Nezavisne Novine

SVET

Srecna i Blagoslovena Nova Godina!

Bura oko vojne baze u MADJARSKOJ

Za sta americka armija koristi bazu Tasaru

U Madjarskoj se dize bura oko vojne baze Tasar, koju koristi americka armija i u koju polako stizu instuktori iz SAD koji ce voditi obuku irackih emigranata za slucaj napada na Irak.
Ostre reci su razmenili madjarski premijer Peter Medjesi i potpredsednik komisije madjarskog parlamenta za odbranu i strucnjak za odbrambena pitanja opozicionog Fidesa, Istvan Simicko, koji je optuzio vladu da namerno stvara nejasnoce oko Tasara.
Simicko kaze da madjarska vlada iznosi niz nejasnih i protivrecnih izjava i prikriva stanja u vezi baze koju koristi americka armija.
On je podsetio da su predstavnici vlade saopstili da ce se u Tasaru izvoditi obuka irackih emigranata ili dobrovoljaca, dok je istovremeno receno i da ce se tu obucavati i americki gradjani. Simicko je naglasio da je Medjesi u intervjuu za ruski list Izvestija govorio o tome da ce se u Tasaru obucavati pripadnici americke armije.
Politicar opozicionog Fidesa je pozvao vladu da se tacno izjasni o tome ko ce biti obucavan u Tasaru i na sta ce obuceni ljudi biti pripremljeni.
Simicko pita da li je vlada svesna "rizika za bezbednost" povodom obuke na Tasaru. On je dodao da se i katarska televizija al-Dzazira detaljno bavila bazom na jugu Madjarske.
Medjesi je odgovorio "zaljenjem zbog toga sto Simicko nema ni pojma da Madjarska ima i obaveze" i dodao da sa stavljanjem na raspolaganje baze na Tasaru za obuku, Madjarska pokazuje da je "deo jednog saveznickog sistema."
Madjarski premijer je dodao da bi Simicko trebalo da zna da u jednom saveznickom sistemu "pored prava i mogucnosti postoje i obaveze" i naglasio da o bazi "nije bilo protivrecnih izjava."
Medjesi je naglasio da dosad nije bilo nikakvih zahteva da Madjarska svoj doprinos obracunu sa irackim rezimom "potvrdi davanjem vojnika" i da zemlja i ne zeli da se na takav nacin ukljuci u eventualnu akciju protiv Iraka.
U vezi Tasara oglasilo se i ministarstvo za odbranu ciji je portparol Peter Macuc rekao da ce se u Madjarskoj obucavati oni koji poznaju okolnosti u Iraku i koji ce posle promena u toj zemlji ucestvovati u stvaranju veza izmedju irackog stanovnistva i americkih snaga.
Prema recima Macuca, oni koji ce dobiti obuku mogu da budu iracki ali i americki gradjani koji su u ugovornoj vezi sa americkom armijom, ali prema zahtevima madjarske vlade niko sa Tasara nece biti ukljucen u borbena dejstva u Iraku.
Madjarski mediji ne pisu previse o raspolozenju stanovnistva oko baze, ali se iz sturih informacija moze zakljuciti da je kod ljudi u okolini Tasara zavladao strah koji moze da bude uvecan posle objavljivanja vesti da je u Madjarskoj uhvacen jedan oficir iracke vojske ko je ilegalno usao u zemlju krajem nedelje.
Silvester Varga
Budimpesta

EVROPSKA UNIJA I IRAK

Stanje je opasno, Husein mora aktivno da saradjuje

Sef inspektora UN u Iraku Hans Bliks izjavio je juce u Briselu, posle razgovora s celnicima Evropske unije, da se vraca u Bagdad s porukom da je "situacija vrlo zategnuta i opasna" i da se rat moze spreciti samo ako rezim Sadama Huseina bude aktivno saradjivao s UN.
Bliks je naglasio da od toga koliko rezim u Bagdadu bude dovoljno pomagao inspektorima UN, zavisi i kada ce oni okoncati svoj izvestaj. Precizirao je da izvestaj koji ce podneti 27. januara Savetu bezbednosti UN, "nije konacan i zvanican" i da ce "dodatni izvestaj" biti sacinjen i u februaru.
On je objasnio da su inspektori dosad otkrili da je Irak "ilegalno, ukljucujuci 2001. i 2002. godinu, uvezao konvencionalnu oruzanu opremu za koju treba jos utvrditi da je povezana s oruzjem za masovno unistavanje".
"Svi bi hteli da vide da je Irak sproveo veoma opsezno uverljivo razoruzanje, tako da se oslobodio svakog oruzja za masovno unistavanje koje, moguce je, preostalo. Postoje dva glavna puta ka tom cilju", predocio je Bliks.
"Jedan vodi kroz UN i inspekciju koju ja predstavljam i mislimo da Irak mora uciniti vise nego sto je dosad ucinio tako da taj put ucini uverljivim. Oni su podneli izvestaj od dvanaest hiljada stranica, koji nije pruzio nikakav novi dokaz", naveo je on.
Vlasti u Bagdadu, po recima sef inspektorskog tima UN, "moraju priljezno doprinositi kako bi, preko nas, ubedili Savet bezbednosti UN da vise nemaju oruzja za masovno unistavanje. Ili ako ga ima, da ga predaju kako bi bilo unisteno".
Bliks je upozorio da je "drugi glavni ishod onaj koji se sve vise uoblicava u vidu oruzane akcije protiv Iraka".
"A sto se tice mene, isto kao i (direktora Medjunarodne agencije za nuklearnu energiju) El Bardeja, mi cinimo sve sto mozemo da rad inspektora bude sto delotvorniji, tako da dodje do mirnog resenja. To zahteva i akciju Iraka", dodao je sef inspektora UN u Iraku.
Bliks je naglasio da je razgovor s irackim naucnicima veoma vazan nacin da se "sazna vise o programima na kojima oni rade. A, ako oni nemaju uvida u podatke na nekom polju, Irak mora dati pristup licima koja su radila na programima. Preduslov za to da razgovori budu uverljivi jeste da mi vidimo da ljudi mogu sa nama da govore bez zastrasivanja".
On je naznacio da su dosad razgovori inspektora UN s irackim naucnicima cesto bili direktno prekidani od "irackih nadzornika".
"Ako je Irak apsolutno siguran da nema nista da krije, onda bi mu moralo stati do toga da se takvi razgovori odvijaju bez ikakvog zastrasivanja. Jedan od nacina bi bio da se dopusti da oni govore bez prisustva bilo kakvog nadzornika, a drugi da odu u inostranstvo, ako to zele", rekao je Bliks.
Bliks je posebno podvukao da inspektorska misija UN u Iraku "nije ni u cijem dzepu - ni u americkom, ni u evropskom, niti bilo koga drugog. Nasu misiju je ustanovio ceo Savet bezbednosti UN, mi izvestavamo celom Savetu bezbednosti, a ne samo pet stalnih clanica i nikad nismo bili kritikovani za pristranost prema bilo kojoj strani".
On je dodao da ce se inspektori potruditi da njihov rad bude potpuno odvojen "od bilo kakvih operacija SAD". Ali je naglasio da veoma cene svu tehnicku i drugu pomoc koju dobijaju od SAD i drugih zemalja.
Bliks je u Briselu razgovarao s visokim predstavnikom UN Havijerom Solanom, evropskim komesarom Krisom Patenom, kao i clanovima Politicko-bezbednosnog komiteta EU.

IRAK - UN

Irak ce saradjivati sa inspektorima UN

Irak je spreman da resava sve probleme sa inspektorima UN koji tragaju za oruzjem za masovno unistenje u toj zemlji, izjavio je Amir al Saadi, bliski saradnik irackog predsednika Sadama Huseina.
"Za sada sve ide dobro. Tu i tamo se pojave neke primedbe ili prituzbe ali ocekujemo da cemo sva ta pitanja ili prituzbe resiti do nedelje i narednih dana", izjavio je Al Saadi na konferenciji za novinare u Bagdadu.
Sef inspektora UN u Iraku Hans Bliks izjavio je ranije juce u Briselu, posle razgovora s celnicima Evropske unije, da se vraca u Bagdad s porukom da je "situacija vrlo zategnuta i opasna" i da se rat moze spreciti samo ako rezim Sadama Huseina bude aktivno saradjivao s UN. Bliks i direktor Medjunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Momamed el Bardej 19. januara stizu u dvodnevnu posetu Bagdadu.
Al Saadi je kazao da ce zvanicni Bagdad sa dvojicom zvanicnika razgovarati o njihovim tvrdnjama da iracka deklaracija o oruzju za masovno unistenje ostavlja mnoge nedoumice.
"Bice reci o svim pitanjima, zvanicno cemo odgovoriti i izneti sve pred Savet bezbednosti" UN, rekao je iracki zvanicnik. On se, takodje, zalozio za aktivniju saradnju sa inspektorima UN, ali je dodao da Bagdad ne moze izaci u susret zahtevu da preda oruzje za masovno unistenje, jer ga ne poseduje.
Nacelnik Nacionalne direkcije za nadgledanje, general Husam Mohamed Amin izjavio je na istoj konferenciji za novinare da su inspektori od 27. novembra, kada je ponovo ustanovljena misija UN, obisli 300 lokacija.
Bliks je danas u Briselu naglasio da izvestaj koji ce podneti 27. januara Savetu bezbednosti UN "nije konacan i zvanican" i da ce "dodatni izvestaj" biti sacinjen i u februaru.

PARLAMENT NEMACKE

Poceo s radom odbor Bundestaga za izbornu prevaru

Na predlog opozicije, juce je u Berlinu sa radom poceo Istrazni odbor nemackog parlamenta o izbornoj prevari.
To telo Bundestaga treba da ustanovi da li su politicari vladajuce socijaldemokratsko-zelene koalicije kancelara Gerharda Sredera u predizbornoj kampanji pogresno ili nepotpuno biracima predstavljali ekonomsku situaciju u zemlji.
Odbor, pre svega, treba da utvrdi da li je ministar finansija Hans Ajhel vec pre izbora 22. septembra 2002. godine znao da Nemacka nece ispuniti glavni od kriterijuma ekonomskog pakta stabilnosti Evropske unije koji predvidja da ukupan budzetski deficit ne sme da prelazi tri odsto od drustvenog bruto proizvoda.
On je u Nemackoj u 2002. godini iznosio 3,7 odsto.
Pored toga, treba da se ustanovi da li je vlada znala da ce zbog "rupa" u budzetu novo zaduzenje morati da iznosi preko 30 milijardi evra, umesto planiranih 13,5 milijardi.
Odbor ce se pozabaviti i time da li je vlada jos proslog leta znala o stvarnim deficitima u kasama penzionih i zdravstvenih osiguranja, a to precutala biracima.
Ovo je prvi put da se u Bundestagu formira odbor te vrste. Nedeljama je vodjena rasprava o radu tog odbora, kao i kakve bi pravne i politicke posledice, mogli da imaju rezultati rada ovog tela, ukoliko se utvrdi da je bilo izbornih lazi.
Socijaldemokratska partija Nemacke (SPD) kancelara Sredera i Savez 90/Zelenih sefa diplomatije Joske Fisera odneli su tesnu pobedu na saveznim izborima prosle jeseni. Tek posle toga javnost je malo pomalo obavestavana o stvarnoj finansijskoj i ekonosmkoj situaciji.
Na insistiranje SPD i zelenih, Odbor ce se ipak pozabaviti i pitanjem da li su u vreme 16-ogodisnje vladavine konzervativnog kancelara Helmuta Kola politicari u predizborno vreme uvek davali tacne prognoze i da li su biracima ukazivali na stvarnu finansijsku sitaciju u drzavi.

NEMACKA I EU

Nemacko-francuski predlog o vrhu EU

Nemacki savezni parlament - Bundestag, pozdravio je juce nemacko-francuski kompromisni predlog o reformi vodjstva Evropske unije koji su u utorak obrazlozili savezni kancelar Gerhard Sreder i predsednik Zak Sirak.
Plan dvojice politicara predvidja postojanje tzv. "duplog vrha" EU. Predsednici vlada zemalja-clanica birali bi stalnog predsednika Saveta EU, dok bi Evropski parlament birao predsednika komisije EU.
Dosadasnje polugodisnje predsedavanje Savetom EU trebalo bi, po nemacko-francuskoj zamisli, da bude ukinuto.
Srederov i Sirakova ideja naisla je na podrsku kako stranaka vladajuce socijaldemokratsko-zelene koalicije, tako i konzervativne i liberalne opozicije.
Predsednica najvece opozicione stranke, Hriscansko-demokratske unije (CDU) Angela Merkel kritikovala je jedino to sto nemacke vodece partije, kao ni nemacki clanovi u Ustavnom konventu EU, nisu unapred obavesteni o Srederovoj i Sirakovoj inicijativi.
Predlog kancelara i francuskog predsednika naisao je na podeljene reakcije unutar EU. Sa izuzetkom danskog premijera Andersa Foga Rasmusena, koji je obazrivo podrzao inicijativu, manje zemlje su se uglavnom izjasnile protiv nje smatrajuci da se time one dovode u nepovoljan polozaj u odnosu na velike drzave-clanice.