Nezavisne Novine

Kanada

Pol Martin na celu komisije UN za privatni sektor u nerazvijenim zemljama

Pol Martin ce predsedavati, zajedno sa bivsim meksickim predsednikom Ernestom Zediljom, u komisiji UN zaduzenoj za stvaranje domaceg privatnog sektora u zemljama treceg sveta. Predstavljajuci novonaimenovane, generalni sekretar UN Kofi Anan je istako da su obojica ljudi koji znaju samo za uspeh i da to pokazuje koliki se znacaj pridaje privatnom sektoru kao pokretacu razvoja u zemljama u razvoju.
Zadatak komisije je da iznadje mogucnosti za podsticanje rada lokalnih preduzetnika na onim prostorima u kojima u privredi dominiraju drzavni sektor i multinacionalne kompanije i da do nevembra podnese izvestaj.
Prihvatajuci naimenovanje, Martin je istakao da ce komisija delovati van ustaljenih sablona trgovine i pomoci zemljama treceg sveta i da ce koristiti ideje koje tamo vec imaju preduzimljivi ljudi.
Jedna od ideja u koju on veruje je ona pruanskog ekonomiste Hernanda de Sota, za uspostavljanje sistema vracanja zemlje osiromasenim seljacima.
Za specijalnog savetnika komisije, postavljen je Moris Strong, Kanadjanin koji je imao veoma vazne zadatke u mnogim uticajnim organizacijama, kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Nedavno se spekulisalo da ce Strong biti specijalni savetnik u Martinovoj vladi, ali je usledio demanti.
Portparol premijera Kretjena, Toren Hadima rekla je da se nova Martinova funkcija izvanredno uklapa u prioritete koje je Kretjen postavio na polju medjunarodnog razvoja, posebno sto se tice pomoci Africi. Ona je naglasila da nije bilo potrebe da Martin trazi saglasnost od premijera, pre prihvatanja funkcije.
U jednom intervjuu, Martin je takodje rekao da nije trazio, niti mu je bila potrebna dozvola premijera Kretjena. On kaze da je Ministarstvo za inostrane poslove obavesteno unapred o tome, a da je on to prihvatio kao licnost, i to licnost cijem konceptu uloge Kanade i onome sto ona moze da uradi u svetu, ova funkcija odgovara.
Na novinarsko pitanje da li smatra da je njegova pobeda sigurna, on je diplomatski odgovorio: "Mislim da cu ostaviti da Liberalna stranka to odluci."

Predvidjanje kanadskog naucnika

Vakcinom protiv raka grlica materice

Kanadski naucnik Eduardo Franko, direktor odeljenja za epidemiologiju raka na Univerzitetu MkGil, predvidja da bi u narednih trideset godina mogla mogucnost obolevanja od raka grlica materice da se svede na minimum, ukoliko se usvoje dva nacina za borbu protiv humanog papiloma virusa.
Veruje se da je ovaj virus uzrocnik raka grlica materice cak do 99,7 odsto slucajeva, i to podvrste HPV-16 i HPV-18.
Pomenuta dva nacina se zasnivaju na vakcini protiv virusa koji se prenose seksualnim kontaktom, uz provere na virus. Vakcina, za koju sadasnje probe pokazuju pouzdanost od sto posto, trebalo bi da bude dostupna svima u narednih pet do sedam godina. Dr Franko sugerise da bi se time smanjila potreba za Papanikolau testovima, koji se sada rade svake godine. Taj test bi i dalje ostao kao neophodan za precizno dijagnostikovanje raka, a HPV testovi bi se radili svake pete godine.
Dr Franko ce u obimnom ispitivanju dvanaest hiljada zena iz Njufaundlenda i Montreala, paralelno raditi uobicajene Papanikolau provere i HPV testove i veruje da ce ove druge biti pouzdanije u otkrivanju raka.
U buducnosti bi trebalo da svako dete dobije vakcinu HPV izmedju devete i dvanaeste godine i dr Franko veruje da ce kod nadleznih politickih struktura postojati razumevanje za tu sugestiju. On napominje da se mogu javiti protivljenja, kod roditelja uopste, i posebno kod roditelja decaka. Prvi razlog moze biti vezan za predrasude, jer ce se naci oni koji ce zamerati sto se deci daje vakcina protiv seksualno prenosivih bolesti. Takodje, decaci nisu direktno zdravstveno ugrozeni, pa ce moguce i tu biti problema, ali je neophodno da se i oni vakcinisu kako bi zastita zena bila potpunija.

Zastita od komaraca i sunca (ne) idu zajedno

Strah od virusa zapadnog Nila i stetnost suncevih zraka navode nas da cesto upotrebljavamo zastitna sredstva u isto vreme. Medjutim, koliko ima koristi od toga, toliko jedno ispitivanje pokazuje da to moze imati i negativne posledice.
Farmaceut iz Vinipega dr Ksiaocen Gu utvrdio je, na osnovu dvogodisnjeg ispitivanja, da kombinacija sredstva za zastitu od insekata sa mlekom za suncanje moze biti stetnija nego sto se pretpostavljalo. Propratni efekti odredjenih supstanci iz ovih sredstava, poput osipa po kozi, iznenadnih promena krvnog pritiska i napadi, mogu se pojacati i javljati cesce nego sto je to uobicajeno.
Medicinski strucnjaci, za sada, ne zele da se izjasnjavaju o ovim rezultatima, jer smatraju da treba treba obaviti dodatna ispitivanja. Postoje cak i sumnje u metodologiju ispitivanja, pa kazu da treba pricekati da sve bude zavrseno i tek tada davati preporuke, ukoliko to bude potrebno.
Najsporniji sastojak sredstva za zastitu od insekata, odnosno komaraca, svakako je DEET, za koji odavno vazi da je potencijalno opasan za ljude. Strucnjaci napominju da ne bi trebalo da bude posebne opasnosti, posebno ako se upotrebljava kako je propisano i uskladi sa individualnim potrebama.

Izdvojena sredstva za bolnice koje su lecile obolele od SARS-a

Pomoc provincijske vlade

Provincijska vlada iznasla je mogucnosti da obezbedi novac za bolnice, materijalno veoma tesko pogodjene epidemijom SARS-a.
Prvo je bilo predvidjeno 484 miliona dolara, ali su zdravstveni radnici bili nezadovoljni iznosom. Ova svota nije bila dovoljna da se sprece otpustanja i smanjivanje odredjenih programa.
Po proracunima Ontarijske medicinske asocijacije (OMA), bolnicama u provinciji bice potrebno ove godine 500-600 miliona dolara preko svote planirane budzetom.
Posle prve najave, premijer Ivz obecao je dodatnih 136 miliona koji ce odmah poceti da priticu u fondove bolnica. Tim povodom, on je izjavio da su bolnice stubovi celokupnog sistema zdravstvene zastite i da je preko potrebno obezbediti dovoljno sredstava kako bi medicinske usluge bile prilagodjene potrebama stanovnistva. Premijer je takodje rekao da ce na racune bolnica biti prebaceno jos novca za pokrivanje gubitaka zbog SARS-a, s tim sto ce najveci deo otici upravo onim ustanovama koje su bile kljucne za tretman ovih bolesnika.
Hilari Sort, predsednica Ontarijske asocijacije bolnica, kaze da je ovo svakako velika pomoc, koja daje sigurnost da se prave dalji planovi.
Premijer Ivz jos jednom je potencirao da je izostala adekvatna pomoc federalne vlade. Ponudjeno je svega 250 miliona, a provincija je dosledna u trazenju znacajnije pomoci.

Statisticari o nasilju

Strah od kriminala raste iako stopa kriminala opada

Strah od kriminala i nasilja stalno raste, sudeci po ispitivanjima javnog mnjenja, iako stopa kriminala u zemlji i dalje nastavlja da opada. Ovakav trend poceo je jos pre dvanaest godina, i prosle je bio za 27 odsto manji nego te 1991. godine.
Stopa se odredjuje na osnovu ukupnog broja prijava policiji.
Ipak, kada se to rasclani, onda se vidi da je slika i nije tako pozitivna. U Kanadi je recimo, prosle godine bilo 582 ubistva, 29 vise nego godinu dana ranije. Broj ubistava najvise je porastao u Britanskoj Kolumbiji, cak za 42, ali je to delom i zbog otkrivanja 15 tela nestalih zena na tamosnjoj farmi svinja.
Od svih prijava policiji, 13 odsto se odnosi na nasilje, nesto preko polovine su razbojnistva, a jedna trecina je u kategoriji 'ostalo', gde spadaju prevare i remecenje reda i mira.
Statisticari su utvrdili da nasilje i maloletnicki kriminal opadaju, a da se povecao broj sukoba sa zakonom zbog droge. Tu se navodi najveci broj prekrsaja u poslednjih dvadeset godina, gotovo 93 hiljade. Kada je marihuana u pitanju, najvise prekrsaja odnosi se na posedovanje droge, ali ce se ti podaci ubuduce mozda izmeniti, ukoliko Parlament usvoji zakon da se posedovanje malih kolicina kaznjava samo novcano.
Kriminal je u porastu narocito u Nanavutu, 13,3 i na Ostrvu princa Edvarda, 11,5 odsto. Jukon i Severozapadne teritorije blago zaostaju, dok je u Nju Brunsviku, Alberti i Britanskoj Kolumbiji tek u blagom porastu. U Kvebeku, Ontariju, Saskacuanu, Manitobi i Njufaundlendu i Labradoru zabelezeno je manje prestupa. Valja primetiti i da je u devet najvecih kanadskih gradova kriminala sve manje.

Obestecenje za prevaru

Vlasnici kaznjeni za zamenu kucnih aparata

Pre tri godine, jedan advokat iz Toronta je za vise od pet stotina hiljada dolara kupio kucu, opremljenu novim napravama, sa svilenim zavesama i saunom, koja radi, kako su rekli tadasnji vlasnici.
Medjutim, kada je posle tri meseca preuzimao kucu, primetio je da su kucni aparati zamenjeni drugima koji su u jadnom stanju, da pojedini cak nisu predvidjeni za ovdasnju struju, da su zavese drugacije i mnogo jeftinije, da su pojedini zidovi osteceni, da sauna ne radi, da je ostavljeno djubre ispred i iza kuce.
On je sve to pedantno snimio, u prisustvu par svedoka, a zatim kada je ustanovio da cinjenicno stanje ne odgovara prijavljenom posredniku za nekretnine, uzeo je papir i napisao tuzbu.
Nedavno je ova prica dobila sudski rasplet. Prethodnim vlasnicima nalozeno je da isplate 14 hiljada dolara za nadoknadu za kucne aparate i jos deset hiljada kazne.