126 mesta u Skupstini zajednice Srbije i Crne Gore
Srbija 91 Crna Gora 35 poslanika
Skupstina Srbije usvojila je sinoc Zakon o posrednom izboru poslanika u Skupstinu Srbije i Crne Gore.
Za zakon u celini glasalo je 128 poslanika, protiv je bilo njih 84, a uzdrzanih nije bilo.
Predlozenim zakonom predvidjeno je da se poslanici iz Srbije biraju iz redova sadasnjih poslanickih grupa u republickom parlamentu.
Predlog zakona podneo je sef poslanicke grupe DOS-reforma Srbije Cedomir Jovanovic.
Protiv zakona u celini, na koji je bilo podneto 74 amandmana, glasale su stranke opozicije i Demokratska stranka Srbije (DSS).
Skupstine Srbije i Crne Gore bile su, u skladu sa Zakonom o sprovodjenju Ustavne povelje, duzne da do danas usvoje zakone o posrednom izboru poslanika u parlament Srbije i Crne Gore.
Skupstina Crne Gore juce je takodje usvojila Zakon o izboru poslanika u parlament nove zajednice.
Prema Zakonu o sprovodjenju Ustavne povelje, savezni predsednik Vojislav Kostunica duzan je da u roku od pet dana od usvajanja izbornog zakona, raspise prve posredne izbore za Skupstinu Srbije i Crne Gore.
Prema veceras usvojenom zakonu, koji je podneo DOS, mandati u skupstini drzavne zajednice bice raspodeljeni strankama i koalicijama srazmerno brojnosti njihovih poslanickih grupa u Skupstini Srbije.
O izboru poslanika starace se republicka izborna komisija, a administrativni odbor parlamenta utvrdice broj poslanika koji se bira iz pojedine poslanicke grupe i to po sistemu "najveceg kolicnika".
Ako poslanicka grupa ne predlozi kandidata za poslanike ili njen predlog bude odbacen, povecava se broj poslanika koji se biraju iz reda poslanicke grupe koji su podneli predloge u skladu sa zakonom, predvidjeno je zakonom.
Predsednistvo DOS-a je na sednici 23. januara zakljucio da bi ta koalicija u Skupstini Srbije i Crne Gore trebalo, od ukupno 91 poslanika iz Srbije, da ima 47, da Demokratskoj stranci Srbije pripada 16 mesta, Socijalistickoj partiji Srbije 12, Srpskoj radikalnoj stranci - osam, Stranci srpskog jedinstva cetiri mandata, dok ce Novoj Srbiji i Socijalistickoj narodnoj stranci pripasti po dva mandata.
Skupstina Crne Gore usvojila je juce vecinom glasova Zakon o posrednom izboru poslanika u Skupstinu drzavne zajednice Srbije i Crne Gore. Zakon je usvojen sa 41 glasom za.
U buducu skupstinu zajednice iz Crne Gore bice delegirano 35 poslanika, 19 iz vladajuce koalicije Demokratske partije socijalista i Socijaldemokratske partije, 14 iz opozicione koalicije "Zajedno za promene" i po jedan poslanik iz Liberalnog saveza i koalicije albanskih partija.
Poslanici opozicione Socijalisticke narodne partije su bili uzdrzani prilikom glasanja za Zakon o posrednom izboru poslanika, jer je ta partija, kako je objasnjeno, trazila da se u zakon unese resenje prema kojem bi svaka partija, prilikom izbora predstavnika u parlament drzavne zajednice, birala samo svoje predstavnike sa koalicione zbirne liste.
Poslanik Demokratske unije Albanaca Ferhat Dinosa rekao je u Skupstini da njegova partija i Demokratski savez (Albanaca) u Crnoj Gori nece poslati svog predstavnika u Beograd, zbog toga sto je u preambuli Ustavne povelje navedeno da je Kosovo autonomna pokrajina Srbije.
Dinosa je trazio da se to mesto zamrzne, ako za to postoje pravne mogucnosti, do trenutka kada bi albanske partije, eventualno, promenile odluku. To bi se moglo desiti, kako je objasnio Dinosa, ako bude izmenjena Ustavna povelja.
Prema juce usvojenom Zakonu, politicke partije i stranacke koalicije mogu za svoje predstavnike u parlamentu Srbije i Crne Gore odrediti ne samo iz redova svojih poslanika u crnogorskom parlamentu, vec i sa njihove sire izborne liste uoci parlamentarnih izbora u oktobru prosle godine. Vanredna sednica Skupstine Crne Gore trajala je nesto vise od pola casa.
Izbori za buducu drzavnu zajednicu Srbije i Crne Gore bice posredni, a Skupstinu drzavne zajednice cinice 91 poslanik iz Srbije i 35 poslanika iz Crne Gore.
OPET PROBLEMI NA JUGU SRBIJESrbija maksimalno spremna za borbu protiv terorizma
Premijer Srbije Zoran DJindjic rekao je juce da je Srbija u stanju da se "maksimalno" suprotstavi terorizmu na jugu Srbije.
"Mi kao drzava cinimo i cinicemo sve da to suzbijemo. Znaci, nema kompromisa, mi smo nase obaveze iz razlicitih dogovora i ugovora ispunjavali i nema nikakvog razloga za bilo kakav kompromis u odnosu na teroristicko ponasanje pojedinaca i ekstremnih grupa. Nasa tolerancija je dostigla svoju granicu i mi cemo kao svaka normalna drzava na svako nasilje reagovati kako reaguje svaka normalna drzava - suzbijanjem tog nasilja koriscenjem policijskih snaga kojih ima dovoljno na jugu Srbije", rekao je DJindjic.
On je novinarima, nakon posete Vatrogasnoj brigadi u Beogradu, kazao da ce Vlada Srbije tolerisati demonstracije Albanaca na jugu Srbije i njihove proteste koji ne narusavaju red i mir, imovinu i zivote gradjana.
"Mi smo demokratska zemlja koja ima malo visi stepen tolerancije u odnosu na sve demonstracije. Nema razlike da li su one u Batajnici ili u Bujanovcu", rekao je predsednik Vlade Srbije.
Prema njegovim recima, drzavni i nacionalni interes Srbije ce se resavati iskljucivo unutar zemlje, a ne u Vasingtonu, Briselu ili nekom drugom centru.
Izjavu Danijela Servera iz americkog Instituta za mir da se Vlada Srbije bavi Kosovom zbog predizbornih aktivnosti, DJindjic je ocenio kao "notornu glupost".
"Oni koji su naveli da organizuju tajne sastanke treba da shvate da je doslo drugo vreme. I da je ovo demokratska Vlada, sa medjunarodnim kredibilitetom i da ne postoji nikakvo opravdanje da se o politici zemlje koja ima takvu vladu raspravlja u nekim drugim centrima", rekao je srpski premijer.
DJindjic je kazao da se na pitanju drzavnih i nacionalnih interesa Srbije i odnosa drugih zemalja prema tome vidi ko je "sustinski" prijatelj Srbije.
On je upitao Danijela Servera i ostale, kako je rekao, albanske lobiste u SAD da li "razmisljaju o americkoj deci koja umiru od droge koju albanska mafija prodaje u Americi i od tog novca finansira svoje lobiste".
Prema njegovim recima, trenutna desavanja na jugu Srbije nece ubrzati resavanje konacnog statusa Kosova, jer je to resenje politicki proces koji iziskuje odredjeni stepen saradnje Beograda i Pristine uz prisustvo medjunarodne zajednice.
"Ali, svako nasilje radja nove probleme. Ne mozemo da govorimo o strategiji ako nam gori kuca. Nadam se da se to nece rasiriti i da cemo 2003. i 2004. godinu moci da posvetimo trazenju jednog zdravog kompromisa koji ce omoguciti Srbiji da pravi svoju strategiju buducnosti da zna sta joj je suverenitet, sta joj je teritorija, koja su joj prava, a ne da joj to jednom padne na glavu i da nam kazu 'uzmi ili ostavi'", rekao je DJindjic.
KOSOVO I METOHIJAStruja oko Haradinaja se zalaze za kontraudar
Potpredsednik Vlade Srbije Nebojsa Covic tvrdi da poseduje informacije da se struja albanskih ratnih veterana na Kosovu, okupljena oko Ramusa Haradinaja, zalaze za energican odgovor na jugu Srbije, nakon hapsenja sedmorice Albanaca tokom minulog vikenda osumnjicenih za udruzivanje radi neprijateljske delatnosti.
Covic je za TV "B92" izjavio da su na nekoliko lokacija na Kosovu tokom dana odrzavani sastanci albanskih ratnih veterana na kojima se razgovaralo o situaciji na jugu Srbije.
"Postoje dve struje koje analiziraju situaciju - jedna radikalna koja je za sukobe i druga koja je za diplomatsko resenje. Struje oko Ramusa Haradinaja su zauzele stav da se energicno odgovori na jugu Srbije, da se izazovu teroristicke akcije, napadi, ...", rekao je Covic, koji je i predsednik Koordinacionog tela za jug Srbije.
UNMIK-a i Kfor su juce demantovali tvrdnje da je direktor staba regionalne UNMIK policije u Gnjilanu Robert Pedlou Koordinacionom telu dostavio informaciju da se na podrucju Kosovske Kamenice i Gnjilana naoruzane teroristicke grupe spremaju da krenu ka Bujanovcu i Presevu.
Nebojsa Covic je rekao da je objavljena informacija o mobilizaciji albanskih naoruzanih ekstremista tacna i da je dostavljena uz odobrenje predstavnika UNMIK policije.
"Mi smo preneli samo ono sto smo dobili kao informaciju od njihovog coveka, iz policije UNMIK-a, koji je i pitan da li to mozemo da prenesemo i da li mozemo da pomenemo njegovo ime. Ako se oni plase toga, mi se ne plasimo. Mi ne smemo da se plasimo, jer se radi o nasoj drzavi", rekao je Covic.
On je dodao da ne zeli da ulazi u polemiku sa portparolima UNMIK-a. "Ako se UNMIK prevario u svojim informacijama, to treba da kaze", kategoricno je rekao Covic.
CACAKTri bombaska napada u Cacku
Jedna bomba i dve eksplozivne naprave bacene su u protekle tri noci na tri porodicne kuce u Cacku. U napadima nije bilo povredjenih, a pocinioci jos uvek nisu uhvaceni.
Na trotoaru ispred porodicne kuce u Ulici "Hiljadu i trista kaplara" u Cacku postavljena je jedna eksplozivna naprava, koja je aktivirana prosle noci, saopstila je cacanska policija.
Od detonacije su popucala stakla na jednoj od susednih kuca, a neznatno je ostecen i trotoar na kome je naprava bila postavljena.
Prethodne noci u dvoriste porodicne kuce u cacanskom naselju Atenica bacena je bomba, koja je ostetila zid kuce i susednu prodavnicu, a u noci izmedju 10. i 11. februara u dvoriste kuce u Ulici br. 40 ubacena je eksplozivna naprava, koja je ostetila zid jedne od susednih kuca.
Policija je saopstila da intezivno traga za pociniocima.
KOSOVO I NEMACKAOd ponedeljka nemacke vize i u Pristini
Stanovnici Kosova od ponedeljka, 17. februara mogu dobiti nemacke sengenske vize i u Pristini, saopstio je sef Kancelarije Nemacke na Kosovu Peter Rondorf.
Na taj nacin Nemacka ce omoguciti gradjanima Kosova da dobiju nemacke vize, koje vaze i za sve zemlje Evropske unije, potpisnice Sengenskog sporazuma, rekao je Rondorf na konferenciji za novinare u Pristini.
Prema njegovim recima, gradjani Kosova sa nemackom vizom najpre treba da borave izvesno vreme u Nemackoj, a potom mogu da putuju u druge zemlje EU.
Te vize bice turisticke, ali izdavace se i posebne vize koje vaze samo za Nemacku.
U Kancelariji Nemacke u Pristini izdavace se i poslovne vize, za zaposljavanje, studije, bracne veze i objedinjavanje porodica i one se nikako ne smeju zloupotrebiti za trazenje politickog azila, precizirao je Rondorf.
Sef nemacke kancelarije u Pristini je dodao da pocetak izdavanja nemackih viza u Pristini treba da posluzi kao primer i drugim zemljama.
Nemacko Ministarstvo spoljnih poslova sinoc je najavilo izdavanje viza u Pristini, isticuci da je takav korak preduzet zato sto se gradjani Kosova suocavaju sa brojnim problemima prilikom dobijanja viza u ambasadama Nemacke u Skoplju i Tirani.
Za sada jedino Svajcarska izdaje u Pristini vize gradjanima Kosova.
Branioci Markovica traze da bude pusten iz pritvoraBranioci bivseg sefa Sluzbe drzavne bezbednosti Srbije (SDB) Radomira Markovica saopstili su danas da su ulozili zalbu na resenje Okruznog suda o produzenju pritvora Markovicu i najavili da ce uloziti zalbu na presudu kojom je osudjen na sedam godina zatvora zbog slucaja "Ibarska magistrala".
"Nema zakonskih razloga izuzev pritiska javnosti da se nas branjenik nadalje nalazi u pritvoru. Kada presuda bude dostavljena okrivljenima... mi cemo, kao branioci, uloziti zalbu na presudu kojom smo nezadovoljni", navodi se u pisanoj izjavi pravnih zastupnika Markovica, koja je dostavljena agenciji Beta.
Sudsko vece Okruznog suda u Beogradu osudilo je 30. januara bivseg sefa Drzavne bezbednosti Srbije na sedam godina zatvora kao ucesnika u cetvorostrukom ubistvu celnika Srpskog pokreta obnove (SPO) oktobra 1999. godine na Ibarskoj magistrali.
Kao direktni izvrsioci, na 15 godina zatvora osudjeni su Nenad Bujosevic i Nenad Ilic. Cetvrti okrivljeni, bivsi sef beogradskog DB-a Milan Radonjic oslobodjen je optuzbi.
Branioci Radomira Markovica naveli su da je povod za njihovo pismo izvestavanje pojedinih medija sa sudjenja kojim su nezadovoljni i koje su nazvali "tendecioznim i neistinitim".
Oni su u saopstenju istakli da nije tacno da je Markovic osudjen zbog pomaganja Bujosevicu i Ilicu vec zbog krivicnog dela "pomaganja izvrsiocu posle izvrsenog krivicnog dela".
"U toku procesa, utvrdjeno je da (Markovic) ni na koji nacin nije ucestvovao u dogadjaju na Ibarskoj magistrali, pa za to krivicno delo nije osudjen", navodi se u saopstenju koje su potpisali advokati Dusan Masic, Goran Petronijevic i Toma Fila.
KRAGUJEVACParlament nije dobar, poslanici su vojnici partija
Clan Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Srbije Cedomir Cupic ocenio je da "srpski parlament nije dobar", i da u njemu "vlada princip partokratije, a poslanici su pioni i vojnici partija".
Cupic, koji je i profesor na beogradskom Fakultetu politickih nauka, je u intervjuu za danasnju kragujevacku "Nezavisnu Svetlost" rekao da poslanici u parlamentu "ne razmisljaju o problemima nezavisno od partijske pripadnosti".
Ocenio je da, posto parlamentarni izbori nisu raspisani, "kao sto je obecano", u parlamentu oni koji su mocniji "kalkulisu, namecu svoje stavove, trguju i mesetare", i dodao da ce "sve to" trajati do novih izbora.
Prema njegovim recima, u Skupstini Srbije se "diskutuje preko spikera ili sefova poslanickih grupa, koji jednostavno razmene stavove ili kontraargumente".
"Poslanici kao pokorna vojska, pritiskaju tastere i glasaju", rekao je Cupic.
Cupic je kazao da ce onaj ko u parlamentu ima vecinu "uvek gledati da prikupi sto vise glasova, i da destabilizuje sve one koji imaju drugacije misljenje, ili su protiv odredjenih zakonskih resenja", i dodao da se tu "nista ne moze promeniti".
"U iskustvu razvijenih zemalja se zna kakva je ljudska priroda, i ona se disciplinuje strogim i dobrim pravilima, koja ne dozvoljavaju krsenje dogovora ili neku trgovinu. Tamo gde nema tih pravila, imamo stanje kao kod nas", rekao je Cupic.
SCG CRNE GORE - Svetozar MarovicIskoristiti prednosti drzavne zajednice
Kandidat vladajuce crnogorske koalicije za predsednika Srbije i Crne Gore Svetozar Marovic ocenio je juce da nova drzavna zajednica nije napravljena da bi je "na pocetku rusili", vec da bi iskoristili "njene prednosti".
"To su pre svega prednosti koje se ticu ekonomskih reformi i stvaranja uslova za sto kvalitetniji zivot", kazao je Marovic novinarima u crnogorskom parlamentu.
On je dodao da ce, ukoliko proces reformi bude isao predvidjenim tempom, nakon tri godine "ljudi mirnije i racionalnije razmisljati o svemu", ukljucujuci i pravo na samostalnost koja je, kako je rekao, "prirodno pravo svakog naroda".
Marovic je ocenio da su Srbija i Crna Gora "apsolutno samostalno" prisle projektu nove drzavne zajednice koja je "embrion evropske integracije na ovom prostoru i koja predstavlja uniju dve drzave".
"Srbija i Crna Gora su se dogovorile da je bolje da jedan period zivota nastave zajedno i vide da li to moze biti dobro za njih. Ako bude dobro, verujem da ce to ljudi znati ceniti, ako ne bude dobro verujem da ce i to ceniti.
Pravo na referendum ostaje prirodno pravo svakog naroda da odluci kako dalje, ako mu u toj zajednici ne bude dobro", dodao je Marovic.
