UBISTVO PREMIJERA SRBIJE ZORANA DJINDJICASrbija na ivici ponora?
Na predsednika Vlade Srbije Zorana djindjica izvrsen je atentat u 12:25 sa zgrade Vlade Srbije. Predsednik Vlade podlegao je ranama u 13:30 u Urgentnom centru Klinickog centra Srbije.
Zoran djindjic zadobio je prostrelnu ranu u predelu grudnog kosa i trbuha, nanetu vatrenim oruzjem.
Po prijemu u Urgentni centar Klinickog centra Srbije, konstatovano je da je bez pulsa, pritiska i svesti. Hitna reanimacija je odmah poceta i zatim kompletna hirurska intervencija u kojoj su ucestvovale kardiohirurska i abdominalna ekipa.
To kriminalno delo je potpuno jasan pokusaj onih koji su i prethodnih godina ubistvima pokusavali da zaustave razvoj Srbije i njenu demokratizaciju, da promene tok istorije i Srbiju ponovo izoluju i pretvore u carstvo grupa krinminalaca. Nacin izvrsenja tog atentata je poznat i usledio je posebno posle pokusaja atentata na auto-putu.
Nekoliko casova posle atentata na premijera Srbije Zorana djindjica, odrzana je i vanredna sednica Vlade na kojoj su clanovi Vlade doneli odluku za raspisivanje vanrednog stanja u Srbiji.
Konferenciji za novinare prisustvovali su svi clanovi Vlade, a zakljucke Vlade preneo je potpredsednik Vlade Nebojsa covic.
Premijer Srbije Zoran djindjic bice sahranjen u subotu, 15. marta u 14 sati u Aleji velikana na beogradskom Novom groblju, receno je u republickoj vladi.
Takodje u subotu, u 12 sati u hramu Svetog Save patrijarh srpski Pavle i svestenstvo odrzace opelo pokojnom premijeru Srbije.
Zoran djindjic ubijen je u sredu u dvoristu Vlade Srbije. Vlada je za atentat osumnjicila zemunsku grupu kriminalaca, predvodjenu MiloradomLukovicem-Legijom i Dusanom Spasojevicem.
U Srbiji je proglasena trodnevna zalost i uvedeno vanredno stanje.
Vlada Srbije utvrdila je juce raspored dezurstava potpredsednika Vlade za vodjenje sednica i potpisivanje akata od 17. marta do 25. maja.
U saopstenju Vlade navodi se da ce potpredsednik Nebojsa covic vrsiti te duznosti do 17. marta, nakon toga sednicama ce do 23. marta i od 21. aprila do 27. aprila predsedavati Zarko Korac.
Potpredsednik Vlade Dusan Mihajlovic vodice sednice Vlade i potpisivace akte od 24. do 30. marta i od 28. aprila do 4. maja, a Jozef Kasa ce obavljati te duznosti od 31. marta do 6. aprila i od 5. maja do 11. maja.
Nebojsa covic ce predsedavati sednicama Vlade od 7. do 13. aprila i od 12. maja do 18. maja, a Miodrag Isakov od 14. do 20. aprila i od 19. do 25. maja.
Ministar unutrasnjih poslova Srbije Dusan Mihajlovic izjavio je da ce policija pohapsiti sve osumnjicene i "likvdirati svakog ko pruzi otpor policiji".
"Kao covek mogao bih jednostavno da porucim da cemo uciniti sve da osvetimo premijera Djindjica.
"Neka Bog upokoji njegovu dusu i neka nam daruje mudrost da iz svega ovoga izadjemo kao ljudi" rekao je vladika Artemije.
Narodni pokret "Otpor"
Ubistvo premijera Srbije Zorana djindjica je "zastrasujuca demonstracija nekontrolisane sile" mreze organizovanog kriminala nad drzavom, njenim institucijama i gradjanima.
"Ovo ubistvo, kao i mnoga (druga), ima za cilj da pokaze da su najsnazniji u Srbiji oni koji su van i iznad zakona ove zemlje"Predsednik pokrajinske vlade
"Ostavio nam je politicki testament koji ce biti ispunjen - Srbija ce biti bezbedna demokratska zemlja, blagorodna za sve njene gradjane. To dugujemo njemu, njegovoj porodici, nasoj deci i nista nas nece spreciti da ostvarimo njegov i nas cilj" rekao je djordje djukicPredstavnik OEBS-a
Srbija ce najbolje sacuvati uspomenu na djindjica ako nastavi proces reformi koje je on zapoceo pre dve godine i to je ono sto Srbija moze da uradi .
ZEMUNSKI KLAN - Legija i Siptar u bekstvu
Uhapseno 56 osoba osmorica iz klanaVlada Srbije optuzila je kriminalnu grupu koju navodi kao "Zemunski klan" za ubistvo premijera Srbije Zorana djindjica kao i za niz ranijih zlocina u Srbiji, ukljucujuci i otmice i pokusaje ubistva poznatih javnih i politickih licnosti.
Policija je juce do 17 casova uhapsila 56 osoba, ukljucujuci osmoricu iz kriminalne grupe koja je osumnjicena za organizovanje i izvrsavanje ubistva premijera Srbije Zorana djindjica, saopstila je Vlada Srbije.
"Osnovano se sumnja da su oni izvrsili krivicno delo - zlocinacko udruzivanje. U cilju istrage njihova imena ne mogu da budu objavljena", istice se u saopstenju vlade.
Vlada je saopstila da je na osnovu dosadasnjeg rada istraznih organa prikupljeno "dovoljno informacija i cinjenica koje potvrdjuju" da je ta grupa "direktno umesana u organizaciju ubistva, kao i pokusaj ubistva predsednika vlade Zorana djindjica 21. februara".
Vlada Srbije juce je optuzila grupu od 200 ljudi za organizovanje i izvrsavanje ubistva djindjica, ali i niz drugih ubistava, otmica i drugih raznih krivicnih dela u prethodnim godinama. Tu grupu vlada je nazvala "zemunskim klanom" i za nju istakla da je "jedna od najorganizovanijih kriminalnih grupa na prostoru bivse Jugoslavije".
Vlada je juce objavila i imena 23 trojice pripadnika tog klana.
Prema saopstenju vlade, vodje grupe Milorad Lukovic-Legija, Dusan Spasojevic "Siptar" i Mile Lukovic "Kum" nalaze se u bekstvu i za njima se intenzivno traga.
Vlada je navela da su "trojica od osmorice uhapsenih clanova zemunskog klana zatrazila status zasticenog svedoka i trenutno su u postupku davanja izjava specijalnom tuziocu".
"Izjave koje su do sada dali potvrdjuju ucesce ovog kriminalnog klana u do sada navedenim krivicnim delima, ali predstavljaju i osnov za otkrivanje nekih novih ubistava i razbojnistava", navodi se u saopstenju vlade.
"U saradnji sa policijama susednih zemalja, kao i obavestajnim i kriminalistickim sluzbama nekoliko evropskih drzava, dobijeni su podaci koji potvrdjuju umesanost ovog kriminalnog klana, ali i nekih drugih grupa (pretezno pripadnika policijsko-bezbednosnih struktura u vreme Milosevica, danas udruzenih u razne 'patriotsko-nacionalne' saveze) u organizaciju i izvrsenje ubistva predsednika srpske vlade", pise u saopstenju.
Vlada je istakla da na osnovu do sada prikupljenih informacija "organi koji vode istragu imaju dovoljno cinjenica koje potvrdjuju da je ova grupa direktno umesana u pokusaj ubistva djindjica 21. februara ove godine, kao i u organizaciju ubistva".
U saopstenju vlade dodaje se da sve sluzbe Ministarstva unutrasnjih poslova "nastavljaju intenzivnu istragu o ovom zlocinu i potragu za vodjama kriminalne grupe".
Vlada je saopstila da atentat na djindjica predstavlja pokusaj ove grupe da zapocetu borbu protiv organizovanog kriminala zaustavi, a oni pojedinacno izbegnu hapsenja.
Vlada je ranije saopstila sledeca imena:
1. Milorad Lukovic, poznat kao Legija 2. Dusan Spasojevic, poznat kao Siptar 3. Mile Lukovic, poznat kao Kum 4. Vladimir Milisavljevic, poznat kao Budala 5. Milos Simovic 6. Aleksandar Simovic 7. Miladin SuvajDzic 8. Dusan Krsmanovic 9. Milan Jurisic, poznat kao Jure 10. Sasa Petrovic 11. Zoran Vukojevic, poznat kao Vuk 12. Dejan Milenkovic, poznat kao Bagzi 13. Nikola Bajic 14. Dragan Vujicic, poznat kao Bego 15. Mladjan Micic, poznat kao Pacov 16. Srdjan Mijailovic 17. djordje Krsmanovic 18. Loran Milic 19. Dragan Ninkovic, poznat kao Prevara 20. "Leo" ili "Leka"
Agencija Frans Pres
Hronologija atentata i politickih ubistava
Povodom ubistva srpskog premijera Zorana djindjica agencija Frans pres objavila je hronologiju atentata i ubistava sefova vlada i drzava u poslednjih dvadesetak godina.
6. oktobra 1981. - Na vojnom defileu povodom godisnjice izraelsko-arpaskog rata (oktobar 1973.) muslimanski integristi ubili su egipatskog predsednika Anuara El Sadata.
14. septembra 1982. - Libanski predsednik Besir Gemajel ubijen je u eksploziji bombe, u kojoj je poginulo jos dvadesetak ljudi.
31. oktobra 1984. - Premijer Indije Indira Gandi ubijena je u NJu Delhiju.
1. marta 1986. - U noci izmedju 28. februara i 1. marta u Stokholmu je ubijen svedski premijer Olaf Palme.
1. juna 1987. - Libanski premijer Rasid Karame gine u eksploziji helikoptera, koji ga je vozio od Tripolija ka Bejrutu.
16. oktobra 1987. - Predsednik drzave Burkina Faso Tomas Sankara ubijen je u Uagaduguu, tokom drzavnog udara.
22. novembra 1989. - Nakon ceremonije povodom proslave 46. godisnjice nezvisnosti Libana u zapadnom Bejrutu u atentatu eksplozijom gine libanski predsednik Rene Moavad.
26. novembra 1989. - Ubistvo predsednika Komora Ahmeda Abdalaha tokom drzavnog udara.
21. maja 1991. - Bivsi indijski premijer RaDziv Gandi ubijen je na predizbornom mitingu u juznoj drzavi Tamil Nadu.
29. juna 1992. - Alzirski predsednik Mohamed Budiaf ubijen je iz vatrenog oruzja tokom mitinga u Anabi, na istoku Alzira.
1. maja 1993. - Predsednik Sri Lanke Ranasinghe Premadasa ubijen je u atentatu bombom u Kolombu, dok se kretao u drzavnickoj koloni na proslavi 1. maja.
21. oktobra 1993. - Predsednik Burundija Melkior Ndadaje ubijen je u pokusaju drzavnog udara.
6. aprila 1994. - Predsednici Burundija i Ruande, Ciprijan Ntariamira i Juvenal Habiarimana, ubijeni su u eksploziji aviona, koji su atentatori srusili iznad Kigalija. Premijer Ruande Agata Uvilingijimana je odmah sutradan takodje ubijena iz vatrenog oruzja u Kigaliju.
4. novembra 1995. - Nakon velikog mirovnog mitinga jedan jevrejski ekstremista ubija iz vatrenog oruzja izraelskog premijera Jicaka Rabina.
9. aprila 1999. - Predsednika Nigerije Ibrahima Barea Mainasaru u drzavnom udaru u Niameju ubijaju pripadnici sopstvene garde.
16. januara 2001. - Predsednika Konga Lorena Dezirea Kabilu ubija u Kinsasi jedan od telohranitelja.
1. juna 2001. - Nepalski princ prestolonaslednik Dipendra (29) ubija svog oca - kralja Birendru, svoju majku, sestru, brata i jos cetiri clana kraljevske porodice, pre nego sto je presudio i samom sebi.
6. jula 2002. - Nepoznati napadaci ubijaju avganistanskog potpredsednika HaDzija Abdula Kadira.
12. marta 2003. - Premijer Srbije Zoran djindjic ubijen je iz vatrenog oruzja u Beogradu.UBISTVA - HRONOLOGIJA
Hronologija politickih ubistava
Atentat na premijera Srbije Zorana djindjica najnoviji je slucaj ubistva sa politickom pozadinom u Srbiji u poslednjih nekoliko godina.
Donosimo hronologiju ubistava javnih licnosti u poslednjih nekoliko godina.
MIROSLAV BIZIC "BIZA" - Privatni detektiv i bivsi policajac, ubijen je 1996. godine ispred "Merkatora" u Novom Beogradu.
RADOVAN STOJIcIC "BADZA" - Pomocnik ministra unutrasnjih poslova Srbije, ubijen je 10. aprila 1997. godine u beogradskom restoranu "Mama mia".
ZORAN TODOROVIC "KUNDAK" - Generalni sekretar Jugoslovenske levice, ubijen je 24. oktobra 1997. godine u Novom Beogradu, ispred sedista kompanije "Beopetrol", ciji je bio direktor.
MILORAD VLAHOVIC - Policijski pukovnik, pomocnik nacelnika kriminalisticke sluzbe beogradske policije, ubijen je 11. marta 1999. godine ispred Sportskog centra Kosutnjak.
DRAGAN SIMIC - policijski pukovnik i nacelnik Sekretarijata unutrasnjih poslova na opstini Savski venac, ubijen je 8. jula 1999. u Ulici Save Kovacevica u Beogradu.
PAVLE BULATOVIC - Savezni ministar odbrane, ubijen je 7. februara 2000. u restoranu fudbalskog kluba "Rad". Tom prilikom lakse su ranjeni direktor JU Garant banke iz Beograda Vuk Obradovic i upravnik restorana "Rad" Mirko Knezevic.
BOSKO PEROSEVIC - Predsednik Izvrsnog veca Vojvodine i predsednik novosadskog odbora Socijalisticke partije Srbije (SPS), ubijen je 13. maja u Novom Sadu, na otvoranju Poljoprivrednog sajma. Atentator Milivoje Gutovic, radnik obezbedjenja Sajma, odmah je uhapsen.
ZORAN RISTOVIC PRIKA, bivsi pripadnik Jedinica za specijalne operacije RDB pronadjen je mrtav 4. juna 2001. u Resniku.
MOMIR GAVRILOVIC, bivsi rukovodilac RDB, ubijen je 3. avgusta 2001. u blizini svoga stana u Novom Beogradu na uglu ulica DZona Kenedija i Gandijeve.
BOSKO BUHA, general major - pomocnik nacelnika Resora javne bezbednosti ubijen je iz vatrenog oruzja u noci izmedju 9. i 10. juna 2002. na parkingu hotela "Jugoslavija".
NENAD BATOcANIN, zamenik nacelnika Prve uprave saveznog MUP-a i bivsi sef licnog obezbedjenja bivseg predsednika SRJ Slobodana Milosevica, ubijen je iz automatskog oruzja 26. novembra 2002. ispred ulaza na stadion Crvene zvezde u Ulici LJutice Bogdana.
Vodeci Balkanski analiticar Vladimir Gligorov
Simptom uzasne podeljenosti drustva
"Ovo je prvi slucaj ubistva licnosti takvog ranga u istocnoj Evropi nakon pada Berlinskog zida. To je simptom uzasne podeljenosti, uzasne bolesti drustva", rekao je Gligorov, istrazivac u Beckom insitutu za medjunarodnu privredu.
Prema njegovim recima, ocito je da se sada pojavio vakuum moci, upravo zbog njene prevelike koncentracije, i da se otvaraju tri mogucnosti: da demokratske partije obnove prvobitni DOS, koji bi zatim raspisao izbore za novu vladu, da se pribegne vladavini cvrste ruke, ili da zemlja otkliza u anarhiju.
"Proglasenje vanrednog stanja prva je ozbiljna greska vlade, istovremeno i znak njene nesigurnosti i straha. Vanredno stanje najvise i odgovara strukuturama u kojima su interesi milosevicevskih grupa najzivlji, dakle u vojsci i policiji. Oslanjati se na te snage i ogranicavati prava nije pametno", rekao je Gligorov.
"Vanredno stanje, vladavina cvrste ruke i populizam nesumnjivo vode ozbiljnim socijalnim, i politickim i gradjanskim sukobima", dodao je on. "Potreban je politicki, a ne administrativan odgovor."
Vrsilac duznosti predsednika Srbije Natasa Micic proglasila je vanredno stanje.
Nasuprot ogranicenju gradjanskih prava, demokratski odgovor podrazumeva stvaranje siroke koalicije demokratskih stranaka, ukljucujuci Demokratsku stranku Srbije i G17 plus, koja bi pripremila izbore u roku od tri-cetiri meseca, rekao je Gligorov. Osnovni zadaci nove vlade bili bi izgradnja demokratskih institucija i radikalni obracun sa Milosevicevim sistemom, koji je ocito nadziveo svog tvorca, i sada preti opstanku drustva, rekao je Gligorov.
Prema njegovim recima, od kljucnog je znacaja reakcija medjunarodnog faktora, u smislu stvaranja te troclane koalicije, koja bi raspisala izbore.
"Ako medjunarodni faktor bude kalkulisao tako da se oslanja na pojedine licnosti, opet nista nece postici", dodao je on.
"Premijer djindjic ne samo da nije ostavio naslednika unutar DOS-a, nego ni na svojoj partiji, kao sto je uostalom Srbija ostala i bez predsednika drzave. Ocito je da se sada pojavio vakuum upravo zbog prevelike koncentracije moci", rekao je Gligorov.
Buduca demokratska vlada nesumnjivo nema drugog izbora nego da se suoci sa stanjem u drustvu gde sa jedne strane stoje pare, siva privreda, politika, kriminal i ratni zlocini, a gde s druge strane citave oblasti Srbije zive u bedi.
"Srbija mora da se suoci sa nacionalizmom, sa krivicom, haskim kandidatima, krivcima za zlocine, za izgubljenu deceniju", rekao je Gligorov.
"Ovakav atentat nije se desio ni u centralnoj Aziji. Ubiti predsednika vlade, koji je u sustini bio i sef drzave, tek tako, u sred bela dana, pored obezbedjenja i policije, to se nije desilo nigde. Prirodno se postavlja pitanje sta su radili to obezbedjenje i ta policija".
Gligorov je rekao da ce ubistvo djindjica imati i dalekosezne ekonomske posledice, jer ce se zaustaviti strana ulaganja, a privatizacija znatno usporiti.
"Ovo nije stvar koja se moze jednostavno prevazici", rekao je on.
Organizacije dijaspore izrazile zaljenje zbog atenatata
Dve organizacije srpske dijaspore u Sjedinjenim Americkim Drzavama izrazile su veliko zaljenje povodom ubistva premijera Srbije Zorana djindjica, pozivajuci, ujedno, na ujedinjavanje demokratskih snaga u odbrani srpskih nacionalnih interesa i na nastavak borbe za sprovodjenje reformi.
"Ovo ubistvo bi moralo da podseti sve one koji zele dobro Srbiji i Crnoj Gori da, i pored velikog napretka koji je napravljen u poslednjih nekoliko godina, ostalo je jos dosta toga da se uradi. Postovanje zakona je osnova svakog demokratskog drustva i neka upravo to bude najbolji pokazatelj da smrt predsednika Vlade Srbije nije bila uzaludna", navodi se u saopstenju Kongresa srpskog ujedinjenja.
Organizacija Srpsko-americki kongres, sa sedistem u cikagu, najostrije je osudila atentat na Zorana djindjica, uz ocenu da sve demokratske snage u Srbiji i dijaspori moraju da prevazidju razlike i nadju zajednicki jezik u odbrani srpskih nacionalnih interesa, demokratije i ocuvanju srpskog jedinstva.
Te organizacije zatrazile su od nadleznih organa hitno preduzimanje mera za hapsenje pocinioca zlocina i zaustavljanje delovanja organizovanog kriminala.
Organizacije Kongres srpskog ujedinjenja i Srpsko-americki kongres izrazile su najdublje saucesce porodici Zorana djindjica.
PRINC Karadjordjevic:Povratak atentata na srpsku politicku scenu
Princ Aleksandar Karadjordjevic izrazio je danas ogorcenje zbog ubistva premijera Zorana djindjica i ocenio da je povratak atentata na srpsku politicku scenu najgora vest koja se moze zamisliti.
"Zrtva tog zlocina nije samo ljudska i politicka licnost predsednika Vlade Srbije djindjica, vec i sama drzava i njeni zitelji. NJegov nestanak sa politicke scene Srbije i Crne Gore predstavlja ogroman gubitak", navodi se u saopstenju kancelarije princa Karadjordjevica.
U saopstenju se takodje izrazava najdublje saucesce djindjicevoj porodici, i apeluje na gradjane, predstavnike drzavnih institucija i politicke faktore da "sacuvaju prisebnost duha i uzdrze od akcija koje bi mogle da otezaju ionako tesku situaciju."BEOGRAD
Naivno se verovalo da je sve bilo gotovo 5. oktobra
Politikolog Vladimir Goati ocenio je da je ubistvo premijera Srbije Zorana djindjica ogroman gubitak za demokratizaciju Srbije, ekonomske reforme, priblizavanje Evropi i evropskim standardima.
"Nema mnogo motora, nema mnogo pokretaca tih procesa, a djindjic je bio jedan od najvaznijih i nezamenljiv", rekao je Goati .
Goati je ocenio da atentat na djindjica pokazuje i da se "prilicno naivno verovalo da su porazene snage" koje su vladale pre 5. oktobra 2000. godine.
"Ovaj tragican dogadjaj govori o ogromnoj snazi onoga za sta se, prilicno naivno verovalo da je porazeno 5. oktobra. djindjic je udario na prikrivene strukture moci tim reformama", rekao je Goati.
On je rekao da ce ubistvo premijera svakako izazvati veliku krizu i zbunjenost u zemlji, ali i da je sada tesko prognozirati dalji politicki tok dogadjaja.
"Sve relevantne politicke snage treba da daju podrsku predlogu za uvodjenje vanrednog stanja. Ovo nije trenutak za strancarenje", porucio je Goati.
Biografija Zorana djindjicaPremijer Srbije Zoran djindjic ubijen je u atentatu ispred zgrade Vlade Srbije.
djindjic je rodjen 1. avgusta 1952. godine u Bosanskom Samcu. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1974. godine. U periodu od 1977. do 1990. godine boravio je u Nemackoj na vise univerziteta i instituta drustvenih nauka - Konstanc, Bon, Frankfurt. Doktorirao je 1979. godine na Univerzitetu u Konstancu gde je radio kao asistent.
Jedan je od osnivaca Demokratske stranke u kojoj je u septembru 1990. godine izabran za predsednika Izvrsnog odbora, a u januaru 1994. za predsednika te stranke. Za predsednika stranke je jos biran dva puta, na vanrednoj skupstini Demokratske stranke 18. jula 1998. i na na redovnoj skupstini stranke 27. februara 2000.
Bio je visi naucni saradnik u Centru za filozofiju i drustvenu teoriju u Beogradu, poslanik u sva tri visestranacka saziva Narodne skupstine Republike Srbije i Vecu republika Skupstine SRJ.
Bio je profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
Za gradonacelnika Beograda izabran je 21. februara 1997. godine, ispred koalicije "Zajedno" koja je na lokalnim izborima 1996. odnela pobedu u vise gradova u Srbiji. Sa funkcije gradonacelnika smenjen je 30. septemra 1997. godine. Za njegovu smenu glasali su odbornici SPO, SPS i SRS.
U sudskom sporu sa predsednikom Vlade republike Srbije Mirkom Marjanovicem, 20. septembra 1996. osudjen je na 4 meseca zatvora, uslovno na dve godine. Vrhovni sud Srbije 9. jula 1998. preinacio je presudu i izrekao novu u kojoj je osudjen na 7 meseci zatvora, uslovno na 3 godine.
U junu 2000. djindjic je pruzeo funkciju koordinatora u SZP, a potom postao i sef centralnog izbornog staba i koordinator promotivne kampanje DOS-a za izbore koji su odrzani 24. septembra 2000. Na tim izborima djindjic je izabran za poslanika u Vecu republika Skupstine SRJ.
Za premijera Srbije izabran je 25. januara 2001. nakon pobede DOS-a na republickim parlamentarnim izborima u decembru 2000.
djindjic je predsednik Organizacionog odbora 12. Svetskog kupa u vaterpolu 2002.
Americki nedeljnik "Tajm" u septembru 1999. godine uvrstio je djindjica medju 14 vodecih evropskih politicara treceg milenijuma.
Dobitnik je ugledne nemacke nagrade "Bambi" za 2000. u oblasti politike.
djindjic je avgustu 2002. godine u Pragu primio nagrafu Fondacije "Polak" za doprinos razboju demokratije u Srbiji. Nagrada se dodeljuje svake godine za doprinos sprovodjenju demokratskih i ekonomskih reformi u Centralnoj i Istocnoj Evropi.
Autor je knjiga: "Subjektivnost i nasilje", "Jesen dijalektike", "Jugoslavija kao nedovrsena drzava". Bio je glavni i odgovorni urednik casopisa "Theoria", glasila Filozofskog drustva Srbije.
djindjic je iza sebe ostavio suprugu Ruzicu, kcerku Jovanu i sina Luku.
HAVIJER Solana i KRIS PatenUz vas smo i pomoci cemo vam
Visoki zvanicnici Evropske unije Havijer Solana i Kris Paten izjavili su juce da su doputovali u Beograd kako bi pokazali solidarnost sa srpskim narodom nakon ubistva premijera Zorana djindjica i obecali pomoc Srbiji da ostvari san - ulazak u evropsku porodicu.
"Iako smo telefonom razgovarali sa predstavnicima vase vlade, zeleli smo da budemo fizicki prisutni u Beogradu, da pokazemo solidarnost, kazemo da smo sa vama i da cemo i dalje biti sa vama", kazao je Solana na konferenciji za novinare nakon razgovora sa republickim i saveznim funkcionerima.
"Zeleli smo takodje da pokazemo da cemo pruziti svu pomoc da se ostvari san koji je imao djindjic i vecina gradjana ove zemlje - priblizavanje Evropskoj uniji", dodao je on.
Solana je istakao da je poruka dolaska i da je osecanje ne samo lidera, vec i gradjana u Evropi, da je srpski narod ne samo prijatelj, vec deo iste, evropske porodice.
"Bili smo sokirani ubistvom coveka koji se tako hrabro borio za demokratiju i vrednosti koje su osnove evropske porodice", kazao je Kris Paten.
Paten je ponovio da je smisao posete Beogradu da se srpskom narodu izrazi saucesce i solidarnost sa svima koji se zalazu za ono sto je djindjic cinio - borbu za normalizaciju u Srbiji.
"Prosli ste dugacak put na demokratizaciji zemlje. Zelimo da potpuno jasno kazemo da nameravamo da vas podrzimo na tom putu i da sa njega ne sme biti povratka natrag", ukazao je Solana.
On je ocenio da ce "neki pokusati da vas zaustave na tom putu", ali je porucio "mi smo tu da vam pruzimo podrsku i pomoc".
Vrsilac duznosti predsednika Srbije Natasa Micic izjavila je da poseta Solane i Patena, u teskoj situaciji u kojoj se nasla nasa zemlja, predstavlja "veliku podrsku demokratskim snagama" za nastavak zapocetih reformi na putu Srbije i Crne Gore ka EU.
Ona se zahvalila gostima iz EU na podrsci, pomoci i solidarnosti koju su preneli gradjanima Srbije, "posebno onima koji su opredeljeni za demokratski put kao Evropi".
"U razgovorima smo istakli i da, pored toga sto smo zadovoljni dosadasnjom pomocu i podrskom, ocekujemo jednu vrstu korigovanja politike evropskih institucija prema nasoj zemlji i dodatni, visi stepen razumevanja pema gradjanima Srbije i Crne Gore koji su jasno opredeljeni ka Evropi", zakljucila je Natasa Micic.
Konferenciji za novinare prisustvovali su i savezni ministar policije Zoran Zivkovic, pomocnik sefa diplomatije Aleksandra Joksimovic, vrsilac duznosti premijera Srbije Nebojsa covic i potpredsednici Vlade Srbije Dusan Mihajlovic, Zarko Korac, Miodrag Isakov i Jozef Kasa.Potpredsednik Vlade Srbije
Mafija ili demokratija
Potpredsednik Vlade Srbije Nebojsa covic izjavio je da u Srbiji postoji "ocigledna sprega kriminala, ratnih zlocinaca, ratnih profitera i ratnih veterana", koju je neophodno raskrinkati "do kraja".
"Organizovani kriminal je sastavljen od ove cetiri opasne komponentne. Medjutim, ne smemo da se plasimo. Sada moramo ici do kraja i doci do toga da saznamo ko u ovoj zemlji vlada - mafija, oni koji ubijaju premijere, napadaju ljude, ili oni koji su demokratski izabrani", rekao je covic u intervjuu Televiziji B92 povodom ubistva premijera Srbije Zorana djindjica.
On je rekao da je policija pripremala hapsenje pripadnika grupe, koju je vlada juce oznacila kao "zemunski klan" i kao "jednu od najorganizovanijih kriminalnih grupa na prostoru bivse Jugoslavije".
"Tacno je da je trebalo da vrlo brzo dodje do privodjenja, da se pojavio zasticeni svedok. Juce smo saznali da su dva ili tri dana pred ubistvo, oni (vodje grupe) nestali, nisu vise na tim lokacijama", rekao je covic.
On je ocenio da je medju pripadnicima te grupe "nastala panika kada su se dogodile promene" u Bezbednosno-informativnoj agenciji, nekadasnjem Resoru Drzavne bezbednosti Srbije.
"Panika je nastala kada je promenjen (sef BIA) Andrija Savic. Ne mislim na njega, on je odgovorno i casno obavljao poslove. Mislim na promene po dubini odakle su se crpile informacije, jer ocigledno da nije sve 'ocisceno' onako kako treba. Neko je iz bezbednosnih struktura uspeo da javi ovim ljudima sta se desava", rekao je covic.
covic je upitan i da li postoji spisak osoba, nekadasnjih bliskih saradnika Slobodana Milosevica, koji treba da budu isporuceni Haskom tribunalu, a na kojem su navodno i Jovica Stanisic, Frenki Simatovic, Milorad Lukovic-Legija, Nebojsa Pavkovic...
"Ne znam da postoji taj spisak. Nikakva informacija o tome ne postoji ni u nacionalnom Savetu za saradnju sa Tribunalom. Znam da su prioriteti u saradnji sa Haskim tribunalom (nekadasnji vojni vodja bosanskih Srba) Ratko Mladic, (penzionisani vojni oficiri) Veselin Sljivancanin i Miroslav Radic. Ocigledno je da neko, takvim informacijama, pokusava da dodatno oteza situaciju", rekao je on.
covic je rekao da bi Demokratska stranka, ciji je djindjic bio lider, trebalo sto pre da predlozi kandidata za novog premijera Srbije, a nije iskljucio ni mogucnost vanrednih izbora.
"Videcemo kako ce se stvari odvijati. Najpre treba da dodjemo do stabilnosti i mera kojima ce biti ukinuto vanredno stanje", rekao je covic, dodajuci da za prestanak vanrednog stanja nije neophodno da budu uhapseni svi iz grupe osumnjicene da stoji iza atentata na djindjica.
covic je rekao da se, kao posledica vanrednog stanja, ocekuje i buDzetski udar, a u tom pogledu izrazio je uverenje u podrsku medjunarodne zajednice i Evropske unije.CRNA GORA - KOMEMORACIJA
Teroristicki akt protiv demokratije i reformi
Crnogorski premijer Milo djukanovic ocenio je da je ubistvo srpskog premijera Zorana djindjica "ne samo gnusan zlocin vec, i sracunat teroristicki akt na demokratiju i tezak udarac reformskim snagama Srbije".
"To je ujedno i veliki gubitak za zajednicu Srbije i Crne Gore u njenom nastajanju cijem je utemeljenju dao poseban doprinos. Smrt Zorana djindjica je veliki gubitak i za siri demokratski pokret u regionu", kazao je djukanovic na komemorativnoj sednici vlade povodom smrti srpskog premijera.
djukanovic je rekao da ce djindjicev politicki angazman i njegova pogibija ostati "tragicno svedocanstvo o mukotrpnoj borbi za otvaranje i dinamiziranje demokrtaskih, reformskih procesa za trasiranje evropskog puta Srbije i regiona u celini".
Crnogorski premijer je dodao i da ce Crna Gora pamtiti djindjica kao coveka modernih, evropskih nazora koji je, "i kao opozicioni lider, i kao celnik nove demokratske vlasti vise od drugih razumeo svu kompleksnost srpsko-crnogorskih odnosa".
"Zbog toga je i u nasoj vladi i u Crnoj Gori imao postovaoce i prijatelje koji danas saosecaju i sa njegovom porodicom i sa njegovim najblizim saradnicima i sa svim ljudima dobre volje u Srbiji", dodao je djukanovic.
On je ocenio da smrt Zorana djindjica treba da bude "tragicna poruka medjunarodnoj zajednici i podstrek da jos odlucnije podrzi sve demokratske strukture u Srbiji i Crnoj Gori".
djukanovic je izrazio uverenje da ce Vlada Srbije istrajati u ocuvanju mira i ostati cvrsto na demokratskom evropskom kursu zahvaljujuci kojem je bio moguc dogovor o zajednici Srbije i Crne Gore, kao i da ce pocinioce ovog gnusnog zlocina privesti pravdi.
"Na tom kursu u Vladi Crne Gore i u demokratskoj Crnoj Gori imace pouzdanog partnera i prijatelja. Zoran djindjic je bio personifikacija novog evropskog lika Srbije. Na najbolji nacin oduzice mu se svi oni koji izraze spremnost da jos odlucnije istraju na realizaciji djindjicevog demokrtskog projekta", kazao je djukanovic.Filip Vujanovic:
Djindjic je bio motor reformi
Presednik crnogorskog parlamenta i vrsilac duznosti predsednika republike Filip Vujanovic izrazio je zaljenje zbog ubistva srpskog premijera Zorana djindjica.
"djindjic je bio motor reformi u Srbiji i vodio politiku je koja je trebalo da obezbedi razvoj Srbije i kvalitetniji zivot", rekao je Vujanovic novinarima na podgorickom aerodromu.
"To obavezuje DOS na mudrost, strpljenje i slogu i na nastavak onogo sto je bila reformska orjentacija premijera djindjica", kazao je Vujanovic, izrazavajuci ocekivanje da ce se zbog ozbiljnosti trenutka Srbija udruziti oko DOS-a i progresivnih snaga kako bi se nastavile reforme.
Odgovarajuci na pitanje kako ce se ubistvo djindjica odraziti na odnose Srbije i Crne Gore, Vujanovic je podsetio da je djindjic bio jedan od potpisnika Beogradskog sporazuma i da je u "jednom realnom roku nuzno konstituisati Savet Ministra drzavne zajednice Srbije i Crne Gore".
PREGLED REAGOVANJABojazan za dalju demokratizaciju Srbije
U prvim reagovanjima iz sveta na ubistvo premijera Srbije Zorana djindjica izrazava se zaprepascenje zbog tog zlocina kao i bojazan za dalju demokratizaciju Srbije.
Visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana izjavio je da je "zlocinacki i kukavicki napad" na djindjica prava tragedija, jer je djindjic, kako je naglasio Solana, "bio istinski licni prijatelj i prijatelj Evrope".
Ministar inostranih poslova Grcke Jorgos Papandreu, cija zemlja predsedava EU, rekao je u Evropskom parlamentu u Strazburu da ubistvo premijera Srbije predstavlja podsetnik na to koliko je krhka demokratija u regionu koji su proteklih godina pogodili ratovi i veliki politicki i etnicki potresi.
"Ovaj tragicni dogadjaj podvlaci usredsredjenost Evrope da uspostavi bezbednost i mir" u svom jugoistocnom delu, rekao je Papandreu.
Predsednik SAD DZorDz Bus uputio je izraze saucesca narodu Srbije zbog ubistva srpskog premijera Zorana djindjica.
Portparol Bele kuce Ari Flajser izjavio je da ce "djindjic ostati zapamcen po svojoj ulozi u uspostavljanju demokratije u Srbiji i privodjenju Slobodana Milosevica pravdi".
Evropski komesar za spoljne odnose Kris Paten izjavio je da EU mora da nastavi da ulaze napore kako bi ohrabrila Srbiju da ostane na putu koji vodi ka ukljucenju u Uniju.
"Jasno je da ne smemo dozvoliti da ubistvo unazadi izvanredan progres Srbije ka demokratiji", rekao je Paten.
Koordinator pakta stabilnosti za jugoistocnu Evropu Erhard Busek je ubistvo srpskog premijera ocenio kao "tezak udarac koji vuce unazad i podli cin".
Busek je podvukao da "Zoran djindjic bio covek takve hrabrosti da je uspesno odolevao nazadnim snagama medju srpskim politicarima" i da je "raskinuo s prosloscu, koja je tesko izolovala Jugoslaviju tokom devedesetih godna".
Ssvedska ministarka spoljnih poslova Ana Lind, koja je juce bila u poseti Beogradu i trebalo da se sastane sa djindjicem, ocenila je da ce atentat na srpskog premijera Zorana djindjica pojacati tenzije u Srbiji.
Atentat na djindjica stvara "delikatnu situaciju za ovu zemlju", i stavlja je u jos snaznije tenzije, izjavila je Ana Lind.
"djindjic je bio jedan od onih koji su naporno radili za reforme u Srbiji. Veoma je tesko znati sta ce se sada dogoditi" kazala je sefica svedske diplomatije.
Ministarka inostranih poslova Austrije Benita Ferero-Valdner izrazila je nadu da ce "demokratske snage u Srbiji biti dovoljno jake da ekstremisticke struje, koje imaju korist od atentata, ne nadvladaju. Austrija ce i dalje podrzavati demokratske snage u Srbiji i Crnoj Gori".
Ferero-Valdnerova, koja je djindjica nazvala "jednim od otaca demokratije u Srbiji", apelovala je na medjunarodnu zajednicu da stane iza demokratskih snaga u Srbiji, kako bi se sprecila destabilizacija zemlje i regiona.
Austrijski kancelar Volfgang Sisel je rekao da je "ovim atentatom izbrisana jedna pozitivna nada za napredak na Balkanu".
"djindjic se preuzimajuci licni rizik borio za slobodnu i demokratsku Srbiju i zacrtao je toj zemlji put ka Evropi", dodao je Sisel izrazavajuci saucesce porodici ubijenog premijera Srbije.
Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) ostro je osudila atentat na premijera Srbije Zorana djindjica kao kukavicki akt nasilja i potvrdila spremnost da nastavi da pomaze Srbiji u ostvarivanju reformi i priblizavanju Evropi, rekao je portparol misije OEBS u Beogradu Rori Kin.
Srbija ce najbolje sacuvati uspomenu na djindjica ako nastavi proces reformi koje je on zapoceo pre dve godine i to je ono sto Srbija moze da uradi, dodao je predstavnik OEBS.
Jedan od vodecih nemackih privrednika i bivsi sef Pakta stabilnosti za jugoistocnu Evropu Bodo Hombah izjavio je povodom smrti premijera Zorana djindjica da je on bio "moderan heroj demokratije".
Hombah je rekao da se premijer Srbije "pod najtezim mogucim uslovima borio za reforme u Srbiji i ukljucivanje svoje zemlje u evropske i svetske tokove".
REAGOVANJA POVODOM ATENTATADjindjic je hteo da evreopizuje Srbiju
Hrvatski predsednik Stjepan Mesic, nakom vesti o smrti srpskog premijera djindjica, izjavio je djindjic bio pragmatican politicar koji je shvatio da je mesto Srbije u Evropi.
djindjic je pokusavao da evropeizuje Srbiju i njen politicki prostor, a bio je i zagovornik saradnje sa susedima, rekao je Mesic novinarima. "Ubistvom djindjica mislim da dolazi u opasnost demokratizacija Srbije. Nadam se da u Srbiji postoje snage koje ce imati snage da se okrenu Evropi, saradnji sa susedima i da nastave saradnju s Haskim sudom i time manifestuju volju da Srbija na evropskim standardima prihvati korak pridruzivanja Evropi", izjavio je Mesic.
Upitan kako bi se ubistvo srpskog premijera moglo odraziti na odnose Srbije i Hrvatske, kao i na stanje u regionu, hrvatski predsednik je istakao da je djindjic bio zagovornik saradnje sa susedima, suradnje s Hrvatskom.
"Bio je svestan otvorenih pitanja, svestan da na neka pitanja moze odgovoriti samo Srbija, a to je i pitanje nasih gradjana kojima se izgubio trag u Srbiji", kazao je Mesic.
Predsednik je izrazio nadu da ce i novo rukovodstvo Srbije biti svesno potrebe saradnje sa susedima i resavanja otvorenih putanja.Organizovani teroristicki cin
Ambasador Srbije i Crne Gore u Makedoniji Biserka Matic ocenila je da je ubistvo srpskog premijera Zorana djindjica organizovani teroristicki cin usmeren protiv demokratskih snaga u Srbiji koji su od 5.og oktobra 2000. preuzeli vlast i sudbinu Srbije u svoje ruke.
"Ali ocigledno je da je ubistvo premijera djindjica izvrseno sa ciljem zastrasivanje gradjana Republike Srbije i sprecavanja bitke protiv organizovanog kriminala koju je premijer nedavno ostro najavio, sprecavanja reforme i odvracanja Srbije od puta ka demokratizaciji zemlje", izjavila je Biserka Matic.Tragican i sudbonosan dogadjaj za Srbiju
Predsednik Narodne skupstine Republike Srpske (RS) Dragan Kalinic izjavio je da je atentat na premijera Zorana djindjica tragican i sudbonosan dogadjaj za Srbiju.
Kalinic je novinarima u Banjaluci rekao da se nada ce Srbija "znati da izadje iz ove nevolje i uspeti da sacuva politicku stabilnost i mir svojih gradjana".
"Ubijen je predsednik Vlade zemlje na koju smo ipak bili naslonjeni i koji je svojom posetom Banjaluci na delu pokazao da mu je stalo do ucvrscivanja ekonomskih, kulturnih i ljudskih veza medju grdajanima, ne samo RS, nego i BiH i Srbije", kazao je Kalinic.
Predsednik skupsitne RS je povodom tragicne smrti srpskog premijera Zorana djindjica uputio izraze saucesca njegovoj porodici, gradjanima, Vladi i Skupstini Srbije.
"Bice to mala uteha onome sto se desilo. Ostaju pouke ovog tragicnog dogadjaja i za Srbiju i za sve nas", naveo je Kalinic.Bio je odlucan i hrabar reformator
Slovenacki predsednik Janez Drnovsek izjavio je da je ubistvo premijera Srbije Zorana djindjica "tragican dogadjaj i sok" i ocenio da ta tragedija upozorava na nestabilnost u regionu.
"To je zaista tragican dogadjaj, sok. Gospodina djindjica sam poznavao i cenio ga, kao odlucnog i veoma hrabrog reformatora, sto je platio svojim zivotom, sto je lose za Srbiju i Crnu Goru, a pre svega za Srbiju", rekao je slovenacki predsednik za ljubljansku Pop Tv.
Drnovsek je ocenio da beogradska tragedija vraca ili barem upozorava na nestabilnost u regionu.
"Sam cin, ipak, neke sire posledice nece imati, ali svakako ne doprinosi konsolidaciji regiona, za sta se svi vec neko vreme zalazemo", smatra Drnovsek..
"To govori i o tome da je nase sire susedstvo jos uvek nestabilno i da nase predstave o tome da je svet oko nas vec veoma bezbedan ponekad ne stoje", zakljucio je Drnovsek.
Sirak zaprepascen gnusnim cinom
Francuski predsednik Zak Sirak izrazio je svoje "zaprepascenje" nakon "gnusnog atentata", koji je odneo zivot srpskog premijera Zorana djindjica.
"Zelim da odam postu gospodinu djindjicu, koga ce istorija pamtiti po tome sto je znao da izabere demokratiju i reforme kako bi doveo Srbiju na put Evrope", navodi se u pismu koje je Sirak uputio predsedniku Srbije i Crne Gore Svetozaru Marovicu.
"To nasledje treba sacuvati. Svestan sam teske odgovornosti koja je u ovim teskim satim na Vama. Budite sigurni da Francuska nece ublaziti svoje napore u podrsci Vasoj zemlji na tom (evropskom) putu", kaze Sirak.
Sirak, koji smatra da "nista ne opravdava takav akt" ubistva djindjica, uputio je predsedniku Srbije i Crne Gore i srpskom narodu "saucesce u svoje i u ime francuskog naroda".Finska Vlada osudila djindjicevo ubistvo
HELSINKI, 12. marta 2003. (Beta-AFP) - Finska Vlada je osudila danasnje ubistvo srpskog premijera Zorana djindjica, nekoliko sati nakon sto se ono dogodilo.
"Koriscenje nasilja u politicke svrhe uvek treba da bude osudjeno", izjavio je finski sef diplomatije Erki Tuomioja.
"Ovo ubistvo se dogodilo u trenutku kada Evropska unija usko saradjuje sa Srbijom u cilju razvijanja nove zajednice Srbije i Crne Gore i njenog priblizavanja evropskim strukturama", dodao je finski ministar inostranih poslova.
