12. decembar 2003.

Ukinuto redovno sluzenje vojnog roka u RS

Narodna skupstina Republike Srpske (RS) usvojila je juce zakone o izmenama i dopunama zakona o odbrani i vojsci, kojima je, umesto redovnog sluzenja vojnog roka, uvedena obavezna cetvoromesecna vojna obuka.
Vojna obuka bice obavezna za sve vojnosposobne muskarce, starosti od 19 do 27 godina.
Obaveza popune rezervnog sastava Vojske RS uvedena je umesto dosadasnje regrutacije za muskarce od 19 do 40 godina i dobrovoljno za zene do 35 godina starosti.
Prelazni period za uvodjenje novog sistema regulisanog ovim zakonima trajace godinu dana.
Narodna skupstina RS nedavno je u sklopu reformi sistema odbrane u BiH usvojila ustavne amandmane koji se odnose na odbranu i vojsku.
Prema usvojenim amandmanima, komandovanje i kontrola nad oruzanim snagama RS prenosi se sa predsednika entiteta na Predsednistvo BiH, dok se Narodnoj skupstini RS oduzima pravo da proglasi ratno stanje, a to pravo se prenosi na institucije BiH.
Prema donetim ustavnim amandmanima, Vojska RS se definise kao deo oruznih snaga BiH, a cinice je profesionalni i rezervni sastav.
Usvojenim amandmanima, u RS je ukinuta regrutacija, odnosno, redovno sluzenje vojnog roka.

Ceo svet kritikuje plan SAD za obnovu Iraka

Nemacki kancelar Gerhard Sreder i generalni sekretar Ujedinjenih nacija (UN) Kofi Anan izrazili su juce zaljenje zbog planova SAD da firme iz zemalja koje su se protivile ratu u Iraku iskljuci iz projekata posleratne obnove te zemlje.
Sreder je danas u Berlinu nakon razgovora sa Ananom zatrazio "konstruktivno drzanje" prilikom obnove Iraka.
Generalni sekretar UN je pozvao americku administraciju da preispita odluku i ocenio da "izopstavanje pojedinih drzava ne moze da bude od koristi u trenutku kada treba da se poprave transatlantski odnosi, poremeceni tokom rata u Iraku".
Kancelar Sreder je istakao da "nema mnogo smisla raspravljati o tome ko moze, a ko ne moze da ucestvuje u ekonomskoj obnovi Iraka", vec da "treba da budu primenjeni medjunarodni zakoni".
"Svi koji to zele ili mogu, pozvani su da ucestvuju u obnovi Iraka", rekao je Sreder u prvom javnom reagovanju na juce objavljenu spornu americku odluku.
Prema navodima nemackih medija, americki predsednik Dzordz Bus je prethodno u telefonskom razgovoru sa Srederom zbog spora u vezi sa ucescem nemackih i francuskih firmi u obnovi Iraka, najavio da ce jos pre bozicnih praznika u Evropu kao licnog izaslanika uputiti Dzejmsa Bejkera .
Sporna odluka SAD odnosi se na 26 projekata obnove Iraka za koje je americki Kongres na raspolaganje stavio 18,6 milijardi dolara. Evropska unija (EU) i Francuska nameravaju da zatraze da se americka odluka preispita sa stanovista postovanja medjunarodnog trgovinskog prava.

 

EU i Rusija osudjuju odluku SAD o tenderima za obnovu Iraka

Americki saveznici koji su se protivili intervenciji u Iraku sa iznenadjenjem i ljutnjom reagovali su juce na odluku Vasingtona da ih iskljuci iz poslova na obnovi Iraka, vrednih ukupno 18,6 milijardi dolara.
Prema nalogu zamenika americkog sekretara za odbranu Pol Volfovic, 26 unosnih ugovora za obnovu Iraka ostace rezervisano za preduzeca iz SAD, Iraka, njihovih koalicionih partnera i iz zemalja koje su uputile svoje vojnike u Irak.
Prema odluci Pentagona iz ucesca na tenderima za poslove obnove iskljucuju se preduzeca iz Nemacke, Francuske, Rusije i Kanade, cije su se vlade protivile americkoj vojnoj intervenciji u Iraku.
U Volfovicovoj direktivi se navodi da je ogranicavanje ugovornog prava "neophodno radi zastite osnovnih bezbednosnih interesa SAD".
Evropska unija je, reagujuci na direktivu Vasingtona, najavila da ce ispitati da li SAD takvom odlukom krse pravila Svetske trgovinske organizacije (STO).
"Zahtevamo od SAD da nam obezbede informacije kako bismo videli da li su postovane njihove obaveze prema STO", saopstila je portparol za trgovinu Evropske komisije Aranca Gonzales .
Rusija je na odluku SAD odgovorila ostrim upozorenjem da ce zauzvrat usvojiti ostriji kurs po pitanju restrukturiranja irackog duga, sto je ranije od Moskve trazio Vasington.
Reagujuci u Moskvi na tu odluku, ruski ministar odbrane Sergej Ivanov iskljucio je mogucnost bilo kakvog otpisa irackog duga Rusiji.
"Dug Iraka prema Ruskoj Federaciji iznosi osam milijardi i sto se tice pozicije ruske vlade, ona ne planira bilo kakvu vrstu otpisa duga", precizirao je ruski ministar odbrane.
Ivanov je odbio da direktno komentarise americku odluku, ali je podvukao da "Rusija ima velik ekonomski interes u Iraku".
Sef ruske diplomatije Igor Ivanov ocenio je u Berlinu da najnovija odluka Vasingtona protivreci ranijim obecanjima predsednika Dzordza Busa.
Bus je "u vise navrata... naglasio da sam Iracki narod treba da odlucuje o svojim resursima", rekao je Ivanov na konferenciji za novinare sa nemackim ministrom inostranih poslova Joskom Fiserom, koji je rekao da je takvu odluku primio sa iznenadjenjem.
Nemacka vlada je saopstila da je odluka Vasingtona neprihvatljiva i da je "suprotna duhu zajednickog okretanja buducnosti, a ne proslosti", posle jaza koji je u atlantskom saveznistvu izazvalo razmimoilazenje oko americke intervencije u Iraku.

 

Oko 125 miliona dece u svetu ne ide u skolu

Oko 65 miliona devojcica sirom sveta ne moze da se skoluje, sto povecava verovatnocu da ce umreti na porodjaju, imati bolesnu decu ili ziveti u teskom siromastvu, saopstio je danas Fond UN za decu (UNICEF).
U svom godisnjem izvestaju, UNICEF je naveo da ukupno 121 milion dece sirom sveta ne ide u skolu, a da je medju njima devet miliona vise devojcica nego decaka, javile su agencije.
"Nema sanse da cemo znacajnije smanjiti siromastvo, smrtnost dece, suzbiti sidu i druge bolesti ako se ne postaramo da sve devojcice i decaci mogu da iskoriste svoje pravo na osnovno obrazovanje", rekla je agenciji Rojters izvrsni direktor UNICEF-a Kerol Belami .
Zene koje su imale obrazovanje imaju vise sansi da ce imati zdravu decu i veca je verovatnoca da ce njihova deca zavrsiti skolovanje. Nepismenost i neznanje dovodi zene u rizik da ne znaju koliko da sacekaju izmedju dva deteta ili kako da njih i sebe zastite od bolesti.
"Kada devojka nema znanje i zivotne vestine koje skolovanje pruza, dolazi do neposrednih i dugorocnih posledica. Ona je izlozena mnogo vecem riziku nego njene obrazovane vrsnjakinje, a posledice toga prenose se i na sledecu generaciju", stoji u izvestaju.
U vecini industrijalizovanih zemalja i u velikom delu Latinske Amerike trend je suprotan od onog u vecem delu Azije i podsaharskoj Africi - decaci su ti koji napustaju skolovanje ili imaju lose ocene, dok devojcice postizu dobar uspeh u skoli, pokazalo je istrazivanje.
U podsaharskoj Africi u 2002. godini 24 miliona devojcica nije pohadjalo skolu, sto je cetiri miliona vise nego 1990. i ukazuje na deo posledica znacajnog smanjenja strane pomoci.
Najmanji procenat devojcica koje se skoluju zabelezen je u Somaliji, gde se od 1996. do 2002. skolovalo samo 11 odsto zenske dece. U istom periodu u Tadzikistanu, Holandiji i Svedskoj skolovalo se sto odsto devojcica, a u Saudijskoj Arabiji 58 odsto.
Broj devojcica koje se skoluju u SAD iznosi 95 odsto, isto koliko i u Vijetnamu.
UNICEF-ov izvestaj jos navodi da, kada roditelji moraju da placaju skolovanje, decaci obicno imaju prednost nad devojcicama.
Paritet u skolovanju medju decacima i devojcicama je jedan od "milenijumskih ciljeva" odredjenih na samitu svetskih lidera septembra 2000, cije je ostvarenje planirano do 2005. godine, ali retko ko veruje da je to moguce.
U izvestaju se zato od drzavnika i drugih vodja trazi da hitno preduzmu sedam konkretnih koraka - da obrazovanje devojcica bude osnovni razvojni poduhvat, da stvore nacionalnu kulturu koja ce favorizovati obrazovanje zenske dece, da ukinu skolarine, ma kako niske bile, vec da skolovanje bude univerzalno, besplatno i obavezno.
UNICEF takodje trazi da obrazovna politika bude integrisana u nacionalni plan za smanjenje siromastva, da skole budu centri razvoja zajednica, posebno za decu ciji su roditelji umrli od side ili koja zive u ratnom okruzenju, te da se nacionalne strategije koordiniraju na tri nivoa - investicionom, politickom i institucionalnom.
Poslednji zahtev UNICEF-a je da medjunarodna finansijska pomoc za obrazovanje u siromasnim zemljama iznosi deset odsto budzeta za skolovanje u tim zemljama i da prioritet za njeno koriscenje imaju programi koji favorizuju devojcice. Takodje se opominju industrijalizovane zemlje da postuju obavezu koju su preuzele i izdvoje 0,7 odsto bruto nacionalnog proizvoda za tu pomoc.

 

2300. godine na Zemlji devet milijardi ljudi

Do 2300. godine, ljudsku rasu ce ciniti devet milijardi ljudi, Japanci ce ziveti 108 godina, doci ce do ekplozije africke populacije, dok ce Evropljani gotovo isceznuti, predvidjaju Ujedinjene nacije.
U prvoj prognozi koja obuhvata naredna tri veka, Odeljenje UN za predvidjanje sirenja populacije smatra da ce se broj stanovnika Zemlje, sa sadasnje 6,3 milijarde, popeti na devet, uz pretpostavku da se nastavi trend porodica sa manjim brojem clanova.
Medjutim, prema podacima izvestaja UN "Svetska populacija u 2300", ukoliko stepen plodnosti u zemljama u razvoju ostane slican danasnjem, svetska populacija moze da dostigne broj od 244 milijarde do 2150. godine, odnosno 134.000 milijade do 2300. godine, prenosi Rojters.
"To vam je kao Titanik i ledeni breg", kaze direktor Odeljenja UN za predvidjanje sirenja populacije, Zozef Sami. "Potonete, jer je brzina napredovanja suvise spora, ili jednostavno narastete previse brzo, jer je porast suvise veliki. U oba slucaja morate da promenite kurs," objasnjava on.
Prema Samijevim recima, cak i male promene mogu da dovedu do ogromnih razlika.
Prognoza da ce populaciju ciniti devet milijardi ljudi 2300. godine zasniva se na pretpostavci da ce porodice biti cetvoroclane - "sa dvoje dece". "Samo 25 odsto vise dece po porodici znacila bi eksploziju broja stanovnika - 36,4 milijardi do 2300. godine.
Podaci UN obuhvataju prognozu za "najudaljeniji perod" do sada. Stanovnistvo bogatih zemalja zivece mnogo duze od ostalih do 2300. godine.
Amerikanci, Svedjani i Japanci mogu da ocekuju da ce ziveti u proseku preko 100 godina, uz predvidjanje da ce Japacni ipak ziveti najduze - cak 108 godina u proseku. U Kini ce, medjutim, u to vreme zivotni vek ljudi biti u proseku 85, navodi se u izvestaju UN.
U 2300, sirom sveta ce se granica srednjeg zivotnog doba popeti na 59 godina, sa 26, koliko ona iznosi danas. To znaci da ce broj ljudi sa preko sezdeset godina ciniti 38 odsto stanovnistva 2300, dok je danas njihov broj oko 10 odsto.
Dobra vest, smatra Sami, je tendencija ka "manjim porodicama", i to u mnogim narodima. Dvoje dece danas predstavljaju normu u Iranu, Indoneziji, Meksiku i na Tajlandu.
Medjutim, u Evropi, Japanu, Australiji i Kanadi porodice su preterano male. Podaci izneti u izvestaju UN upozoravaju da uz sadasnji broj dece po porodici, 1,4, i bez porasta broja imigranata, kroz 100 godina bi na danasnjih 1.000 Evropljana bilo 232.
Kroz tri veka, Rusija, Italija i Spanija ce imati samo jedan odsto od sadasnjeg broja stanovnika, ukoliko se ne odluce da, po porodici, imaju vise dece. Populacija citave Nemacke svela bi se na sadasnji broj stanovnika Berlina, objasnjava Sami.
Neke zemlje, kao na primer Italija, preduzimaju mere za povecanje nataliteta, nudeci vise od 1.200 dolara za rodjenje deteta.
SAD su jedina industrijski razvijena zemlja kod koje je zabelezen porast nataliteta. Kako kaze Cejmi, do toga dolazi delom zahvaljuci optimizmu prvih generacija imigranata koji "veruju u svetliju buducnost" i koji se zbog toga odlucuju da imaju vise dece. U SAD danas zivi 295 miliona ljudi, a predvidja se da ce se broj Amerikanaca do 2300. udvostruciti.
Za tri veka, u Africi ce broj stanovnika porasti dvostruko, cineci 24 odsto stanovnika Zemlje, uz pretpostavku da ce do tada AIDS biti suzbijen.

 

OEBS - TRGOVINA LjUDIMA

Crna Gora je zemlja tranzita a Kosovo najbolji primer trgovine ljudima

Crna Gora je zemlja tranzita i destinacije zena zrtava trgovaca ljudima, a Kosovo najbolji primer povecanja interne trgovine ljudima i teranje na prostituciju maloletnika, navodi se, pored ostalog, u zajednickom izvestaju OEBS-a, UN i Pakta stabilnosti za jugoistocnu Evropu o trgovini ljudima u jugoistocnoj Evropi.
U izvestaju, koji je juce objavljen u Becu, glavna je ocena da je identifikacija zrtava veoma vazna za uspesnu borbu protiv trgovine ljudima i zastitu zrtava.
Izvestaj ukazuje na smanjenje broja identifikovanih i pomognutih zrtava trgovine ljudima, uz objasnjenje da je to rezultat neefektivne primene zkonodavstva na ovom polju, kao i nedostatak opcija za zene i decu, zrtve trgovine ljudima.
Predsedavajuca Radnog stola Pakta stabilnosti za borbu protiv trgovine ljudima Helga Konrad i direktor Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava OEBS-a (ODIHR) Kristijan Strohal podvukli su, predstavljajuci izvestaj, da trgovina ljudima nije nista drugo nego moderna vrsta ropstva.
Strohal je ocenio da je potrebno stvoriti nacionalne institucije koje bi se bavile ovom problematikom, a pre svega identifikacijom zrtava.
Konradova je predlozila da uz policiju, zrtve treba da identifikuju predstavnici nevladinih organizacija i pravosudja.
Madlen Ris, iz UNHCR-a u Bosni i Hercegovini, naglasila je da je na jugoistoku Evrope doslo do promene po pitanju porekla i destinacije, objasnivsi da zbog procesa tranzicije i sve veceg siromastva, zemlje jugoistocne Evrope vise nisu samo zemlje tranzita i destinacije, vec sve cesce zemlje porekla zrtava.
Risova je istakla da je situacija oko trgovine ljudima tragicna, i da broj zrtava nikako nije smanjen, te da sada postoji i sve veci broj muskaraca zrtava trgovine ljudima.
Barbara Limanovska iz UNICEF-a ukazala je da policija daje prioritet svedocenju, a ne identifikciji i pomoci zrtvama, sto je pre svega na stetu dece. Kao rezultat toga deca, zrtve trgovine ljudima, vracena su u okruzenja iz kojih su pokusala da pobegnu.
Kada je rec o Srbiji i Crnoj Gori (SCG), Limanovska je primetila da postoji ozbilja razlika izmedju devojcica i decaka u obrazovanju na stetu devojcica, koje tako lakse postaju zrtve trgovine.
U izvestaju je pomenut i crnogorski "slucaj Moldavke" u kontekstu vazne uloge medija.

 

BIH-SFOR

Sfor u selu kod Zenice u potrazi za clanovima Al Kaide

Pripadnici Sfora u BiH blokirali su selo Serice kod Zenice, koje od poslepodne nadlecu i helikopteri medjunarodnih stabilizacionih snaga.
Prema izjavama ocevidaca, Sfor pretrazuje kuce u potrazi za naoruzanjem i drugom opremom, koji bi mogli ukazati na povezanost pojedinih zitelja tog sela sa teroristickom organizacijom Al Kaida.
Ulaz u Serice je potpuno blokiran, a ni novinarskim ekipama nije dozvoljen pristup.
Sfor je saopstio da se ova iznenadna akcija provodi u skladu sa mandatom koji medjunarodne snage imaju u Bosni i Hercegovini.

HRVATSKA

Za 12 godina 22.000 poginulih i nestalih u Hrvatskoj

U Hrvatskoj je od 1990. do 2002. poginulo, nasilno odvedeno ili nestalo ukupno 22.192 ljudi, medju kojima je 6.222 Srba, receno je danas na skupu o demografskom razvoju Hrvatske koji se odrzava u Zagrebu.
Naucni saradnik Instituta drustvenih nauka "Ivo Pilar" Drazen Zivic saopstio je podatak da je u navedenom periodu poginulo 8.147 hrvatskih branitelja i 6.605 civila, a nasilno odvedeno i nestalo 1.218 osoba.
Na skupu "Demografski razvoj, stanje i perspektive Republike Hrvatske", Zivic je naveo i da je od 1990. do 2002. poginulo i nestalo 6.222 Srba u Hrvatskoj.
Zivic je, medjutim, dodao da, s obzirom na cinjenicu da su sluzbene evidencije o srpskim zrtvama hrvatskoj strani jos neodstupne, i da on "nema pretenziju da tim podacima, koji poticu od 'Veritasa' da naucnu verodostojnost, jer su i u iznetim podacima uocljive manjkavosti, a to je da poginule osobe nemaju upisano mesto prebivalista pre rata".
Govoreci o prognanom i izbeglom stanovnistvu Hrvatske od 1991. do 2003, Zivic je rekao da je 1991. u Hrvatskoj bilo 550.000 prognanika, uglavnom Hrvata, a da je istovremeno iz Hrvatske u trece zemlje otislo 150.000 izbeglica.
On je takodje rekao da, prema podacima iz 2003, u Srbiji i Crnoj Gori i BiH ima oko 240.000 izbeglica iz Hrvatske, uglavnom Srba.
Po Zivicevoj oceni, povratnicki talas u Hrvatsku je prosao, jer, kako je dodao izbeglo stanovnistvo iz SCG i BiH nema nameru da se u vecem broju vrati u Hrvatsku.

HRVATSKA - SDSS Pupovac:

Sastanak SDSS-a i HDZ-a nije odrzan

Sastanak predstavnika Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) i mandatara za sastav nove hrvatske vlade Ive Sanadera juce nije odrzan, receno je u toj stranci.
Potpredsednik SDSS-a i jedan od trojice srpskih poslanika u novom sazivu Sabora Milorad Pupovac kazao je da, iako nezvanicno najavljivan, juce nije odrzan sastanak na kojem je trebalo da budu nastavljeni pregovori o saradnji i podrsci te stranke mandataru Sanaderu.
Pupovac nije naveo razloge za neodrzavanje sastanka, ali je dodao su predstavnici SDSS-a poslednji put razgovarali sa Sanaderom u nedelju, kada je i dogovoren nastavak pregovora, ali da od tada nije bilo nikakvih pomaka u pregovorima.
On je kazao i da Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) ciji je lider Ivo Sanader, jos nije odgovorila na SDSS-ov dokument pod nazivom "Preporuke prioriteta", kojim se preciziraju uslovi za davanje podrske buducoj vladi.
Portparol SDSS-a Boro Rkman potvrdio je da je na sastanku predstavnika te partije i HDZ-a, odrzanom u nedelju, receno da je od svih uslova navedenih u dokumentu za HDZ najprihvatljiviji resavanje pitanja povratka imovine izbeglim Srbima koji se vracaju u Hrvatsku.
HDZ je pokazao volju da ubrza postupak prema kojem bi se sve osobe koje bespravno koriste kuce srpskih povratnika delozirale iz tih objekata do proleca, kazao je Rkman i dodao da srpski predstavnici najvise insistiraju na zahtevu za realizaciju zakonskih odredbi koje vec postoje ali koje do sada nisu sprovedene u praksi.

Hrvatska

Bez promena u spoljnoj politici

Spoljna politika Hrvatske i njeni odnosi sa susedima nece se promeniti posle izbora, izjavio je danas hrvatski predsednik Stjepan Mesic nakon razgovora s predsednikom Skupstine Srbije i Crne Gore Dragoljubom Micunovicem, u Zenevi.
"Spoljnopoliticka orijentacija Hrvatske nece se menjati, njeni strateski ciljevi ostaju isti, i ona ce nastojati da ubrza ostvarenje tih ciljeva, a to su ulazak u EU i NATO", kazao je Mesic u razgovoru s Micunovicem, s kojim se sastao tokom Svetskog samita o informaconom drustvu koji se odrzava u Zenevi.
Mesic je, kako su preneli hrvtaski mediji, kazao da je u u razgovoru s Micunovicem bilo govora i o nekim otvorenim pitanjima izmedju Hrvatske i SCG kao sto su povratak izbeglica i vracanje imovine pravnim i fizickim osobama.
Tema razgovora, naveo je Mesic, bila je i privredna saradnja posebno u oblasti elektroenergije i izgradnje puteva.
Mesic i Micunovic sastali su se i juce, kada je hrvatski predsednik obavestio predsednika Skupstine SCG da ce odluka sadasnje hrvatske vlade o ukidanju viza za gradjane SCG biti produzena i posle Nove godine, zbog predstojecih praznika.

Amnesti protiv britanskog zakona o borbi protiv terorizma

Nevladina organizacija za zastitu ljudskih prava Amnesti internesenel (AI) kritikovala je juce britansku vladu zbog zadrzavanja stranaca i po nekoliko godina u pritvoru na osnovu zakona o borbi protiv terorizma.
Cetrnaest muskaraca zadrzano je u pritvoru u Britaniji bez sudske odluke pod sumnjom da su umesani u medjunarodni terorizam i nalaze se u zatvorima sa najvisim stepenom obezbedjenja. Sestorica njih je u pritvoru vec dve godine.
AI navodi da britanski zakon o borbi protiv terorizma, donet neposredno nakon napada na Njujork i Vasington 11. septembra 2001, nije u skladu sa medjunarodnim standardima pravicnog sudjenja.
"Taj zakon je diskriminatorski jer postoje jedna pravila za britanske drzavljane i druga za drzavljane ostalih zemalja", kazala je portparol AI Kejt Alen.
Nadlezno britansko Ministarstvo unutrasnjih poslova nije zelelo da komentarise te optuzbe.

RUSIJA

Gorbacov trazi politicku rehabilitaciju Romanovih

Bivsi sovjetski lider Mihail Gorbacov pozvao je na sto brzu zvanicnu rehabilitaciju poslednjeg ruskog cara i njegove porodice, ubijenih pre 80 godina, u vreme Oktobarske revolucije.
Politicka rehabilitacija cara Nikolaja Drugog "ima veliki znacaj za afirmaciju prava i sloboda ljudi u Rusiji", rekao je otac perestrojke lansirane u SSSR-u 1985. godine.
Car Nikolaj Drugi, njegova supruga Aleksandra i njihovo petoro dece zatvorili su, a potom i ubila, pripadici Lenjinove politicke policije (Ceka) u Jekaterinburgu, na Uralu, 17. jula 1918. godine, osam meseci posle dolaska boljsevika na vlast.
Ruski sud i drugi kompetentni organi su vec okvalifikovali ubistvo Romanovih kao politicku odmazdu, podsetio je Gorbacov.
Predsednicka komisija zaduzena za rehabilitaciju zrtava politicke represije, na celu sa bivsim ideologom perestrojke Aleksandrom Jakovljevim, podnela je predsedniku Vladimiru Putinu zvanican predlog za rehabilitaciju Romanovih.
Car i njegova porodica sahranjeni su u Sankt Peterburgu u julu 1998. godine i tada je i podnet zahtev za njihovu rehabilitaciju.

 

| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |

Copyright © 1996-2003 "NOVINE"