Preminuo Miodrag Perisic, Ambasador Srbije i Crne Gore u KanadiMIODRAG PERISIC - Imao je prirodu diplomate
Imao je tu cast da bude "nas" ambasador
Mogao je da sedi u kafani sa nama, za stolom za kojim su sedeli ljudi, nasi izmedju kojih je i sam ponikao, iz najrazlicitijih sfera zivota, da slusa pitanja neobicnih "bajkovitih" umova i da daje smirene i obicne odgovore na njih. Odgovore, ne dvosmislice ili "samoupravne" zavrzlame, pa se onda svi pitajte.
Umeo je, pred nama, da otvori izlozbu sa tri recenice i da vise nije ni trebalo. A da ih se svi secamo.
Umeo je da nam se, o crkvenim ili duhovnim okupljanjima, obrati primerno i sa merom.
"Posle toliko decenija " - govorili su mi - " bio je nas ambasador sa nama. "
Imao je tu cast da bude medju nama prvi "nas" ambasador, da se mnostvo oseti uz njega opet kao kod svoje kuce i da negde ima svoju kucu.
Umeo je, u vreme kada skoro niko nije znao koje je, od pometnje, haosa i samozivih htenja neostvarenih heroja, ali ostvarenih baraba, u vreme smutnji i jos ne zamuklih ratnih urlika, umeo je da nam kaze: vreme je za nasu kulturu, za nase duhovnistvo.
I da nas to predstavlja po svetu, barem ovde. Umeo je da nam to kaze, da nam to pokaze i da nas u te ciljeve pokrene.
I moler i princ i baraba, imali su za njega vaznost duznu njegove paznje. Verovali smo da smo u prisustvu coveka pred kojim je veliki zivot, vazan za ozdravljenje slike o nama samima. I pre svega, nase slike o nama samima. Verovali smo, a nismo znali da on tu medju nama zivi veliki zivot. Jer mera velikog zivota nije nasa mera koliko smo i kojecega stekli.
Bozja mera meri po tome koliko je ljudi koji od nas povezao, jednih sa drugima, kolike je svetove spojio taj mucenik ili bilo koji mucenik ma i kako kratkim zivotom.
Navika, meri zivot brojem godina. Ljudsko srce meri i svoj i tudji zivot srcima koja srecnije i ujednacenije kucaju jedna sa drugima. Nama, daleko od tla na kome smo ponikli, to je vazno. Mozda je tamo nekima vaznije da svaki dan, iz ovih ili onih sitnih i primitivnih interesa ponove po neki akt Zikice - cuvenog Spanca.
Nama je tih politickih patoloskih ostrascenja pod srpskim nebom i previse. I njegova ekselencija, gospodin ambasador Miodrag Perisic je u tome disao sa nama. I ucinio je da severno okruzenje kanadskog prostora, u kome smo se nasli i nas vidi i dozivi drugacije. Lepse i primernije. Ucinio je to za ovo kratkog vremena bivanja medju nama.
Da je imao jos vremena, mozda bi u tome dosegao silinu sunca koje okuplja toplinom. Ovako, nenadnom smrcu pak, ostavio jet rag komete i nadu: javice se taj sjaj medju nama opet.
Stari Srbi, kada su znali da ce mreti, trazili bi da ih se iznese na doksat ili u avliju. Time je taj okokucni prostor dobijao svoju svetost. Otuda sto to nije birao, otuda sto ga je smrt zatekla ovde, nismo znali da je Milan, Mile, bio obelezen i sudbinom onoga koji ce nam ovo tudje, udaljeno tlo i nebo uciniti doksatom i avlijom daleke kuce. Pogotovo sto smo mi ovde dosli svojom voljom, a on je bio poslat medju nas, da predstavlja interese tla koje su mnogi od nas napustili.
Ali imao je caroliju kojom je znao da nas nadje i ovako odlutale i mnoge zalutale. Imao je licnu kulturu i duh kojim je, kao kakvo pamucno tkanje, umeo da nas ogrne i da probudi u nama ponos sto postoji Jugoslavija, koju je prvotno predstavljao, pa po nuzdi globalnih igara, zajednica Srbija i Crna Gora, sto postoji tlo plemenitih ljudi, kao zavet - i grobovima dedova i sumu Dunava, i smehu Skadarlije i polemikama Francuske (7) i... i zovu crkvenih zvona, koja nas sve docekuju i sve ispracaju.
Kada se tlo otvori da primi Miodraga Perisica u vecnu postelju, neka zvona zvone i sitno i setno - nije voleo bucne muzikante !
Tugu, nicije reci ne mogu da stisaju, niti da je smire. Niti reci mogu da zaustave suze. Ali neka sve tri njegove devojke ne brinu, dve su imale tatu, Milena i Danica, a jedna Zaneta supruga za kojim ce mnoge usne i posle mnogo godina sa suzom u oku saputati zasluzeno : - Vjecnaja pamjat.
I mnoga srca na kakvoj izlozbi ili u kafani, na pomen toga imena medju nama, zakucace ujednacenije.
Kao i ovo srce i ove usne u tisini majske veceri, ciju prijatnost para bol za nedorecenim, nedovresenim... za istrgnutom stranicom iz romana, za nestalom strofom iz pesme.
Neka poziva mirno u tlu i vecno u secanju.
Neka uvek tiha vostanica osvetljava put sa one strane nasem ambasadoru, drugu prijatelju.
Ko god taj bio, hvala mu sto nam je poslao gospodina Miodraga Perisica. Da pozivi medju nama, brzo, ali plodno.
Nas ambasador je bio posvecenik pisane reci. !
Neka mu je laka rec kojom ma ko bude sudio o tom zivotu.
Radovan Gajic
In memoriamMiodrag Perisic
Odlazak vrhunskog intelektualca ogromneenergije i izuzetnog duha,
prijatelja i coveka velikog srca
Prerani odlazak Miodraga Perisica nenadoknadiv je gubitak za njegovu porodicu, njegove kcerke, bliznakinje Milenu i Danicu i za suprugu Zanetu Djukic-Perisic.
Duboko smo potreseni i svi mi u Kanadi koji smo sa Perisicem proveli sjajne trenutke, slusajuci njegove besede, podrzavajuci njegove ideje i druzeci se na mnogobrojnim manifestacijama na kojima je gostovao.
Za ambasadora savezne drzave u Kanadi imenovan je posle demokratskih promena u Srbiji i stigao je u Kanadu juna 2001. godine.
Miodraga Perisica smo upoznali pre nekoliko godina na njegovom prvom predavanju koje je odrzo u Torontu. Pricao nam je o tadasnjoj politickoj situaciji u Srbiji, odnosima snaga kao i stvarima koje treba uraditi. Sve sto je tada rekao bilo je tacno.
Nas ambasador, Miodrag Mile Perisic, veliki borac za istinu i pravdu, casan, pametan i posten covek u prvom redu je bio knjizevnik, vrhunski intelektualac, blistavi um sa izuzetnim osecajem za pravu rec.
Ponekad su njegove reci bile pune humora, ponekad su zracile tugom i bile su britko iskrene i uvek su to bile reci istine.
Sa dubokim postovanjem...
Redakcija
NOVINE TorontoMiodrag Perisic je preminuo u utorak 6. maja u Otavi, od srcanog udara, u 55. godini
Rodjen 1948. u Subotici, bio je ministar za informisanje u saveznoj vladi Milana Panica i bivsi potpredsednik Demokratske stranke, od 1994. do 2000. godine. Aktivno ucestvuje u borbi za ukljucenje dijaspore u politicki, ekonomski i kulturni zivot Srbije.
Takodje je bio jedan od osnivaca Veca za demokratske promene u Srbiji, cijim je politickim komitetom predsedavao do decembra 2000. godine.
Diplomirao je na grupi za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Bavio se kritikom pesnistva i pisao politicko-kulturne oglede (nosilac nagrade "Milan Bogdanovic").
Autor je mnogobrojnih knjizevnih kritika i eseja u knjizevnim listovima i casopisima, priredio je i panoramu novijeg srpskog pesnistva "Ukus osamdesetih" (1986). Prevodjen je na strane jezike, od engleskog do hebrejskog...
U svet knjizevnosti usao je kao daroviti pesnik, objavio knjigu poezije "Alhemicarski krokodil" (1974).
U nekoliko mandata bio je potpredsednik Udruzenja knjizevnika Srbije. Bio je predsednik Srpskog PEN centra od 1988. do 1992. godine i clan Medjunarodnog PEN-a.
Tokom osam godina (od 1984) bio glavni i odgovorni urednik "Knjizevnih novina". Vreme kada su "Knjizevne novine" napadane, idejno- politicki osudjivane, sudjene i zabranjivane.
Na kraju svog osmogodisnjeg uredjivanja Miodrag Perisic je rekao: "bilo je to vreme kada su Knjizevne novine maksimalno isprobavale dijaloske kapacitete drustva i prostor slobode javne reci"...
Tokom nepune dve godine na mestu ambasadora u Kanadi veoma je doprineo obnovi bilateralnih odnosa izmedju Jugoslavije i Kanade i obnovi mnogobrojnih prekinutih politickih, ekonomskih i drugih kontakata.
Inicirao je ili aktivno ucestvovao u realizaciji vise uspesnih poseta kada su, tokom 2001. i 2002. godine, u Kanadi boravili ministar inostranih poslova Goran Svilanovic, ministri u vladi Srbije Goran Pitic i Marija Raseta-Vukosavljevic i drugi.
Ambasador Perisic stekao je brojne prijatelje medju kanadskim parlamentarcima, predstavnicima vladajuce partije, ali i opozicije, kao i u medju clanovima diplomatskog kora.
Na inicijativu ambasade tadasnje SRJ i Kanadskog foruma za jugoistocnu Evropu, kao i ambasada tog regiona, u Otavi je krajem januara odrzana prva kanadska konferencija posvecena Balkanu.
Obnovio je i odrzavao je kontakte sa srpskom i crnogorskom dijasporom, posecujuci iseljenicke zajednice sirom Kanade.
Zasluzan je za brojne manifestacije visokog umetnickog nivoa kojima je kultura i tradicija srpskog i crnogorskog naroda predstavljena Kanadjanima, diplomatama i dijaspori.
Stanisic i Simatovic izjavili da nisu krivi
Branioci bivsih celnika Drzavne bezbednosti Srbije Jovice Stanisica i Franka Simatovica, optuzenih pred Haskim tribunalom, rekli su sinoc da su njihovi klijenti negirali navode optuznice koji ih terete za ratne zlocine.
Advokati Zoran Jovanovic i Nenad Vukasovic kazali su da su njihovi klijenti, i pre hapsenja u policijskoj akciji "Sablja", bili spremni na dobrovoljnu predaju Haskom tribunalu i da su to vec rekli haskim istraziteljima tokom ranijih susreta.
Jovanovic, jedan od branilaca Franka Simatovica, rekao je da je njegov klijent na saslusanju u beogradskom Okruznom sudu rekao da nije kriv za ono sto ga tereti optuznica Tribunala, ali da je priznao nadleznost tog suda.
On je dodao da je bivsi komandant "crvenih beretki" primio optuznicu Tribunala i nalog za hapsenje i da se nece zaliti na odluku o izrucenju Haskom sudu.
Jovanovic je kazao da je zadrzavanjem u pritvoru njegovom klijentu prakticno onemoguceno da se dobrovoljno preda Tribunalu i time zatrazi odredjene pogodnosti.
On je naveo da Simatovica nije uhapsen povodom postupka koji je protiv njega pokrenuo Haski sud, kao i da se protiv njega ne vodi nikakav krivicni postupak pred domacim sudovima.
Nenad Vukasovic, branilac nekadasnjeg sefa DB Jovice Stanisica, rekao je da je njegov klijent takodje negirao sve navodi iz optuznice Tribunala.
Vukasovic je dodao da je Stanisicu prakticno onemoguceno da se sam preda, iako je vec ranije najavljivao da ce dobrovoljno otici u Hag ako protiv njega bude podignuta optuznica.
Branilac istice da je bivsi sef drzavne bezbednosti u teskom zdravstvenom stanju i da mu je potrebna stalna lekarska nega. Vukasovic je dodao da nema potvrdu da je protiv Stanisica podneta bilo kakva krivicna prijava u Srbiji.
Istrazni sudija Miodrag Paunovic saslusao je juce u Centralnom zatvoru u Beogradu Jovicu Stanisica i Franka Simatovica.
"Posle saslusanja, doneto je resenje kojim se konstatuje da su ispunjeni uslovi predvidjeni Zakonom o saradnji sa Haskim tribunalom i nadalje ce postupak teci svojim tokom sto se tice samog izrucenja tom tribunalu, sto nije vise u domenu suda", rekao je sef istraznog odeljenja Okruznog suda u Beogradu Branislav Todic.
Todic je rekao da je Stanisicu i Simatovicu posle saslusanja odredjen pritvor.Organizovani kriminal sa Kosova ugrozava Evropu
Organizovani kriminal sa Kosova ugrozava citavu Evropu, ocenio je juce u Becu sef UNMIK-a Mihael Stajner.
"Organizovani kriminal je regionalni problem koji zahteva regionalno resenje. Kriminal ne poznaje granice, i organizovani kriminal sa Kosova i u drugih delova Balkana vec je rasirio svoje pipke sirom Evrope", ukazao je Stajner u obracanju Stalnom savetu Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).
"Evropa treba da pomogne da napunimo zatvore na Kosovu kroz podrsku obuke policije i razvoja pravosudja. U suprotnom, Kosovo ce pomoci punjenju zatvora u Evropi", kazao je on, isticuci da bi druga varijanta bila "los posao".
Stajner se, u tom kontekstu, osvrnuo i na teroristicki akt miniranja mosta na severu Kosova 12. aprila, ocenivsi da je rezultat te akcije terorista mogao biti katastrofalan i to ne samo zbog ljudskih zrtava, vec i zato sto bi ugrozio mir na Balkanu.
Sef UNMIK-a je rekao da "ovakvi incidenti podsecaju da, i pored rastucih izazova na Bliskom istoku, Kavkazu i drugim delovima sveta, Kosovo mora ostati prioritetno bezbednosno pitanje Evrope".
Nemacki diplomata se u tom izlaganju upitao gde ce se naci Kosovo za pet do sedam godina.
"Posle prijema Rumunije i Bugarske u EU zapadni Balkan ce biti okruzen tom Unijom, ali ne i u njoj. Fizicki se Kosovo nalazi u Evropi, ali politicki i ekonomski, zbog nerazvijenosti kvaliteta institucija i javnog zivota ovaj deo igra u drugoj ligi", podvukao je on.
"Integracija unutar Kosova je kljuc za integraciju Kosova u Evropu. Transformacija Kosova u jedno mesto u kojem svi ljudi mogu da zive u bezbednosti i dostojanstvu nije samo neophodno za manjine i veoma je vazno za trajnu stabilnost Balkana i Evrope. Da bi se postigla ta transformacija, moramo pomoci Kosovarima da prihvate evropske standarde", rekao je on.
Stajner je ocenio da je potrebna izmena medjunarodnog koncepta na Kosovu.
"Ne treba samo stvarati standarde i institucije, vec je potrebno standarde institucionalizirati", objasnio je on, dodajuci da je potrebno ucesce svih stanovnika Kosova i da se rec "bojkot" mora izbrisati iz politickog recnika.
"Proteklih godina mi smo stvarali strukture demokratskog upravljanja, koje sada moramo popuniti aktualnim sadrzajima demokratskog zivota. Da bi sve funkcionisalo potrebno je da u ovom procesu ucestvuju svi", rekao je Stajner.
Sef UNMIK-a je stavio do znanja da kosovske institucije ne smeju "preci granice koje je postavila Rezolucija UN 1244" i da moraju delovati u skladu sa zakonima.
Stajner se zalozio za ubrzanje procesa povratka izbeglica i raseljenih lica. "Moramo ubrzati proces povratka izbeglica tim sto bi obezbedili svim raseljenim licima da se informisu i donesu sami odluku da li zele da se vrate".
"Da bi povratak bio trajan, mormo obezbediti da svi povratnici dobiju pun i fer pristup svim javnim servisima. Njima mora biti obezbedjena sloboda kretanja, mogucnost da povrate svoju imovinu i da nadju radno mesto bez ikakve diskriminacije.
Istovremeno, pripadnici manjinskih zajednica, moraju priznati nove ralnosti i delovati preko legalnih instituacija", kazao je on.
PREDSEDNICKI IZBORI U CRNOJ GORINS podrzava Miodraga Zivkovica
Narodna stranka (NS) je odlucila da na predsednickim izborima u Crnoj Gori, u nedelju, podrzi kandidata Liberalnog saveza (LS) Miodraga Zivkovica.
Takvu odluku NS je donela jer uvazava "realistican pristup" Zivkovica prema drzavnoj zajednici i zato sto je on afirmisao "opozicionu saradnju na demokratizaciji Crne Gore u borbi protiv kriminalizovane vlasti", saopsteno je danas na konferenciji za novinare.
NS je pozvala svoje birace da izadju na predsednicke izbore, 11. maja, s uverenjem da ce "na taj nacin biti valorizovan znacajan deo opozicionog potencijala Crne Gore".
Druge dve opozicione stranke, sa NS clanice bivse koalicije "Za promene", Socijalisticka narodna partija (SNP) i Srpska narodna stranka (SNS), ostavile su slobodu svom clanstvu da samo odluci hoce li izaci na biralista i za koga ce glasati.
SNP i SNS su svojim clanovima, ipak, stavile do znanja da je Zivkovic, kako je navedeno, jedini kandidat opozicije na predsednickim izborima.
Zivkovic je tokom predizborne kampanje podsetio na nekadasnji savez LS i NS pod nazivom "Narodna sloga", koji je imao svoje poslanike u crnogorskom parlamentu, izabranom u maju 1998. godine.
Na predsednickim izborima 11. maja, osim Zivkovica, ucestvuju i predsednicki kandidati Filip Vujanovic, u ime crnogorske vladajuce koalicije, i nezavisni kandidat Dragan Hajdukovic.
PREMIJER VLADE ZIVKOVICNece biti personalnih promena u Vladi Srbije
Premijer Srbije Zoran Zivkovic odbacio je juce mogucnost da dodje do bilo kakvih personalnih promena u Vladi Srbije i dodao da ne razmislja o smeni ministra poljoprivrede Dragana Veselinova.
"Ne razmisljam o smeni bilo kog ministra. Vlada je izabrana pre manje od dva meseca i ima vaznijih poslova, nego da se obazire na razne abrove iz ove ili one javnosti", izjavio je Zivkovic .
On je dodao da je sef Vladinog Biroa za komunikacije Vladimir Popovic najavio svoj odlazak, ali "to sigurno nece biti sada".
"Gospodin Popovic sigurno nece otici sada iz Biroa za komunikacije kako bi se trljale ruke da je neko nekog smenio u Vladi Srbije", rekao je srpski premijer.
Beogradske "Vecernje novosti" objavile su, pozivajuci se na izvore iz Vlade Srbije, da ce ministar poljoprivrede Dragan Veselinov i sef Biroa za komunikacije Vlade Srbije Vladimir Popovic otici iz Vlade Srbije.
Prema pisanju tog beogradskog lista, "oni ce ovih dana podneti ostavke, da ih Vlada ne bi smenjivala".
GRADJANI NEMAJU poverenje u pravosudjePravosudje na potezu
Srpski ministar pravde Vladan Batic i predstavnici sudstva i tuzilastva zakljucili su juce da je neophodno vratiti poverenje u pravosudje, ciji su prioriteti, kako je naveo Batic, nastavak borbe protiv organizovanog kriminala, sudjenja za ratne zlocine, sveobuhvatna borba protiv korupcije, stroza kaznena politika i selekcija kadrova.
Na sastanku Batica sa sudijama i tuziocima u Skupstini Srbije, predsednica Vrhovnog suda Srbije Sonja Brkic rekla je da je nedavno istrazivanje pokazalo da pravosudje uziva samo 23 odsto poverenja gradjana, sto je ocenila katastrofalnim, posebno kada se uporedi s poverenjem koje u javnosti imaju politicari.
Na sastanku je ukazano i na potrebu izmene zakonske regulative, posebno u oblasti procesnog prava, jer je to jedan od razloga manje efikasnosti sudstva.
Ministar Batic obecao je da ce vlada obezbediti sredstva za poboljsanje materijalnog polozaja u pravosudju i ponovio uverenje da ce "biti u Srbiji pravde, pa makar svet propao".
Batic je izrazio i uverenje da ce do kraja maja biti zavrsena procedura za razresenje 57 sudija, koja je u toku pred Velikim personalnim vecem Vrhovnog suda Srbije, odnosno da ce republicki parlament moci uskoro o tome da se izjasni.
Predstavnici pravosudja su, kao probleme u radu uglavnom navodili lose uslove zbog nedostatka sredstava i tehnike.
Spisak sluzbe drzavne bezbednosti bivse SFRJSlovenacka afera Udba.net
Afera objavljivanja na internetu spiskova saradnika i zrtava Sluzbe drzavne bezbednosti (SDB) bivse SFRJ u Sloveniji, ugrozila je sistem nacionalne bezbednosti zemlje.
Prema saznanjima dnevnika "Delo", koja, medjutim, nemaju zvanicnu potvrdu, policije u Austriji i Nemackoj, a pre svega u Italiji, pocele su da saslusavaju neke od svojih gradjana koji su bili navedeni kao saradnici SDB u njihovim drzavama.
U tim zemljama se saradnja sa stranom obavestajnom sluzbom tretira kao spijunaza ili izdavanje drzavne tajne, sto je tesko krivicno delo.
Na taj nacin je ugrozeno poverenje izmedju sadasnje Slovenacke obavestajne agencije (Sova) i njenih saradnika u inostranstvu. Time je ugrozen i slovenacki nacionalni sistem bezbednosti, unutar koga se strahuje da ce se jednom i njihova imena pojaviti na internetu.
Neimenovani sluzbenik Sove je, istina, demantovao u "Delu" tu mogucnost, garantujuci bezbednost saradnicima agencije.
Podatke o saradnicima i zrtvama SDB objavio je na internetu polovinom proslog meseca pocasni konzul Slovenije na Novom Zenlandu, australijski industrijalac slovenackog porekla Dusan Lajovic.
Inspektor za zastitu licnih podataka je izdao internet provajderima u Sloveniji zabranu posredovanja stranice udba.net slovenackim korisnicima, ali je ubrzo zabranu povukao nakon sto se pokazala beskorisnom.
Objavljivanje spiska saradnika i zrtava SDB dobilo je u Sloveniji posebnu tezinu kada su se na spisku nasli i sef drzave Janez Drnovsek, predsednik parlamenta Borut Pahor i neke druge licnosti iz politickog i javnog zivota Slovenije.
Slovenacka vlada je razmotrila slucaj i zatrazila od odgovarajucih sluzbi da saznaju na koji su nacin poverljivi spiskovi dosli u ruke pocasnog konzula Dusana Lajovica.
Mediji su vec ukazali na tesnu povezanost australijskog industrijalca i predsednika parlamentarne Socijaldemokratske stranke Janeza Janse. Dusan Lajovic je, pored ostalog, vecinski vlasnik glasila Jansine stranke, koje jednom godisnje objavljuju intervju s njim.
U jednom od intervjua, Lajovic je izjavio da je Jansa slovenacki politicar koji uziva njegovo nejvece postovanje i simpatije.
U javnosti se pojavilo i pitanje moze li Lajovic i dalje obavljati funkciju pocasnog konzula, ocenjujuci njegov cin nemoralnim i stetnim po drzavu, jer su se na spisku nasla i imena ljudi koji su bili zrtve SDB-a.
Ministarstvo inostranih poslova saopstilo je da od istraznih i pravosudnih organa nije dobilo nikakve informacije o eventualnom pokretanju postupka protiv Lajovica, ciji mandat pocasnog konzula, inace, istice polovinom iduceg meseca.
Aleksandar Mlac
Ljubljana
