Nezavisne Novine

KULTURA - ZANIMLJIVOSTI

Pokretne slike: CRNO-BELI SVET

"Daleko od neba" ("Far From Heaven"), scenario i rezija: Tod Hejns, glavne uloge:
Dzulijen Mur, Denis Kvejd, Denis Hejsbert

Dan objavljivanja nominacija za 75. dodelu "Oskara" vrtoglavo se priblizava. Nepredvidljivost i prevrtljivost "malog celavog Amerikanca" nadaleko je poznata, ali je gotovo sasvim izvesno da ce se 11. februara medju nominovanima naci i ime glumice Dzulijen Mur, koja je odigrala dve sjajne uloge - u filmu "Casovi", inspirisanom romanom Virdzinije Vulf, te u filmu "Daleko o neba", koji se nametnuo kao jedno od najprijatnijih otkrovenja u svetu "pokretnih slika" u poslednje vreme.
Ovo delo autora Toda Hejnsa, koji je sa Dzulijen Mur saradjivao u njegovom ranijem ostvarenju pod nazivom "Sigurno" (1995.), predstavlja svojevrstan "omaz" Daglasu Sirku, majstoru holivudskih zenskih melodrama iz vremena visokog kica, tokom 1950-tih.
Rekonstruisuci ikonografiju Sirkovih filmova, "Daleko od neba" donosi "retro-imidz" ozivljavanjem bajkovitog sveta "tehnikolora", sa zivopisnom jesenjom paletom boja i piktoresknim ambijentom, kao iz nekog glamuroznog magazina. Medjutim, iza tog privida idile i "raja na zemlji" krije se drama jedne zene i majke kojoj se, preko noci, celi svet raspada poput balona od sapunice.
Kopirajuci Sirkovu artificijelnu vizuelnu estetiku, Tod Hejns od njega pozajmljuje i narativnu komponentu. Prica filma "Daleko od neba" je naslonjena na Sirkovo delo iz 1955. godine pod nazivom "Sve sto nebo dozvoli", u kojem bogata udovica (uloga Dzejn Vajmen) krsi konvencije staleza kojoj pripada, zaljubljujuci se u svog naocitog bastovana (Rok Hadson).
U Hejnsovoj verziji, dramatska tenzija podignuta je na visi nivo, kroz storiju o perfektnoj "sveamerickoj", pozrtvovanoj i odanoj supruzi i majci Keti Vitejker (Dzulijen Mur), koja utociste za svoje iskrsle bracne nevolje nalazi u muzevnom udovcu, crnoputom bastovanu (Denis Hejsbert), koji postaje njeno "rame za plakanje i usi za slusanje". Zlostavljana i ostavljena od strane svog supruga, uspesnog biznismena i "maco-mana" koji odlazi u zagrljaj drugom muskarcu (netipicna uloga Denisa Kvejda), frustrirana Keti se upusta u kratku "zabranjenu vezu", vrstu "platonske ljubavi", sto izaziva skandal u njenom malogradjanskom okruzenju. Uhvacena u klopku vazecih drustvenih kodeksa, njen doskorasnji savrseni zivot postaje pakao na zemlji
Ne upustajuci se u jeftini cinizam na racun svog uzora- filmova Daglasa Sirka, "Daleko od neba" je svojevrsna poema o vecitoj borbi iskrenosti protiv hipokrizije, slobodoumnosti protiv predrasuda.
Iako smesteno u 1957. godinu, u burzoaski milje grada Hartforda, u drzavi Konektiket, u doba predsednika Ajzenhauera, Hejnsovo delo izgleda u potpunosti kao film iz savremenog zivota, donoseci jedan ironicni pogled na "tradicionalne americke vrednosti". (P)odvojeni "crno-beli" svet je sveprisutna realnost americkog drustva. Problematika odnosa izmedju rasa i polova je i danas goruca aktuelna tema, pogotovo u ovom trenutku kada Amerikom vlada ona vrsta ljudi ciji nacin razmisljanja i delovanja nije daleko od shvatanja iz 1950-tih.

Bojan Z. Bosiljcic

Pokretne slike: VRATA PAKLA

"Bande Njujorka" ("Gangs of New York"), rezija:
Martin Skorseze, glavne uloge: Leonardo Di Kaprio,
Danijel Dej-Luis, Kameron Dijaz

Martin Skorseze je nesumnjivo najveci savremeni americki filmski reditelj. U karijeri koja se proteze vec cetiri decenije snimio je preko trideset filmova, koji predstavljaju snaznu kritiku takozvanog "americkog nacina zivota".
Za svoja dela, Skorseze je nagradjivan i na festivalu u Kanu, svojevrsnoj Olimpijadi "pokretnih slika", ali zato nikad nije osvojio "Oskara"! Dosad je bio nominovan cetiri puta ("Razjareni bik", "Poslednje Hristovo iskusenje", Dobri momci" i "Doba nevinosti"), ali "Oskar" je i dalje ostao Skorsezeov "mracni predmet zelja".
Poreklom sa istocne obale, iz Njujorka, on je u stalnom raskoraku sa holivudskim kanonima pravljenja filmova, zbog cega bas nije neki veliki miljenik "sou-biz" establismenta iz Los Andjelesa, koji igra presudnu ulogu u dodeli nagrada americke Akademije filmskih umetnosti i nauka. Prozvan "umetnikom nasilja", njegova izostrena filmska optika razotkriva mra-cniji aspekt "americkog sna", portretisuci mozaicnom dramaturgijom sumornu atmosferu nesigurnosti, strahova i urbanih neuroza i paranoja zitelja "obecane zemlje".
Za razliku od svog sugradjanina i kolege Vudija Alena, koji Njujork (posebno Menheten) prikazuje kao oazu idile i romantike, Martin Skorseze uglavnom vidi "Veliku jabuku" trulu do srzi, grad koji je ogrezao u kriminalu, nasilju i korupciji. Ovakva "sinema verite" prisutna je jos od njegovih mladalackih "Ulica zla" (1973.), preko "Taksiste" (secate li se onih De Ni-rovih reci: "Je li ti to meni govoris?") pa sve do najnovijeg filma "Bande Njujorka" koji zapravo predstavlja neku vrstu Skorsezeovog testamentarnog ostvarenja o gradu kojeg tako dobro poznaje i- voli.
Realizacija ovog filma, po motivima istoimenog romana Herberta Esberija, bila je Skorsezeova strasna zelja duga vise od dve i po decenije! Sa produkcionim budzetom od preko 100 miliona dolara (snimljen u rimskoj "Cineciti"), to je grandiozni, 165 minutni filmski ep koji je Skorsezeov autenticni, zestoki odgovor na "Radjanje nacije" (1915.) D.V. Grifita i Flemingov evergrin "Prohujalo sa vihorom" (1939.).
Uvodna, duga sekvenca koja prikazuje okrsaj do istrebljenja izmedju dve rivalske bande, snimljena u stilu "Hrabrog srca" i "Ludog Maksa", vec je postala antologijska.
Locirane u period 1860-tih, kada je Amerikom besneo gradjanski rat izmedju Severa i Juga, "Bande Njujorka" donose prepoznatljivu Skorsezeovu "krvavu lepotu" kroz pricu o mladom delikventu-sirocetu Amsterdamu Velonu (uloga Leonarda Di Kaprija). On se nakon 16 godina vraca u zloglasni kvart donjeg Menhetna nazvan "Pet coskova", leglo kriminalaca i imigranata, sa samo jednim ciljem: da se osveti lokalnom gospodaru zivota i smrti "Bilu Kasapinu" (Danijel Dej-Luis), koji je ubio njegovog oca- svestenika. Ostvarenje Velonove namere, medjutim, komplikuje njegova burna ljubavna veza sa dugonogom dzeparoskom Dzeni Everdin (Kameron Dijaz), te podsvesno saznanje da je u dijabolicnom "Bilu Kasapinu" zapravo nasao zamenu za svog rano izgubljenog oca!
Dok Njujorkom haraju bezbrojne bande "domacih" i dosljaka, prevashodno Iraca, ciji brutalni obracuni su u sustini ratovi siromasnih protiv siromasnih, istovremeno se sprovodi i prva masovna regrutacija muskaraca od strane federalne vlade, koja uglavnom ima metode prisile. U ovakvom haosu na zlim ulicama Njujorka, gde stalno tinja etnicki sukob izmedju "nativista" i imigranata i u kojem se javljaju i prve klice politicke korupcije i izbornih manipulacija (neodoljiva asocijacija na poslednje americke predsednicke izbore), Martin Skorseze je gledaocima otvorio "vrata pakla", nudeci oporu lekciju iz istorije "zemlje slobode i demokratije". Prikazujuci doba radjanja Njujorka i same Amerike, ovaj film je i alegorija na danasnje vreme u kojem se puno toga nije bitno promenilo. Odlazak u rat "u ime Boga" danas samo nosi neko drugo (skriveno) obelezje - "krv za naftu" ("blood for oil").
"Bande Njujorka" su delo u kojem se ukrstaju istorija i Holivud, realizam i opera, psihodrama i ogoljena romantika. To je film o korenima nasilja u Americi, o tesnoj vezi kapitala i krvi i politickoj snazi ljudskog straha. "Zivot je neprestani ciklus straha"- kaze Danijel Dej-Luis, glumac-povratnik ("Oskar" za film "Moje levo stopalo", 1989.), koji je u ulozi "Bila Kasapina", krvoloka sa "gvozdenom pesnicom" i staklenim okom naprosto briljantan, bacajuci tako u drugi plan Leonarda Di Kaprija kojem je kompleksna "sekspirijanska" uloga mladica rastrgnutog mrznjom i divljenjem prema ocevom ubici ocevidno bila preteska.
Vizuelno monumentalan, dramaturski potresan, protkan felinijevskim groteskama i muzikom visoke energije (sa udarnom numerom "Ruke koje su izgradile Ameriku", u izvodjenju Bonoa i gruge "U2") , "Bande Njujorka" su filmsko remek-delo sa kojim je Martin Skorseze stigao nadohvat "Oskaru", kojeg je, ruku na srce, jos mnogo ranije zasluzio!

Bojan Z. Bosiljcic

BEOGRAD

Od 9. do 15. februara u Beogradu Pesnicka skola za mlade

Pesnicka skola za mlade talente Srbije, koja ce okupiti cetrdesetak najboljih mladih pesnika i prozaista, bice odrzana u Beogradu od 9. do 15. februara.
Ucesnici osnovnih i srednjih skola iz 27 mesta u Srbiji tokom sedmodnevnog skolovanja sticace nova znanja o knjizevnosti, umecu stvaralackog pisanja, posecivace kulturne i umetnicke ustanove Beograda i Srbije i ucestvovati na knjizevnim susretima, navodi se u saopstenju Pesnicke skole "Desanka Maksimovic".
Mladim talentima predavanja ce drzati poznati literarni umetnici i univerzitetski profesori, medju kojima su Ratko Bozovic, Rasa Popov, Ljubivoje Rsumovic, Ratomir Rale Damjanovic, Gordana Olujic, Vuk Krnjevic i Miodrag Ignjatovic.
Po zavrsetku Pesnicke skole, seste po redu, najuspesnijim mladim pesnicima bice dodeljeni zlatnik, srebrnjak i plaketa sa likom pesnikinje Desanke Maksimovic, ostalima ce biti dodeljene diplome i druge nagrade, dok ce nastavnici koji su pomogli odrzavanje skole dobiti javna priznanja.

BERLIN

Poceo 53. Berlinale

Mjuzikl "Cikago" Roba Marsala (Marshall) otvoren je u Berlinu 53. medjunarodni filmski festival, na kojem ce se 22 filma nadmetati za Zlatnog medveda.
Predsednik sedmoclanog zirija je kanadski reziser jermenskog porekla Atom Egojan.
Berlinale, koje traje do 16. februara, zatvorice film "Gangs of New York" (Njujorske bande) Martina Skorsezea (Scorsese).
Film "Atorzija" jugoslovenskog rezisera Stefana Antonijevica konkurise za Zlatnog medveda u kategoriji kratki film, a u programu "Panorama" bice prikazani filmovi "Ledina" u reziji Ljubise Samardzica i "Jagoda u supermarketu" Dusana Milica.
Prosle godine, Zlatni medved pripao je filmovima "Bloody Sunday" (Krvava nedelja) Pola Gringrasa (Paul Greengras) i japanskom animiranom ostvarenju "Spirited Anjay" Hajaoa Mijazakija.