SVET


Ujedinjene Nacije

Izmedju rata i mirnog resenja

Fotografija: UN, savet bezbednosti.Americki pritisak na Sadama Huseina ulazi u kriticno desetodnevno razdoblje u kome ce vrhovni inspektori UN posetiti Bagdad da bi sastavili kljucni izvestaj Savetu bezbednosti. Njihov zakljucak mogao bi da odluci da li ce biti rata sa Irakom.
Izlaganje americkog drzavnog sekretra Kolina Pauela navelo je clanove Saveta bezbednosti da snaznije zatraze da Bagdad brzo iznese dokaze o svojim programima naoruzavanja. Ali, Savet od 15 clanova je ostao ostro podeljen oko pitanja moguceg rata.
SAD i Velika Britanija su rekle da Iraku brzo istice vreme u kome mora da iskaze punu saradnju sa inspektorima UN. Francuska, Rusija, Kina i mnogi drugi clanovi Saveta bezbednosti zatrazili su nastavak inspekcije i mirno resenje krize.
Oni su takodje naglasili da ce od kljucne vaznosti biti poseta Bagdadu sefova inspektora UN, Hansa Bliksa i Muhameda El Baradeja.
"Polazemo veliku nadu da ce njihov put u Irak biti plodan," izjavio je kineski ministar inostranih poslova Tang DJiasuan agenciji AP. "Mada je u ovom casu situacija veoma napeta, mi ipak verujemo da je mirno resenje i dalje moguce i da se ne moze iskljuciti."
Diplomati zemalja clanica Saveta bezbednosti danas kazu da ce cekati da Bliks i El Baradej podnesu izvestaj 14. februara pre nego sto bude oducen naredni korak, ukljucujuci donosenje nove rezolucije, zato sto ce sve zavisiti od njihove procene iracke kooperacije.
Visoki zvanicnik Bele kuce rekao je, pod uslovom da mu se ime ne pominje, da ce naredna dva dana biti kriticna jer ce u tom roku Pauel proceniti da li su americki saveznici voljni da podrze donosenje druge rezolucije o Iraku.
Kljuc, kaze zvanicnik, je u rukama Francuske: ako predsednik Zak Sirak bude insistirao na stavljanju veta na drugu rezoluciju, americki predsednik Bus rezoluciju nece traziti.
Ali, ako Pauel proceni da je rezulicju moguce usvojiti, naredni korak ce biti da se vidi sta treba ucinti da bi se dobio konsensus u Savetu bezbednsoti. Jedna opcija je odredjivanje krajnjeg roka Sadamu Husenu da se povinuje, mada zvanicnik kaze da je prerano da se ta opcija stavi na sto.
Sef francuske diplomatije Dominik de Vilpen ne pominje mogucnost veta, ali je rekao da "nema potrebe za drugom rezolucijom zato sto je i dalje na snazi Rezolucija 1441, koja je usvojena 8. novembra i koja daje Iraku konacnu mogucnost da se razoruza."
Vilpen poziva na pojacanu inspekciju i nadzor Iraka i predlaze da se utrostruci broj inspektora na terenu kojih je sada 100. To je sugestija koju su americki zvanicnici odbacili kao beskorisnu.
Ipak, Pauelovo izlaganje u Savetu bezbednosti i njegova prezentacija irackog krsenja rezolucije UN, podstakli su clanove Saveta bezbednosti da uloze dodatni pritisak na Bagdad.
Rusija, Kina, Cile u drugi clanovi saveta pridruzili su se Francuskoj u zahtevu da Irak brzo odgovori na Pauelove navode.

KOREJA - SAD

Severna Koreja upozorava SAD

Severna Koreja je juce upozorila da bi preventivni napad SAD na njene nuklearne kapacitete izazvao "rat punog obima" na Korejskom poluostrvu, javila je juznokorejska agencija Jonhap.
Upozorenje Pjongjanga usledilo je nakon sto je americki sekretar za odbranu Donald Ramsfeld Severnu Koreju okvalifikovao kao "teroristicki rezim".
"Ako SAD izvrse iznenadni napad na nase mirnodopske nuklearne kapacitete, to ce izazvati rat punog obima", prenela je agencija Jonhap napis vodeceg severnokorejskog dnevnog lista "Rodong Sinmuna".
Taj dnevnik optuzio je Vasington da planira da posalje vojna pojacanja u region i izvede preventivni napad na glavni severnokorejski nuklearni kompleks Jongbjon, za koji vlasti u Pjongjangu tvrde da sluzi za proizvodnju elektricne energije.
Amerika je odbacila optuzbe da planira napad na Severnu Koreju. Donald Ramsfeld je, medjutim, u Vasingtonu upozorio da ce ponovno pokretanje nuklearnog programa dovesti Severnu Koreju pred tezak izbor - da proizvodi nuklearno oruzje za sebe, ili da bi ga prodavala trecim zemljama.
"To je nesto sto svet mora da uzme veoma ozbiljno", kazao je Ramsfeld.


Putin i Sirak

Za mirno resenje iracke krize

Predsednici Rusije i Francuske Vladimir Putin i Zak Sirak zalozili su se danas u telefonskom razgovoru da se problem razoruzavanja Iraka resi diplomatskim putem, saopstio je Kremlj.
Americki drzavni sekretar Kolin Pauel potkrepio je sinoc pred Savetom bezbednosti UN stav svoje zemlje da se Irak nije oslobodio oruzja za masovno unistavanje.
"Nakon sto su razmotrili rezultate poslednje sednice Saveta bezbednosti o Iraku, lideri dve zemlje su podvukli poklapanje svojih stavova, u kojim se zalazu da se u resavanju irackog problema upotrebe politicke i diplomatske metode", saopsteno je iz Kremlja.
Putin i Sirak su se, kako se navodi, dogovorila da produzmu "blisku, zajednicku akciju" radi postizanja ovi ciljeva". Dva lidera treba da se 10. februara sastanu u Parizu, a razgovori ce trajati do 12. februara.
U medjuvremenu, ruski ministar inostranih poslova Igor Ivanov je ocenio da Pauelov izvestaj ne nudi trenutne dokaze da Irak poseduje zabranjeno oruzje.
"Prva analiza ukazuje da nema novih cinjenica koje bi dokazale da irak poseduje oruzje za masovno unistavanje. Ali zeleo bih da ponovim da bi konacnu odluku... valjalo doneti tek posto inspektori (UN za iracko oruzje) provere tu (Pauelovu) informaciju", rekao je Ivanov novinarima.
Ivanov je kazao da je upotreba sile poslednje sredstvo i dodao da nema osnova da se za tim sredstvom poseze.


Turski parlament odobrio modernizaciju americkih baza

Turski parlament juce je odobrio Amerikancima da modernizuju baze i luke u Turskoj kako bi se ucinile spremnim za rat protiv Iraka.
Odluka parlamenta doneta je na zatvorenoj sednici, a za nju su uglavnom glasali poslanici vladajuce Partije pravde i razvoja (AKP).
To se smatra prvim konkretnim gestom turske podrske Vasingtonu za vodjenje rata koji ce, kako ocekuju u Ankari, izazvati pometnju u regionu i omesti privrednu obnovu Turske.
Danasnji ishod, takodje, pokazuje raspolozenje u turskom parlamentu pred, za 18. februar zakazano, glasanje kada bi poslanici trebalo da daju dozvolu da se u te baze rasporede americki vojnici, sto bi predstavljalo "odskocnu dasku" za otvaranje "severnog fronta" protiv Iraka.
Velika vecina Turaka protivi se ratu. SAD su obecale Ankari paket finansijske pomoci vredan milijardu dolara za pokrice ratnih troskova, kao i za pripremu turskog finansijskog trzista od posledica sukoba u susedstvu.
Turski premijer Abdulah Gul je danas izjavio da turske trupe nece uzeti ucesce ni u kakvim borbama.
Ocekuje se, medjutim, da ce turske trupe uvecati prisustvo duz granice sa Irakom. U Ankari kazu da zele da sprece humanitarnu katastrofu i preduprede nastojanja Kurda u severnom Iraku da proglase nezavisnost.


EVROPA I IRAK

Deset istocnoevropskih zemalja uverene Pauelovim govorom

Deset istocnoevropskih zemalja podrzale su sinoc zalaganje SAD za razoruzanje Iraka, navodeci da je Vasington pokazao Ujedinjenim nacijama da moraju da deluju da bi se Bagdad otarasio oruzja za masovno razaranje.
Nakon sto je americki drzavni sekretar Kolin Pauel izneo pred Savetom bezbednosti UN americke dokaze da Irak krije zabranjeno oruzje od inspektora UN, 10 zemalja koje zele da udju u NATO saopstile su da su ih uverili ti "snazni dokazi".
"Jasna i prisutna opasnost koju predstavlja rezim Sadama Huseina trazi jedinstven odgovor zajednice demokratija", saopstile su bivse komunisticke zemlje u saopstenju koje je objavljeno u Njujorku.
U izjavi se izrazava snazna podrska bivsih zemalja Varsavskog pakta SAD. Te zemlje su i dalje zahvalne na americkoj podrsci u borbi za oslobadjanje sovjetske dominacije, kao i u nastojanju da udju u NATO, prenosi Rojters.
Potpisnici deklaracije su sefovi diplomatija Estonije, Litvanije, Letonije, Bugarske, Rumunije, Slovenije i Slovacke, koje su vec pozvane da udju u NATO, kao i ministri inostranih poslova Hrvatske, Makedonije i Albanije.
Takodje se podrzava proamericka struja u podeljenoj Evropi oko nacina za resavanje irackog problema.
"Nase zemlje razumeju opasnosti od tiranije i posebnu odgovornost demokratija za odbrane nase zajednicke vrednosti", navodi se u saopstenju sefova diplomatija.
Oni su naveli da je Pauel uspesno pokazao da je Irak sakrio zabranjeno oruzje, da obmanjuje inspektore i da je povezan sa medjunarodnim terorizmom.
Poljska, Ceska i Madjarska, bivse komunisticke zemlje, sada clanice NATO, prosle nedelje su podrzale cvrst stav americkog predsednika Dzordza Busa prema Iraku. To pismo potpisale su i Velika Britanija, Danska, Italija, Portugalija i Spanija.


Smanjenje sredstava za radio i tv programe u Evropi Propaganda SAD se seli na istok

Radio i tv programi u istocnoj i centralnoj Evropi koje finansira americka vlada dobice u poslovnoj 2004. godini manje sredstava, dok ce se za programe na Bliskom istoku i Jugoistocnoj Aziji izdvojiti vise novca.
U predlogu budzeta za poslovnu 2004. godinu americki predsednik Dzordz Bus je, u cilju borbe protiv terorizma, predvideo sredstva za povecanje broja radio i tv programa u podrucju Bliskog istoka i Jugoistocne Azije. Istovremeno, troskovi za programe u istocnoj i centralnoj Evropi bice smanjeni.
Uporedo sa smanjenjem programa, za istocnu i centralnu Evropu predvidjeno je i reduciranje administrativnih i upravnih troskova.
Smanjenjem od 8,8 miliona dolara u poredjenju sa poslovnom 2003. godinom, broj zaposlenih u Glasu Amerike (VOA) ce se smanjiti za 36, a u Radiju Slobodna Evropa (RFE) za 46 osoba.
Planirano je da se ukinu emisije Glasa Amerike na bugarskom, ceskom, estonskom, madjarskom, letonskom, litvanskom, poljskom, slovenackom, slovackom i rumunskom jeziku.
Radio slobodna Evropa, prema tim planovima, nece vise imati emisije na bugarskom, hrvatskom, estonskom, letonskom, litvanskom i slovackom.
Ukrajinski Glas Amerike ce biti smanjen sa dva na jedan sat dnevno, ukinuce se tri radna mesta a u jermenskom servisu tog radija broj zaposlenih ce biti smanjen sa sest na dva.
Ukida se emitovanje na rumunskom jeziku na RFE za Rumuniju, ali ce se nastaviti emitovanje za Moldaviju. Juznoslovenski servis RFE ce biti smanjen eliminacijom svih emisija na hrvatskom. Takodje je predvidjeno da RFE smanji operativne troskove u svojim jermenskim, gruzijskim, srpskim i ukrajinskim servisima.
U nastojanju da se podrze napori u borbi protiv terorizma, u budzetu su predvidjena sredstva za povecanje programa u podrucju Bliskog istoka i jugoistocne Azije.
Namenjeno je 30 miliona dolara za pokretanje mreze Televizije na Bliskom istoku, nove satelitske tv-mreze na arapskom jeziku, koja bi trebalo da ima veliki domet u tom regionu.
Predvijeno je, pored ostalog, 3,4 miliona dolara za udvostrucenje radio programa Glasa Amerike za Indoneziju (sa 2,5 na pet sati dnevno) i povecanje tv-programa na pet sati nedeljno.


Bugarska vlada odobrila tranzit i baze vojsci SAD

Bugarska vlada je juce odobrila prolazak americkih i saveznickih snaga preko bugarske teritorije, kao i upotrebu vazdusnog prostora i vojnih baza, ukoliko dodje do rata sa Irakom.
Sofija je odobrila i slanje u inostranstvo dve cete sa 150 bugarskih vojnika iz jedinica za nuklearnu, hemijsku i biolosku zastitu.Bugarski parlament bi o zahtevima vlade trebalo da se izjasni danas.
Vlada je takodje predlozila parlamentu da na aerodromu "Sarafovo" kod Burgasa odobri stacioniranje 18 aviona SAD za logisticku podrsku, kao i pratecih jedinica sa naoruzanjem. Prema recima bugarskog ministra odbrane Nikolaja Svinarova, rec je o 400 vojnika.
Tranzit i boravak stranih trupa je zahtevan za sest meseci. Isti rok vazi za upucivanje bugarskih vojnika.
U odluci vlade se ne navodi u koje drzave ti vojnici mogu biti poslati, ali prema bugarskim medijima radi se o Jordanu, Kuvajtu ili Saudijskoj Arabiji.
Bugarsko ucesce u izvrsenju danjasnje odluke kostalo bi drzavu 15 miliona leva odnosno 7,5 miliona evra na period od tri meseca, ili 25 miliona leva (12,5 miliona evra) na period od sest meseci, izjavio je predstavnik za stampu bugarske vlade Dimitar Conev.
Na sednici poslanickog kluba vladajuce koalicije, koju cine Nacionalni pokret Simeon Drugi i Pokret za prava i slobode, odluceno je da se podrzi predlog vlade.
Desna opoziciona Unija demokratskih snaga (UDS) izjavila je da ce glasati za predlog vlade, a leva opoziciona Bugarska socijalisticka partija (BSP) jos se nije odlucila.
Bugarska, koja je u novembru dobila poziv za clanstvo u NATO, vise puta je saopstila da podrzava SAD u borbi protiv medjunarodnog terorizma.
Sofija je dozvolila SAD da koristi aviobazu Sarafovo za operacije protiv avganistanskih talibana u jesen 2001. godine.


| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |

Copyright 1996-2003 "NOVINE"