Srecna i Blagoslovena Nova Godina!
AMERICKE BAZE 99 GODINA U SRBIJI?Demanti navoda o zakupu vojnih objekata
Sef jugoslovenske diplomatije Goran Svilanovic demantovao je navode da su SAD srpskim vlastima predlozile da na rok od 99 godina zakupe neke vojne baze i postrojenja u SRJ.
Radio Frans Enternasional je juce, pozivajuci se na dobro obavestene izvore u Briselu, javio da je rec o bazi Kfora na Kosovu "Bondstil", radarskoj bazi Vojske Jugoslavije na Kopaoniku, vojnom aerodromu kod Sjenice i pratecim objektima na Pesterskoj visoravni.
"Ta informacija nije tacna", izjavio je Svilanovic za "Blic". On je ocenio da je "Bondstil" vec predimenzioniran u odnosu na sadasnji interes SAD za vojnim prisustvom na Kosmetu.
Svilanovic je, takodje, podsetio da su Rumunija i Bugarska pozvane u NATO, te da se, kad se te okolnosti imaju u vidu, postavlja pitanje "kakav interes SAD imaju za jos baza na nasoj teritoriji".
Prema Svilanovicevim recima, "tek u procesu ulaska nase zemlje u program Partnerstvo za mir bice jasnije definisani i nasi i strateski interesi zemalja s kojima cemo biti partneri. Mi smo sve to imali u vidu kada smo donosili odluku o saradnji sa NATO", rekao je Svilanovic.
U intervjuu "Blicu" Svilanovic nije zeleo da komentarise spekulacije da ce u buducoj zajednickoj drzavi Srbije i Crne Gore biti ministar odbrane. On je naveo da prethodno treba da se u parlamentima usvoji Ustavna povelja, regulise nacin delegiranja poslanika u zajednicki parlament i da se definise ko je vecina u tom parlamentu koja bi formirala Savet ministara.
Sto se tice resavanja problema na Kosovu, Svilanovic je rekao da ocekuje da otpocne dijalog na dva nivoa. Jedan je na Kosmetu u parlamentu izmedju Srba i Albanaca, a drugi je izmedu politicara iz Pristine i Beograda. On je rekao da je vec bilo nekih kontakata i izrazio ocekivanje da ce ih ove godine biti jos vise i da ce se nivo tih susreta podizati.
Svilanovic je naglasio da se ne sme "izgubiti iz vida da nije svaki takav razgovor razgovor o statusu", dodajuci da je "fascinacija statusom pokrajine potice otud sto svi albanski politicari govore o tome, jer neresenim statusom objasnjavaju nemoc da rese realne zivotne probleme u pokrajini".
Prema njegovim recima, i Albancima i Srbima treba pomoc medjunarodne zajednice. "Resenje statusa Kosmata bice rezultat jednog veoma dugackog procesa i veoma ozbiljnog ekspertskog i diplomatskog dijaloga", zakljucio je sef jugoslovenske diplomatije.
ZORAN DJINDJIC:Ako ne ubedimo Karica da nam proda, Mobtel moramo nacionalizovati...
Premijer Srbije Zoran DJindjic izrazio je ocekivanje da ce Vlada Srbije sa operaterom mobilne telefonije Mobtel postici sporazum da postane vecinski vlasnik te kompanije, a kao krajnju meru najavio je mogucnost nacionalizacije Mobtela.
"Jos pregovaramo. Nas prvi cilj je da imamo znatno vise od 50 odsto vlasnistva Mobtela. Sada imamo 49 odsto. Drugi cilj je da to bude sporazumno, dakle da ne bude sudskih procesa posle toga, jer bi to onda definitivno otezalo prodaju kompanije i niko ne bi zeleo da kupi kompaniju koja je pod arbitrazom", rekao je DJindjic na konferenciji za novinare.
On je izrazio nadu da ce u januaru vlada postici ugovor sa sadasnjim vecinskim vlasnikom Mobtela, Bogoljubom Karicem.
"Treba jos samo da ubedimo Karica", rekao je DJindjic, sto je izazvalo smeh novinara.
"Nadam se da ce taj ugovor bidi zadovoljavajuci za Vladu Srbije i drzavu i da cemo onda, kao vecinski vlasnik, pristupiti medjunarodnom tenderu za prodaju naseg dela", rekao je premijer.
DJindjic je najavio mogucnost i da vlada predlozi parlamentu nacionalizaciju Mobtela, ali da je cilj vlade da sve to bude ucinjeno sporazumno "bez prisile".
On je dodao da vlada zeli da "deblokira traziste telekomunikacija", za sta je najpre potrebno da vlada izadje iz Mobtela, a onda za dve-tri godine mozda i iz Telekoma.
Bogoljub Karic u nedavnom intervjuu nedeljniku "Vreme" izjavio je da ne pregovara sa drzavom oko prodaje dela vlasnistva Mobtela.
"Ne pregovaramo sa drzavom. Nase je 51 odsto vlasnistvo Mobtela, drzavno je 49 odsto. Tu nema govora oko pogadjanja. Ne sporim, medjutim, da sve moze da se uradi silom", rekao je Karic.
"Drzava moze sve, to je vlast. Neka uzme, niko joj ne brani. Ko je Bogoljub Karic da joj zabrani da uzme Mobtel? Pa ja da sam mogao zabranio bih (guverneru Narodne banke Jugoslavije) Dinkicu da mi likvidira banku punu para koja nikome nije ostala duzan nijedan cent", dodao je Karic.
USTAVNA KOMISIJAUsvojen zakon o sprovodjenju Ustavne povelje
Clanovi Ustavne komisije usvojili su Zakon o sprovodjenju Ustavne povelje u celini.
Clan Komisije Dragoljub Micunovic kazao je novinarima u Skupstini Srbije, nakon celodnevne sednice, da je zakon u celini, kao i svi njegovi clanovi, izglasan "ogromnom vecinom glasova" clanova Ustavne komisije.
Preostalo je da se urade jos neki tehnicki detalji zakona, nakon cega ce, sutra ili prekosutra, biti upucen skupstinama Crne Gore i Srbije na usvajanje, rekao je Micunovic.
Ocenio je da je "veceras zavrsen veliki posao", ali da predstoji obiman rad nakon usvajanja zakona.
Clanovi Ustavne komisije za pisanje najvisih pravnih akata buduce drzavne zajednice zapoceli su sednicu danas posle 11 sati.
Ustavna komisija za pisanje najvisih pravnih akata buduce drzavne zajednice ranije danas je utvrdila nacin usvajanja Ustavne povelje i zakona o njenom sprovodjenju u parlamentima.
Danas je, takodje, odluceno i da se o imovini zajednickih institucija u buducoj zajednici odlucuje naknadnim zakonom.
Odgovor Premijera Srbije Dinkicu...Dinkiceva izjava je "gomila gluposti"
Premijer Srbije i jedan od potpisnika Beogradskog sporazuma Srbije i Crne Gore Zoran DJindjic odbacio je juce optuzbe da radi na stetu Srbije i da zeli da ima potpunu kontrolu u drzavi.
"Nas cilj je da Ustavna povelja (zajednice Srbije i Crne Gore) bude sto pre doneta, jer je ona prepreka za realne procese u nasoj zemlji. Pokusavamo da gde god dodje do uskog grla da to odlozimo i da kazemo - hajde to cemo kasnije da resavamo kad usvojimo povelju i kad konstituisemo organe", rekao je DJindjic na konferenciji za novinare.
On je rekao da je odugovlacenje na izradi Povelje i zakona o njenom sprovodjenju "direktno stetilo interesima reformi" u Srbiji.
"Zavrsetak Povelje je bio prioritet. Komotnost i odugovlacenje u radu na povelji, ne pokazuje svest o tom prioritetu. Izgubili smo kvote, sansu za izvoz, sansu za privatizaciju tekstilne industrije, i sansu da sto ili dvesta hiljada ljudi budu realni korisnici naseg priblizavanjava EU zato sto su odredjeni ljudi mislili da treba sacekati, diskutovati, videti, ne znam ni ja sta...", rekao je on.
DJindjic je dodao da je osam meseci posle pocetka rada na Povelji "ona i dalje u vazduhu" i ocenio da se nista u njoj kvalitativno nije promenilo od pocetnog teksta u junu mesecu prosle godine.
"Razumeo bih da je osam meseci iskorisceno za teske pregovore da bi se unapredio taj tekst. Medjutim, nije. Takav tekst bi bio i u junu prosle godine. I ja i vlada imali smo najvecu volju i mi smo najvise gurali, a onda smo bili optuzeni da hocemo da uzmemo sve, pa i tu buducu zajednicu", rekao je DJindjic.
On je kao "licemerne" okarakterisao izjave pojedinih saveznih funkcionera da Crna Gora zeli da eksploatise Srbiju i da Srbija sve placa.
"Nisam racunao, ali je cena savezne administracije verovatno 10 puta veca nego sto je crnogorska amdinistracija za deset godina potrosila u Crnoj Gori. Samo odrzavanje savezne administracije kostalo je Srbiju vise nego da smo rekli da ce Srbija izdrzavati saveznu administraciju u narednih pet godina", ocenio je DJindjic.
Povodom optuzbi guvernera Narodne banke Jugoslavije Mladjana Dinkica da DJindjic praveci kompromise sa crnogorskim premijerom Milom DJukanovicem radi na stetu gradjana Srbije, premijer Srbije je odgovorio da je Dinkiceva izjava "gomila gluposti" i da guverner ima "psiholoski problem".
Tvrdnju Dinkica da Medjunarodni monetarni fond trazi da Narodna banka Jugoslavije treba da bude fiskalni agent nove zajednice, do konstituisanja novih organa, DJindjic je nazvao "izmisljotinom".
"Stav MMF je da treba da bude jedan fiskalni agent i njima je svejedno ko ce to biti. To nema veze sa NBJ. Ona ne moze da udje na mala vrata (u novu zajednicu), jer je Beogradskim sporazumom i Ustavnom poveljom odredjeno da ona vise ne postoji. Postajece Narodna banka Srbije", rekao je DJindjic.
On je dodao da je "neverovatno da neko koga je imenovao parlament Jugoslavije, kaze da guverner koga bude imenovao parlament Srbije nece biti nezavisan, nego ce biti instrument" premijera.
"To znaci da je sadasnji parlament Jugoslavije simbol nezavisnosti, a parlament Srbije je simbol zavisnosti. Cinicno je kad neko brani suverenitet Srbije tako sto osporava instituciju koja simboluzijue suverenitet Srbije, a to je njen parlament. Kad to citam mislim da su novinari pogresili i da su pogresno citirali. Ne mogu da verujem da neko govori takve stvari", dodao je premijer.
Bilo bi, bolje da neka preduzeca ne rade, nego sto rade...
Crnogorska privreda je pred kolapsom
Analiticar i funkcioner nevladine organizacije Grupa za promene Nebojsa Medojevic ocenio je juce da se crnogorska privreda nalazi pred kolapsom.
"Crnogorska privreda je veoma blizu bankrota", rekao je Medojevic na konferenciji za novinare, gde je najavio da ce Grupa za promene od sada redovno saopstavati svoje nalaze ekonomskog stanja u Crnoj Gori.
"Kada bi jedno preduzece koje bi ovako poslovalo (kao crnogorska privreda) trazilo od neke banke kredit, bilo bi odmah odbijeno", rekao je Medojevic.
On je saopstio da je Grupa za promene uradila analizu rentabilnosti i finansijskog polozaja crnogorske privrede u 2000. i 2001. godini i na osnovu toga napravila svojevrsni "zavrsni racun" za tu privredu.
Ta analiza je pokazala da crnogorska privreda vec niz godina posluje sa neto gubicima, ciji je iznos od 1995. godine, kako je Medojevic naveo, oko 400 miliona evra.
"To je kljucni problem crnogorske privrede, a osnovni zadatak Vlade je da ga resi", rekao je Medojevic.
Na osnovu tog i drugih podataka, do kojih se doslo analizom u Grupi za promene, Medojevic je izveo zakljucak da crnogorska privreda "apsolutno nije trzisna" jer da je takva, preduzeca sa gubicima bila bi, ili restrukturirana, ili likvidirana.
Najveci gubitasi, kako je Medojevic objasnio, upravo su ona preduzeca koja se najvise hvale i koja imaju "privilegiju" da ne placaju ni poreze i doprinose.
Crnogorskoj privredi je potrebno od 700 do 750 miliona evra dugorocnog kapitala da bi mogla uci u zonu oporavka i finansijske ravnoteze, procenio je Medojevic.
Medojevic nije preporucio kako da se taj problem resi, ostavljajuci to Vladi Crne Gore, ali je napomenuo da se ne moze racunati na novo oporezivanje privrede, jer su porezi ionako veliki. Vlada bi, ipak, trebalo da se, pre svega, pobrine za naplatu poreza i doprinosa. Vlada bi, kako je Medojevic rekao, morala odmah da jasno saopsti sta zeli da ucini sa velikim preduzecima koja, proizvode robu sa cenom kostanja iznad trzisne i jos ne placaju poreze i doprinose.
"Bilo bi, jednostavno receno, bolje da ta preduzeca ne rade, nego sto rade", rekao je Medojevic, ne pominjuci koja su to preduzeca, ali je aludirao, na podgoricki Kombinat alumninijuma i niksicku Zeljezaru.
Grupa za promene je pomenutu analizu napravila na osnovu zavrsnih racuna i drugih podataka koje je o preduzecima dobila u Zavodu za obracun i placanje Crne Gore.
Pitanje je kako ce Grupa za promene te podatke dobiti za proslu godinu, a namerava da nastavi ove analize, jer se Zavod ukida, upozorio je Medojevic.
Predstavnici Grupe za promene su nekoliko puta zatrazili da javno "ukrste koplja" sa predstavnicima vlade o ekonomskim i reformskim merama koje bi trebalo preduzeti u Crnoj Gori.
Vladin Pravni savet je ranije neke predloge Grupe za promene ocenio kao populisticke.
Kosovo...
Premijer Srbije Zoran Djindjic izjavio je juce da je sada "pravo vreme" da se pokrene pitanje statusa Kosova, ocenjuci da na tom podrucju "nastaje jedna nezavisna drzava".
Na konferenciji za novinare u Vladi Srbije, Djindjic je rekao da drzava ima strategiju za Kosovo, da je "proslo vreme cekanja", jer Kosovo "polako prerasta u drzavu" i da Srbija trazi da je Evropska unija uzme u zastitu.
"Mi imamo strategiju, o tome nema spora. Prva stavka u toj strategiji je da trazimo za Srbe da budu priznati kao konstitutivni element poretka na Kosovu i Metohiji sa pravima koja su kolektivna", rekao je DJindjic.
On je rekao da je u prve dve godine preovladalo misljenje da treba sacekati i da nije trenutak da se to pitanje pokrene, ali da je njegov stav da je proslo vreme cekanja.
"Na Kosovu i Metohiji nastaje jedna nezavisna drzava i desavaju se procesi koji pretvaraju Kosovo i Metohiju de fakto u drzavu koja jednog trenutka biti de jure priznata jednog trenutka. Za dve godine ce mnogo teze osporiti taj proces, nego danas. Zbog toga trazim da danas pocne da se raspravlja o finalnom statusu Kosova, jer je danas mnogo teze reci bice nezavisno nego za dve godine", rekao je DJindjic.
On je rekao da vlasti u Srbiji traze od Evropske unije da se ukljuci u ovaj problem i primeni nacela Dejtonskog sporazuma o nepovredivosti granica i o kolektivnim pravima nacionalnih granica i bezbednosti kao regionalnom principu.
"Trazimo od EU da nas uzme u zastitu i tretira bezbednost Srbije sa istom paznjom kao sto tretira bezbednost drugih zemalja regiona", rekao je DJindjic.
DJindjic je ocenio da bezbednost Srbije, Crne Gore, Makedonije, Bosne i Hercegovine i Albanije, zavisi od stabilnosti na Kosovu.
"Prica se mnogo o tome da Makedoniju ocekuje nestabilno prolece. Sta je uzrok tome? Neresena situacija na Kosovu i Metohiji", zakljucio je srpski premijer.
DJindjic je dodao da u Briselu "ima vise razumevanja za svoje stavove, nego u Beogradu". "Moj instinkt da vreme radi protiv nas, ispravan je", rekao je DJindjic.
REAGOVANjA: Nebojsa CovicDoslo vreme da kazemo istinu
Potpredsednik Vlade Srbije i sef Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojsa Covic ocenio je kao "pozitivnu" izjavu premijera Srbije Zorana DJindjica da je sada "pravo vreme" za pocetak razgovora o statusu Kosova jer na tom podrucju "nastaje jedna nezavisna drzava".
"Raduje me sto je najzad doslo vreme da svi zajedno kazemo ono sto je cinjenica i istina, a to je da drzava Srbija ima strategiju. Ono sto me, takodje, raduje i gde premijer i ja u potpunosti delimo misljenje, je da se mora zaustaviti proces pokusaja stvaranja nezavisnog Kosova i Metohije", rekao je Covic .
On je rekao da ga izjave, kao sto je DJindjiceva o Kosovu, "ohrabruju i "daju dodatnu energiju", ali i predstavljaju "priznanje za veliki ulozeni rad ljudi u Koordinacionom centru za Kosovo i Metohiju".
"Nase insistiranje je bilo da o statusu Kosova otvorimo raspravu i ranije i mi smo za taj pristup bili otvoreni odmah nakon 5. oktobra 2000. godine. Pogotovo smo otvoreni i spremni nakon 30. jula 2001. godine kada je usvojena strategija, odnosno plan za resavanje problema na Kosovu i Metohiji", rekao je Covic.
On je rekao da je za otvaranje rasprave o statusu Kosova "neophodno da dodje do potpune politicke stabilnosti u Beogradu".
"Rasprava ce imati svoj pocetak i svoj kraj. U pocetku sigurno ce se pricati o nizu tehnickih problema sa aspekta regionalne harmonizacije i homogenizacije i nastavka integracionih procesa u regionu sa ciljem ulaska u EU, a nikako u cilju dezintegracije i stvaranja nekih novih drzava i crtanja novih granica u regionu", kazao je Covic.
On je izrazio bojazan da bi nove drzave, po monoetnickom principu, i nove granice dovele do destabilizacije regiona.
SPS - BJELICAMilosevic nije za kongres 18. januara
Clan rukovodstva Socijalisticke partije Srije (SPS) Bogoljub Bjelica izjavio je danas da kongres te partije zakazan za 18. januar nije ni prihvacen, ni podrzan od predsednika stranke Slobodana Milosevica.
Bjelica je na konferenciji za novinare rekao da je taj skup inspirisan "jasnim nalozima iz DOS-a" i dodao da clanstvo trazi od Milosevica da sazove "pravi" kongres SPS-a.
Bjelica je rekao da organizatori kongresa zele da Milosevic bude samo formalno predsednik partije, kao i da zele da ga odvoje od clanstva.
Prema njegovim recima, deo rukovodstva SPS-a se sukobio sa Milosevicem i sa clanstvom, kako bi otezali Milosevicevu odbranu pred Haskim tribunalom.
Bjelica je upitao "ko placa kongres zakazan za 18. januar, ako nije bilo sredstava za Milosevicevu odbranu i za funkcionisanje opstinskih odbora SPS-a u Srbiji".
Clan rukovodstva SPS-a Zivorad Igic ocenio je da je "clanstvo neinformisano, a predsednik Milosevic je odlicno informisan.
Igic je rekao da je Slobodan Milosevic sada, kada mu se sudi u Hagu, "na najisturenijoj tacki odbrane dostojanstva Srbije i srpskog naroda".
SPS - BAJATOVICClanstvo trazi da Milosevic ostane predsednik
Potpredsednik Socijalisticke partije Srbije (SPS) Dusan Bajatovic izjavio je danas da clanstvo te stranke trazi od Slobodana Milosevica da ostane na celu partije, jer je SPS "potreban Milosevicu".
Bajatovic je na konferenciji za novinare, odrzanoj odmah posle konferencije Bogoljuba Bjelice, rekao da je od ukupno 2.400 delegata pozvanih na kongres SPS-a, zakazan za 18. januar, njih 80 najavilo da nece prisustvovati tom kongresu.
Prema njegovim recima, predstojeci kongres je "pripreman regularno, legitimno i po svim statutarnim pravilima".
Potpredsednik SPS-a je izrazio ocekivanje da ce kongres rascistiti odnose u stranci, i dodao da je ovo poslednji put da se u zgradi na Studentskom trgu odrzavaju dve konferencije za novinare, jedna za drugom.
Bajatovic je rekao da se kongres finansira od "dobrih ljudi i clanova SPS-a koji od plate mogu da odvoje priloge za partiju".
