Nezavisne Novine

KULTURA - ZANIMLJIVOSTI

Mir Bozji. Hristos se rodi!

Nis
Nepromenljiva Galija
Na desetak stepeni ispod nule, pred vise hiljada gradjana, niska "Galija" je posle duzeg perioda svirala sugradjanima na doceku pravoslavne Nove godine.
Osim tog koncerta, Nislije pamte i onaj iz 1996. godine kada je "Galija" za Dan zena svirala na humanitarnom koncertu uz pomoc "socijalisticke izmisljotine" - Direkcije za javne gradske manifestacije.
Jedino sto se promenilo u poslednjih sedam godina je vlast: oni koji su nekadasnjem prvom coveku niskih socijalista Miletu Ilicu 1996. godine predvidjali kraj iz ugla opozicije sada su na vlasti. "Galija" se nije menjala ona je i tada i sada svirala Nislijama uz finansijsku pomoc lokalne vlasti.
"Kada vas zvanicna institucija vlasti prihvati to je najveci dokaz da ste stvarno veliki umetnik. To sto neko voli ili ne voli ovu vlast to je njegova stvar", rekao je 1996. godine vodja niske "Galije" Nenad Milosavljevic.
I sada bi aktuelno zvucala tvrdnja Milosavljevica da je "Galija" sve vreme bila kulturni ambasador Nisa.
Da su ambasadori uvek predstavnici i zvanicne vlasti "Galija" je jasno potvrdila devedesetih godina kada je tadasnjem visokom funkcioneru SPS-a Ivici Dacicu poklonila zlatnu plocu povodom 20 godina postojanja, kao i tadasnjoj SPS vlasti u Skupstini Beograda i Nisa.
Minuli rad "Galije" zasmetao je jedino niskom Gradjanskom savezu Srbije koji je primetio da bi bilo nemoralno da se narodnim parama iz budzeta Skupstine grada finansira koncert "braniocima mostova i saradnicima Ivice Dacica".
"Smatramo da je nedopustivo da se iz budzeta grada izdvoji 1,4 miliona dinara da bi se u Nisu, na istom trgu na kojem se nisu pojavili kada su to gradjani od njih ocekivali, danas rehabilitovali branioci mostova i saradnici Ivice Dacica," saopstio je niski GSS.
Potpredsednik i clan Izvrsnog odbora Skupstien grada Nisa, Sima Radulovic i Mirko Vojvodic, nisu glasali za izdvajanje sredstava iz budzeta za nastup "Galije" na doceku Nove godine.
Protiv koncerta i velikih finansijskih sredstava izjasnio se i niski odbor Demohriscanske stranke Srbije (DHSS), koji je podsetio gradsku vlast da su pojedini ucesnici proslave Nove godine nastupali i na mostovima u vreme vazdusnih napada NATO.
"Sve je to mali prljavi politicki trik. Na doceku Nove godine bio je projekat Zona Zamfirova u kojem nastupaju i muzicari iz 'Galije'. Oni koji su sada resili da od uspesnog projekta prave politicku pricu neka prvo u svojim redovima otkriju one koji su saradjivali sa bivsim rezimom. Nije ideja da se bilo kome pere biografija ali mora da se postuje uspeh i kvalitet," rekao je Beti clan gradske Vlade Nebojsa Rancic.
Prema njegovim recima, Nislijama je na doceku predstavljen najuspesniji domaci projekat prosle godine koji ne treba politizovati.
Zoran Kosanovic
Nis

BEOGRAD
Izlozba Mrdjana Bajica u Francuskom kulturnom centru
Izlozba crteza poznatog beogradskog umetnika Mrdjana Bajica (1957), koja ce obuhvatiti njegove radove od 1988. do 2002. godine, otvorena je juce u Francuskom kulturnom centru u Beogradu.
Predstavljeni su Bajicevi crtezi, kolazi i foto-kolazi kao samostalni radovi ili kao predlosci za skulpture, kao i segmenti njegovih slozenijih projekata, poput "Recnika", "Jugomuzeja" (www.yugomuzej.com), "Spomenika", "Igre"... Ti radovi su prvi put prikazani u Beogradu.
Bajic je rodjen u Beogradu, gde je zavrsio Fakultet likovnih umetnosti (FLU) i postdiplomske studije. Ziveo je u Parizu od 1990. do 1996. godine.
Izlagao je na mnogobrojnim grupnim i samostalnim izlozbama u Jugoslaviji i inostranstvu (Zagreb, Ljubljana, Rijeka, Pariz, Tibingen, Grac, Bec, Rim, Njujork, Stokholm, Solun, Monako, Prag, Krakov...), kao i na bijenalima u Veneciji, Sidneju i Sao Paolu.
U Beogradu je poslednji put izlagao 2001. godine u Centru za kulturnu dekontaminaciju (Jugomuzej), a pre toga 1988. godine, u Salonu Muzeja savremene umetnosti.
Dobitnik je vise jugoslovenskih i medjunarodnih nagrada i priznanja, izmedju ostalog, nagrade "Ivan Tabakovic" (SANU, 1991), nagrade Polok - Krasner fondacije (Pollock - Krasner Foundation Grant, 1994) i francuske nagrade Salona Monruz (Montrouge) za najbolju skulpturu.
Bajic radi kao profesor na vajarskom odseku FLU. Izlozba ce biti otvorena do 28. februara.

BEOGRAD
Urucene nagrade Lazar Trifunovic
Prestizna nagrada "Lazar Trifunovic" za najbolju likovnu kritiku u 2002. godini svecano je urucena u utorak Branislavi Andjelkovic Dimitrijevic u Likovnoj galeriji Kulturrnog centra Beograda (KCB).
Istovremeno, istoricarki umetnosti Milanki Todic urucena je nagrada Drustva istoricara umetnosti Srbije (DIUS) za najbolju izlozbu u 2002. godini.
Direktorka Muzeja savremene umetnosti u Beogradu (MSU) Branislava Andjelkovic Dimitrijevic dobila je nagradu "Lazar Trifunovic" za uvodni esej i priredjenu studiju "Uvod u feministicke teorije slike", u izdanju Centra za savremenu umetnost u Beogradu 2002. godine.
Nagradu, koja se sastoji od plakete sa likom lazara Trifunovica, novcanog iznosa i mogucnosti organizovanja izlozbe u Likovnoj galeriji KCB-a, dodelio je ziru u sastavu: Jasna Tijardovic (predsednica), Slobodan Mijuskovic i Milena Marjanovic.
Profesorka Milanka Todic dobila je nagradu DIUS-a za kompletan projekat "Nemoguce - umetnost nadrealizma 1926-1936" (postavku izlozbe, katalog i propratne sadrzaje), koji je realizovan u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu od 6. novembra prosle godine do 10. februara.
To priznanje, koje je ustanovljeno 1994. godine, ove godine dodelio je ziri u sastavu: Ljiljana Slijepcevic (predsednica), Radonja Leposavic i Bojana Popovic.
Nagrada "Lazar Trifunovic" dodeljuje se od 1993. godine, 14. januara, na rodjendan tog cuvenog kriticara i istoricara umetnosti, dugogodisasnjeg profesora moderne umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu i jedne od najznacajnijih licnosti za razvoj istorije umetnosti u Srbiji.
Dosadasnji laureati bili su Mileta Prodanovic, Ljiljana Cinkul, Lidija Merenik, Branislav Dimitrijevic, Jasmina Cubrilo, Stevan Vukovic, Bojana Pejic, Jovan Despotovic i Dragica Vukadinovic.
Osnivaci nagrade "Lazar Trifunovic" su KCB, Odeljenje za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu, DIUS, Udruzenje likovnih umetnika Srbije (ULUS), Beogradski TV program, MSU i Narodni muzej u Beogradu.

OKSFORD
Pronadjen nepoznati roman Rebeke Vest
Prvi roman britanske knjizevnice i novinarke Rebeke Vest (Rebeca Njest), ciji je tekst slucajno pronadjen, bice objavljen ove godine, saopstio je univerzitet u Oksfordu.
Rebeka Vest (1892-1983) je roman pod nazivom "Straza" napisala negde izmedju 1909. i 1911.
To je prica o sifrazetkinjama, feministkinjama koja su se na pocetku 20. veka borile za pravo glasa za zene.
Rukopis, ispisan u cetiri sveske, pronasla je studentkinja sa Oksforda Ketrin Lejng (Kathryn Laing) u arhivu univerziteta u Talsi, u Oklahomi (SAD), dok je spremala doktorsku tezu o Rebeki Vest.
Roman je greskom katalogiziran kao korespondencija, pod imenom Izabel Lankasir (Isabel Lancashire).
To je jedan od pseudonima koje je koristila Rebeka Vest cije je pravo ime bilo Sesili Izabel Farfild (Cecily Farfield).
"Rukopis mi je bio poznat i pomislila sam, Boze, reklo bi se da je delo Rebele Vest, ali ga nikada ranije nisam citala", ispricala je Ketrin Lejng.
"Straza" govori ne samo o feminizmu, vec i o socijalizmu, ruskoj revoluciji i zenskoj seksualnosti.
"To je samo mladalacko delo", izjavila je direktorka Oksfordovog Centra za istrazivanje evropskih drustvenih nauka. "Ono nagovestava buduca dela, cije mnoge elemente sadrzi."
Rebeka Vest najpoznatija je po romanima "Crno jagnje, sivi soko", "Porodica Obri" i "Povratak vojnika".