Zaostravanje trgovinskog rata EU i Amerike

Evropa uzvraca udarac

Americke farmerke, sok od pomorandzi sa Floride i desetine drugih americkih proizvoda mozda ce od decembra u Evropi kostati dvostruko vise zbog sve zesceg trgovinskog rata preko Atlantika.
Svetska trgovinska organizacija (STO) odobrila je Evropskoj uniji da uvede visoke uvozne carine, zbog kojih ce cene velikog broja americkih proizvoda poskupeti u rasponu od osam do 100 odsto.
Spor, koji je poceo kada su SAD prosle godine uvele specijalne carine na evropski celik od cak 30 procenata, dostigao je vrhunac kada je STO donela konacnu odluku u korist unije jer je utvrdila da americke mere "nisu konzistentne" sa pravilima slobodne trgovine.
EU sada moze da uvede carine na sirok spektar proizvoda, pise londonski Indipendent, - od T-majica i toalet papira, do donjeg vesa, hemijskih olovaka, skijaskih odela i opreme za kuglanje. Motocikli Harli Dejvidson su bili ukljuceni u prvi spisak proizvoda za sankcije, ali se ne nalaze na konacnoj listi.
Brisel je saopstio da ce sankcije, koje dostizu 2,2 milijarde evra godisnje, stupiti na snagu 15. decembra, ukoliko Vasington ne povuce carine za celik. Te sankcije ce biti dosad najvece u istoriji STO.
Za najveci broj artikala evropske carine ce biti povecane za jos 30 odsto, dok ce za manji broj biti od osam do 15 procenata, a za neke se predvidja porast od cak 100 odsto.
Americki predsednik Dzordz Bus je sada suocen sa dilemom da li da se povuce i ukine carine za celik. Bela kuca je odmah posle odluke STO saopstila da se s njom ne slaze, ali ce je pazljivo prouciti.
Odluka STO pada u vrlo nezgodan trenutak za Vasington, posto upravo pocinje kampanja za predsednicke izbore, a na listi robe za sankcije EU je namerno izabrala proizvode iz drzava koje su kljucne za Busa.
Carine za celik su i u SAD izazvale znatne kontroverze na racun predsednika Busa kao borca za slobodnu trgovinu, a posebno su se naljutili proizvodjaci automobila jer su dodatne dazbine povisile cenu sirovina, izazvale otpustanja i doprinele poskupljenju vozila.
Bela kuca je istovremeno izlozena velikom politickom pritisku iz drzava sa metalurskim centrima, kao sto su Pensilvanija, Zapadna Virdzinija i Ohajo, koje traze da se carine za celik zadrze, kako je predvidjeno, do 2005. godine.
Spor oko celika je samo jedan od vise trgovinskih trvenja koja prete da pokvare odnose EU i SAD i nepovoljno se odraze na ekonomski oporavak. EU je vec zapretila da ce od iduceg proleca uvesti novi set sankcija protiv SAD ukoliko Vasington ne ukine poreske olaksice za americke izvoznike.
U medjuvremenu STO razmatra zalbu SAD da EU blokira uvoz genetski izmenjenih proizvoda. Vasington je, uz to, vec primenio mere odmazde na evropsku zabranu uvoza goveda kojima se daju hormoni rasta.
Predstavnik evropskog komesara za trgovinu Paskal Lami izjavio je da sankcije "nisu donete da bi se kaznile SAD, vec da bi se skrenula paznja americkoj vladi", a jedan britanski zvanicnik je rekao da odluka STO podrzava stav EU da je americka odluka o uvodjenju carina bila pogresna.
Americki trgovinski predstavnici kazu da su carine uvedene da bi se industriji celika u SAD obezbedio "predah, neophodan da se reorganizuje i konsoliduje, da bi postala jaca i konkurentnija", pa su stoga u skladu sa propisima STO o kratkorocnim merama tokom perioda reogranizacije poslovanja.
Generalni direktor STO Supacaj Panicpakdi se nada da ce obe strane biti u stanju da rese problem ne pribegavajuci sankcijama. "Siguran sam da ima neki izlaz, ocekujem pomirljiv pristup kakav je vidjen u proslosti i svakako ga preporucujem", rekao je on.

 

SVE JACI OTPOR OKUPACIONIM TRUPAMA U IRAKU

Tajni izvestaj CIA-e

Poverenje Iracana u americke trupe opada, sto ide na ruku protivnicima okupacije Iraka, navodi se u tajnom izvestaju obavestajne sluzbe CIA, koji su citirali anonimni zvanicnici SAD.
Zvanicnici CIA negirali su postojanje izvestaja, ali su dva visoka zvanicnika SAD, koji su zahtevali anonimnost, rekli da on postoji i da daje zabrinjavajuc prikaz politicko-bezbednosne situacije u Iraku.
Tajni dokument ukazuje da bi spirala nasilja i nedostatak poverenja u vladajuci savet Iraka, koji su postavile SAD, mogli da dovedu do prekretnice, posle koje bi sve vise Iracana prilazilo pobunjenicima koji se bore sa okupacionim trupama, rekli su anonimni zvanicnici.
S obzirom da je izvestaj strogo poverljiv, zvanicnici su o njemu govorili sasvim uopsteno.
Jedan od njih je izjavio da su americke snage vec pristupile agresivnijim napadima i drugim taktikama, kako bi suzbile pobunu. To bi, strahuju zvanicnici, moglo da izazove neprijateljstvo jos veceg broja Iracana. U izvestaju CIA takodje se upozorava da postavljeni iracki lideri po svemu sudeci nisu na nivou, ni kada se radi o vladavini, ni kada je rec o pripremanju izbora, rekao je jedan zvanicnik.
On je odbio da kaze sta je CIA u izvestaju preporucila Vasingtonu, i da li je uopste nesto preporucila.
Dokument je, prema recima zvanicnika, dostavljen americkoj administraciji u ponedeljak. List "Filadelfija inkvajer", koji je prvi u sredu izvestio o dokumentu CIA, tvrdi da se u izvestaju zakljucuje da je nemoguce potpuno zastititi iracke granice od infiltracije boraca iz inostranstva.
U izvestaju se, takodje, izrazava bojazan da bi u Iraku vecinski, sunitski muslimani mogli da pocnu da se pridruzuju manjinskim siitima, od koji se velik deo protivi americkoj okupaciji, navodi "Filadelfija inkvajer".

Predsednik Srbije i Crne Gore, Svetozar Marovic

Pocinje nova istorija odnosa u regionu

Predsednik Srbije i Crne Gore (SCG) Svetozar Marovic izvinio se juce u Sarajevu "za svako zlo ili nesrecu koju je bilo ko u Bosni i Hercegovini pretrpeo zbog SCG".
Marovic je rekao da je to jedna od poruka sa kojima je dosao u BiH i dodao da "narodi ne smeju da trpe krivicu za zla koja su napravili pojedinci, vec da pojedinci treba da odgovaraju za to".
"Ja verujem u nasu zajednicku buducnost, uspesnu evropsku buducnost, verujem da ce i nas poziv da oprostimo i moj poziv za pruzanje ruke... znaciti iskreni i stvarni napredak u izgradnji evropske i prosperitetne buducnosti i za gradjane BiH i za gradjane SCG", rekao je Marovic na konferenciji za novinare u Sarajevu.
Predsednik SCG je kazao da narode treba priblizavati, a da politicari koji su na vlasti u BiH i SCG treba da ucine sve da doprinesu "atmosferi prastanja" i izrazio uverenje da "pocinje nova istorija odnosa izmedju zemalja na ovim prostorima".
"Obostrano moramo biti hrabri da jedni drugima pomognemo da te rane zacele. Nasa buducnost je u ispruzenim rukama jednih prema drugima. Konkretnim potezima treba da krenemo napred. Mislim da ce moje izvinjenje znaciti napredatk u nasim odnosima", izjavio je Marovic.
Predsednik drzavne zajednice SCG u Sarajevo je doputovao sa sefom diplomatije SCG Goranom Svilanovicem na treci sastanak Medjudrzavnog saveta BiH i SCG.
Na tom sastanku potpisani su sporazumi o naucno-tehnickoj saradnji i uslovima putovanja izmedju dve drzave.
Clan Predsednistva BiH Dragan Covic izrazio je zadovoljstvo razgovorima sa delegacijom SCG tokom kojih je, dodao je, bilo govora bilateralnim odnosima i zajednickim buducim nastupima prema trecim trzistima.
"Trend nasih odnosa je krajnje pozitivan. U narednih sest meseci pripremicemo paket sporazuma o drzavnoj granici, o cemu ce se razgovarati na sledecoj sednici Medjudrzavnog saveta koja ce biti odrzana u Beogradu", rekao je Covic.
On je kazao da je Medjudrzavni savet danas u Sarajevu zakljucio da su ekonomski odnosi dve zemlje nezadovoljavajuci, da je primetna stagnacija u tim odnosima i naglasio da je nuzno stvoriti kvalitetniju atmosferu za ekonomsku saradnju.
Covic je rekao i da ministri u vladama dve zemlje treba da iznadju najbolje resenje za zajednicki nastup ka Evropskoj uniji kao i zajednickoj izradi studije izvodljivosti za pridruzivanje EU.
Na sastanku se nije razgovaralo o tuzbi BiH protiv SCG za agresiju i genocid, ali je Marovic izrazio nadu da ce se ta tuzba resiti sporazumnim putem.
"Nadam se da buducnost i odnosi BIH i SCG nece vise biti zasnovani na tuzbama, vec na sporazumima. Krivce treba izvesti na sud, ali za stradanja na prostorima bivse Jugoslavije krivi su pojedinci a ne celi narodi", izjavio je Marovic.

 

Marovicevo izvinjenje je nastavak politike SCG

Ministar inostranih poslova BiH Mladen Ivanic izjavio je da izvinjenje predsednika SCG Svetozara Marovica "za svako zlo ili nesrecu koju je bilo ko u BiH pretrpeo zbog SCG" predstavlja nastavak politike za koju se opredelila SCG.
Ivanic je naveo da je to "politika koja govori o sirokom pristupu i orijentaciji Srbije i Crne Gore 'vise na buducnost, a manje na proslost'".
"Mislim da je politicarima unutar BiH, posto je zlocina bilo na svim stranama, potrebno da razmisle o tome da se svi na neki nacin izvine za patnje onih drugih, koji su bili izlozeni toj patnji", rekao je Ivanic u intervjuu bijeljinskoj televiziji BN.
On je dodao je to "zavrsetak jedne faze i ulazak u fazu boljih odnosa u BiH". Ministar spoljnih poslova BiH je, takodje, potvrdio da na sastanku Medjudrzavnog saveta BiH i SCG nije bilo reci o tuzbi BiH protiv SCG, jer je, kako je istakao, situacija oko te tuzbe i neusaglasenost stavova unutar BiH vec poznata.
"Gospodin Marovic je rekao da buducnost ne bi trebalo graditi na proslosti. To je snazna poruka za koju se nadam da ce naici na odjek u bosanskohercegovackoj javnosti", istakao je Ivanic.

MAKEDONIJA

Policija izdala nalog za hapsenje Paunovskog

Makedonska policija izdala je nalog za hapsenje bivseg ministra odbrane Ljubena Paunovskog na zahtev suda u Skoplju koji mu je pre desetak dana odredio zatvorsku kaznu od pet i po godina zbog finansijskih malverzacija.
Paunovski je 2001. godine proneverio 1,5 miliona evra dok je radio kao ministar odbrane. Od izricanja kazne Paunovski je nestao i njegov advokat ne zna gde se nalazi.
Policija je dobila informacije da je bivsi ministar odbrane jos uvek u zemlji i da se navodno krije u blizini Bitolja.
Paunovski je 2001. godine privatnoj firmi svog tasta dao novac iz ministarske kase, na ime izgradnje stanova za vojna lica.
Mediji su otkrili malverzaciju a tadasnji premijer Ljupco Georgijevski priznao je da je Paunovski proneverio novac, nakon cega je smenjen. Sudski proces bio je odlozen a kada je VMRO DPMNE, ciji je Paunovski clan, prosle jeseni izgubila vlast, proces je pokrenut.

PARIZ

Skup protivnika globalizacije

Na hiljade protivnika globalizacije pocelo je juce da se okuplja u Parizu povodom cetvorodnevnog Evropskog socijalnog foruma.
Organizatori ocekuju da ce na desetine hiljada ljudi ucestvovati na samitu koji ce kulminirati u subotu setnjom u centru Pariza.
Aktivisti ce na forumu razgovarati o nizu tema koje je varirati od genetski modifikovane hrane, preko imigracionih pitanja i pitanja slobodne trgovine. Strahuje se medjutim da ce se konacna poruka izgubiti u moru opcija.
Predsednik francuske antiglobalisticke grupe Napad Bernar Kasen rekao je da ovakvi sastanci nikad ne daju rezultate. "Bice potrebni meseci da bi se razmotrilo sve sto se pojavilo na ovom forumu", rekao je on.
Samit je vazan ali ne treba ocekivati da ce nesto konkretno biti receno ili uradjeno, dodao je on.
Ocekuje se da ce glavna tema razgovora u Parizu biti buduci ustav Evropke unije koji bi trebalo da bude zavrsen do kraja godine.
Antiglobalisti veruju da EU mora da ustavom garantuje osnovna prava svojim gradjanima i da se suprotstavi americkoj hegemoniji.

NEMACKA - KRIMINAL

Nemacka policija uhapsila provalnike iz bivse Jugoslavije

Nemacka policija u Berlinu, uhapsila je proteklih dana veci broj clanova bandi provalnika iz bivse Jugoslavije.
Prema navodima policije koje prenose mediji, uhapseni lopovi su iz Srbije, Crne Gore, Makedonije i Slovenije. U njihovim stanovima u Berlinu pronadjena je veca kolicina nakita, kompjutera i drugih elektronskih uredjaja, skupocenog posudja i kuhinjskih aparata.
Policija u Berlinu dodaje, da su lopovi iz bivse Jugoslavije najcesce "profesionalni kriminalci" i vaze za "najaktivnije medju provalnicima u Berlinu i susednoj saveznoj pokrajini Brandenburgu".
Zbog toga je u Berlinu pre tri godine osnovana specijalna istrazna grupa pod imenom "Banjug" (skracenica od "bande iz Jugoslavije).
Nakon najnovijeg haopsenja lopova iz bivse Jugoslavije, navodi se da je policijska grupa veoma uspesna, jer je broj provala u berlinske stanove od 1999. godine kada ih je bilo 2.600, opao na 1.400 prosle godine. Policija ocekuje da ce bande lopova iz bivse Jugoslavije da budu aktivnije narednih nedelja pred bozicne praznike. Policija istice da "jugo-lopovi uglavnom rade u grupama i dobro paze da ih stanari ne uhvate, pa pre provale pomno osmatraju odabrani stan ili kucu".
Pored novca, navodi policija, ove bande kradu nakit i dragocenosti koje se dobro prodaju na nemackom crnom tzrzistu ili elektronske i kuhinjske aparate koji su trazeni na Balkanu.

Kineski zvanicnik pogubljen zbog primanja mita

Bivsi direktor poreske uprave u kineskoj provinciji Hebei Li Dzen pogubljen je danas posle sudske presude da je proneverio vise od 3,5 miliona dolara i primio gotovo milion dolara mita, javlja agencija Sinhua.
Vise od 416.000 dolara, stecenih na nelegalan nacin, pronadjeno je u Lijovoj kuci, prilikom njegovog hapsenja u martu 2000.
Tokom sudjenja utvrdjeno je da je Li primio gotovo milion dolara mita i proneverio 3,5 miliona dolara.
Prvostepeni sud je u avgustu 2002. osudio Lija na smrtnu kaznu, a ta presuda je u oktobru potvrdjena i na visoj sudskoj instanci.
Posto je rec o visokom funkcioneru, Lijev slucaj je razmatrao Vrhovni sud Kine koji je dao zeleno svetlo za njegovo pogubljenje.
Kako pise vladina stampa, kineska policija traga za vise od 4.000 korumpiranih funkcionera koji su proneverili oko 600 miliona dolara.

CILE

Najbrzem slusaocu dama za pratnju

Jedan cileanski radio koji je lansirao program u kojem prvi slusalac koji se javi dobija "sat zadovoljstva sa damom za pratnju", ukinuo je novu emisiju posle samo jednog dana jer vlasniku nije bila po volji.
"A prva nagrada je... sat zadovoljstva sa mladom zenom u motelu Babilonija!", najavio je voditelj radija Paulina koji program emituje u Ikikeu, oko 1.500 kilometara severno od Santjaga.
U rekordnom vremenu, sve telefonske linije radija bile su preplavljene pozivima, a centrala se ubrzo blokirala.
Dobitnik je bio 23-godisnji mladic koji je "damu za pratnju" izabrao medju osam kandidatkinja dovedenih u studio, po izboru specijalizovane agencije "Sanra i Judita".

 

| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |

Copyright © 1996-2003 "NOVINE"