Nezavisne Novine

Kanada

PRIVREDNI SAJAM U TORONTU

Prezentacija privredno turisticke ponude SCG

U organizaciji Generalnog konzulata Srbije i Crne Gore (SCG) i privredne komore Srbije u Torontu je pocela prezentacija privredno-turisticke ponude i mogucnosti poslovanja u SCG.
Prezentacija se odrzava u Nacionalnom trgovackom centru u okviru Zimskog poljoprivrednog sajma, najvece manifestacije te vrste na americkom kontinentu, cija je tradicija duga 85 godina.
Do 16. novembra svoj proizvodni i izvozni asortiman predstavice petnaestak kompanija iz SCG koje proizvode zdravu hranu, alkoholna i bezalkoholna pica, namestaj, konditorske i druge proizvode.
Medju ucesnicima su i predstavnici Beogradske berze, Turisticke organizacije Beograda, kao i Udruzenja industrijalaca i poslodavaca SCG.
Generalni konzul Zoran Pavlovic istakao je da prezentacija nema samo promotivno-propagandni karakter vec treba da pokaze da su kompanije iz Srbije i Crne Gore spremne da odmah udju na kanadsko trziste.
"Privrednici iz SCG razgovarace sa predstavnicima nekoliko velikih kanadskih uvoznih i distributerskih kompanija i lanaca. Verujem da ce svi oni pokazati domacinima da su spremni da prihvate i zadovolje stroge uslove njihovog velikog i izazovnog trzista. S druge strane, ova manifestacija istovremeno je i zamajac podrske kanadskim investicijama u Srbiju i Crnu Goru", rekao je Zoran Pavlovic.
Predsednik privredne komore Srbije Radoslav Veselinovic izrazio je zadovoljstvo sto su vec prvog dana predstavnici kanadskih kompanija, drzavnih sluzbi i drugih institucija pokazali interesovanje za prezentaciju.
"Cilj nam je da Kanadjanima ukazemo na znacaj Srbije kao centralne zemlje u regionu slobodne trgovine ", izjavio je Veselinovic.
Vec su vodjeni razgovori sa Roberom Kretjenom potpredsednikom "Kanada post", drzavne postanske korporacije koja je u Srbiji uveliko angazovana na realizaciji programa kompjuterizovanog pracenja i isporuke posiljaka i drugih projekata.
Vrsilac duznosti otpravnika poslova ambasade SCG Branko Marjanac najavio je da ce predstavnici Ministarstva inostranih poslova SCG i Agencije za promociju investicija i izvoza (SIEPA) razgovarati u Otavi sa istaknutim politicarima i menadzerima.
Sa kanadske strane u razgovorima ce ucestvovati rukovodeci ljudi Ministarstva inostranih poslova i spoljne trgovine, zatim Kanadske agencije za medjunarodni razvoj "Sida" (CIDA), kao i "Eksport development korporejsn" (EDC), drzavne finansijske institucije koja regulise i garantuje kanadske privredne investicije u inostranstvu.

Oprostaj od Kretjena i ustolicenje Martina

Naredni dani proteci ce u znaku trodnevne konvencije Liberalne stranke i biranja njenog novog lidera. Na skupu ce prisustvovati blizu cetiri hiljade delegata iz citave zemlje.
Zan Kretjen se povlaci posle vise od trinaest godina na mestu lidera stranke i deset godina na mestu premijera, a konvencija je zamisljena kao odavanje priznanja za sve sto je ucinio. Na velicanstvenoj priredbi ucestvovace mnoga poznata imena iz sveta sou biznisa, predvodjena Polom Enkom i Oskarom Pitersonom.
Glasanje za novog lidera bice cista formalnost, posto je septembra Martin pokupio devedeset odsto glasova sa izjasnjavanja na svim birackim mestima. Delegati ce davati svoj glas odmah pri registraciji ili drugog dana.
Na kraju drugog dana izbrojace se glasovi, ali se ne veruje da ce Sila Kops moci da bude dostojan protivnik Martinu. Organizatori su predvideli da po saopstavanju rezultata, Martin odrzi pristupni govor i iznese svoju viziju i prioritete sledece vlade. Posle toga bice festa na kojoj ce svirati neki kanadski rok-sastavi. Najavljuje se ucesce Bona, iz grupe U2, Denijela Lanoa, Slouna, Rona Seksmita i Emi Skaj, koja ce otpevati kanadsku himnu.
Bono ce odrzati i govor o problemu AIDS-a u Africi i izrazice zahvalnost premijeru Kretjenu i Martinu na svim naporima koje su ulozili da pomognu ugrozenima.
Sila Kops ce svoj govor odrzati u petak pre podne, ali se veruje da ce potencirati ujedinjenje pod novim liderom. Ocekuje se da ce ona podrzati Martina, kako bi novi lider bio tradicionalno jednoglasno izbran.
Poznavaoci prilika smatraju da ce konvencija biti prilika da se zakopaju ratne sekire i da stranka pokaze svoje jedinstvo. Veruje se da ce promena na celu stranke dati priliku i Kanadi da u medjunarodnim okvirima pokaze svoje ogromne potencijale, politicke i privredne.
Konvencija se zavrsava u subotu, sastancima regionalnih timova i okruglim stolovima na temu gradova, kanadske uloge u svetu, socijalne politike i privrede, na kojima ce ucestvovati mnogi istaknuti strucnjaci iz ovih oblasti.

IZBORI ZA GRADONACELNIKA TORONTA
Srbin, Lazic Aleksandar osvojio 300 glasova

Na odrzanim lokalnim izborima u najvecoj i najrazvijenijoj kanadskoj provinciji, Ontario, zabelezene su stvari koje su privukle medijsku paznju bar koliko i sami rezultati.
Tako se u prestonici, Otavi, jedan kandidat oduzio biracima na neobican nacin - vozeci ih na biralista.
Posto mu je aklamacijom dodeljen drugi odbornicki mandat (prvi je osvojio na prethodnim izborima 2000. godine) Rik Sareli (40) je od ranog jutra sopstvenim automobilom vozio svakog ko je to zeleo na biracko mesto u svojoj izbornoj jedinici.
Nije poznato koliko je takvim gestom povecan odziv biraca, ali to i nije najvaznije s obzirom da ni na jednom od tri kanadska izborna nivoa, federalnom, provincijskom i lokalnom, nema 50-postotnog ili nekog drugog kvantitativnog uslova da bi izbori bili vazeci.
Naravno, biraci u Otavi nisu glasali za svog "sofera" vec za kandidate na drugim listama ukljucujuci i onu za gradonacelnika na kojoj je favorit bio Rikov poznatiji rodjak Bob. Bob Sareli (62) ponovo je izabran za gradonacelnika kanadske prestonice potvrdjujuci uspesnost druge i trece generacije doseljenika u zemlju najintenzivnije imigracije.
U svojoj 19. godini Rik Sareli je pre dve decenije bio najmladja osoba u Ontariju izabrana na jednu vaznu lokalnu politicku funkciju.
Novi-stari gradonacelnik Otave, Bob Sareli je najmladje, sedmo dete italijanskih emigranata i sam otac sestoro dece. Bio je u tri navrata (1987, 1990 i 1995) poslanik ontarijskog parlamenta. Za novog gradonacelnika Toronta izabran je Dejvid Miler, takodje imigrant koji se u Kanadu doselio kao sedmogodisnji decak.
Miler (44) je osvojio 44 odsto glasova medju 44 kandidata za gradonacelnika najvece kanadske metropole.
Za tog ambicioznog advokata, harvardskog djaka glasalo je 285.000 biraca u izbornoj jedinici Haj park u zapadnom delu Toronta.
Medju njima su svakako bili i "novi" Kanadjani, iseljenici srpskog i crnogorskog porekla koji su u tom kraju, u vreme useljenickog buma devedesetih godina, iznajmljivali citave stambene zgrade.
Iako na lokalnim izborima partijska pripadnost nije isticana, uocljiva je podudarnost prezimena drugoplasiranog kandidata Dzona Torija (250.000 odnosno 38 odsto glasova) i u Kanadi svima znanog nadimka clanova Konzervativne stranke - torijevaca.
Medju kandidatima na izborima za gradonacelnika Toronta neslavan rezultat - 311 glasova i plasman pri dnu liste - zabelezio je Srbin Aleksandar Lazic.
Taj nekadasnji inzenjer koji se iz bivse Jugoslavije doselio 1967, vec dve decenije "ratuje" sa drzavnom kompanijom "Ontario hajdro", odnosno Elektroprivredom Ontarija odakle je otpusten 1981. godine.
Radna pozrtvovanost i politicka mudrost druge vrste obezbedili su deseti uzastopni mandat u vladi Toronta najstarijoj aktivnoj kanadskoj politicarki i najomiljenijoj baki ontarijske metropole, gospodji Hejzel Mekalion.
Ta 82-godisnja politicarka prvi put je birana na izborima pre 25 godina.
Do pre tri-cetiri godine, kada se nekoliko velikih gradskih i prigradskih celina ujedinilo u tzv. megasiti Toronto, bila je gradonacelnica industrijske Misisage.
Najzad, u Vindzoru, na krajnjem jugu Ontarija, zabelezen je suprotan slucaj - trijumfovao je najmladji kandidat.
Edi Frensis (29) je gradonacelnik tog industrijskog i univerzitetskog grada lociranog preko puta americkog automobilskog centra Detroita.
Nezvanicno, medju 200.000 gradjana Vindzora bar svaki dvadeseti je srpskog porekla sto, mereno u odnosu na ukupan broj stanovnika, verovatno predstavlja najvecu koncentraciju te iseljenicke grupacije u Kanadi.
Milomir Niketic
Otava

Novi Gradonacelnik Toronta spreman da saslusa, kaze i uradi pravu stvar

Novi gradonacelnik Toronta je Dejvid Miler, 44. On je dobio najvise glasova od petoro kandidata koji su usli u trku - 285.286. Za Dzona Torija se izjasnilo 34 hiljade glasaca manje, dok je za Barbaru Hil glasalo 9, Nuncijatu 5, a Toma Jakobeka jedan odsto svih koji su izasli na biralista.
Po saznanju da je izglasan za prvog coveka najveceg kanadskog grada, Dejvid Miler je izjavio: "Obecavam da ce biti gradonacelnik citavom Torontu, dovoljno posten da kazem istinu, dovoljno jak da uradim pravu stvar, dovoljno otvoren da saslusam narod, gradonacelnik koji ce vas uciniti ponosnima." U ruci je drzao metlu, kao simbol velike akcije ciscenja koju namerava da preduzme u gradu.
Prve cestitke uputili su mu porazeni protivkandidati, a odmah za njima i sadasnji i buduci premijer Zan Kretjen i Pol Martin i ontarijski premijer Dalton MkGvinti. Odgovarajuci na Martinovu nadu u dobru saradnju, Miler je istakao sigurnost da ce odnosi sa federalnom vladom biti bolji, za dobrobit grada u celini.
Miler sebe opisuje kao socijalno progresivnog, ali fiskalno konzervativnog coveka. Procenjuje se da mu je prednost nad ostalim kandatatima za gradonacelnika dalo suprotstavljanje odluci o izgradnji mosta do ostrvskog aerodroma i njegovom prosirenju. On je, naime, obecao da ce njegov prvi zvanicni potez biti vezan upravo za odbacivanje te odluke. Ocekuje se da savet grada u novom sastavu, na svom prvom sastanku 2. decembra, podrzi stav novog gradonacelnika.
Medjutim, druga strana nema nameru lako da se preda. Toronto Port Authority, koji vodi gradski aerodrom i biznismen Robert Delus koji planira da stvaranje novog avioprevoznika, smatraju da na most mora ozbiljno da se racuna. Oni na Milerovo obecanje gledaju kao na jedno od ispraznih predizbornih obecanja koja se na kraju ne ispune, pa su poceli sa radovima, uprkos protestima gradjana. Ambiciozanim planom oni nameravaju da od aerodroma sa svega pet poletanja dnevno za Otavu, nacine vazdusnu luku za linije sa 17 kanadskih i americkih gradova, sa 55 leta svakog dana.
Miler je vec pokusao da dobije rec federalnog ministra za saobracaj Dejvida Kolineta da ce Otava stopirati projekat, ali bez previse uspeha. Federalna vlada je svojevremeno dala pristanak na osnovu odluke gradskog veca.

IMIGRACIONA POLITIKA

Nece biti amnestije za ilegalne imigrante

Ministar za imigraciju Denis Koder razgovarao je ovih dana sa svojim ontarijskim koleginicom Mari Bontrodjijani o sporazumu izmedju federacije i provincije po pitanju imigracije. On je tom prilikom, izmedju ostalog, odbacio ideju da bi federalna vlada mogla da amnestira izbeglice koji su na nelegalan nacin usle u zemlju, zato sto bi takva mera mogla podstaci i druge da krse zakon.
Zna se da je problem nelegalnih izbeglica posebno akutan u regionu Toronta. Najveci broj njih rade kao gradjevinski radnici, a mnogi imaju i decu rodjenu u Kanadi.
Ipak, ministar Koder nije sasvim negirao mogucnost da se njihov status na neki nacin regulise. On potencira da priznavanje ni u kom slucaju ne znaci amnestiju. Kao jedna od varijanti pominje se i dobijanje privremene dozvole, zasnovane na razumevanju njihovog polozaja.
Ministarka Bontrodjijani je naglasila da je kljucno pitanje brza nostrifikacija stranih diploma i kvalifikacija.
Ministar Koder naziva ovaj sastanak istorijskim, posto je Ontario jedina provincija koja jos nije postigla dogovor o imigraciji sa Otavom. Po njegovim recima, promena na vlasti doprinela je da stvari pocnu da se krecu sa mrtve tacke. On veruje da ce do aprila zavrsiti regulisanje useljavanja, jer je to od izuzetnog znacaja za dalji razvoj provincije.
Nije poznato da li ce provincija slediti model iz Kvebeka ili ce se usvojiti neki drugi. Ministarka Bontrodjijani kaze da se razmatra najbolji nacin za resavanje pitanja useljavanja u provinciju.

Kretjen ce ustupiti premijersku fotelju u januaru?

U intervjuu datom televiziji CBC, Zan Kretjen je rekao da ce se najverovatnije do utorka saznati tacan datum njegovog povlacenja iz politike. On planira da to saopsti prvo Martinu, a zatim ce i ostali biti obavesteni.
Takodje, Kretjen je izjavio da mu je zelja da se bavi nekim poslom, najverovatnije u pravnoj firmi, koji ce mu dati slobodu u kreiranju svog vremena. "Ne zelim sefa, pravna firma je mesto gde mozes da odes i uzmes materijal koji zelis. Ako u ponedeljak ne zelim da idem na posao, necu otici, i niko nece staviti primedbu na to", rekao je Kretjen.
Premijeru Kretjenu ima nekoliko ponuda, izmedju ostalog i od strane Ujedinjenih nacija, ali se jos nije odlucio koju ce prihvatiti.
Svom nasledniku Martinu pozeleo je srecu.
Procenjuje se da ce Kretjen ustupiti premijersku fotelju Martinu vec u januaru, odnosno mesec dana ranije nego sto je dugo bilo najavljivano. Ovakav zakljucak se moze izvuci iz naznake da sledeca sednica Parlamenta moze da pocne 12. januara.
Pol Martin, sa svoje strane, izrazava spremnost da se citav postupak smene na vlasti odvija onako kako odgovara Kretjenu.

Martin prikupio deset puta vise priloga od Sile Kops

Pol Martin docekuje konvenciju Liberalne stranke sa 11,9 miliona priloga. Poslednjih dana on je prijavio jos 1,2 miliona, cime je vise nego desetostruko premasio ono sto je uspela da prikupi Sila Kops, njegov protivkandidat.
Medju donacijama pominju se prilozi D. M. Fajrstouna, direktora korporacije Glendejl Internesenel, ontarijske sumske kompanije Grand Forest Prodakts, i drugih.
Svi prilozi prikupljeni su u skladu sa propisima, tako da nema sukoba interesa.

Ministar Kenedi obecava brzu akciju u obrazovanju

Novonaimenovani ontarijski ministar obrazovanja Dzerard Kenedi obecava brzu akciju u okviru svog domena. Iako mu je prva izjava bila da mora da se informise pre nego sto bilo sta uradi, zna se da je on dobro upoznat sa problematikom u svom ministarstvu, posto se kao opozicionar bavio upravo obrazovanjem.
Resor obrazovanja jedan je od najvaznijih u MkGvintijevoj vladi.
Jedan od prvih poteza ministra Kenedija bice ukidanje poreskog kredita za roditelje dece koja se obrazuju u privatnim skolama, cime bi se obezbedilo oko 500 miliona dolara vise za skolstvo. On napominje da mu je cilj da teziste bude stavljeno na obrazovanje u drzavnim skolama.
Iako MkGvinti i Kenedi nisu na istoj liniji u svojoj stranki, Kenedi naglasava da se nece suprotstavljati premijeru ukoliko ne bude dovoljno novca za potrebe skolstva.
Kenedijevo imenovanje za ministra obrazovanja pozdravili su vec neki sindikati prosvetnih radnika. Emili Noubl, predsednik Federacije nastavnika ontarijskih osnovnih skola zadovoljna je jer je on vatreni pobornik drzavnog obrazovanja, dok je Dona Mari Kenedi, iz Asocijacije ontarijskih katolickih skola na engleskom jeziku, primetila da ova vlada postuje nastavnike kao profesionalce i da zeli da radi sa njima.
U Mrezi roditelja iz Toronta sugerisu Kenediju da preduzme sest hitnih koraka za prevazilazenje krize u drzavnim skolama, medju kojima obavezno moraju da budu povecanje finansiranja obrazovanja za decu sa specijalnim potrebama i za ucenike ciji maternji jezik nije engleski.
Slicne su reakcije na imenovanje Meri-En Cejmbers za ministra za vise i visoko obrazovanje. Jedini uzdrzani su predstavnici studentskih unija, koji se secaju da je ona svojevremeno glasala za povecanje skolarina, dok je bila u Upravnom odboru Univerziteta u Torontu.