Nezavisne Novine

SVET

IRACKA KRIZA

Diplomatske konsultacije

Predsednik SAD Dzordz Bus razgovarao je sa britanskim i spanskim premijerom Tonijem Blerom i Hoseom Marijom Asnarom o situaciju u UN koja je nastala povodom iracke krize, saopstila je Bela kuca.
Bus je sa svojim sagovornicima u sredu telefonom razgovarao o razvoju dogadjaja u UN, gde Vasington, London i Madrid pokusavaju da postignu usvajanje nove rezolucije, kojom bi se odobrila upotreba sile protiv Iraka.
"Imali su konsultacije o razvoju diplomatskih diskusija u Ujedinjenim nacijama", saopstio je portparol americkog Saveta za nacionalnu bezbednost Son Mekormak .
Isti izvor je naveo da je Bus telefonom razgovarao i sa litvanskim predsednikom Rolandasom Paksasom, a dva drzavnika su se slozili da je "neophodno razoruzati (irackog predsednika) Sadama Huseina".

APEL GRADSKOG VECA

Njujork protiv ishitrene akcije SAD u Iraku

Gradsko vece NJujorka apelovalo je na americku vladu da ne preduzima ishitrene vojne akcije protiv Iraka.
Nakon visemesecnih prepirki i ostrih debata, Vece je usvojilo rezoluciju prema kojoj bi napad na Irak iskljucivo trebalo da usledi kao odgovor na "stvarnu i iminentnu" pretnju, i pozvalo vlasti da sacekaju da dobiju podrsku UN.
Neki od odbornika primetili su da je administracija predsednika DZorDza Busa pokusala da poveze Irak s teroristickim napadima od 11. septembra 2001, u kojima je poginulo 2.800 samo u Svetskom trgovinskom centru u NJujorku, ali da svoje tvrdnje nije potkrepila dokazima.
"Ne mozete vise da koristite 11. septembar kao izgovor za rat", kazao je clan Gradskog veca NJujorka carls Baron "Nema veze izmedju (irackog lidera) Sadama Huseina i 11. septembra", ocenio je.
NJujork je postao 140. americki grad koji je doneo rezoluciju o Iraku.
Ta rezolucija se protivi napadu, "osim ako se dokaze da Irak predstavlja istinsku i iminentnu pretnju za bezbednost SAD ili njihovih saveznika".
Stotine hiljada ljudi protestovalo je 15. februara u NJujorku protiv eventualnog napada na Irak, a prema rezultatima anketa, 75 odsto NJujorcana izrazilo je protivljenje vojnoj intervenciji u Iraku bez saglasnosti UN.

StalnI savet Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju OEBS odao pocast Djindjicu
Sastanak Stalnog saveta Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u Becu poceo je komemoracijom srpskom premijeru Zoranu djindjicu.

Na pocetku sastanka ubijenom predsedniku Vlade Republike Srbije minutom cutanja odata je pocast, nakon cega je predsedavajuci Stalnog saveta, ambasador Holandije pri OEBS-u Justus de Viser najostrije osudio brutalno ubistvo srpskog premijera i izjavio saucesce porodici preminulog i stanovnistvu Srbije.
"Smrt djindjica predstavlja ozbiljni korak unazad za Srbiju, ali i medjunarodnu zajednicu", kazao je on, ukazujuci na znacaj srpskog premijera za reformske procese u Srbiji i regionu. "Ocekujemo da napredak, zapocet proteklih godina, priblizavanjem zemlje Evropi i medjunarodnim organizacijama nece biti ometen ovim aktom nasilja", naglasio je holandski ambasador.
Podrsci naporima srpskih vlasti nakon atentata u Beogradu pridruzili su se sefovi delegacija svih zemalja clanice OEBS-a.
Diplomatski predstavnici 55 zemalja clanica Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju osudili su atentat na djindjica i izrazili nadu da njime nece biti zaustavljena demokratizacija Srbije. Sve susedne zemlje naglasile su veliki doprinos premijera djindjica poboljsanju odnosa u regionu, kao i regionalnoj stabilnosti. Diplomatski predstavnici Albanije, Hrvatske, Madjarske, Bugarske izrazili su nadu da ce pozitivni trendovi koje je djindjic pokrenuo zaziveti u pravcu priblizavanju regiona evropskim institucijama, sto je bila njegova vizija.
Ambasador Italije u ime Evropske unije (EU) stavio je naglasak na potrebu da se brzo pronadju i kazne pocinioci tog zlocina. SAD su u svojoj izjavi stavile naglasak na licni doprinos srpskog premijera i politickoj hrabrosti da "donese prave odluke u pravom trenutku", istakavsi da podrzavaju takav koncept buduceg politickog razvoja u Srbiji i Crnoj Gori.
Ambasadorka Norveske je skrenula paznju da su snage protiv demokratske i proevropske Srbije i Crne Gore jos uvek jako snazne, te da je pravi trenutak da medjunarodna zajednica doprinese demokratskim snagama u zemlji.
Najdirljivije izlaganje imao je ambasador Jermenije, jedan od najiskusnijih clanova Stalnog saveta. On je rekao da istorija pokazuje da najcesce u politickim atentatima stradaju ljudi koji se zalazu za nadu, slobodu, toleranciju i pomirenje.
Jermenski diplomata je naglasio da ako postoji ikakva uteha u teskim trenucima narodu u Srbiji to je da se premijer djindjic nasao na listi na kojoj se vec nalaze Linkoln, Gandi, Martin Luter King, Rabin, i drugi koji su se politickim aktivnostima zalagali za ljudske vrednosti i to platili zivotom.
U neformalnim kontaktima ambasadoru Srbije i Crne Gore pri OEBS-u Branislavu Milinkovicu su mnoge diplomate koje su licno poznavale djindjica, medju njima i predstavnik OEBS-a za slobodu medija Frajmut Duve, izjavile saucesce.
Takodje je i generalni sekretar Jan Kubis preko srpsko-crnogorske delegacije uputio svoje izraze saucesca stanovnistvu i Vladi Srbije, istovremeno podvukavsi da je trenutak da OEBS i medjunarodna zajednica daju podrsku demokratskim snagama, da se mozda jos jednom promisli nastup prema zemlji u kojoj su sada, poslednjim cinom, pro-evropske snage dozivele udarac.

GRCKA STAMPA:

Atina strahuje za stabilnost Srbije i Balkana

Vlada Grcke kao zemlje regiona i predsedavajuce EU duboko je zabrinuta za stabilnost Srbije i Zapadnog Balkana posle ubistva premijera Zorana djindjica, pise atinska stampa.
Provladina "To Vima" pise da vest o ubistvu djindjica "nije bila iznenadjenje ni za koga" i navodi da je "(ministar spoljnih poslova Goran) Svilanovic na sastanku sa ambasadorima zemalja EU u Beogradu pre 15 dana prorocki... rekao 'Strahujem da razvoj stanja nece biti normalan jer snazno podseca na atmosferu uoci rusenja Ante Markovica (1990)'".
Po proceni Atine i EU, pise list, "ubistvo djindjica je u svakom slucaju u vezi sa... jakim glasinama poslednjih dana o tome da predstoji hapsenje i izrucenje (Ratka) Mladica i (Radovana) KaraDzica".
Najtirazniji grcki dnevni list, socijalisticka "Ta Nea" pise da je "ubistvo premijera Srbije vratilo nocnu moru destabilizacije Balkana", a "vlada Grcke smatra da je stanje eksplozivno" sto ce sef diplomatije Jorgos Papandreu izneti na sledecem sastanku Saveta za opsta pitanja EU, a premijer Kostas Simitis na predstojecem prolecnom samitu EU u Briselu.
"Ta Nea" pise da su "diplomatski izvori u Atini juce rekli da Grcka mesecima prati povecavanje napetosti u regionu Zapadnog Balkana. Tako je jedan 'vrhunski grcki diplomata sa dugim iskustvom na Balkanu u nedavnom izvestaju centralnoj sluzbi (Ministarstva inostranih poslova) upozorio da je samo pitanje vremena kada ce doci do eksplozije ako ne u Srbiji, onda u sirem regionu...'".
Ukazujuci dalje da "praznina u vlasti u Beogradu gde nema ni premijera, ni predsednika, izaziva strahovanje da ce doci do dalje destabilizacije Srbije... i gasi nadu u brzu normalizaciju stanja", list pise da su "vlada Grcke i Brisel zabrinuti i zbog mogucnosti odlaganja eskperimenta modernizacije Srbije i zbog zbivanja na Kosovu".
"Diplomatski izvori kazu da se uznemirenje izazvano ubistvom djindjica ne ogranicava na Srbiju, vec se 'preliva' u susedne zemlje koje strahuju od ponovnog nacionalistickog zarenja Srbije", pise "Ta Nea".
List navodi da "Albanija vidi da se Beograd moze vratiti taktici sukoba" dok "Skoplje... strahuje od toga sta ce se desiti ako svemocni i sveprisutni beogradski generali promene stav i Presevska kotlina... eksplodira zbog praznine nastale ubistvom djindjica".
List pominje da su nestabilni i Crna Gora, gde takodje nema predsednika, i "kosovski protektorat", a strahuje i zbog razlicite politike SAD i EU prema regionu.

BERLIN

Nemacka strahuje za buducnost Srbije

Vodeci nemacki mediji u komentarima povodom ubistva premijera Zorana djindjica isticu da je buducnost Srbije sada neizvesna.
Izrazavaju strahovanje da bi moglo da dodje do vakuuma u vlasti i dublje politicke krize. Mediji podsecaju da Evropa, ni usred iracke krize, ne sme da zaboravi od kolikog je znacaja stabilnost Srbije i Balkana.
"Berliner cajtung" pise da je sa atentatom u Beogradu "umrla i jedna nada". "Mozda premijer zaista nije bio samo primoran da vodi racuna o nacionalistickim i mafijaskim strukturama, vec i da je bio deo njih. djindjic je to morao da bude, inace bi stao jos mnogo ranije. Ono sto je vazno, jeste da se Srbija od kada je on postao premijer zaista temeljno promenila", pise "Berliner cajtung".
List navodi da bi "prekid reformi bio fatalan za ceo Balkan i Evropu" i zakljucuje da "ostaje samo nada da su Srbi u medjuvremenu shvatili da za Srbiju postoji samo jedan izlaz iz bede za koju su sami krivi: Da se dalje priblizavaju evropskoj zajednici drzava".
"Fajnensel tajms Dojcland" navodi da je "ubistvo premijera djindjica pogodilo politicko srce demokratske Srbije" i republiku "bacilo u opasnu fazu dezorijentisanosti".
"Sirenje Evropske unije koje je u toku, mozda izaziva velike strahove. To koci briselsku ambiciju da zemljama Balkana otvori konkretnu perspektivu prijema. Ali, posle ubistva djindjica to treba brzo da se prevazidje. Brisel bi zato kao prvo sa Beogradom trebalo da sklopi sporazum o stabilizacijii asocijaciji, koji je bio odlozen zbog nesporazuma izmedju Srbije i Crne Gore", smatra FTD.
"Frankfurter algemajne cajtung" (Frankfurter Allgemeine Zeitung) navodi da su "ubice sprecile djindjica da ostvari svoj veliki san - da vidi da je Srbija spremna za ulazak u EU" i ocenjuje da je "za djindjicem ostala zemlja kojom u sustini ne moze da se vlada".
"Vestacki stvorena drzava sa Crnom Gorom je jos u povoju, status Kosova je neresen, vladina vecina tanka. U sustini, sve se vrti oko pitanja koje je i djindjic smatrao gorucim, ali neresenim - pitanja jedinstva srpske nacije i srpske drzave. Tako gledano je ubistvo djindjica samo jos jedan datum u dugoj istoriji", smatra "Frankfurter algemajne".
Komentar "Velta" (Die NJelt) pocinje ocenom da "na Balkanu pucnji imaju tendenciju da preokrecu istoriju" i navodi da je "djindjic platio cenu za to sto je vodio politiku kojom je Balkan trebalo da se "debalkanizuje".
"Lako je reci da niko nije nezamenljiv. Ali postoje kriticna stanja i konstelacije, kao trenutno izmedju Jadrana i Dunava gde je covek kao djindjic imao hrabrosti i karaktera da povuce crtu izmedju napretka i nazadovanja, nade i rezignacija, balkanizacije i evropeizacije", navodi "Velt".
Berlinski dnevnik zakljucuje da jucerasnje ubistvo "Evropljane i Amerikance, ma sta ih trenutno delilo, mora ta podseti da na Balkanu mogu samo zajedno da uspeju ili propadnu" i da ce "dostignuca Evropljana stagnirati, ako se na Balkan povrate stare demonske sile".