Pregled znacajnijih datuma u istoriji zajednistva
Sedma promena imena
Savezna Republika Jugoslavija (SRJ) formalno-pravno je prestala da postoji a naziv nove zajednicke drzave je Srbija i Crna Gora, sto je sedma promena imena drzave od njenog osnivanja 1918.
- 24. novembar 1918. - Sredisnji odbor Narodnog vijeca Srba, Hrvata i Slovenaca (SHS) proglasio ujedinjenje Drzave Slovenaca, Hrvata i Srba sa podrucja bivse Austro-Ugarske Monarhije s kraljevinom Srbijom i Crnom Gorom u jedinstvenu drzavu Srba, Hrvata i Slovenaca.
- 1. decembar - U Beogradu delegacija Narodnog vijeca SHS i regent Aleksandar Karadjordjevic proglasavaju stvaranje zajednicke drzave, Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.
- 3. oktobar 1929. - Zakonom o nazivu i podeli Kraljevine na upravna podrucja promenjen je naziv drzave u Kraljevina Jugoslavija, a zemlja je podeljena na devet banovina.
- 29. novembar 1943. - Na Drugom zasedanju AVNOJ-a U Jajcu (BiH) Jugoslavija je projektovana kao federacija pet naroda (Srbi, Hrvati, Slovenci, Makedonci i Crnogorci) i sest federanih jedinica (Srbija, Hrvatska, Slovenija, Makedonija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina.
- 10 avgust 1945. - Na Trecem zasedanju AVNOJ-a u Beogradu Jugoslavija je dobila ime Demokratska Federativna Jugoslavija (DFJ).
- 29. novembar 1945. - Ustavotvorna skupstina proglasila je republiku i promenila ime drzave u Federativna Narodna Republika Jugoslavija (FNRJ).
- 7. april 1963. - Usvojen je novi savezni Ustav kojim je promenjeno ime drzave u Socijalisticka Federativna Republika Jugoslavija (SFRJ).
1991.
- 25. jun - Sabor Republike Hrvatske je jednoglasno usvojio Deklaraciju o proglasenju samostalne i suverene Republike Hrvatske i pokrenuo postupak razdruzivanja od Jugoslavije.
- Skupstina Slovenije je usvojila akte o izdvajanju iz SFRJ i proglasenju samostalnosti.
- 15. oktobar - U Skupstini BiH, bez prisustva poslanika Srpske demokratske stranke (SDS) usvojen Memorandum o suverenoj Bosni i Hercegovini.
- 21. novembar - Sobranje Makedonije svecano proglasilo novi makedonski Ustav kojim je Makedonija definisana kao suverena i samostalna drzava.
1992.
- 27. april - Savezno vece Skupstine SFRJ usvojilo je Ustav Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) - zajednicke drzave Srbije i Crne Gore.
2002.
- 14. mart - U Beogradu potpisan Sporazum o preuredjenju odnosa Srbije i Crne Gore. Tim sporazumom, koji su potpisali zvanicnici SRJ, Srbije i Crne Gore, uz posredovanje Evropske unije (EU), zajednicka drzava je dobila ime Srbija i Crna Gora.Odluka Natase Micic suprotna duhu Ustava
Kad ce Srbija dobiti predsednika?
Predsednica Skupstine Srbije Natasa Micic saopstila je danas da ce datum predsednickih izbora odrediti odmah posle usvajanja novog Ustava Srbije, odnosno njegovog uskladjivanja sa Ustavnom poveljom zajednice Srbije i Crne Gore.
Natasa Micic saopstila je danas da ce datum predsednickih izbora odrediti najkasnije do pocetka redovnog jesenjeg zasedanja Skupstine Srbije.
"Posto situacija u kojoj duznost predsednika republike obavlja predsednik Skupstine Srbije ne sme trajati neopravdano dugo, datum predsednickih izbora odredicu u svakom slucaju najkasnije do pocetka redovnog jesenjeg zasedanja Skupstine Srbije", navodi se u saopstenju predsednice parlamenta Srbije.
U saopstenju se navodi da je, ako do jesenjeg zasedanja parlamenta ne bude usvojen novi Ustav Srbije, ili ne bude izmenjen sadasnji, "neophodno proveriti narodnu volju na predsednickim izborima".
"Ta provera ce tada biti vaznija od rizika da izbori budu neuspesni", dodaje se u saopstenju.
Miciceva je navela da se, pre donosenja odluke o izborima, konsultovala sa sefovima poslanickih grupa, predsednicima skupstinskih odbora, predsednikom Skupstina Vojvodine, nadleznim ministrima, predsednikom Vlade Srbije, predsednicima Ustavnog i Vrhovnog suda Srbije i strucnjacima za ustavno pravo.
U saopstenju se navodi da je u tim konsultacijama "preovladalo misljenje" da se politicke okolnosti koje imaju uticaj na uspeh predsednickih izbora nisu promenile u odnosu na decembar 2002. godine kada oni, po drugi put nisu uspeli.
"Zbog toga je stav vecine politickih stranaka da izbore treba odloziti do usvajanja novog Ustava Srbije", navodi se u saopstenju.
Dodaje se da bi "raspisivanje predsednickih izbora pod istim zakonskim uslovima i u nepromenjenim politickim okolnostima bilo necelishodno i statno po drzavne interese".
"Dok sam na duznosti predsednika Narodne skupstine, nastojacu da odgovorno i obazrivo vrsim duznost i ovlascenja predsednika republike. Tu funkciju cu pre svega usmeriti na to da rok u kome treba da se obavi promena Ustava Srbije bude sto kraci kako bi Srbija dobila izabranog predsednika sto pre, a svakako u toku ove godine", navodi se u saopstenju.
Povodom "osporavanja clana 5. Zakona o izboru predsednika Srbije", Micic je istakla da je "duznost predsednika Skupstine Srbije da primenjuje zakon a ne da ocenjuje njegovu ustavnost".
"Zato cu, ukoliko Ustavni sud odluci da pomenute odredbe nisu u skladu sa Ustavom, bez oklevanja postovati takvu odluku. Spremna sam da preuzmem odgovornost za ovu odluku. Donela sam je uvazavajuci politicku realnost i vodeci racuna o interesima gradjana i stabilnosti drzave. Ova odluka je, pre svega, u skladu sa mojom savescu", navodi se u saopstenju predsednice Skupstine Srbije.REAGOVANJA
Nevladina organizacija za nestranacko i gradjansko posmatranje izbora Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) ocenio je danas da je odluka predsednica Skupstine Srbije Natase Micic o predsednickim izborima suprotna duhu i ciljevima Ustava.
"U Ustavu Srbije ne postoji precizna odredba koja bi pomogla prevazilazenju situacije u kojoj predsednik nije izabran. Istovremeno, zakonsko pravilo prema kojem predsednik skupstine odlucuje o raspisivanju izbora je presiroko postavljeno i rastegljivo i pruza diskreciona ovlascenja velikog obima", rekao je portparol CeSID-a Marko Blagojevic.
Predsednica Skupstine Srbije Natasa Micic saopstila je juce da ce datum predsednickih izbora odrediti odmah posle usvajanja novog Ustava Srbije, odnosno njegovog uskladjivanja sa Ustavnom poveljom zajednice Srbije i Crne Gore.
"Posto situacija u kojoj duznost predsednika republike obavlja predsednik Skupstine Srbije ne sme trajati neopravdano dugo, datum predsednickih izbora odredicu u svakom slucaju najkasnije do pocetka redovnog jesenjeg zasedanja Skupstine Srbije", navodi se u saopstenju predsednice parlamenta Srbije.
Portparol CeSID-a Marko Blagojevic rekao je da rastegljiva zakonska resenja namecu potrebu za tumacenjem koje bi "trebalo da bude inspirisano dobrom voljom tumaca i duhom i ciljem pre svega Ustava i zakona".
"Iako na prvi pogled odluka Natase Micic nije protivna nijednom eksplicitnom pravilu, smatramo da tumacenje putem kojeg se doslo do odluke nije bilo tumacenje uz dobru volju, kao i da odluka nije u skladu sa duhom i ciljem Ustava", rekao je Blagojevic.
On je istakao da je cilj Ustava "nedvosmisleno bio da mesto predsednika Republike ne ostane neupraznjeno vec da se popuni vrsiocem duznosti, ali istovremeno i da ogranici vreme trajanja mandata vrsioca duznosti i to na jedan kraci vremenski period dovoljan samo da se organizuju novi izbori za predsednika".
"Utoliko smatramo da je danasnja odluka u suprotnosti sa ciljem i duhom ustava", dodao je portparol CeSID-a.
Upitan da li je sadasnji Ustav Srbije legitiman, Blagojevic je odgovorio da je od oktobra 2000. godine bilo dovoljno vremena da se ustav promeni.
"S obzirom da to nije ucinjeno, ustav, kakav je takav je, mora se postovati jer boljeg nema, a nema ga zato sto iz meni nepoznatih razloga ustav u medjuvremenu nije menjan", rekao je Blagojevic.
On je dodao da je moguce da ce pred sudom biti osporena ustavnost danasnje odluke predsednice Skupstine i da ce sud pritom imati izuzetno tezak posao.
"Odluka suda se ni na koji nacin ne moze anticipirati a sve zbog manjkavosti postojeceg zakonodsvstva i ustava", rekao je Blagojevic.
VRSACLekovita morska voda u Gradskom jezeru
Profesor Instituta za hidrologiju Rudarsko-geoloskog fakulteta u Beogradu Mihailo Milivojevic kazao je danas da se u Gradsko jezero u Vrscu uliva lekovita morska podzemna voda, za koju se pretpostavlja da je ostatak nekadasnjeg Panonskog mora.
"Na osnovu analiza Instituta za zastitu zdravlja Srbije ustanovljeno je da se u Gradsko jezero izliva morska voda sa dubine od 200 metara, u razblazenom odnosu jedan prema cetiri. Bogata je jodom, sulfatima, magnezijumom, kalcijumom i ima konstantnu temperaturu od 25 stepeni. Izvor je obnovljiv, nepresusni resurs, voda je sterilna, izuzetnog kvaliteta, bez prisustva bakterija i potice od pre nekoliko miliona godina", rekao Milivojevic.
U preduzecu "Varos", zaduzenom za uredjenje grada, kazu da izvor postoji jos od 1975. godine, ali da se nije znalo da je dragocen. Po sastavu, isti je kao izvorista u termalnim banjama Madjarske, tako da su pred Vrscem mogucnosti razvoja turizma, zdravstva i komercijalnih delatnosti.
Do tog otkrica se doslo dok su trazeni uzroci hemijske neispravnosti vode, odnosno, visokog procenta minerala, zbog cega je Sanitarna inspekcija iz Panceva septembra prosle godine zatvorila Jezero za gradjanstvo.
Institut za hidrogeologiju Rudarsko geoloskog fakulteta u Beogradu zvanicno je ponudio preduzecu "Varos" izradu elaborata o kompletnom ispitivanju ovog vrsackog nalazista, a lokalna samouprava je na ime sanacije jezera, s obzirom da je ono zvanicno jos uvek zatvoreno, u budzetu za 2003. godinu izdvojilo 10 miliona dinara.
"Ponuda Instituta bice prihvacena. Voda iz jezera ce se ispustiti, izvadice se godinama talozen mulj, a zatim cemo ga naliti iz ovog dragocenog izvora. Radovi ce poceti krajem februara, odnosno, pocetkom marta", kaze direktor preduzeca "Varos" Slobodan Peric.CRNA GORA - MILO DJUKANOVIC
Opstanak drzave zavisi iskljucivo od poverenja gradjana
Crnogorski premijer Milo DJukanovic izrazio je rezerve u pogledu odrzivosti nove drzavne zajednice Srbije i Crne Gore i izrazio spremnost na razdvajanje dve republike, ukoliko nova unija ne opravda poverenje gradjana.
"Opstanak drzave zavisice iskljucivo od poverenja gradjana, ali ono ostaje podredjeno pobosljanju njihovog svakodnevnog zivota", izjavio je DJukanovic u intervjuu za AFP.
DJukanovic je rekao da ne bi potpisao Beogradski sporazum kojim su utvrdjene osnove za preuredjenje odnosa Srbije i Crne Gore da taj sporazum ne predvidja mogucnost organizovanja referenduma clanica o nezavisnosti kroz tri godine.
"Nikada ne bih preuzeo na sebe odgovornost da uskratim crnogorskom narodu demokratsko pravo. Nikada mi to ne bi bilo oprosteno i pitanje referenduma, koje je navedeno i u Ustavnoj povelji nove drzave, predstavlja za mene izuzetno vazan faktor za prihvatanje" Beogradskog sporazuma, rekao je on.
Crnogorski premijer je rekao da ce iskreno pristupiti primeni Beogradskog sporazuma.
"Mi cemo se usredsrediti na primenu evropskih normi u ekonomskim i politickim strukturama" clanica nove drzave, pre nego sto se konacno utvrdi buduci status Crne Gore, rekao je DJukanovic.
On je ukazao da je potrebno da Evropa koja je "unela svoj autoritet u ovaj projekat, pomogne demokratskim i proevropskim snagama u Srbiji i Crnoj Gori, ukoliko zeli da on bude dugotrajan".
"Evropa mora mnogo vise da se angazuje u svojoj podrsci reformskim snagama u Srbiji i ovde", naglasio je DJukanovic.
Prema njegovim recima, slaba strana nove drzave jeste i dalje Srbija, i pored njene "relativno razvijene industrije", posto je ta republika bila izlozena "nesreci" koju je za nju predstavljao rezim bivseg predsednika SRJ Slobodana Milosevica.
"Mislim da je reformski front (u Srbiji) nesto mladji od onog u Crnoj Gori i dalje vrlo osetljiv. Postoje politicke snage koje drze Srbiju kao zatocenika nacionalizma, mitomanije i konzervativnosti, i koje i dalje mogu ozbiljno da naskode", rekao je crnogorski premijer.
DJukanovic je ocenio da su "nacionalisticki pokreti zivi", da "nastavljaju da vrse opstrukciju" i da je zbog toga neophodna snazna podrska Evrope reformski natrojenim liderima, medju kojima "oni mladji imaju dobro iskustvo o zapadnoj demokratiji".
On je pozvao predsednika SRJ Vojislava Kostunicu da stane uz reformiste i da "ne koci njihove aktivnosti tako sto flertuje sa nacionalizmom".
"Ako Kostunica odluci da se pridruzi redovima proevropskih snaga, on ce jos moci da igra vrlo vaznu ulogu na politickoj sceni Srbije", ocenio je DJukanovic i dodao da ce Kostunica, ako "odlucno stane na stranu nacionalizma, doziveti fijasko".
Treba da pisemo ustav, a sta da kazemo o Kosovu u njemu?Djindjic i Solana razlicito o Kosovu
Premijer Srbije Zoran DJindjic i visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana juce su u Beogradu izneli oprecne stavove i poglede na problem Kosova i nacin njegovog resavanja.
"Mi u Beogradu ocekujemo da medjunarodna zajednica jasno kaze da ce u trazenju resenja statusa (Kosova), pozicija Beograda biti uvazavana i interesi Beograda biti ukljuceni u to i da ce to resenje predstavljati kompromis", rekao je DJindjic posle razgovora sa Solanom.
Ponavljajuci u vise navrata da Beograd u ovoj fazi trazi samo da razgovori o tome pocnu, DJindjic je rekao i da je resenje problema vazno i zbog toga sto ce Srbija uskoro dobiti novi ustav, a pitanje Kosova nije reseno.
"Nama treba trajno resenje koje ce doneti stabilnost. Ova privremena, kratka resenja ne uspevaju na Balkanu. Ovde se ne radi samo o statusu Kosova, vec i o statusu Srbije. Moramo da znamo kakav je status Srbije. Treba da pisemo ustav, a sta da kazemo o Kosovu u njemu? Da ne kazemo nista? Mislim da imamo pravo da znamo kakva je nasa drzava i niko nema prava da nam oduzme to pravo", rekao je DJindjic.
Sa druge strane, Solana je ponovio vise puta izrican stav evropskih diplomata da je pre utvrdjivanja statusa Kosova neophodno uspostaviti standarde.
"Nismo za to da u ovom trenutku pocne razgovor o statusu Kosova. Zelimo da razgovaramo o standardima i to je pozicija EU. Za mene, Kosovo je vodjeno Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244. Kao EU, mi podrzavamo poziciju (sefa civilne misije UN Mihaela) Stajnera, a to je slogan koji je vise puta ponavljan, standardi pre statusa", rekao je Solana.
Premijer Srbije je na to odgovorio da "ne moze da razume stav" da sada nije trenutak da se pitanje Kosova otvori.
"Uvek je trenutak za strateska razmisljanja i za razmisljanja o ozbiljnim resenjima. Mozda nije trenutak za implementaciju, ali ne mogu da razumem da nije trenutak da se to pitanje postavi", rekao je DJindjic.
"Srbi na Kosovu zasluzuju da im budu priznata kolektivna prava. Kosovo treba da bude bazirano na dve velike nacionalne grupe - Srbima i Albancima i oni treba da saradjuju. Ako to ne funkcionise, onda da pocnemo da trazimo drugo resenje. Ali, hajmo da prvo priznamo realnost, a to je da Srbi nisu samo gradjani, vec deo zajednice, a oni sada nisu priznati kao takvi", rekao je premijer.
Na pitanje da li ocekuje medjunarodnu konferenciju o Kosovu, DJindjic je rekao da je prvi korak da se ta tema nametne i da ocekuje da u maju ili junu pocnu ozbiljni razgovori o tome.
"Medjunarodna zajednica je uljuljkana u strategiju zabadanja glave u pesak i zatvaranja ociju pred problemom. Moj cilj je da probudim medjunarodnu zajednicu i da kazem da nista ne resava odlaganje problema, jer za dve-tri godine taj problem ce da nas snadje uvecan i onda, mozda, nece biti prilike da se nadju sredstva za njegovo resenje", rekao je DJindjic.
Premijer Srbije je dodao da Beograd "ima odredjene ideje kako taj kompromis moze da izgleda" i da za pocetak trazi da se o tome razgovara.
"U poslednje dve-tri godine, od dolaska medjunarodnih snaga na Kosovo, malo toga se promenilo. Treba nam jedan ozbiljan razgovor na tu temu i nas cilj je da kod medjunarodne zajednice nametnemo razgovor na tu temu. Kao prvo, ocekujemo ozbiljan razgovor o buducnosti Beograda, Pristine, regiona, a ne samo resavanje dnevnih problema", rekao je DJindjic.
On je upozorio da se dnevnim odlukama na Kosovu to pitanje prejudicira i da se sada "prakticno stvaraju institucije, koje kada budu stvorene, ne ostavljaju nikakav prostor za neke preterane kompromise u buducnosti".
U cilju nametanja pitanja Kosova, DJindjic je liderima desetak najuticajnijih zemalja uputio pismo, a danas je najavio i pismo Savetu bezbednosti UN "kada vidi saopstenje sa danasnje sednice".
"Ideja je da u naredna dva-tri meseca obavimo razgovore sa predstavnicima vaznih zemalja i da u licnim kontaktima objasnimo nasu poziciju i da se u maju, junu to pitanje na ozbiljan nacin pokrene", rekao je DJindjic.
On je preneo da je od americke administracije dobio odgovor na svoje pismo u kojem se od Beograda trazi da se pitanje Kosova ne pokrece sada, jer je paznja fokusirana na drugu temu.
"Ja samo kandidujem ovu temu za razmisljanje, jer se za dve godine ovo pitanje nije pokrenulo sa mrtve tacke. Ne bi smelo da se dogodi da se pitanje trajne stabilnosti Balkana stavi pod tepih zbog nekih drugih svetskih kriza", rekao je DJindjic.
Premijer Srbije je odbacio tvrdnje da njegove ideje o Kosovu prete stabilnosti pokrajini i regionu, isticuci da se njegova politika o Kosovu bazira na Rezoluciji Saveta bezbednosti.
"Ako je Rezolucija pretnja regionu, onda sam i ja deo toga. Nisam za izbegavanje problema, jer to nije resenje problema. Na Kosovu nijedan porblem nije resen u prethodne dve-tri godine i vidim nove probleme koje nailaze. Nezavisnost Kosova je veliki problem, i koncepcijski i praktican", odgovorio je DJindjic.
Na pitanje da li postoji mogucnost da zbog insistiranja na resavanju statusa Kosova, izgubi podrsku u medjunarodnoj zajednici, DJindjic je odgovorio da mu podrska ne treba ako ona znaci izbegavanje resavanja problema.
"Ja sam i ranije govorio. Moj posao nije da budem popularan, ni ovde (u Srbiji), ni u medjunarodnoj zajednici. Moj zadatak je da resavam probleme ove zemlje i postignemo neki nivo stabilnosti u regionu kada mandat ove vlade bude zavrsen", porucio je Djindjic.
