Nezavisne Novine

KULTURA - ZANIMLJIVOSTI

Dnevnik sa treceg Egzita u Novom Sadu

Festival sa misijom

Za cetiri dana vidjeno je bezbroj koncerata koje je posetilo preko 150 hiljada ljudi. U Srbiju je, zbog muzike, dosao veliki broj Madjara i Makedonaca i nesto Hrvata i Slovenaca
Prvi dan:
Niski start
Novi Sad je u cetvrtak uvece ponovo bio "pod blokadom". Sav saobracaj - automobilski i pesacki - isao je samo u jednom pravcu, prema Petrovaradinskoj tvrdjavi. Treci Edzit festival "nezvanicno" su otvorili beogradska grupa Vrooom i Rambo Amadeus, koji su nastupali prvi na Balkan fjuzn, odnosno Glavnom stejdzu.
Zvanicno,Edzit je, izgleda, (ako smo dobro razumeli), imao dva otvaranja. Najpre su na VIP terasi "prigodne govore" odrzali novosadski funkcioneri Bojan Pajtic i Robert Kolar, da bi negde oko ponoci, sa Glavne bine, vaterpolista Aleksandar Sapic nepretencioznim recima festival proglasio otvorenim (po drugi put?).
Posle Sapica usledio je viseminutni vatromet, a posle vatromena na scenu je izlaslo Njegovo Visocanstvo - Triki. Guru trip hopa, glavni gost prve veceri festivala, u Novom Sadu je predstavio svoj novi album "Vulnarable" i svoju "novu ekipu". Docekan je kao bozanstvo, tridesetak hiljada ljudi je doslo na pokolonjenje, a ispracen je, ipak, kao smrtnik - do kraja njegovog nastupa publika ispred Glavne bine se poprilicno proredila.
Sa stanovista distanciranog posmatraca sa strane, najvise "paljenja i zarenja" u "konvencionalnom" delu programa (ne racunajuci znaci genijalne i neprevazidjene di-dzej umetnike) bilo je na koncertu KUD Idijota koji je posle tri ujutro zatvorio program na Balkan fjuzn stejdzu. Ovaj pulski sastav vec sto godina svira maltene jedno te isto, ali u tome, po svoj prilici, i dalje ima iskrenosti koja iznova "pogadja" vrlo raznorodnu publiku.
Na standardno visokom nivou bili su makedonski multiinstrumentalista Ferus Mustafov i njegov balkanski "dzez bend", mada sticajem "objektivnih okolnosti" nisu svirali pred vecim brojem ljudi, dok su jedno od prijatnijih otkrica prve veceri bili bosanski "elektro-etno-eksperimentalci" Adi Lukovac i Ornamenti.
Prijatno otkrice bila je i nova, mala scena "kod sata". Iako je zamisljena kao usputna stanica na putu do glavnih desavanja, tu je preksinoc bilo vise "prave atmosfere" nego na mestima gde su se gurale hiljade ljudi.
Desavalo se, naravno, jos sto-sta, Petrovaradinska tvrdjava tresla se do jutra, ali je Egzit takav festival da je prosto nemoguce "overiti" sve sto se nudi.
Drugi dan:
Carolija...
U ovoj sredini gde svi sve znaju nije bas tako cest slucaj da se kritike prihvataju sa odobravanjem i da se delovanje koriguje u skladu sa sugestijama "javnosti". Egzit je zato u mnogo cemu izuzetak. Organizatori festivala imali su sluha za ono sto im se zameralo prosle godine, tako da ovaj put ni probirljivija publika ne moze tako lako da nadje "dlake u jajetu".
Nije sve idealno. Sa Petrovaradinske tvrdjave Dunav se ovih dana ne vidi tako dobro kao sto smo navikli zato sto je donja terasa nepristupacna zbog gradjevinskih radova. Brz rast festivala "pojeo" je neke "intimnije" prostore i podigao neke nove ograde i kontrole. Egzit je postao masovan, ne dolazi vise samo "probrana" publika, ima vise policije... Ipak, atmosfera navodi na zakljucak da se Egzit, posle proslogodisnjeg "gubljenja kompasa", ove godine vraca (k) sebi.
Publike je u prva dva dana bilo nesto manje nego prosle godine, ali se poseta od tridesetak hiljada ljudi za vece cini kao optimalna, tim pre sto ovaj put kvalitet nadomescuje kvantitet. Za razliku od prosle godine kada je medijsko sponzorstvo televizije Pink ucinilo da na Petrovardinskoj tvrdjavi bude suvise mnogo "zalutalih", ovaj put je ocigledno da je publika znatno isprofilisanija. Ljudi ovaj put nisu dosli zbog "vasara", vec zbog muzike i to se itekako primecuje.
A petak, drugi festivalski dan, bio je jedan od najprijatnijih dozivljaja u trogodisnjoj Egzit prici.
Od pocetka do kraja sve je bilo bas kako treba, cesto i mnogo vise od toga. Nastupali su hrvatski "latino" sastav Kubizmo, "britanski" rege bend Misti in ruts, svetska krosover atrakcija Stereo MCzs, pancevacki klarinetista Ognjen Popovic i njegov "etno" sastav "Prijatelji", didzejevi Tim Dilaks, Daren Emerson i mnogi drugi.
I kako to biva kad sve ide dobro - svako je imao svoju publiku, a svako iz publike svoje favorite. Najjaci utisak je, medjutim, to sto je petak citava Petrovaradinska tvrdjava odisala istom, pozitivnom atmosferom koja je podsetila na najlepse dane prvog Egzita 2001. godine.
Treci dan:
Stadionska groznica
Subota popodne u Novom Sadu pocela je uz vetar i kisu pa je Egzit ("edukativna") tribina, koja se prethodnih dana odrzavala na terasi Petrovaradinske tvrdjave, morala da bude premestena u pres-centar. Izmedju ostalih "nastupao" je i potpredsednik republicke vlade Zarko Korac i bilo je prilicno puno. Ljudi su ipak morali negde da se sklone od kise.
Kisa je, srecom, ubrzo stala i vise se nije mesala u program i satnicu festivala. Situacija je pocela da se "intenzivira" posle osam. Na Balkan fjuzn scenu tada je istrcao Feliks Lajko sa svojim ekspertskim timom, a Glavnu scenu zauzeo je Feliksov stariji kolega iz Amerike, takodje "razbarusene", pankerske prirode, ali nesto cvrsce konstitucije - Henri Rolins.
I dok su oni postepeno dizali "energetski nivo" u publici, koja je jos uvek pristizala na Petrovaradinsku tvrdjavu, u festivalskom pres-centru stvorila se takva guzva i takva uzmuvanost, kao kad "sveti otac" dolazi u Hrvatsku.
Ocekivao se britanski sastav Moloko. Neki novinari su dosli da eventualno postave pitanje, drugi da po mogucstvu taknu "bozanstva" i zamisle zelju: "i ja bih da budem kao Rozin". Za divno cudo, pres konferencija je bila vrlo korektna: novinari su, za promenu, imali pitanja, a clanovi grupe bili su raspolozeni za razgovor.
Zanimljivo je primetiti da ove "svetske vedete", i na pres-konferenciji i kasnije, i u kratkim razgovorima "licem u lice" sa odredjenim novinarima, odaju utisak vrlo jednostavnih ljudi koji cvrsto stoje na zemlji. Mnogo su manje "vazni" od bilo kog provincijskog novinara, a kamoli od "velikih" novinarskih "zverki" iz "metropole". O portirima i obezbedjenju da ne govorimo, oni su u Srbiji i dalje najvazniji faktor...
Elem, iz raznih izvora se dalo cuti kako je subota bila najposeceniji dan u trogodisnjoj istoriji Egzit festivala. Tesko je proceniti koliko je tacno ljudi te veceri doslo na tvrdjavu, ali se najcesce spominje cifra od preko 45 hiljada. U svakom slucaju, na svakom koraku bilo je ocigledno da je guzva stadionska (takva da prosto nametala misao kako CZ ipak ima alternativu).
Nije moglo da se mrdne, a probijanje iz mase bilo je skoro nemoguca misija. Ipak, publika nije bila stadionska (bilo je puno devojcica) pa je sve proslo relativno mirno, bez previse talasanja i gazenja.
A Moloko? Moloko kzo Moloko... Uvek je super kada svetski bend na vrhuncu popularnosti zadje u nase (pasivne) krajeve, ali to uzivo ipak ne zvuci toliko zarazno.
Kad smo se iskobeljali iz guzve zakacili smo i "Obojeni program" na Balkan fjuzn sceni. I Kebra vec sto godina "drlja" slicnu stvar, cuva stare i prikuplja nove "vernike". Ne verujem, ali postujem...
Kraj:
EGZIT UNIVERZUM
Igrom slucaja cuo sam pricu "agenta" koji je sredjivao avionske karte za Sejna Mekgouvana i muzicare koji su s njim dolazili na finalno vece Egzit festivala. Zvucalo je kao akcioni film: dvojica muzicara se u zakazano vreme uopste nisu pojavila u Londonu, ti koji jesu kod sebe nisu imali pare za kartu, ako propuste avion sledeceg nema, putnici sa liste cekanja jedva cekaju da neko odustane, iz Novog Sada treba da se posalje faks kao garancija da ce karte biti placene... A jedini faks koji u nedelju popodne radi u Novom Sadu prikljucen je na analognu centralu...
Na kraju, publika na Petrovaradinskoj tvrdjavi mogla je da primeti samo da je koncert Sejn Mekgouvana malo kasnio, niko nije mogao ni da pretpostavi kakva je frka i jurnjava svemu prethodila i kako je malo nedostajalo da "glavni gosti" propuste avion i uopste ne dodju. Malo ko zna kakvo su maltretiranje na granici pretrpeli clanovi sastava Stereo MCzs...
A sve to, u principu, nije nista, posto organizacija jednog svetskog festivala u zemlji kao sto je Srbija podrazumeva neprestanu jurnjavu i konstantno ludilo.
U tri godine svog postojanja Egzit je neprestano u situaciji da pored svega ostalog sto ide uz organizaciju ovako komplikovanog dogadjaja, brine i o stvarima koje apsolutno ne ulaze u "nadleznost" festivala. Ne mogu organizatori festivala da sredjuju auto-puteve, da ubrzavaju brze pruge Srbije, da sredjuju vodovodnu i kanalizacionu mrezu na Petrovaradinskoj tvrdjavi i u Novom Sadu, da vaspitavaju drzavne sluzbenike i praznoglave novinare...
Na indirektan nacin Egzit sve to ipak cini, ali bi sve bilo mnogo jednostavnije, a i krajnji rezultat bi sigurno bio jos bolji, kada bi sve "institucije sistema" radile svoj posao. Ovako, Egzit u Srbiji nije samo zasebna drzava, nego poseban univerzum. Ekipa koja pravi festival nije imuna na greske, ali je dokazala da je sposobna da iz gresaka izvuce pouke i da gluposti ne ponavlja.
Zato je upravo zavrseni, treci po redu, Egzit bio pogodak. Na dogadjajima ovako velikog formata nikad ne moze svima da bude potaman - nekome ce smetati guzva, drugima program - ali je festival ove godine i u programskom, i u organizacionom smislu predstavljao maksimum onoga sto u ovoj zemlji u ovom trenutku moze da se dobije.
Za cetiri dana vidjeno je bezbroj koncerata, Petrovaradinsku tvrdjavu posetilo je preko 150 hiljada ljudi, u Srbiju je, zbog muzike, dosao veliki broj Madjara i Makedonaca, nesto Hrvata i Slovenaca i sto je uvek vaznije od svega - prostor "drzave Egzit" odisao je pozitivnom vibracijom i tolerantnom atmosferom, sto u svakom slucaju sugerise da ovako abiciozni "kulturoloski" projekti ipak nisu uzaludni. Cak ni u Srbiji.

Predrag Dragosavac

GORNjI MILANOVAC

Medjunarodno Bijenale minijaturne umetnosti

Grand pri Medjunarodnog bijenala minijaturne umenosti, koje se po sedmi put odrzava u Gornjem Milanovcu, dobila je juce Zeljka Momirov iz Srbije i Crne Gore za skulpturu Grad.
Na konkurs Bijenala, koje zastupa sve umetnicke tehnike, stiglo je 816 radova od 517 autora iz 43 zemlje, sa svih kontinenta, saopstio je predsednik zirija, profesor Visoke skole primenjenih umentnosti iz Bratislave Dusan Kalaj.
Prve nagrade za najbolje radove dobili su u oblasti slikarstva Alijar Aberzajer, Azerbejdzan, grafike Kristofer Denton, Australija, skulpture Gabrijel Glid, SCG, crteza Suzana Fantariju, Rumunija, fotografije Goran Music, Francuska, stakla, tekstila i keramike Zlatko Cvetkovic SCG i maks medija Jan Mericka, Ceska.
Specijalnu nagradu Bjenala dobila je Veronika Stajner iz Austrije.
Radovi sa Bijenala, jedinstvenog u svetu jer zastupa sve umetnicke tehnike, bice izlozeni od 25. oktobra u Modernoj galeriji Kulturnog centra u Gornjem Milnovcu.