Kanada

 

KANADA I RAK U IRAKU

Kanada ceka izvestaj inspektora

Fotografija: Zan Kretjen.Americki drzavni sekretar Kolin Pauel odrzao je ubedljiv govor pred Savetom bezbednosti, ali Kanada ce ipak sacekati jedan mozda i dva izvestaja inspektora UN pre no sto zauzme konacan stav u vezi moguceg rata u Iraku.
Ovakav zakljucak namece se posle konferencije za stampu koju je u Otavi odrzao kanadski ministar inostranih poslova Bil Grejem.
"Mada nam nije preostalo mnogo vremena, jos nismo stigli do tacke kada je upotreba sile neminovna", rekao je Grejem.
"Ako se Dr. Bliks vrati sa izvestajem u kome se kaze da Sadam Husein ni pod kojim uslovima ne pokazuje nameru za saradnju, morace da uslede drukcije posledice", upozorio je on.
Odgovarajuci, tokom debate u kanadskom Parlamentu, na cesto insistiranje glavne opozicione partije Kanadske alijanse da vlada konacno zauzme odlucan stav i sledi SAD, svog glavnog saveznika, ministar Grejem je kazao da se "Kanada ne pridruzuje ni Francuskoj i Nemackoj, niti Sjedinjenim Drzavama, vec da je ona glas kanadskog naroda".
Pojedini medijski komentatori smatraju da je neodlucnost kanadske vlade neodrziva u trenutku kad su se Velika Britanija i Australija odavno jasno opredelile, pruzajuci podrsku Sjedinjenim Drzavama. "Kad se budemo ukrcali na ratni brod, niko nas vise nece primetiti", isticu oni.
Zvanican stav vlade premijera Zana Kretjena podrazumeva da ce njegova zemlja ucestvovati u mogucem napadu na Irak samo po odobrenju Saveta bezbednosti.
Istovremeno, medjutim, sam premijer Kretjen u vise navrata je isticao da nikad nije rekao da se Kanada nece pridruziti SAD ukoliko u rat krenu i bez odluke UN.

Kanada i iracka kriza

Premijer razgovarao sa brojnim svetskim liderima

Ovih dana je premijer Zan Kretjen obavio veliki broj konsultacija sa svetskim liderima, kako bi se iznaslo srednje resenje za iracki problem.
Kretjen je naglasio da ovo smatra svojom duznoscu, pre svega zato sto i licno poznaje sve vazne licnosti. On kaze da je to njegova redovna praksa, samo je ovih dana bilo mnogo vise tih kontakata.
On je prvo razgovarao sa americkim predsednikom Busom, italijanskim premijerom Berluskonijem i spanskim Hose Marija Aznarom koji zagovaraju ratnu opciju da bi, zatim, cuo i drugu stranu koju prevodi nemacki kancelar Gerhard Sreder. Nemacka se trenutno nalazi u ulozi predsedavajuceg u Savetu bezbednosti i na toj poziciji ce ostati do kraja februara, odnosno do okoncanja kljucnih debata o Iraku.
Kanadski i nemacki lider su razmatrali i avganistansku krizu, gde se u sastavu snaga bezbdenosti UN nalaze trupe obe zemlje. Ovih dana su upuceni, i na jednoj i na drugoj strani, pominjali ponovno slanje trupa u Avganistan, kao meru za posrednu pomoc Amerikancima. Time bi, naime, deo americkih trupa bio u mogucnosti da se prebaci na iracki teren.
U razgovorima premijer Kretjen se zalagao za donosenje druge rezolucije Saveta bezbednosti UN po pitanju Iraka. Njegov portparol kaze da je kancelarom Srederom postignuta saglasnost da dalji potezi budu uslovljeni tom rezolucijom, bez obzira sto je Nemacka cvrsto pri stavu da se ne ukljucuje u vojne akcije rata pod vodjstvom SAD-a.
Drugo vazno pitanje kojim su se lideri bavili je i mogucnost da se prosiri mandat inspektora UN za oruzje, ukoliko glavni inspektor Hans Bliks bude trazio produzenje roka.
Premijer Kretjen je novina-rima ponovio kanadski stav da, iako se smatra da je pozeljna, nova rezolucija nije neophodan uslov da se opravda americka akcija protiv Iraka ako se dokaze da je rezim Sadama Huseina odbio da se razoruza. Takodje, Kretjen je ponovio da ce se konacna odluka, ne samo kanadska nego i svetske zajednice, doneti tek nakon saznavanja podataka koje ce Kolin Pauel i Hans Bliks izneti pred Savetom bezbednosti. Bliks ce istupiti pred ovim telom 14. februara.
Predstavnici opozicije smatraju da premijer Kretjen nema previse kredibiliteta po pitanju Iraka. Lider konzervativaca Dzo Klark tvrdi da Kanada nema znacajniju ulogu i da se Kretjenovi napori svode na podsecanje svetskih politicara da postoji.

Radnik kompanije iskoristio drajv za memorisanje svog materijala

Pronadjen izgubljeni drajv. Najvece krsenje privatnosti u Kanadi otkriveno nedavno u Saskacuanu, vezano za mogucnost pristupa informacijama o preko milion osoba, po svemu sudeci dobija svoj rasplet. Kako kazu predstavnici tamosnje policije, uhapseno je lice koje je odgovorno za ovaj incident. To je radnik kompanije, koji je uzeo drajv, obrisao podatke sa njega i ispunio ga svojim materijalom.
Nestanak pomenutog drajva, iz kancelarija ISM Kanada primecen je sredinom januara, a policija ga je pronasla u ponedeljak. Sam taj deo nije previse vredan, svega stotinak dolara, ali ono sto je izazvalo veliku pometnju su podaci koji su se nalazili na njemu.

Drajv je pronadjen na takozvanom 'sigurnom terenu, sto bi mogla biti neka kuca. Neki podaci nedostaju, jer je preko njih stavljen novi materijal.
Detektiv Geri Hedel kaze da su, u ovom trenutku, zadovoljni sto znaju da nije doslo do zloupotrebe informacija, mada jos uvek nisu sigurni sta je bilo sa licnim, finansijskim i medicinskim podacima iz saskacuanske vlade i znacajnijih kanadskih finansijskih institucija, koji su bili smesteni na drajvu. Njegov kolega Geri Novak je rekao da ono sto mogu da potvrde je da je neko imao pristup drajvu, ali ne i da li su informacije preuzete.
Vlada Saskacuana ce nastaviti da koristi usluge iste kompanije za obradu nekih vaznih podataka, ali ce se u svakom slucaju prokontrolisati bezbednost. To je zakljucak koji neminovno proistice iz ovog slucaja.
Sluzbenik ISM-a, cije ime nije saopsteno javnosti, pojavice se na sudu 27. februara, a tuzba ce se odnositi samo za kradju vrednosti manje od pet hiljada dolara. Takodje, postoji tuzba protiv ISM-a i nekih od njihovih klijenata za dovodjenje u opasnost privatnost musterija.

Elinor Kaplan

Carinici bez pistolja

Federalna ministarka za carinu i prihode Elinor Kaplan rekla je da carinski sluzbenici nece dobiti sluzbene pistolje. Umesto toga, po njenim recima, oni ce uskoro biti snabdeveni palicama i pancirima.
Komentarisuci ovakvu odluku, ona je naglasila da carina nikada nije bila, niti ce biti, ogranak policije te da, stoga, nema razloga da zaposleni na carini imaju oruzje na radnom mestu.

Virusa zapadnog Nila

Vlada u Saskacuanu je odlucila da ulozi vise od milion dolara u zelji da spreci sirenje virusa zapadnog Nila.
Ovaj novac ce biti prosledjen opstinama za borbu protiv komaraca, ali ce time biti pokrivena samo polovina troskova. Ostatak ce morati one same da pokriju.

Kako ce se finansirati zdravstvo?

Ni jedna strana nije zadovoljna

Kanadski premijeri su, nakon skoro dvanaestocasovnih pregovora i cenkanja, postigli dogovor o finansiranju zdravstvene zastite u narednom periodu. Moze se primetiti da ni jedna strana nije u potpunosti zadovoljna - tim pre sto su odbili da to nazovu dogovorom, vec pre dokumentom. Provincije smatraju da nisu dobile dovoljno, teritorije da su iskljucene iz dogovora, a premijer Kretjen da nije omogucio onoliko reformi koliko je obecao.
Dokument su potpisali premijeri provincija, dok su njihove kolege, predstavnici teritorija odbili to da ucine zato sto smatraju da ni jedan od njihovih posebnih, gorucih problema, nije sagledan na odgovarajuci nacin.
Po proracunu federalne vlade, od aprila ce se u naredne tri godine u fond za zdravstvo uliti 17,3 milijarde, odnosno ukupno 34,6 milijardi sledecih pet godina.
Provincije to malo drugacije vide. Oni kazu da brojku od 17 milijardi treba smanjiti za oko pet milijardi, da bi se dobio stvarni iznos povecanja, zato sto ne zele da tu uracunaju i ono sto je Otava, na prethodnom slicnom skupu, 2000.godine, usmerila za te svrhe. Provincije su, takodje trazile vise, u skladu sa izvestajem Roja Romanova i njegove komisije o potrebama za inovacijama u zdravstvu.
Koliko god da premijer Kretjen smatra da se o finansiranju zdravstva nece tako skoro ponovo raspravljati, premijeri ne dele njegov stav. Ono sto oni misle mozda je najbolje obrazlozio ontarijski prvi covek Erni Ivz, rekavsi da je ovo samo prvi korak u tom pravcu. On je naglasio da ce zahtev za dodatna sredstva za zdravstvo biti ponovljen i Kretjenovom nasledniku, od koga se ocekuje da bude velikodusniji.
Pre svega, 2,5 milijardi se odmah preliva u zdravstveni fond, kao vid pomoci za ovu fiskalnu godinu, sto ce reci vec do kraja marta. Dvanaest milijardi novih sredstava, u narednih pet godina, bice usmereno ka provincijama da ih iskoriste za one svrhe koje one same svrstavaju u prioritete. Za primarnu zdravstvenu zastitu, kucnu negu, lekove, kupovinu dijagnosticke i medicinske opreme, informacionu tehnologiju u sledecih pet godina otici ce sesnaest milijardi, s tim da ce se iznos postupno povecavati svake godine.
U prvoj narednoj fiskalnoj godini on ce biti jedna milijarda, da bi u 2007/08. godini dostigao 5,5 milijardi. Fond za dijagnostiku dobija 1,5 milijardi, sest stotina miliona se usmerava samo za informacionu tehnologiju, pet stotina za bolnicka istrazivanja, dok ce 1,3 milijardi, ponovo u sledecem petogodisnjem periodu, biti namenjena nizu prioriteta koje vlada bude naznacila u narednom budzetu.
Postignuta je saglasnost da se od sledece godine sacinjavaju godisnji izvestaji o postignutim rezultatima u takozvanim ciljnim programima, u koje spadaju kucna nega, primarna zastita i pokrivenost lekovima. Vodice se racuna o potrosnji i to na nivou provincija, gde je federalna vlada nacinila ustupak da se bilansi podnose provincijskim izbornim telima.
U razgovoru sa predstavnicima stampe, premijer Kretjen je, pre svega, naglasio da je dogovor dokazao da vlade mogu da saradjuju na najbolji moguci nacin, za dobrobit svih Kanadjana. On je odbacio primedbu jednog novinara da postoji i novi suficit iz koga je moglo jos novca da se ulije u kasu zdravstva, rekavsi da postoje i drugi prioriteti o kojima se mora razmisljati.
Napomenuo je da se trazi novac i za odbranu, za zastitu zivotne sredine, realizaciju sporazuma iz Kjota, stanovnistvo sa niskim primanjima, sto takodje treba uvaziti i gde svakako treba uciniti nesto. On je rekao da Kanada ima dobru zdravstvenu zastitu, ali da je to oblast u kojoj ce uvek biti nekih problema, kao i prostora za unapredjenje.
Predsedavajuci premijer Ostrva princ Edvard, nazvao je postignuto 'aranzmanom', pre nego saglasnoscu, jer smatra da se tima samo ide ka resenju za obnovljenu, prihvatljivu zdravstvenu zastitu stanovnika. On insistira da je dokument ipak sacinjen zato sto su svi shvatili da najvaznije staviti interes pacijenata u prvi plan.
Premijer Kvebeka Bernar Londri, prijatno iznenadjen Kretjenovom fleksibilnoscu da sagleda potrebe i ciljeve te provincije, priznao i da je razocaran sto nije pokazao vise razumevanja za finansijska pitanja. Njegov kolega iz Nju Brunsvika, Bernard Lord nada se da ce zdravstvena zastita ostati i nadalje primerena potrebama stanovnistva.
Ontarijski premijer Ivz smatra da je provincija dobila samo polovinu sredstava neophodnih da zdravstvo bude u skladu sa vizijom Roja Romanova.
Lider Nanavuta, Pol Okalik, kaze da su starosedeoci, kao i u vise prilika do sada, ostali po strani. On naglasava da je teritorijama potrebno vise sredstava zbog posebnih potreba i ekstra troskova, u koje treba svakako ubrojati i prevaljivanje velikih razdaljina do zdravstvenih centara. Sa njim se slozio i Stiven Kakfvi, iz Severozapadnih teritorija, koji kaze da u dokumentu nema nicega za njih.
Ostale odredbe dokumenta o zdravstvu odnose se na obezbedjivanje odgovarajuce zdravstvene zastite, dvadesetcetiri sata dnevno, sedam dana u nedelji, za polovinu stanovnistva, sto je pre moguce. Zelja je da se ovaj cilj ostvari za najdalje osam godina. Nadalje, do kraja septembra naredne godine, treba odrediti minimum kucnog lecenja koji treba obezbediti u citavoj zemlji.
Federalna vlada ce obezbediti i beneficije za odsustvovanje sa posla zbog nege obolelog clana uze porodice, po osnovu osiguranja zaposlenih. Veoma osetljivo pitanje nadoknade izdataka za lekove bi trebalo da se resi u sledece tri godine.


Odluka Ministarstva za zdravlje

Obezbedice se dovoljno vakcine protiv velikih boginja

Ministarstvo za zdravstvo planira da obezbedi dovoljno vakcine protiv velikih boginja za sve stanovnike u zemlji. Iako je opasnost za takvu vrstu zaraze relativno mala u slucaju teroristickog napada, Ministarstvo se odlucilo na ovaj korak po strategiji dogovorenoj sa provincijskim zvanicnicima.
Dr Ron St.Dzon, generalni direktor Centra za pripremu i mere u kriznim situacijama, napominje da je dovoljno vakcinisati najizlozenije osobe u roku od cetiri dana od njihovog izlaganja zarazi, da bi se sprecilo da oni obole, kao i da se zatvori krug sirenja zaraze. U zavisnosti od stepena izlozenosti, taj krug moze imati i drzavne razmere.
U ovom trenutku postoje rezerve za vakcinaciju dva do tri miliona stanovnika, a do kraja godine ce se pribaviti oko deset miliona doza. Nije data precizna informacija koliko ce se cekati na vakcinu za ostali deo populacije.
Takodje, kako je naglaseno, za sada nema potrebe da se stanovnistvo vakcinise preventivno.

Komentari na sporazum

Zdravstveni radnici imaju primedbe

Upravo donesen dokument o finansiranju zdravstva u narednom periodu, izazvao je razlicite komentare i kod onih koji su direktni nosioci programa. Glavna zamerka brojnih medicinskih radnika odnosi se na izostanak stimulacije same profesije, kako kroz prosirivanje kapaciteta postojecih institucija za obrazovanje kadra, tako i kroz obezbedjivanje dodatnih motiva da se vise mladih bavi tim nadasve humanim zanimanjem.
Dzudi Darsi, predsednica Kanadske unije zaposlenih u javnim sluzbama, naglasava da dogovor ni izbliza ne ispunjava preporuke Roja Romanova. Sa njom se nije slozio predsednik Kanadske medicinske asocijacije, koji kaze da je na ovo vredelo cekati, jer su iznosi odredjeni u pravim okvirima.


Click for Toronto Forecast

| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |

Copyright 1996-2003 "NOVINE"