vazne odluke, a kao pripadnik takozvane "familije", ljudi okupljenih oko Jeljcina radio je na dolasku Vladimira Putina na mesto predsednika. On je i jedan od vodecih predstavnika takozvanog biznis-lobija u Kremlju, koji je stvoren u vreme Jeljcina.
Sam Volosin nije komentarisao ostavku. Iz sukoba izmedju raznih klanova u Kremlju, stare "jeljcinove garniture" olicene u Volosinu i nove, izasao je porazen. Ljudi bliski njemu navode da je bio nezadovoljan politikom koja je sprovodjena u odnosu na biznis i drustvo u celini, pogotovu, u slucaju napada na Jukos, odnosno hapsenja njenog predsednika Mihaila Hadarkovskog.
Osnovno pitanje za ruske analiticare ovih dana bilo je ko ce doci na njegovo mesto i samim tim kome ce se Putin okrenuti - da li ce to biti radikalne snage, odnosno bivsi Putinovi saradnici iz obavestajnih sluzbi, ili neki liberalniji pridoslica iz Sankt Peterburga.
Direktor Instituta za politicka istrazivanja Sergej Markov smatra da je imenovanjem Medvedeva, koji ne dolazi iz obavestajnih krugova, Putin na neki nacin smirio javnost, zabrinutu za dalji razvoj dogadjaja u zemlji.
"Od svih mogucih varijanti potpune pobede ljudi iz Sankt Peterburga, Putin je izabrao najmanje ekstremnu. Umesto Volosina, on nije postavio bivse saradnike iz KGB-a (zamenike sefa administracije) Igora Secina i Viktora Ivanova, vec neutralnog coveka", smatra sef Centra za politicke tehnologije Igor Bunjin.
Novi sef administracije, Medvedev, potice kao i Vladimir Putin iz Sankt Peterburga, ali za razliku od sefa drzave ne dolazi iz obavestajnog miljea, vec je svoje iskustvo gradio kao rukovodilac ruske naftne kompanije Gasprom. On se smatra covekom kojem je lakse naci zajednicki jezik sa liberalima, nego sa bivsim saradnicima KGB.
Sam Volosin je za njega rekao da je "covek sa najzdravijom glavom medju ljudima iz novog pokoljenja u Kremlju."
Gleb Pavlovski, koji se svojevremeno smatrao politickim tehnologom Kremlja, smatra da "imenujuci Medvedeva, predsednik nije dozvolio kremaljskim radikalima da ostavku Volosina pretvore u svoju pobedu," i da "unutar sistema koji kontrolise Putin radikali ne mogu da dobiju odresene ruke."
Zahvaljujuci tome uveren je Pavlovski, Putinova politicka linija u celini nece biti izmenjena.
Jedan od lidera Saveza desnih snaga i predsednik Jedinstvenih energetskih sistema Rusije Anatolij Cubajs smatra da je odlazak Volosina "veoma losa i ozbiljna stvar."
On smatra da u dogadjajima poslednjih nedelja, pre svega oko Jukosa, postoje elementi koji se mogu opisati kao promena kursa u odnosu na takve fundamentalne stvari kao sto su odnos vlasti prema demokratiji i demokratskim vrednostima i odnos vlasti prema inteligenciji i biznisu.
Cubajs smatra da ce zbivanja narednih dana pokazati da li se zaista moze konstatovati takva promena kursa. Sociolog Olga Kristanovskaja, medjutim, predvidja da ce u Rusiji doci do radikalnih promena i da ce zona kontrole drzave nad drustvom biti znacajno prosirena.
Zorana Bojic
Moskva
Frankfurt
Novi sef Evropske centralne banke
Strucnjaci ocekuju da guverner Banke Francuske Zan-Klod Trise, koji stupio na duznost predsednika Evropske centralne banke (ECB), unese u najmocniji evropski ekonomski blok pariski "zdrav razum i ugladjenost," ali uglavnom ne racunaju na brza i veca smanjenja kamata koja traze politicari i investitori.
Triseov prethodnik, Vim Dojzenberg, bio je prilicno oprezan kada su se trzista i politicari zalagali za manje kamate koje doprinose otvaranju radnih mesta i rastu cene akcija gledano na kratak rok ali mogu da podstaknu i inflaciju.
Odlazak Dojzenberga, navodi AP, raspalio je nagadjanja sta ce se zapravo dogoditi sa monetarnom politikom evropske dvanaestorice kada Trise preuzme posao.
Neki misle da Trise poseduje politicke kvalifikacije, stecene tokom visegodisnjih duela sa francuskim politicarima oko kamata i ekonomskog rasta, koje ce mu pomoci da bolje od Dojzenberga zastupa oprezan stav u monetarnoj politici, posebno kod onih koji nestrpljivo gledaju na stopu ekonomskog rasta.
Usporen ekonomski rast u zoni evra baca senku na 4,5 godine star projekat zajednicke valute. Zbog sporog rasta Britanija odlaze odluku o ulasku u zonu a Svedjani su se u septembru izjasnili protiv evra.
Privredne aktivnosti zone evra opale su u drugom ovogodisnjem kvartalu 0,1 odsto. Nemacka, Italija i Holandija su u recesiji, dok je Francuska na "vratima".
Zadatak Trisea bice i da natera vlade najvecih evropskih ekonomija, Francuske i Nemacke, da preduzmu bolne mere i ogranice budzetske deficite koji probijaju limit uveden da podrzi projekat zajednicke valute.
Uz to ce pred kraj osmogodisnjeg Triseovog mandata istocnoevropske zemlje koje u maju iduce godine postaju clanice Evropske unije verovatno poceti proces ulaska u zonu evra i to ce biti veliki test za ECB.
Neki, poput ekonomista frankfurtskih Savetnika zone evra, smatraju da ce Trise kod odlucivanja o ceni zaduzivanja voditi racuna o ukupnoj ekonomskoj i politickoj situaciji. Ipak, njegov legalan mandat da se bori protiv inflacije uveden Mastrihtskim sporazumom, za koji je Trise bio pregovarac Francuske, ukazuje da ECB nece naglo promeniti kurs.
Trise, koji je diplomirao na francuskom instututu za menadzment ENA sa koga su potekli brojni visoki funkcioneri, proveo je godine kao guverner francuske centralne banke. Tu se zalagao za vece kamate koje limitiraju inflaciju i jacaju franak sto je omogucilo Francuskoj da udje u zonu evra.
Istovremeno je u mesecnim izvestajima banke drzao lekcije politicarima o potrebi reformi u ekonomiji, vise nego sto je Dojzenberg radio u ECB.
On je sampion snaznog franka na stetu ekonomskog rasta, ocenjuju ekonomisti BNP "Paribas" i obrazlazu da je Trise branio kurs domace valute povecanjem kamatnih stopa i njihovim odrzavanjem na visem nivou tokom dugog vremenskog perioda.
Novi predsednik ECB je cesto pobedjivao protivnike, ukljucujuci francuskog predsednika Zaka Siraka koga je nerviralo Triseovo insistiranje na konzervativnoj monetarnoj i fiskalnoj politici.
Sirak je svejedno podrzao kandidaturu Trisea za mesto prvog coveka ECB. Dogovor je predvidjao da Francuska podrzi Dojzenbergovu nominaciju 1998. a da se on na pola mandata povuce i ustupi mesto za osmogodisnji mandat Trisea.
Postavljenje Trisea je kasnilo cetiri meeeca zbog sudskog postupka. Trise je bio osumnjicen da je prikrio gubitke "Kredi Lajonesa" pocetkom devedsetih dok je ta banka bila u drzavnom vlasnistvu. Sud je Trisea oslobodio optuzbe 18. juna.
Dosadasnji Triseov rad u Banci Francuske i oko Mastrihtskog sporazuma sugerise da ce njegova politika u ECB biti manje-vise ista kao Dojzenbergova iako on ima znatno vise prostora za smanjenje kamata posto je inflacija u zoni trenutno niska - oko dva odsto.
I, posto je njegov najvazniji zadatak kao predsednika ECB da drzi inflaciju pod kontrolom, ne treba ocekivati, ukoliko se nesto bitno ne promeni, da Trise stavi problem nezaposlenosti ispred inflacije, kazu analiticari.
| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |
Copyright © 1996-2003 "NOVINE"